Zahvaljujem se svima na vrlo pozitivnim komentarima.............OK, nastavljamo onda sa pricama iz Afrike.........ima toga dosta, kada vam dosadi vi recite. Pokusacu da napravim i jednu reportazu (znaci mnogo vise fotografija nego li teksta) o jednom mom prijatelju koji zivi u Australiji i po zanimanju je "World Traveler" (ako nisam pogresio to bi bilo "Svetski putnik"), covek je cudo, opisacu vam gde je sve bio i fotografije slede za njegovu poslednju turu koja je bila Srbija (selo Bozica na Vlasini) start a cilj (koji je postigao posle 90 dana) je Cap Town - Juzno Africka Republika. Treba mi malo vremena, jer kao sto znate ovde radim - a posla ima dosta. Pozdrav svima........

Kao sto sam obecao........istina sa nekoliko dana kasnjenja........prica iz Afrike je stigla, nadam se da ce vam se svideti. Ako vam se svidi, u sledecoj prici ce biti manje teksta, vise slika prirode, ljudi, ......

Put KOULA-MOUTOU – LIBREVILLE Oktobar 2007, doslo vreme da idem na godisnji odmor, nalazim se u Gabonu, grad Koula-Moutou (u daljem tekstu KLM) udaljen 760 km od glavnog grada Libreville. Kontrolu gradilista sam priveo kraju, naplaceno je i dogovor sa gazdom firme je “pao”, idem mesec dana na G.O. u Srbiju. Po povratku sa odmora moram da dodjem opet u KLM da zvanicno zatvorim gradiliste i podelim otkaze lokalnoj radnoj snazi, resih da idem kolima putem do LBV. Saglasnost sam dobio od gazde, krecem 07.10.2007. u 03:00 ujutru, kako bi pokusao da stignem u toku dana do LBV. Krenuo sam tacno u 03:00 i posle 2 sata i 49 minuta pocelo je da se razdanjuje i magla je polako pocela da se razilazi. U prolazu slikam reku Komo. Nastavljam put, moram biti jako oprezan, kisna sezona je u toku i desava se da dodje do odrona, sa malo zemlje moze i neko stablo da sklizne…… Malo zatim nailazim na prvi mali problem na putu………..ovde se to zove « burbije » sto bi u prevodu bilo « blatiste gde mozes da zaglavis ». Meni je lakse nego li kamionima, vozim Nissan pick-up « Hardbody », 3,2 litra, dizel, 6 cilindra i normalno ima 4x4, visok je dovoljno. Poneo sam hranu (u malom frizideru), 2 paketa vode, 2 kante po 35 lit. nafte i dodatni rezervni tocak………trebalo bi da bude dovoljno. Radi sigurnosti nosim matchetu (dugi africki noz) i sajlu celicnu (ako zaglavim negde da moze neki kamion da me izvuce iz blata). Put je jako, jako los, polako se napreduje………prosecna brzina je smesna, kasnije cu vam pokazati fotografiju koliko sam presao kilometara i koliko je sati (vreme iz foto aparata) i shvaticete. Put je lateritni, kise ga speru, kamioni ga slome i nastane “burbije”. Evo fotografije koja dokazuje da sam presao 265,6 km za 7 sati i 19 minuta………..prosecna brzina je celih 36,30 km/h. Inace Gabon je drzava koja se nalazi u centralnom delu Afrike, ekvator prolazi kroz Gabon, ima oko 1,2 miliona stanovnika od kojih oko 350.000 zivi u Libreville-u, ostalo po manjim gradovima Port Gentil, Franceville, Oyem, Koula-Moutou i sl….. U Gabonu ima oko 40 etnickih zajednica, od kojih su najzastupljenije Fang, Bakota, Nzebi, Bantu, Mijene…… Povrsina Gabona je slicna bivsoj YU, oko 90 % je pokriveno dzunglom, klima je veoma vlazna i topla…….cele godine. Oko 9 meseci – kisna sezona, oko 2,5 meseca susna sezona (juni, juli, avgust) i u januaru 15-20 dana bez kise…..ostalo kisa pada skoro svaki dan, obicno predvece pocne i tokom noci stane tako da jutro svane suncano i sparno. Ponekad kisa zna da potraje par dana. Zanimljivo je kako tu ogromnu kolicinu vode zemlja absorbuje za vrlo kratko vreme. To mu dodje “tropska klima”. Gabonci su jedan vrlo neradan narod……to je istina. Ovde ne postoji glad, priroda je vrlo darezljiva (voce, divljac….) tako da nema gladnih, a i nema ih puno. Radne navike nisu stekli………mada se mi (poslodavci) trudimo da ih naucimo. Ali, da se vratimo putu do Libreville-a. Nailazim do metalnog mosta posle koga se ulazi u Nacionalni park po imenu « Lope » Malo dalje, morao sam da slikam jedini saobracajni znak koji sam video na putu od Koula-Moutou do Libreville-a, drveni znak koji na jednom racvanju pomaze da dolazeci iz Libreville-a ne odete u rezervat vec da nastavite prema Lastourville-u i dalje za Koula-Moutou ili Franceville. Kasnije, prelazeci jedan od bezbroj mostova, slikao sam kako lokalno stanovnistvo pere ves …..na reci. To je ovde uobicajeni nacin i mogu vam reci da ves posle tog pranja nije « cisto belo » kao iz masine za pranje vesa, ali zadovoljava potrebe. Prolazeci kroz gradic Lope vidim relej mobilne telefonije ….i koristim priliku da se javim da napredujem bez problema. Put se priblizava jedinoj pruzi koja postoji u Gabonu, takozvani “TransGabonais” i koji povezuje Libreville sa Franceville-om (oko 86o km putem), sluzi pre svega za transport rude mangana (ovde kazu manganez) koja koliko ja znam o tome je neophodna za legiranje celika. Koristi se i za transport ljudi, put traje obicno 1 dan, a moze da potraje i vise dana ako ostane u kvaru, ili kao sto se desilo nedavno – sudario se voz sa slonom i iskocio iz sina. Kazu slon se nije zalio…otisao u sumu, voz je cekao 3 dana da ga postave na sine kako bi nastavio put……putnici su cekali u vagonima. Iz okolnih sela su im donosili voce i nesto hrane, kazu da je flasa piva kostala 5000 cfa, koja inace kosta u radnji 375 cfa (1 euro = 655,975 cfa), nisu se bas preterano grabili za pivo. Na ovim putevima nema putara, nema saobracajnih znakova i kada voda odnese deo puta prvi od vozaca koji to primeti – obelezi uz pomoc granja i lisca kako bi obavestio ostale putnike. Izlazim iz Nacionalnog parka Lope Put je vrlo los, opran od mnogih kisa, kamenje viri i maksimalna brzina 30 km/h, na 35 km/h sasija na granici raspadanja…….i tako nekih 20-30 km. Rezultat, jedna od dve kante goriva koje nosim u rezervi je pukla od vibracija i nafta se izlila, smrdi…..stajem i bacam probusenu kantu. Opet jedan od mnogih “burbije” Nastavljam put, i posle predjenih 430 km za ukupno 15 sati i 31 minut po lateritnom putu prelazim most posle koga je najzad asfaltiran put, istina prepun rupa dubokih i po 40 cm i u precniku i do 2 m. Put me vodi prema gradicu Ndjole (rupicastim asfaltom), stizem i vidim – kolona stoji. Nas nekoliko pokusavamo da zaobidjemo kolonu……..ali vidimo da je blato ucinilo svoje……….”burbije” u sred gradica, ovde je asfalt nestao i zastoj je totalan. Razlog je pre svega sto sa obicnim automobilima pokusavaju da prodju……i normalno zaglave se u blatu, onda izlaze putnici i guraju, to isto vazi i za Taxi mini-bus – rezultat je da sam tu cekao oko 1 sat i 20 minuta u kolima. Klima radi, jedem sendvice, pijem vodu i cekam. Nastavljam boljim asfaltom i stizem ubrzo do EKVATORA po kisi. Put me dalje vodi preko gradica Kango do Libreville-a gde stizem na 12 km od grada u 17:45. Takozvani PK12 (Point kilometrique ili na nasem kilometarska tacka 12 je tacka odakle pocinje neka vrsta predgradja Libreville-a i posto je to jedini put koji vodi iz i u LBV, guzva je velika. Problem je sto svi voze jako sporo i “zevaju” levo desno posto uz put prodavci iznose ribu, povrce, voce, divlac na prodaju. Sam ulazak od PK12 do moje firme je trajao oko 3 sata, tako da kad sam ugasio auto bilo je oko 21:00. Sve u svemu putovao sam 760 km 18 sati, sveukupne pauze nisu trajale vise od dva sata. Znaci proveo sam u voznji 16 sati, prosecna brzina 47,5 km/h, potrosio sam nafte oko 110 litara. Nije lose……… Sledeca prica o Africi ce biti isto tako iz Gabona ali sa fotografijama biljaka, ljudi, sela, gradova, reka, obale na Atlantskom okeanu………..nazvacemo je “Gabon – prica br. 2”.

Sve cene za GP na stazi Brno - Ceska mozete naci na adresi http://www.brnograndprix.com/ Zelim svima lep provod......

Dogovor je pao.............OK, potrudicu se da napravim nekoliko reportaza sa slikama kako bi stekli utisak kako je ovde "lepo" i "lako" putovati "bez rizika" da ostanes i prenocis na putu u sumi. Nadam se da ce biti svima interesantno...............u sledecih nekoliko dana cu pokusati da odrzim obecanje. Pozdrav svima................

:-\ Djuro, kazes i slike iz Afrike...........mogu da napravim jednu malu reportazu da vidite kakvi su putevi ovde (u Gabonu) .......moze da bude interesantno.............ALI nema motora, da li je to u redu ??? Neka mi neko od vas "super teska" odnosno urednici....odgovori. Pozdrav, P.S. slika imam "brdo" i mogao bi da napravim nesto simpaticno (moze i zenski deo ovog tamnoputog naroda koji ovde zivi)....

;D ;D ;D Zaista imas vrlo specificno "pero"...............odavno se nisam ovako nasmejao. Lepa tura za cirka 3 lit. bezolovnog benzina......BRAVO! Treba nam jos ovakvih - duhovitih reportaza.........jos jednom cestitam.

Adventure nikada ne spava.........on se ponekad odmara.........Trenutno je u Grckoj, moj drug Boki brine o njemu u mom odsustvu, isli su desetak dana Beograd - Bugarska - Turska - pa trajektom za Grcku - Volos i jos neka druga mesta ....do Haniotija gde su danas i sutra krecu za Beograd. Ulje i ostalo je pod kontrolom............hvala na ponudi....He,He,He...... Znaci Adventure n i k a d a ne spava......

Hvala Lalajko na savetu, uradio sam kako si mi rekao .............i rezultat je verujem .....zadovoljavajuci. Covek se uci dok je ziv.........a eto ja sam jos uvek ......ziv.

Izvinjavam se svim posetiocima (citaocima) ove moje moto price.........opet sam zabrljao.....fotografije sam postavio u rezoluciji 320x239 umesto 1024x768 kako mi je Lalajko preporucio. Ne znam da li je OK da preradim pricu sa fotografijama u rezoluciji 1024x768 i da ponovo postavim na sajt ??? Da li je to dozvoljeno, ako jeste neka mi neko to potvrdi pa cu tako i uraditi. Pozdrav,

kraj Aprila 2009. ..........Boze zdravlja.......na meseca dana. Planiram put Srbija - Italija - Francuska - Spanija - Maroko i nazad (oko 15 dana)..... Pozdrav,

Posle nedeljne voznje - gulash (kafana "Lis"), dosao je ponedeljak 05. maj, dogovorio sam se sa spediterom da pokusamo da ocarinimo motor (BMW R1200GS-Adventure, model 2008.) u toku dana. Moj drug Srdjan (Bokijev kum) - spediter u luci Dunav nije optimista, ja mu kazem "samo me ti odvedi do sefa Carine Luka Dunav, i pusti mene da pricam". tako je i bilo. Mogu vam reci da je sef Carine, jedan vrlo uljudan gospodin, koji me primio, saslusao i posle moje price u kojoj sam mu objasnio da sam dosao na vrlo kratak odmor u Srbiju i da vrlo iskreno pitam da mi pomogne i da se motocikl ocarini u toku dana - dobio sam "strog" odgovor........"Srdjane, javi mi se za sat vremena". Sve u svemu motor je ocarinjen u toku dana..........hvala sefu Carine Luka Dunav, i sutradan 06. maja sam uz pomoc Ivana (V-Strom 1000) registrovao motor u toku dana. Moram da pojasnim da Ivan koji je strucnjak za ugradnju alarma i ima radnju u tom fahu, je otvorio nedavno agenciju za registraciju i osiguranje. Posto Ivan ima "prijatelje" svuda pa i u MUP-u, zamolio je za malu pomoc kako bi u Ljermontovoj zavrsili u toku dana. Pomoc je dobijena i to sa osmehom, sada moram da vam ispricam jednu malu dogodovstinu tom prilikom. Odemo Ivan i ja (mojim motorom) do MUP-a na N.Beogradu gde nas ceka jedan inspektor koji ce nas predstaviti u Ljermontovoj kako bi zavrsili registaciju odmah. Sretnemo se, pozdravimo i covek kaze "idem ja kolima, vidimo se u Ljermontovoj..." Mi na motor i izadjemo na "gazelu"(autoput kroz Beograd) i vidim ja ispred mene pezo 206 (ofarban u policijske boje, sa rotacijom), priblizim mu se kad on poce da vozi dosta brze od ostalih ucesnika u saobracaju...........iz leve u zutu traku cik-cak, preko autobuskih stanica i to sve brzinom od oko 120 km/h..........ja za njim..........mislim se - super ! covek lepo vozi.........ima da stignemo do Ljermontove za par minuta........ali kako mu se priblizim tako on jos brze. Negde posle "Mostarke petlje" on u levoj, ja iza njega i on mi nesto mase........kao da mi pokazuje da idem desno......ja mu pokazujem levom rukom da idemo pravo (mislim do "plavog mosta" pa cemo tu skrenuti)........ali covek uporno nesto mase i odmahuje - ne razumem ga, pa resih da mu pridjem sa leve strane da mu objasnim da cemo se i mi iskljuciti na plavom mostu. Kako sam krenuo da mu pridjem sa leve strane (napominjem da se sve ovo desava na brzini od oko 120 km/h) covek krene kolima na mene (kao da me blokira), ja prikocim malo (da se ne bi udarili) kad on ispred mene upali rotaciju i sirenu i odmahuje mi rukom (kao... neki znaci "ma bezi bre od mene....."). Ja malo usporim, otvorim kacigu i pitam Ivana (koji sve vreme sedi iza mene na motoru i nista ne reaguje) "Sta je bre ovom tvom, jel poludeo ?...." Tu mi Ivan odgovori "Pa nije bre ovaj onaj moj poznanik, ovog ne poznajem......." Sve sam shvatio u sekundi.........jurimo za nepoznatim policajcem u sluzbenim kolima i covek verovatno ne moze da veruje koja je ova budala krenula na njega i nece da se otrese.........on bezi, sve brze a mi ga pratimo .......pa cak u trenutku krenemo da ga obidjemo.......covek se brani kako moze i kolima malo na mene. Pokusao sam da mu znacima pokazem da sam se zajebao..........covek me verovatno nista nije razumeo, pa odlucih da ga pustim da odmakne malo (verovatno zuri negde sluzbeno). Tako se mi iskljucismo kod "plavog mosta" i odosmo do Ljermontove. Kad smo stali, smejali smo se bar 5 minuta. Registrovali smo motor i dobio sam tablicu BG 21-205 (205 je odabrala gospodja policajka, moj datum rodjenja 02.maj), Hvala joj. Sutradan 07. maj 2008. idemo na Zlatibor da jedemo jagnjetinu (Machkat, kafana kod Baje). Krenuli smo sa Novog Beograda (blizu Opstine) oko 08:20.............i prva stanica (po obicaju) OMV pumpa "Celije". Pod punom opremom, vreme je izgleda kisovito, ujedno testiram moje novo odelo "Rally2 pro" po kisi. Nismo daleko odmakli od Celija, kisa pocinje da biva ozbiljnija, Boki staje na prvoj pumpi da obuce kisno odelo, Verica i ja cekamo bezbrizni.... Boki se obukao, Verica stavlja kacigu...........idemo dalje. Oprezno, po kisi napredujemo bez problema, posle Cacka stajemo na kafu u kafic-restoran-splav na jezeru. dok smo pili kafu cujemo neko graktanje, kad ono patke plivaju oko splava i uzivaju.....da ih slikam. odjednom naidje dosta velika ptica i spusti se na jedan od camaca pored splava.......slikam i nju Nastavljamo uspon prema Zlatiboru, saobracaj je relativno gust, dosta kamiona (radni dan), kasnije prolazimo uzbrdicu (dupla traka uzbrdo, jedna traka nizbrdo) podeljena duplom punom linijom gde je sutradan poginuo jedan motociklista greskom jednog suludog vozaca automobila (passat). Razmisljao sam o toj mogucnosti dok smo isli uzbrdo i gledao sam da drzim desnu traku kako bi izbegao eventualnu budalu koja dolazi nizbrdo i pritom pretice preko duple pune linije u nepreglednoj krivini. Mi smo imali srece............nazalost jedan mladi motociklista nije imao tu srecu, poginuo je sutradan na tom delu puta........neka mu je laka zemlja. Stizemo u selo Mackat (citamo Matchkat), dobro znana nam kafana koja je izrasla u velelepni restoran od drveta i kovanog gvozdja. Parkiramo motore i vidimo da je vreme rucku........ohoho.... Boki skida kisni kombinezon...... moj Adventure je parkiran... spremni smo za okrsaj sa jagnjetom.........okrepljujem se izvorskom vodom (da bi imao sto bolji apetit) Restoran je odlican, hrana i pice prvoklasno........Verica i ja u borbi za sto bolje parce (a sva parcad su ODLICNA).... Narucili smo sve sto smo zeleli, pojeli, popili......bilo je odlicno. Resismo da odemo do kafica pored jezera na Zlatiboru i da tamo popijemo kaficu i eventualno neki desert (Boki navalio - mnogo voli slatko). Krenusmo po slaboj kisici iz kafane......prema Zlatiboru i kisa se pretvori u grad i to velicine u precniku od oko 5-7 mm, izgleda mali ovako kada se napise ali verujte da dobuje po kacigama kao veliki, malo i boli po nadlakticama. Da ne zaboravim.....idemo mi tako lagano dok pada kisa i grad, nigde automobila......i naidjemo na podvoznjak, kad ono pun automobila.......sklonili se od grada. Mi "hrabre" motordzije nasmejemo se i nastavimo dalje..........istina stisli smo malo zube jer malo boli po rukama. Sednemo u poslasticarnicu i narucimo.......Verica "kazetortu" (tortu od sira), Boki "Mus cokoladni" a ja ne znam sta cu.......nisam ti ja za desert....ajde narucim.....palacinku sa sumskim vocem (mislim ....lagano je ...moci cu). Stigne palacinka.............brat - bratu za 3 osobe.....(uostalom pogledajte) zaista je ogromna ...... pokusao sam da se borim......medjutim palacinka je pobedila i to u 1. rundi. Pojeo sam trecinu i gotovo........ne mogu vise. Odmorimo se, Boki skokne sa Vericom da kupi carape do centra, njegove su bile mokre........cudno, imamo iste patike BMW, meni suve, a njemu mokre carape. Mora da se slivalo direktno u patike. Posle odmora nekoliko lepih fotografija za uspomenu...... Krenusmo nazad za Beograd, put poznat .....stomaci puni.....voznja lagana.... Stizemo do pumpe OMV "Celije", tacku koju uvek ispostujemo.......mali odmor, kafica......slikam Bokija i Vericu, oni slikaju mene....... i slikamo prednje ogibljenje na Adventure-u.....zaista vrlo efikasno u voznji....neubicajeno resenje ali zaista efikasno. Na kraju moram malo stegnuta srca da pomislim da sutra u podne letim za Pariz......zatim Libreville (Gabon). Pogledam na instrument tablu na BMW-u i vidim na pumpi OMV u Celijama 4.227 km predjenih. Nemci su mi razradili motor i presli 1.681 km..........ja sam presao za tri dana voznje ukupno 2.546 km i preci cu jos do Beograda oko 70 km i jos malo uvece po gradu i skupilo se tu ravno 2.700 km .............nije lose za kratak godisnji odmor. Sve u svemu sam bio na motoru 4., 5. i 7. maja............MALO BRATE !!! Do sledeceg odmora 2009. .............svim motociklistima zelim udobne i sigurne kilometre...........samo sto vise km uz VELIKU paznju.........

Shvatio sam, u sledecoj prici...........fotografije ce biti 1024x768 ....kao sto mi je Lalajko preporucio. Znate, meni je ovo prvi put da postavljam fotografije uz pomoc ImageShake programa, popravljam se .....vec u sledecoj prici, a to je jagnjetina, Zlatibor....... Hvala svima na savetima....

Odlican predlog od "Kiro", stvarno bi bilo jako lepo napraviti jedan pregledan tekst sa spiskom svih preporucenih kafana po putevima Srbije. Ja se pridruzujem i preporucujem kafanu "Lis" nekoliko kilometara posle sela Cenej (pored Novog Sada), kafana je soferska, vrlo skromna ali je zato GULASH sa 15 zvezdica..............

Sinoc sam stigao sa puta Luxembourg - Beograd, ukupno 1.511 km u toku jucerasnjeg dana, legao sam oko 02:00 i ustao oko 09:00 danas 04. maja 2008. Supruga Verica mi je spremila kafu i posle kafe, sedosmo na motor i odosmo do caffe "Slonce". Sinoc mi je Boki (vlasnik Slonceta-Yamaha XJR 1300) pomenuo da bi bilo dobro da odemo do Novog Sada da odgledamo auto trke, rekoh videcemo sutra na kafici..........nisam znao u kom cu stanju biti sutradan posle celodnevne voznje. Cudo.....osecam se odlicno, nema upala misica, nijedan stari prelom me ne boli, maltene mladic (napomena ....imam 51. god.). Dogovor je pao......idemo Boki, Ivan (V-Strom 1000) i Verica i ja (BMW-Adventure) da se prosetamo po Vojvodini. Dok Boki i Ivan budu gledali auto trke, Verica i ja cemo "skoknuti" do Subotice na kafu kod njene sestre od strica (ujedno da se pohvalimo novim Adventure-om). Dopuna goriva na OMV "Metro" na izlazu iz Bgd. Pustamo Bokija da ide prvi i da odredi brzinu koja mu odgovara jer sa Yamahom XJR 1300 on nema zastitu od vetra i voznja preko 140 - 150 km/h ga zamara (veliki pritisak na vrat od vetra). Kod Novog Sada se pozdravljamo i Verica i ja nastavljamo za Suboticu, dogovor je da se u 14:00 cujemo telefonom i zatim da se nadjemo kod Rodic supermarketa (nadvoznjak), odatle cemo ici do sela Chenej, posle koga je vrlo blizu kafana "Lis" gde svracaju kamiondzije - razlog je GULASH. Po dogovoru se nalazimo oko 15:00. Po kisi stizemo do kafane "Lis" i ......parkiramo (uz pristanak konobara) motore pod natkriveni deo terase od kafane. Pivo stize, cekamo gulash.......... Gulash stize sa salatama, moram da opisem ovaj gulash. Kao sto ste primetili ......ja jesam gurman...a i moji drugovi isto tako. Ovaj gulash je specifican po tome sto je napravljen od svinjetine i divljaci (srnetina, divlja svinja) i ima jedan jedinstven ukus. Serviran je u domacoj atmosferi, konobar vam donese posudu (Tchorbaluk) i kutlacu i jedi brate koliko mozes..............a mi mozemo, uvek iznenadimo kelnera (posebno Ivan koji je pravi Terminator za hranu). Malo po malo i pojedosmo gulash..........ovo je ostatak koji sam uspeo da slikam pre nego sto ga je Ivan smazao. Posto smo dobro jeli...........i napili se "vode".........doslo vreme da krenemo nazad za Beograd. Imam jedan predlog, kazem ja......idemo u Arandjelovac na desert, ujedno da se vidimo sa nasim drugom "Buljketom". Predlog je prihvacen i krecemo.......... Put nas vodi preko mosta "Beshka" Nastavljamo autoputem ka Beogradu..... Posle nekog vremena pravimo pauzu na autoputu Bgd - Nis, pre izlaza za Mladenovac..... Nastavljamo nacionalnim putem Mladenovac - Arandjelovac, ne moram da vam objasnjavam predivne panorame nase prelepe Sumadije. Uz osmeh na lic stizemo u Arandjelovac vrlo brzo. Zovem Buljketa telefonom, kaze na nekoj svadbi je........nikakav problem, dolazi odmah. Nalazimo se kod njegovog servisa za pranje. Inace Buljke (Nikola Buljic) je nas proslavljeni motociklisticki sampion u klasi 600 SP, uz to i uspesan biznismen. Jedan, meni vrlo drag prijatelj. Uz kafu, palacinke i kiselu vodu moji prijatelji konzumiraju svoj "desert" ........ja sam se odlucio za "moj desert" - 10 sa lukom (ne zamerite mi, ali sam toliko zeljan cevapcica da ih konzumiram redovno kada sam u Srbiji.....u Africi ih nema). Pozdravljamo se sa Buljketom, vec je oko 20:00 casova, krecemo nazad za Beograd puni emocija i stomaka. Preuzimam celo kolone (od tri motora) i testiram osvetljenje (standardno) Adventure-a. Rezultat je isti, far osvetljava vrlo dobro sa strane i potpuno dovoljno dobro napred pri ovim brzinama kroz Sumadiju (100 - 120 km/h). Narucio sam dodatne farove Touratech i Boki i Ivan ce ih montirati u mom odsustvu................ja idem nazad za Gabon 08.05.2008. Zadovoljni i odmorni se vracamo u Beogra. Svima osmeh na licu...................dogovor pada, u ponedeljak teram motor na carinu, u utorak ga registrujem i u sredu 07.05.2008. idemo na jagnjetinu na Zlatibor u Matchkat Verica, Boki i ja, Ivan ne moze (mora u Grcku ambasadu po vizu). Sledi nastavak pod nazivom "JAGNJETINA - MATCHKAT - ZLATIBOR po kisi i ledu"........

BRAVO ! vidim da ste vrlo detaljno usli u materiju, odlicno. Po podacima brzine kretanja koju najavljujes, imate 20 dana voznje po 8 sati dnevno ako se uzme da se krecete prosecnom brzinom od 60 km/h a ti jeste prosek ako vozite 90-110 km/h putem kada se ima u vidu stajanje, odmori, cigarete .....itd. Zeleo bih da vas podsetim (mozda je nepotrebno, ali ne kosta reci) da ponesete nesto od lekova sa sobom. Preporucio bi vam malo antibiotika, lekove protiv temperature i protiv bolova, kreme protiv upale misica, kreme (na bazi antibiotika) kako bi sanirali ako bude potrebno zuljeve i ojede na zadnjem trapu, nesto flastera i to bi bilo to. Bolje nositi i ne koristiti nego imati problem na putu i ne resavati ga. Zelim vam dobru voznju do NC i nazad, i normalno jednu lepu reportazu o vasem putu. Cestitam vam na odlicnoj ideji............samo napred. Vas prijatelj ......Marokanac

Odgovor BUCKU: Znam za dodatne farove Touratech, narucio sam ih..........ali necete verovati nisu bili raspolozivi u Nemackoj, diler mi je objasnio da kada sam narucio motor nisam narucio farove, i naknadno nije ih bilo na stanju. Nema veze, narucio sam ih u Bgd kod Radulovica i ugradice ih moj drug Boki koji se stara o motoru u mom odsustvu.

Svima koji su vec procitali ovu moju malu pricu, se izvinjavam sto u prvom pokusaju nisam uspeo da ubacim fotografije. Dobio sam tacnu informaciju kako se ubacuju fotke od naseg prijatelja "Crna Mrlja" - ovim putem mu se zahvaljujem. Nadam se da sa ovim fotografijama i ako pogledate vreme, videcete da je sve odvozano u jednom danu ( da, da,.....Djuro ide to, samo treba terati.....i moze se). Svima veliki pozdrav iz Afrike.......Marokanac

Narucio sam novi motor.....kakva radost! BMW R1200GS - Adventure - full options + menjac enduro. Idem na vrlo kratak godisnji odmor iz Gabona (Afrika, tacno na ekvatoru) za Srbiju, ne mogu da dobijem duzi odmor od 10 dana ukupno. Kazem ukupno sto znaci 2 dana avionom od Libreville-a preko Pariza do Beograda, i isto tako prilikom povratka. Znaci ostaje mi ukupno 6 dana da preuzmem motor u gradu Saarbrucken na granici Nemacke i Luxembourg-a, stignem u Beograd motorom, ocarinim motor, registrujem motor, da se provozam malo po Srbiji i nazad na "arbajt" u Afriku. Krenuo sam iz Libreville-a avionom 29.04.2008. u 22:00, stigao u Pariz ujutru u 06:00 Sutradan 30.04.2008., cekao na aerodromu i uzleteo iz Pariza za BGD oko 09:45.............stigao u BGD oko 12:00, porodica me sacekala kako i dolici pravom "gastosu", sledi dobra srpska trpeza (supruga mi je odlicna kuvarica - to je razlog sto imam 112 kg). Sutradan 01.05.2008. - obecao sam momcima iz BJBikers-a da cu doci ispred muzeja "25 maj" da se upoznamo, "Crna Mrlja", Lalajko, Pablo i da vidim drage prijatelje Davora i Jozefa iz okoline Novog Sada. Kako obecao, tako i uradio. Pozajmio motor od druga (Boki - caffe pizzeria "Slonce" Zemun) Yamaha XJR 1300 i dosao. Sutradan 02.05.2008. imam avion u 06:00 ujutru za Luxembourg preko Frankfurta. Na aerodromu u Luxembourg-u me ceka moj stari prijatelj Michel Turk (predsednik komisije za turizam i ekologiju UEM-a). Krecemo njegovim kolima za Saarbrucken da preuzmem motor, spavacu kod njegove prijateljice i sutradan krecem na put. Michel me odvezao do grada (sela) Shengen, gde mi je vrlo ponosam pokazao gde je zaceta Shengenska zajednica (njemu izgleda dosta bitno, meni totalno nebitno) - slika sledi Shengen……….jaka stvar (Srbija je lepsa). Motor je preuzet, kljuc je dobijen, ima li ko sretniji od mene ? Verujte…….najsrecniji covek - sam ja. Sutradan 03.05.2008. - krenuo sam u 05:50 iz Luxembourg-a, ceka me put od 1.511 km (toliko je pokazao cajger kada sam stigao u Beograd). Jos pre puta sam sam sebi postavio jedan mali izazov, mogu li ja sada sa 51 godinom starosti da odvozam ovu razdaljinu u komadu........??? Rekao sam sebi - probaj i videces, ako ne budem mogao, spavacu negde usput u Austriji, Sloveniji ili gde me vec bude uhvatio umor. Moja Navigacija (gradovi i km ……dovoljno) Navigaciju sam spremio sinoc na jednom papiru (kao sto vidite na slici, to je stari nacin, ali i ja sam star - zar ne?) Znao sam da je motor dobar i dogovorio sam se sa BMW dilerom da mi ga razrade i urade prvi servis kako bi ja mogao da ga vozim brzinom koja mi odgovara. Gospodin Matthias Gerber je uradio sve po dogovoru (nemac je to), pripremio je i svu vozacku opremu koju sam trazio. Krenuo sam i odusevljen vozio ..........vozio ..........pomalo stajao kako bi popio kafu i cigaretu (losa navika) i onda vozio .........uzivao.......vozio .... Prvi odmor posle 1 sat i 15 min. voznje (sat u foto aparatu pokazuje Africko vreme, tacno vreme na fotografiji je 07:05) Odmor uz kaficu i cigaretu……… Ljudi ovaj motor je fotelja na dva tocka, kakav zamor - nigde me nista ne boli, odusevljen sam. Kroz Austriju, normalno - malo kise, glupo bi bilo bez nje u Austriji........kisa pada ....ali ne po meni. Ovo je super kako dobro stiti ovaj vetrobran. U Austriji posle rucka susret sa nemackim BMW bikerima … Brzina kojom vozim je 160 - 180 km/h, u koferima i top-case-u nalepili nemci nalepnicu "sa koferima ne brze od 180 km/h" i ja se toga pridrzavam. Pred Slovenacku granicu na oko 30-40 km. Mozda sam dosadan, ali motor je super konforan - odusevljava me kako koci i kako lezi - primera radi, na autoputu (nizbrdo) pre Slovenacke granice sustignem jedan plavi auto "Punto" (verovatno Abarth") i momak krene po krivinama nizbrdo da pegla 170 -180 km/h, ja za njim.....i tako smo se vozili jedno desetak minuta, motor miran ....lezi kao pegla. Momak u kolima (Austrijanac) na kraju nizbrdice uspori i pozdravi smo se, ja nastavih ka Sloveniji, on kuci (verovatno). Pauze se redjaju........kafa, koka-kola, cigarete, gorivo........a, da - da ne zaboravim informaciju. Motor ovakvom voznjom trosi (po bord kompjuteru 8,3 lit. na 100 km) znaci mogu da predjem do rezerve oko 350 km. Daleko je to od onih skoro 700 km na reklami za Adventure-a (istina kada se vozi 90 km/h). Uglavnom krajem dana oko 20:00 stizem na Hrvatsko - Srpsku granicu...........i normalno pocinju problemcici........treba napraviti carinsku propratnicu. Policajac mi kaze "nemas zeleni karton, idi izvadi !" , ja mu objasnjavam da imam privremenu registraciju na 15 dana i ..........odem i platim 80 evra zeleni karton na mesec dana, zatim spediter napravi potrebnu dokumentaciju i preda carinicima i .......pocne cekanje da gospoda carinici izadju i vide motor, tojest da procitaju broj rama. Posle nebrojeno cigareta.........izadje carinik i za 5 sekundi pogleda motor i pita " A koliko kosta?", ja mu kazem da ima fakturu prilozenu u dokumentaciji.........i on mi preda papire i vrati pasos. Cekanje na granici, ne znam sta da radim – slikam motor. Ma, lep je i nocu, i sa bubicama……..mnogo ga volim. 22:50 - krecem sa granice...........noc.........far dobro obasjava, mada mislim da su dodatni farovi neophodni za brzu voznju. Stizem u Zemun ispred kafica "Slonce" u 11:30...................NISAM UMORAN...........super. Presao sam 1.511 km za ukupno 17 sati i 40 minuta, od toga efektivne voznje negde oko 10 sati, ostalo je bilo stajanje, odmaranje, granice ………..nije lose za matorog biker-a kao sto sam ja. Malo price sa drugarima u kaficu i oko 02:00 parkiram ispred kuce. Zena me ceka, radosna.........kaze "Bravo majstore, ipak nisi toliko mator, vidis uspeo si ono sto si naumio", ja ponosan, radostan..........najsrecniji covek na svetu. Odvozao sam ono sto nisam bio siguran da cu moci............zahvaljujuci pre svega - odlicnom motociklu BMW R1200GS - Adventure (model 2008.) Molim manje iskusne motocikliste da se ne ugledaju na mene..........ovo je bilo moje neko ludilo..........dobro je proslo - tim bolje. Marokanac IZVINJAVAM SE STO NIJE BILO FOTOGRAFIJA U PRVOM IZDANJU PRICE, SADA JE VALJDA OK. NASTAVAK PRICE SLEDI POD NASLOVOM "KRATAK GODISNJI ODMOR - PUNO KILOMETARA"

07. maja sa prosao istim putem po kisi i verujte ljudi da je ta deonica vrlo opasna, meni se slicno desilo - imao sam srece, vozio sam desnom trakom bas iz tog razloga. Neka mu je laka zemlja, i moje iskreno saucesce porodici poginulog motocikliste. Moramo sami da se pazimo, nema ko drugi .........putujte oprezno!

Bravo Davore i Bravo Jozef, jos jedan divan putopis koji meni licno ovde u Africi (gde samujem bez bike-a) mnogo znaci. Uz pomoc vasih i slicnih putopisa na trenutak sam i ja na motoru i "uzivam". Hvala na lepim slikama i odlicnom tekstu. Zelim vam puno sigurnih i prijatnih kilometara. Vas drug........

Javljam se samo da vama organizatorima moto susreta u Umagu CESTITAM na koliko vidim odlicnim i vrlo ozbiljnim pripremama. Jako mi je zao sto necu moci da prisustvujem, nisam u zemlji tada. Predgledao sam sve, i video snimke od prosle godine......Bravo momci. Potrudicu se da iduce godine isplaniram godisnji odmor tako da obavezno posetim vas moto skup.......da se podsetim na Umag. Puno lepih dozivljaja i sigurnih kilometara vam zelim.........

Stizem 30.04.2008. u podne avionom iz Afrike......idem 02. maja za Luxembourg avionom po moj novi motor i vracam se odmah na njemu za Bgd. Zelim da dam krv.......ljudski je......a ljudi smo. Pitanje - da li moze da mi smeta (ja licno mislim da ne) posto cu biti dosta aktivan tih dana. Vidimo se sigurno ispred muzeja "25 maj" 01. maja, doci cu kolima jer po bike idem sutradan. VIDIMO SE !!!

Ne poznajemo se Jaco, nisam siguran da sam poznavao tvog brata .......posto smo svi deo jedne velike porodice Bikera, saosecam u tvom bolu............mnogo (previse!) drugova sam ispratio - nazalost. Nema reci koje mogu opisati osecaj boli..........na tebi je da se boris i opstanes - budi jaka, budi "bajkerka" u dusi........nastavi da volis - to je jedino sto moze da te odrzi. Tuzan sam, ako mogu da pomognem .........na neki nacin, javi se. Trenutno sam u Gabonu tel. +24107178888, u Srbiji sam od 01. do 08. maja tel. 063/282-162 pa onda opet u Gabon. Zivot mora da tece dalje..........

Par reci o meni - radi predstavljanja.......... Imam 51 god. Biker sam od svoje 11 godine, pocetak na Hondi Dax 50cc. Uvezao prvu Kawu Z 900 1976. iz Engleske. Obisao YU, Grcku, Tursku i Bugarsku 1977. sa tadasnjom devojkom sada suprugom (koja i dan danas obozava voznju). Aktivno se bavio moto sportom, brzinski moto sport krajem 70-tih i krajem 80-tih do pocetka ratnih desavanja u klasi 250 sa Yamahom i Kawasakijem. Pocetkom 80-tih do 87. bavio se motokrosom u Africi (uspesno, cak zaradio nekoliko preloma). Bio prvi generalni sekretak Moto Federacije Srbije, ustanovio da ne mozes protiv "bande" i odustao i otisao ponovo u Afriku (Gabon). Vozio Transalp-a do pre godinu dana, sada kupio novi BMW R 1200 GS - Adventure (Crveni) ......stizem u Bgd 04.maja na njemu. To je to......sada ostaju putovanja da se pripreme i ostvare. Boze zdravlja.......bice svega. Veliki pozdrav svim Bikerima Srbije !