Ako Bog da, uzimam. Bacio sam se u potragu polako. Imam prijatelja u Italiji koji je bajker, tako da ću verovatno malo proširiti potragu i van Srbije...

Slatke muke. I ja sam ga iz Šajkaša doterao na -1 stepen. To je izgleda sudbina tog motora...

A Dudićev? Jesi li mu ponudio ponudu? Jeste, ponudio je.

Jeste da nema veze sa TDM-om, ali će ako Bog da, biti iskorišćena za snimanje putovanja sa istim u kojima ćemo svi uživati. Polako se spremam za sezonu. Srećan k'o malo dete. image

U mom slučaju ako vožnja podrazumeva bar jedno noćenje, bez vreće i šatora ne krećem. Lako ću ja naći hostel ili hotel sa 2,3 zvezdice ali pravi doživaljaj je u hotelu sa par miliona zvezdica: uploading pictures Kampovanje je jednostavno prava stvar. Eh, kad će više to proleće... Motor je uvek u prvoj i zaključane guvernale, tik uz šator u kojem su sve stvari sa mnom a ključ oko vrata. Možda i preterano ali nema veze. A put je isplaniran uvek do najmanjih sitnica. Kod mene je to već profesionalna deformacija jer se inače bavim logistikom.

Ne. Jedno vreme mi je bio u opticaju. Trenutno želim samo TDM 900.

Ove godine će biti ako Bog da. Postavio sam ultimatum. Nisam bio miran dok merač temperature i dugme za ventilator nisam ugradio. Naročito je korisno u gužvi, na primer kada je defile kroz grad. Ne moram da čekam 100-110 stepeni da sam uključi, nego ja to uradim na 90 i milina. Nešto ne verujem motoru koji nema sat za temperaturu. Nema potrebe, antifriz ključa te na 130 C Da, znam ali zbog 2000-3000 dinara koliko je koštalo i par sati posla koji predstavljaju zadovoljstvo, nije vredno da se kockam. A i meni se sviđa kao detalj na tabli. Bude malo simetričnije....

Hvala Lucky. Ako mi ne dune u glavu kao što mi svaki put dune kada hoću nešto, pa odlučim da sputim cenu do jajca i prodam mog što pre da bih prešao na 900, bacam se krajem februara u sređivanje... BTW, stvarno dobro izleda i ralica i ceo motor...

Šta znam, meni se sviđa. Ukusi su različiti... Ako znaš nekog ko je istog mišljenja kao ti a poseduje ralicu, raspoložen sam za trgovinu, primanje donacija, kompenzaciju...

Samo za TDM 900 i ništa više. Na prodaju će biti do početka marta a ako se ne proda do tada dobija novo sedište od BMS-a, povišen vizir, ksenone (verovatno Morimoto bixenon projektore), ralicu (ako je nađem) i štitnike za ruke. A ja novu opremu.

Pa sad, kako ko... Neki smo i ugradili. image hosting no registration

Ove godine će biti ako Bog da. Postavio sam ultimatum. Nisam bio miran dok merač temperature i dugme za ventilator nisam ugradio. Naročito je korisno u gužvi, na primer kada je defile kroz grad. Ne moram da čekam 100-110 stepeni da sam uključi, nego ja to uradim na 90 i milina. Nešto ne verujem motoru koji nema sat za temperaturu.

Uprkos ovome gde sam bio u Srbiji, garantujem da je bilo još ko zna koliko lepih mesta i znamenitosti za koja ja nisam čuo a bilo mi je blizu da ih posetim. Upravo je i to jedna od poenti ovog putopisa... ... kolega, mislio si na nešto ovako .... http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/83861-tema-za-dogovoranje-maxi-vožnjica/?p=1807132 E, kolega baš to!

Fiko, možeš i ti nekad da razveseliš klipove na svom motoru sa nama. Nema veze što voziš KLE, primamo te u društvo .

Uprkos ovome gde sam bio u Srbiji, garantujem da je bilo još ko zna koliko lepih mesta i znamenitosti za koja ja nisam čuo a bilo mi je blizu da ih posetim. Upravo je i to jedna od poenti ovog putopisa...

Ako misliš na onu sa Viragom, negde oko 1300km. Ona sa TDM-om je negde oko 1000km.

Evo i mog ljubimca. Malo je razmažen pa umesto u garaži, zimuje u kući. imgur

Nudiše nas ali mi odbismo. Kontali gde po onoj vrućini kiselo mleko. Znam za sledeći put.

image url Na ovo se nadovezuje putopis "Balkanijada 2015" i to bi uz još nekih par sitnih vožnjica koje nisu preterano vredne pomena, bila moja prethodna sezona i upoznavanje naše PRELEPE SRBIJE.

Moj najbolji prijatelj, na forumu Vujina, i ja negde u maju odlučismo da protegnemo "noge" TDM-ovima na solidnu 1000km za 3 dana po Zapadnoj Srbiji, kanjonu Uvca, Pešteru, Zlatiboru, Tari... Inače sam uvek više voleo Taru od Zlatibora, ali posle te vožnje je bukvalno deklasirala Zlatibor u mojim očima. Prešli smo je skoro celu uzduž i popreko (ako se sećam negde oko 100-130km). Takođe mi je u sećanju ostao sam put do vidikovca Molitva na kanjonu Uvca. Ko je išao do tamo, dobro zna kakav je put. Celu tu deonicu sam proklinjao i moj plan i odluku da idem tamo (bilo mi je žao motora ako ćemo iskreno jer ne volim da ga "mučim" i rgam ali šta ću kad sam takav ), i sve to dok nismo došli do vidikovca. E, kada sam došao i video predeo, shvatio sam da to nije bilo uzalud. Ono je zaista nešto fenomenalno. Ravna gora Ćevapi kod Jonuza. I da, zaista su vrhunski kao što svi pričaju. Na Pešterkoj visoravni. Kanjon Uvca gifs upload

2014. godina beše dosta štura i tanka sa kilometrima, ako se sećam dobro, svega oko 4000km. E, hvala Bogu, u 2015. to se promenilo na 8000km i na TDM-a. Prvomajska vožnja mi je bila do Ovčara i Kablara i poseta prijatelju u Čačku. screenshot

Posle prespavane noći u Nišu, produžavam ka Đavoljoj Varoši, a kasnije do Kraljeva kod familije gde sam bio par dana pa potom Ibarskom magistralom kući. forum image hosting

Uzimajući u obzir da je svima nama zima najgori deo godine iz očiglednih razloga i da neki (čitajte JA) pre radnog vremena, za vreme radnog vremena i posle radnog vremena, jedva čekaju da se pojavi nešto novo na ovom forumu, reših da malo osvežim rubriku "PUTOPISI". Odmah da se ogradim da ovo nije nešto nesvakidašnje (shodno i imenu), niti nešto gde verovatno niste bili (baš naprotiv), ali kao što ja volim da vidim slike predela i mesta na kojima sam bio iz neke druge perspektive, verovatno to želi još neko. Ovo čak i nije klasičan putopis jer neću biti precizan kao do sada niti će naglasak biti stavljen na naraciju i deskripciju, delom zbog toga što je ovo retrospektiva 2014. i 2015. godine pa sam i zaboravio dosta pojedinosti, delom zbog toga što, ponavljam verovatno ste i vi već ovo prošli tako da naglasak ovaj put stavljam isključivo na slike naše lepe zemlje koju svako treba da upozna pre nego što krene u neke ozbiljnije "pohode". Nadam se da će Vam se svideti. Beše to 2014. za vreme "velikog potopa" Srbije, odnosno onih poplava. Sezona je verovatno većini bila nikakva a nisam ni ja bio izuzetak. Posle posla uprkos tome što sam video da će me kiša negde dočekati, krećem ka Srebrnom jezeru gde sam planirao da kampujem. Kiša me je dočekala a gde drugo nego u Obrenovcu. I odmah posle Obrenovca je prestala... Promrzao i sav mokar dočepam se Srebrnog jezera oko 21h, postavljam šator i vreću (500 dinara je bilo mesto za to, a 1000 dinara da spavam u prikolici). Pošto sam tek kupio šator, nisam hteo da ga neiskoristim. Sutradan ujutru, ustajem rano kao i uvek i polako nastavljam Dunavskom ka Boru i Borskom jezeru, Feliks Romulijani, Sokobanji i Nišu gde sam prespavao. image hosting free no registration picture uploading

Hvala. Navikne se čovek vremenom. Već 4 godine tako. Ja to kažem: sam sam i rođen, sam ću i da vozim.

Gledam i tvog TDM-a na oglasima, ništa se ti ne brini. Mislim da je ovaj: http://www.polovniautomobili.com/motori/7198236/yamaha-tdm-900 Samo što ja nisam prelomio šta će biti sledeće.