Ajd onda ovako... Dakle, ludilo! )) Prvo, motor sam uzeo u februaru, možda prešao 200-300km pre Navaka. Od posla i obaveza nisam stigao da pogledam nijedan klip ni mapu staze niti bilo šta slično, tako da sam došao kao pao s Marsa i sa velikom tremom. Prjavio se u najsporiju grupu, sreo se sa Spajkom, on mi zakačio ono za merenje vremena i uputio u osnove. Izlazak na stazu, ubacio u treću i lagano kroz krivine dok upoznam gde šta kako. Prvi krug 2:43 :DDD do kraja prvog izlaska na stazu se spustio na 2:27. Sve stintove sam vozio u plug&play varijanti, treća i ne šaltam, nego pokušavam da skontam poziciju tela, tačke kočenja, da pogodim apexe, ma šta da pogodim, da skontam gde su. Šaltanje, blip gasa i ostalo je za sada bila viša matematika. Mnogo sam grešio naravno, promašivao i kočenje i temena i sve, ali iz kruga u krug sve bolje i bolje... na kraju mi je najbolji krug bio 2:03, u pretposlednjem stintu... osećao sam da mogu još dole, jer sam pričao sa ljudima kako da izvezem dugu desno na najbolji način, ali je usled pada pred poslednji stint izlazak iz krivine prekrajan i više nije bilo moguće postići najbolje vreme. U tom poslednjem stintu sa sjebanom putanjom sam imao 2:04, kontam da bih se spustio na 2. Inače, premijerno sam očešao fuzaster... )) Na lakat krivini, koju sam takođe skontao tek u četvrtom stintu kako da izvezem, da je bitno da pogodim apex i obaranje i gas i da se ne plašim što me putanja vodi skoro do leve ivice staze jer će me kriva voditi savršeno i izbaciti najbolje i najbrže moguće... Elem, skrpim muda, obaranje, gas, pogađam apex i izvezem krivinu nenormalno brzo... pogledao na sat na izlasku i išao sam više od 100... sledeći krug isto tako, međutim kreće fuzaster da grebe po betonu. Uznemiri mi i motor i mene. USRO SAM SE! )) I mahinalno pustio gas, motor se ispravio, krenuo van staze, ne znam kako sam nadvladao paniku da skrenem pogled nazad na krivinu i da oborim motor ponovo... naravno, posle toga mi nije bilo svejedno i nisam uspeo da ponovim takvo skretanje... I najjača scena... Izlećem ja iz duge desno na pravac, odvrćem gas, suzy urla, obrtaji u crveno, tri desetinke kasnije pored mene proleće 6 R-ova... zing zing zing zing... kao meci... samo im vidim štopaljke u daljini, već ulaze u šikanu... ja popizdeo u fazonu: JEL STOJIM JA U PM, ŠTA JE OVO? Pogledam sat, idem 165... tek onda zbun... Posle mi rekoše ljudi da Rovi tu idu po 230 na tom pravcu... Sve u svemu, fantastično iskustvo, fantastičan osećaj, pravo uživanje... ne mogu da dočekam sledeći TD...
Sledeći put ću biti još uvozaniji, gledanje klipova kolega koji dobro voze sa Navaka će imati mnogo više smisla, tako da se nadam napretku... Naravno, napredovao bih još više kada bi vozio sa nekim iskusnijim, jel su saveti koje sam slušao između stintova zaista bili zlata vredni.. Hteo bih da se zahvalim i to cranku koji mi je najviše pomogao savetima oko pripreme za TD. Sa tehničke strane, motor mi je bio skroz nespreman za stazu... nisam sredio potonuće, ali se nadam da ću to rešiti uskoro... pritisak sam nadam se stavio na 2.0 i 1.7, jer su mi tri merača pokazivali drugačiji pritisak... Elem, malo udavih, pod utiscima sam i dalje... sve u svemu - fantazija! ))
