Pa na toj jawi je moj elektronski regler A vec sam rekao da je i na mojoj jawi isti takav regler,i nemam nikakvih problema.Vozim sa akumulatorom od 4ah,koji je izvadjen iz ups-a,jer tamo vise nije mogao da izdrzi ni pola minuta po nestanku struje.Imam h4 koji se pali onog trenutka kada dam kontakt,i svetli sve vreme.Ovo je zbog toga sto sam na jawi izbacio kontakt kljuc,i ugradio onboard kompjutercic,i sa svim funkcijama-kontakt,-pozicija,svetla,pali-gasi motor a da ostane kontakt ukljucen,i oduzmi kontakt,pogasi svetla ako se motor ne vrti duze od 7 sekundi.Znaci dosta elektronike i potrosaca,a akumulator slab,i opet sve radi kako treba.

A kakve bozicne sijalice spominjes? Ako ugradis neki alarm,oni imaju izvode koji ce paliti i sva 4 zmigavca, i imaju izvod i za sirenu. Ili ja opet nisam uspeo da shvatim u cemu je problem.. ???

Daj malo pojasni

To za H4 nije istina,ma sta ti drugi rekli.Ali ako hoces da imas lepa zuckasta i slaba svetla,slobodno menjaj. Moju jawu koja je ista kao i tvoja vec 11 godina vozim sa H4,a nikad problema sa akumulatorima nisam imao.Imam i isti regler kao i tvoj.

Moze i grec,ali je bezveze.2 diode ce kostati oko 3 dinara,a grec je skuplji.Na levi i desni vod zmigavca treba spojiti izvode za naizmenicni napon,a plus pol pistalice na plus izvod greca.Minus izvod ne treba spojiti nigde.Ovako su iskoriscene samo dve diode od 4 koje se nalaze u grecovom spoju.

Ova voznja je bila malo onako "na brzinu", bez prethodnog planiranja.Dan pre sam bio na Ostrvici,pa nisam bio siguran ni da li cu u nedelju uopste negde i otici. Da sam znao,postavio bih temu unapred,pa da se prikljuci ko hoce.Sledeci put cu na vreme da najavim.

Eh, da je ta klisura samo malo blize... Svaka vam cast! Super!

Stigao je i novembar, ali je vreme pravo prolecno pa je steta ne iskoristiti ga za voznjicu. Zovem nekoliko drugara, ali se svi neckaju, jedino je Lacika taj na kojeg mogu da racunam. Pada dogovor da odemo do Palickog jezera, ali da usput svratimo i do jezera u Backoj Topoli. Krcemo prema Beceju,ali se odvajamo za Nadalj, i stizemo u : poznatoj po kobasicijadi, i najduzoj kobasici koja drzi rekord u Guiness-ovoj knjizi rekorda.Tu stanuje i nas drugar Motoras, zbog kojeg se i zaustavljamo da ga nazovem da nam se pridruzi. Naravno, ni on ne sedi kuci skrstenih ruku, i on se vozi, i vidi slucajnost,-bas je na Palckom jezeru Nema veze, ako stignemo na vreme, mozda se i vidimo. Iz Turije mozemo da biramo izmedju dva pravca koji vode do Srbobrana. Biramo put preko naftnih polja, jer je asfalt monogo bolji, saobracaja skoro da i nema, ali zato ima da se vidi ovo: Volim tu na mostu malo zastati i uzivati u pogledu. Kao sto sam pomenuo, tu su i busotine, pumpe rade punom parom Put ide dalje prema Srbobranu, kao sto sam rekao, -bez saobracaja i bez rupa Nazalost dobar put prestaje na izlasku iz Srbobrana. To je stari E75 koji je bio izuzetno opterecen saobracajem do izgradnje auto puta. Ko se vec vozio od Sremskih Karlovaca do Indjije, zna o kakvom je putu rec.Ovo je isti taj put, i nista nije bolji, a takav je sve do Backe Topole. O nekadasnjem saobracaju svedoce i brojni napusteni restorani, kojima je zlatno doba istekao sa pustanjem auto puta u saobracaj. Predeli su inace tipicni za Vojvodinu.Psenica je vec nikla I najzad ostavljamo truckavi put za nama, i stizemo u Backu Topolu Ako ste kupovali proizvode od pileceg mesa koje se proizvode u Topoli, ovo je to mesto: Centar grada Stizemo i na prvo nase odrediste, na jezero. Ovo mesto zasluzuje da se malo vise o njemu govori, a trebalo bi mozda i da se nadje u predlozima za neka nova BJB okupljanja.Prostor je ogroman, travnat, drveca ima u izobilju, plaza je betonirana i izuzetno dugacka.Tu su i razni tereni za sportske aktivnosti, igralista za decu, i splav restoran. Plaza: Slika za desktop Na obali se nalazi i pesacka staza sa bezbroj klupa, a na kraju staze ovo: Pa jos malo okoline: ovde se lepo vidi pesacka staza, i vise molova. Ima mesta i za kampovanje Idemo dalje, jer do Palickog jezera nas jos deli nekih 40km. Medjutim, posle svega 3km, pravimo sledecu pauzu, -ne zbog kafe nego se tu nalazi hipodrom Zobnatica, koje je opet jedno prelepo mesto, pa bi bila steta ne posetiti ga. Celicni i kameni konji Lacika je uvek spreman za neku salu Tu se nalaze brojni objekti, -hotel, muzej, galerija, ali nazalost sada nemamo vremena da sve obidjemo. Ipak stajemo da bacimo pogled na mini zoo vrt Nema bas puno zivotinja, svega nekoliko paunova, labudova, morki, par divljih svinja i jedan pitomi bambi. Iza zoo vrta se prostire jezero,do kojeg se moze i spustiti Ceo prostor je okruzen lepim parkom, sa stazama za setnju i igralistem za decu. Zgrada muzeja: Posto smo videli koliko smo mogli za ovo kratko vreme, sedlamo konje i krecemo dalje Prolazimo kroz naselje sa nesvakidasnjim nazivom: Prolazimo kroz Suboticu, gde se zbog sve blizeg mraka ne zaustavljamo, a imalo bi se sta i tamo videti. To cemo ostaviti za neku narednu voznju. Dolazimo do cilja naseg putovanja, u Palic. Na jezeru mozete iznajmiti razna povila prosetati se obalom, ili iznajmiti biciklo. Skakati na trampolini U blizini je i sportski aerodrom, pa je i ovaj motorni zmaj verovatno odatle poleteo. Pada prvi mrak, dok mi pijemo kaficu, pa je vreme da se polako spremamo i krenemo. Evo jos nekih slika, pokusao sam da sto vernije uslikam suton. U povratku idemo preko Supljaka do Kanjize. Steta sto je mrak, a tek je oko 5 sati, pa ne svracamo na Ludosko jezero kod Supljaka. I to ce morati da saceka neku narednu priliku.Dalje nas put vodi preko Sente, Mola, Backog Petrovog Sela, Beceja, i Backog Gradista. Noc je topla, pa je voznja i dalje uzivanje. Po dolasku u Temerin, svracamo u klupske prostorije da uz jedno lepo toceno pivo saberemo utiske, malo popricamo, pa kud koji, motorasi moji Ova tura je dugacka 225km, i sledece sezone kada budu duzi dani cemo sigurno da je ponovimo, i da obidjemo i mesta koja smo sada zbog kratkog dana izostavili. Javite se, pa da idemo zajedno!

Evo da i ja postavim koju sliku sa malim zakasnjenjem. Slike su uglavnom iz voznje, ali sam se nekoliko puta i zaustavljao, kao ovde i ovde Ekipa u voznji put je lep, krivudav U daljini se vidi i cilj naseg putovanja Dok ste se vi penjali, ja sam otisao da se provozam. Evo Ostrvice iz drugog ugla, jedva se nazire, ali se ipak vidi Prolazim Rudnik, gde koristim priliku i tocim gorivo, pa krecem dalje, ni ja ne znam gde Pejzazi su divni! Prolazim kroz nekoliko malih mesta, i usput razmisljam da bi bilo dobro nesto i pojesti. Posle ni ja ne znam koliko kilometara, ulazim u naselje Donja Satronja. Zaustavljam se ispred jednog kafica gde postavljen rostilj naslucuje da se ovde moze i klopati Posto pecenja nema, narucujem cevape. Nisam se prevario, jer je ukus kao kod Jonuzija u Novom pazaru,samo sto su ovde cevapi malo veci U medjuvremenu pocinje kisa, ali na svu srecu ne traje dugo, jer je vec vreme da krenem natrag. Zaustavljam se kod jednog lepog potocica, i malo uzivam u prirodi Stizem nazad do Rudnika, i ovo prosto mora da se uslika Od Rudnika do Ostrvice me deli svega nekoliko km novog ali krivudavog puta, i tu srecem polovinu ekipe kako idu iz suprotnog pravca. Od Zeke saznajem, da se ostali deo ekipe tek sada spusta sa planine,i ne moram da se brinem. Pozdravljamo se, i dolazim na mesto sastanka. Ostatak puta do Lazarevca znate, i posto je pao i mrak,vise nisam ni slikao. Nakon rastanka, svi krecemo kucama.Mene ceka jos 170km puta, koji nisam ni verovao da ce biti ovako lep! Toplo vece, cist vazduh, pa se sa dugackim svetlima vidi kilometrima unapred. Uzivam u voznji, vozim brzinom tek da se motor ne muci u petoj, oko 75km/h a nekada i sporije. Na ovoj deonici od Lazarevca do Sapca, uvek se nasmesim kada stignem do ovog mesta: Naziv me podseca na debreciner kobasice Pa posto su oni cevapi vec davna istorija, a ja u topcase-u imam klope koje sam poneo za dorucak a nisam je ni pipnuo, u Misaru ispred Sapca priredjujem veceru pored puta, na odusevljenje mnogih vozaca auta, koji mi sa vremena na vreme svirnu Dalje me put vodi preko Iriskog Venca, do Petrovaradina. Mogao sam da skrenem na Miseluku da malo skratim put, ali to ipak ne radim, jer hocu da se popnem na tvrdjavu, sa koje se pruza predivan pogled na Novi Sad. Izgleda da nisam jedini koji koristi ovo lepo toplo vece, jer gore zaticem puno ljudi. Primetite da su na satu mala i velika kazaljka promenuli uloge Mala pokazuje minute, a velika sate. Posle malo razgledanja krecem dalje, prelazim most i jos jednom se zaustavljam da uslikam tvrdjavu iz daljine. Dalje vec vozim dobro poznatom putanjom do kuce. Drugari moji, hvala vam svima na lepim zajednickim trenucima! Stvarno je bilo lepo ponovo se voziti i druziti sa vama, a zadovoljstvo mi je i sto sam upoznao nove ljude! Vidimo se na nekoj narednoj voznji, a moza i pre, -nikad se ne zna!

Da i ja ponovim - nikako ne skidati kleme sa akumulatora dok motor radi!!!Upali motor,upali svetla,zavrti ga na oko 4000,zakaci voltmetar na akumulator,i ako je napon manji od 13.5 V ili veci od 14.5V,menjaj regler.

E to je onda ok

Trebali ste releje odmah da ugradite.

Stigoh i ja.Na satu imam samo 480km Slike sutra.

Sve je spakovano,rezervoar pun,ulja i vode ima,dobre volje na pretek,samo cekam da osvane!

Naravno da se vidimo!

I ja se svaki dan odkotrljam do posla na dva takta i dva cilindra (citaj-vozim jawu)

Tek u petak?Sutra stize do BG svakako.

Vec sam poslao

A mene zanima kada ce ova tehnologija da dospe na neki od mnogih neosvetljenih traktora sa raznim prikljucnim sredstvima,koja su takodje neosvetljena... Lepo je to sto se tehnologija razvija,ali kada ce se i kod nas primenjivati? To cemo jos malo da sacekamo.

17000 and counting

E to se i ja pitam! Na ravnom jos nekako,ali sta se desava na uzbrdici?!

Subota je, 18-i Oktobar.U Vrscu se odrzava zurka povodom rodjendana kluba. Vreme je prelepo, ni hladno, ni toplo, -kao stvoreno za voznju. Okrecem telefone, ne bih li skupio malo vecu ekipu, ali dzaba i lepog vremena kada vecina ima obaveza. Na kraju ostajemo samo nas dvojica: Lacika sa shadow-om, i ja. Vreme je vec malo poodmaklo, negde je oko 2 sata popodne, a sunce zalazi malo pre sest, a imamo nekih 140km do cilja, pa je bolje da pozurimo. Zuza(moja bolja polovina) nas prati recima: Pa vi niste normalni! Mozda! ,-ali volimo da se vozimo, a protiv toga nema leka Usput mi je sinula ideja da bih ovo putovanje mogao srociti u neki(ovaj) putopis, pa vadim aparat,i pocinje slikanje kada god uslovi u saobracaju dopustaju bezbednu voznju jednom rukom. Po izlasku iz Zablja vozimo prema auto putu NS-ZR Asfalt je malo neravan... ...tek da se ne bi uspavali gledajuci prizore beskrajne ravnice Izlazimo na auto put, koji to u stvari nije, ali ga svi zovu tako Stizemo do granice izmedju Backe i Banata, -reke Tise Lepo vreme pogoduje i aktivnostima na vodi. Nedugo zatim stizemo u Zrenjanin. Ne zadrzavamo se nigde, jedino nas semafori usporavaju, kojih bas ima dosta! Negde ispred Lazareva prelazimo kanal DTD da bi nastavili beskrajnim pravcima okruzeni tipicnim jesenjim pejzazima. Prolazimo pored ribnjaka na ulasku u Sutjesku Negde izmedju i primecujem u retrovizoru jednu srodnu dusu,kako pocinje da me obilazi Dolazi do mene, vozimo paralelno, pa me pita: -Jel idete za Vrsac? Potvrdno mu odgovaram, na sta on pita moze li nam se pridruziti? Pa naravno da moze, kako ne bi moglo?! Prolazi pored mene, ide da se pozdravi i sa Lacikom Stize ga, i pokazuje na njegov motor, pa rukom gestikulira da je to prava stvar. Znaci tako? Chopper prava stvar! Hm...Pa dobro, nek mu bude Necu se ljutiti Nastavljamo dalje,i prelazimo reku Tamis Put nas dalje vodi kroz naselja tipicna za Vojvodjansku ravnicu, sa dugackim ulicama, a moju paznju privlaci jedna stara, keramickim plocicama ukrasena kuca. Iza nas ostaje i Plandiste, i vec se u daljini nazire Vrsacki Breg Jos jedan pogled na isti, iz drugog ugla. Stizemo u Vrsac, do samog kluba. Najzad cemo se upoznati sa misterioznim vozacem Harleya! Saznajemo da se zove Stiv, i da je ceo radni vek proveo u Australiji, ali nema nista lepse nego se vratiti kuci. Od motora je vozio sve i svasta, ali Harley je Harley, i ovo mu je vec sesti motor te marke. Ulazimo u prostoriju,gde krece nezaobilazna rasprava o motorima, putovanjima i svemu sto nam padne na pamet.Usput sazajemo da je jedna poveca grupa motora otisla da se provoza po bregu. Stigli smo kasno,pa smo ovo propustili,a u dolasku sam se potajno nadao nekom krivinarenju po bregu. Izgleda da ce to sacekati do naredne sezone... Lokal je ukrasen raznim interesantnim predmetima Pristize jos gostiju, i na trenutak se osecam kao u Novom sadu Ovo samo dokazuje kako je ovaj svet mali! Saznajemo da zurka pocinje tek uvece u 8, pa odlucujemo da obidjemo i jezera u Beloj Crkvi dok jos ima dnevnog svetla. Krecemo uz obecanje da cemo se u povratku vratiti u klub. Prolazimo Strazu, i opet smo na beskrajno ravnom putu. U daljini se naziru neke planine. Pitam se koje li su? Hm...da nisu to planine u koje hocu sledece godine da odem? Razdaljinu od 35km prelazimo relativno brzo, usput pojimo i masine. Prolazimo Crvenu Crkvu, pa ulazimo u Belu i stizemo do jednog od jezera tacno kada je sunce zaslo za horizont. Na brzinu pravimo jos neke fotke Potvrdjujemo da se ovde moramo vratiti i sledece sezone, da malo vise istrazimo podrucje, i vidimo i ostala jezera. Mrak polako pada, i mi krecemo natrag za Vrsac. Vozimo se pored ostalih jezera, ali se ne vide sa puta, vide se jedino na displeju gps-a,da ih ima i sa nase leve i desne strane. Po povratku u klub, zaticemo puno ljudi, a na stolovima su posluzene razne pogacice i kifle sa sirom, pa neke strudle sa makom i orasima, a u zadnjem dvoristu je i pileci paprikas spreman za konzumiranje Svaka pohvala organizatorima,stvarno su se potrudili! Bilo je dosta ljudi iz susedne Rumunije, sa kojima se nazalost nismo uspeli upoznati. Jedan od njih je vozio ovo: Honda je to! Gosti iz kluba se polako spremaju i odlaze u obliznju diskoteku gde ce se odrzati rock koncert u organizaciji kluba,a mi se polako pripremamo da krenemo kuci.Noc je, zahladilo je dosta, a mi jos imamo onih 140km pred nama. Usput smo morali napraviti jednu kratku pauzu da namestimo opremu, jer je hladan vetar pronasao svaku rupicu Po dolasku u Temerin, odlazimo do klubskih prostorija MC Patriots-a, gde je u toku ziva svirka.Kompenzacija za propusten koncert u Vrscu Drustvo je dobro, sada vec i mi pijemo pivo sa ostalima i negde oko jedan posle ponoci odlazimo kuci, posle jednog odlicno provedenog dana, i oko 350km u gumama

Mozda si me pogresno razumeo.Ne radi se o lezajevima,nego o kucistu lezaja.Mozda ima lufta izmedju blokova motora i njega,pa ne dihtuje.Ume da zavara,jer kada sastavis motor,izgleda uredu i ne pomera se.Nego to dodje malo kasnije kada se razdrma.

Samo da nije nedelja u pitanju,i ja bih se rado prikljucio!Morao bih vrlo rano da ustanem da stignem do BG u dogovoreno vreme,a kasno nocu bih stigao tek kuci,a u ponedeljak posao.Ekipa je bas prava,zao mi je sto necu sa vama.Uzivajte malo i za mene!I naravno SLIKE!!!

Mene je na mojoj jawi dugo zezalo kuciste lezajeva radilice(ono u sredini radilice).Imalo je lufta,pa umesto da usisava iz karburatora,ono je lepo produvavalo izmedju dva donja kompresiona prostora.Morao sam ili da ga palim na guranje kada je bio hladan,ili da naspem malo goriva u otvor za svecicu.Topao motor je jos kako tako i upalio.Od kada sam to resio,pali kao mina.