Bio u subotu do Steve da montiram gume, pedantan, pažljiv, ima mašinu radi balansiranje. Sve u paketu, demontaža, balans, montaža cena korektna. Sve čovek proveri tako da preporuka ko god traži dobrog vulkanizera u Novom Sadu.

Jedna od

Ako ima neki bajker iz Slovenije koji uskoro dolazi u Srbiju, ili neko odavde ko ide za Sloveniju a usput mu je prodavnica, trebaju mi zadnje Nissin kočione pločice iz ove prodavnice : http://www.sm-moto.com/brake-pads-nissin-2p244-st-03 Ako neko zna da li još neko sem Motolanda prodaje Nissin kočione pločice kod nas neka napiše.

Prošle godine u septembru sam se tuda vratio iz Grčke. Prelaz bi trebao da radi 24h, put je solidan, malo ima okrpljenih deonica na delu od granice ka Tranu. Predeli su fenomenalni, prolazi se kroz neke kanjone bas u tom delu blizu granice. Nema gužve uopšte, tako da se brzo prolazi granica. Ove godine opet planiram tuda do Grčke. Jedino bih ti preporučio da ideš na Vladičin Han i Surdulicu zbog same prirode a i prolaziš iznad jezera i pogled je fantastičan.

Druže, što bi se cimao da polažeš par puta kad možeš iz prve da položiš za punu A kategoriju pošto imaš uslova, a kad položiš onda vozi šta god ti odgovara

Da nisi ti malo pogresio u dimenziji zadnje gume?? Koliko znam Seven Fifty pozadi nosi 150/70/17 ili ja gresim... Najbolje gume ti je preporucio Vladabajker, samo u malo izmenjenom redosledu, prve Pirelli Angel GT, pa Metzeler Z8, a zatim Michelin Pilot Road 3. Mogle bi tu da se pridodaju i Dunlop Sportmax RoadSmart 2 i recimo Continental Road Attack 2. U originalu ide 150/70/17 ali kod mene na motoru je stavljena 5.5 felna pa je dimenzija 180/55/17. Lepše izgleda Honda sa ovom gumom

@marko13, Taman posla da ti ne verujem, ja trenutno imam polovnu BT021 pozadi i nemam zamerki.

Daklem, doslo vreme za zamenu guma pa mi treba preporuka za set. Dosada sam uvek vozio polovnjače pa nemam baš iskustva što se tiče novih guma. Imam kombinaciju iz Mađarske za donošenje pa može i preporuka za neku prodavnicu tamo (Budimpešta, Segedin). Dimenzije 120/70/17 i 180/55/17. Motor Honda CB Seven Fifty. Naglasak bi trebao da bude na turing dimenziji, nisam mnogo u sport fazonu ali ponekad dam gas Bitna mi je trajnost, bio bih zadovoljan sa gumama koje mogu da pređu 15000km, i da nisu klizave po kiši (ne računam naše zebre-tu je rokenrol garantovan ). Otprilike 50% sam solo a 50 % imam saputnicu i 3 kofera. Značila bi mi preporuka od onih koji već koriste ili su koristili gume na svojim motorima, a ne testovi sa neta.

Drugarski pozdrav za velikog coveka i pravog bajkera. Danas igrom slucaja ostadoh bez goriva malo posle Aerodroma na autoputu. Staje motor i prilazi mi covek i pita sta je bilo, rekoh bio sam na rezervi izgleda mi ostadoh bez corbe. Zamolim ga da ode do Zmaja da mi natoci par litara i dam mu 500 kinti koje sam imao u džepu. Posle 20-ak minuta vraća se čovek, daje mi dve flase sa 3 litre goriva. Sipam, motor pali,on mi vraća pare, ja u čudu, rekoh platio si gorivo uzmi kintu, a on odbija da uzme pare. Obećao sam mu da ga bar častim nekim pivom i pljeskom. Druže još jednom ti skidam kapu, a meni ostaje samo da se nekom na putu odužim kada mu bude bilo potrebno

Mislim da ima u Motoland-u.

A pa reče mi Nemus (momak koji je od mene kupio motor) da ga je prodao u Zrenjanin. Šta da ti kažem, uživaj ko što sam ja uživao i ako ga budeš prodavao javni mi pa da mogu da pratim kretanje motora Pošto mi je to bio prvi motor voleo bih da ga jednog dana vratim u garažu Inače je motor stigao iz Nemačke, mala kilometraža, malo zapušten od stajanja ali posle sređivanja uživancija je bila voziti se s njim.

Nažalost, izgleda da nikom nisu vidljive Ako uspem da nađem malo vremena pokušaću ponovo da okačim fotke

Pozdrav majstore, fina tura, ja sam samo protrcao pored Piliona na putu za Eviju ali biće prilike

RUTA CELE TURE (BEOGRAD - LESKOVAC - EVIA(PEFKI) - DRAMA - LESKOVAC - BEOGRAD) Na ovu kilometražu treba dodati još nekih 600km koje sam napravio po ostrvu. Tako da je ukupna kilometraža 2640km pređenih na putovanju. Krenuo sam 15.09. vratio se 28.09. dve verovatno najlepše nedelje u mom životu. Krenuo sam bez očekivanja ali otvorenog srca za sve što me čeka i što će se desiti. Dokazao sebi da mogu sam da idem na ovakve ture, u društvu je lepše ali mi je prijalo da budem sam sa sobom i svojim mislima, gđa Honda, put i ja. Otišao sam na kraju sezone, ne volim gužvu, imao sam plaže za sebe, opustio sam se maksimalno, upoznao sam sjajne ljude, stekao nove prijatelje, obišao nove predele, uživao u druženju sa Grcima, Česima, i ostalima. Nikad se bolje nisam proveo, paradoks je da je bilo najmanje ljudi a da sam ih najviše upoznao Evia to je uživanje za sva čula, mirisi, ukusi, hrana, ljudi, mesto koje još nije iskvareno masovnim turizmom, za pravi odmor. Ko želi provod, diskoteke ima ih ali nije naglasak na njima. Veliki pozdrav za moga druga Nemandžu, koji me je nagovorio da dođem i beskrajno sam mu zahvalan na tome. Pozdrav i za Janisa i njegovu porodicu, što su učinili da se osećam kao kod svoje kuće, pozdrav i za ludog Čeha Petera (sunce dedino), pozdrav i za Mirku i Alinu i Hanku, za tavernu kod Kapetana, za sjajnog lika Džimija - Kanađanina koji se preselio u Grčku i živi od kastomizacije motora. Pozdrav za sve one Grke koji su me čašćavali pićem i nisu mi dali da platim, uzvratiću im to jednog dana, kao i za lika na Shellovoj pumpi koji mi pokazao alternativni put (navijač Paoka i Partizana - znam niko nije savršen Veeeeliki pozdrav Dimitriosu i njegovoj divnoj familiji što su me ugostili i pokazali mi još jednom šta znači prijateljstvo. A najveći pozdrav ide jednoj Novosađanki, koja mi je ovo neverovatno putovanje učinila još boljim i meni vratila veru u ljubav. Kao što sam rekao na početku : "Grčka, Evia, Pefki, sunce, more, prijatelji, ljubav". PS : Ovo putovanje posvećujem mom pokojnom ujaku Lakiju. Prerano si otišao i nismo stigli da odemo zajedno u Grčku, ali znam da si tu pored mene kad god se vozim i znam da si i ti uživao. I za kraj lajtmotiv celog putovanja

Subota 28.09. buđenje, pakovanje (to je već postala rutina) klopa i polazak. Kratka deonica od 270km autoputem do Beograda, moram da stignem da se raspakujem, odmorim, sutra me čeka obaveza i čast da budem kum pa mi je cilj da što pre stignem da bih imao više vremena za odmor. Ulazim u Beograd posle dve nedelje, poznate slike, Avala, Kaluđerica, pogled na Konjarnik, opet onaj osećaj radosti koja me ispuni svaki put kada se vratim u moj voljeni grad . Stižem, majka i otac me grle, konačno mogu da odahnu, vratio sam se sa svog najdužeg i najlepšeg putovanja, sve je na mestu, svi su srećni i zadovoljni KILOMETRAŽA SREĆA

Petak 27.09. budim se, pakujem, klopa i polazak oko 9h. Pozdravljam moje domaćine i krećem ka Bugarskoj tj graničnom prelazu Ilinden/Eksoxi. Do granice ima oko 50km, put se konstantno penje, planinski predeli, prohladno je ali sunčano. Prolazim prelepo mesto Kato Nevrokopi i za oko sat i po vremena stižem na granicu, završavam formalnosti po običaju brzo, kad me vide na motoru graničari samo mahnu i prolazim bez zadržavanja. Prvo mesto u Bugarskoj koje prolazim je Goce Delčev, putevi su solidni, čak i bolji nego što bih očekivao. I dalje se penjem, vozim prelepim planinskim predelima sa istočne strane planine Pirin i stižem u poznati ski centar Bansko. Tu sam mislio da napravim dužu pauzu ali iznad mene oblaci se sastavljaju od Pirina i Musale, vetar se pojačava pa odlučujem da ubrzam silazak u Simitli. Tu se uključujem na put E-79 koji ide od Sofije pa na jug ka Seresu u Grčkoj. Prolazim Blagoevgrad, zatim odvajanje za čuveni Rilski manastir. Magistrala je prilično zakrčena, samo dve trake, sa povremenim proširenjima, čak se i ja na motoru mučim sa preticanjima jer je velika gužva. Prolazim Dupnicu i neverovatan niz autoplaceva pored puta. Posle sam skapirao gde onoliki šlepovi koji su mi išli u susret u toku puta voze kola. Malo posle Dupnice počinje novi autoput, neverovatan asfalt, tu malo pojačavam tempo, držim 140km/h. Na nekih 20ak km od Sofije isključujem se sa autoputa jer ne želim da idem na Dimitrovgrad, već mi je plan da malo obiđem Vlasinsko jezero. Pratim putokaz za Pernik, zatim idem preko Breznika, Trana (sjajan mali gradić) prolazim prelep kanjon reke Erme (jesenje boje su prosto neverovatne, definitivno najlepše vreme za putovanje). Na nekih 7km ispred granice stajem da isperem neku mušicu koja mi je uletela u oko, domaćin odmah izlazi pita jel sve u redu, kreće priča i onda žalba kako mu stalno tutnje šleperi pored prozora koji prevoze automobile, te se ja setih onih šlepera što sam ih sreo usput (kasnije me jedan skoro ošišao u kanjonu na putu do Vlasinskog jezera Posle kraće pauze stižem na granični prelaz Strezimirovci. Prelep je osećaj kad se posle puta vratim u Srbiju, srce odmah počne da kuca malo jače. Tu se malo zadržavam jer sledi prepričavanje rute našim carinicima, obavezna pitanja oko potrošnje i kubikaže, naravno i slikanje i poziranje carinika na Hondi. Srdačno se ispozdravljasmo te ja nastavljam ka Vlasinskom jezeru. O jezeru nemam šta da dodam, jedno od najlepših mesta u Srbiji, jesenje boje, mirisi, planinski vazduh, jednostavno nestvarno Idem preko Surdulice, uključujem se kod Vladičinog Hana na E-75 i u Predejanima pravim pauzu da se malo okrepim čorbicom i vrućom lepinjom. Stižem u Leskovac oko 17h, presvlačenje, tuširanje, i komiranje. Legao sam oko 21 i spavao do 10h sutradan, umor čini svoje RUTA FOTKE ODLASKA UKLJUČUJU I PRETHODNI DAN TJ RUTU PEFKI-DRAMA

NSTAVLJAMO PUTOPIS Polako se bliži kraj mog boravka na Eviji, ali to nije i kraj letovanja i odmora. U gradu Drama živi naš porodični prijatelj Dimitrios iliti Dimitrije po naški Dok je bio student živeo je kod nas u dvorištu kao podstanar više od 2 godine. Završio je učiteljski fakultet u Beogradu, sada radi kao direktor u jednoj osnovnoj školi, odlično priča srpski, istoriju Srbije zna bolje nego većina nas. Sjajan čovek, još veći prijatelj. Pomogao je mom pokojnom ujaku da dobije Grčko državljanstvo, a nas stalno zove da ga posetimo kad smo u Grčkoj, jednom rečju ljudina Kad sam već na motoru, odlučujem da pozovem Dimitriosa i da vidim da li je slobodan, naravno čovek me zove, kaže moj si gost, čekam te, dogovor pada za 5min. Četvrtak 26.09. 08 ujutro, napuštam rajsko ostrvo Eviju, i krećem polako ka severu. Imam oko 400km da pređem, trajekt, autoput E-75, pa posle Soluna uključenje na Egnatia Odos iliti moderan put koji stvarno zaslužuje svoje ime. Držim brzinu od 120km/h do 140km/h. Prvu pauzu pravim u Leptokariji podno Olimpa gde sam letovao prošle godine (fino mestašce, zgodno za obilazak Olimpa i čuvenih Meteora koje svima preporučujem da obiđu). Posle Katerinija na naplatnoj rampi dobijam letak sa obaveštenjem da su za taj dan najavljeni radovi na putu i alternativne trase kojima može da se stigne do Soluna. Saobraćaj se preusmerava na lokalni put i tim putem vozim nekih 50ak km do ponovnog uključenja na autoput. Vreme me ovog puta služi perfektno, 30c sunčano i bez vetra, a vala posle one kiše koja me je tukla 600km u dolasku zaslužio sam malo sunca i lepog vremena Oko 15h stižem u Dramu, dovoljno vremena imam da se malo odmorim, okrepim i krećem u šetnju sa mojim domaćinom. Inače stan je pun jer Dimitrios ima 2 ćerke i 2 sina ali im to nije bio problem da me ugoste. Drama - prelep mali gradić u severoistočnoj Grčkoj oblast istočna Makedonija. Reč Drama označava nešto što ima veze sa vodom, a taj naziv je stvarno odgovarajući, grad leži na izvorima, prepun je parkova i jezeraca, prijatna klima jer je blizu planina Flakro i ski centar. http://en.wikipedia.org/wiki/Drama,_Greece http://en.wikipedia.org/wiki/Falakro RUTA MOJ DOMAĆIN NAJMLAĐI ČLAN PORODICE

MALA DIGRESIJA !!! 1997 sam letovao na Skjatosu, a iz Pefkija do tamo postoje izleti brodom kojim se stiže za nešto više od sat vremena. Izlet je prvo trebao da bude u nedelju, pa je odložen za utorak, pa za sredu da bi na kraju svi mi u luci psovali kapetana koji je samo iskulirao i nije se pojavio u luci, verovatno se zapio negde, baraba jedna Šteta jer sam baš hteo da se prisetim Skjatosa i njegovih plaža. Ali uspeo sam da nabavim fotke od Novosađanke koja je bila na izletu pa evo par fotki čisto da vidite kako izgleda Na slikama je čuvena plaža KOUKOUNARIES, ali ako se nekada nađete na Skjatosu obavezno obiđite LALARIA plažu, do nje je moglo da se stigne samo brodom, ne znam da li se sada nešto promenilo, ali plaža je neverovatna.

Sledeća dva dana su uglavnom protekla u obilasku već opisanih plaža. Evo još par fotki : Naravno moram da pomenem i sjajne devojke iz hotelskog bara. Plavuša Mirka Slovakinja, pored nje Alina Estonka i visoka Čehinja Hanka. Širenje prijateljstva među Slovenskim narodima

Ponedeljak 23.09. je dan za odmor, šetnja po okolini Pefkija, kupanje, sunčanje i izležavanje. Uveče smo Nemandža, Peter Češki vodič i ja pozvani kod Janisa, vlasnika hotela u kome sam smešten, na večeru. Uh, meso, pomfrit salate, 4l vina bilo je veselo

Subota je rezervisana za omiljenu plažu Katsbouri, a u nedelju 22.09. krećem u obilazak zapadnog dela ostrva, i grupe ostrva Lihadonisia smeštenih naspram najzapadnije tačke ostrva. Na jednom ostrvcetu je prelepa peščana plaža do koje se stiže čamcem koji sa obale ide na svakih sat vremena, povratna karta je 5e i u tu cenu je uključen kraći obilazak oko i između ostrva. Ostrva su vulkanskog porekla, bila su i naseljena ali su napuštena pa su sada turistička atrakcija. MAPA

Nastavljamo dalje na sever i stižemo u mesto Orei poznato po skulpturi bika izvučenog iz mora blizu ovog mesta. MAPA Već smo nadomak Pefkija, hvata nas mrak polako ali obilazimo još jednu lepu plažicu - KANATADIKA MAPA Stižemo u Pefki, dan je bio sjajan, ispunjen, prešao sam oko 200km danas, a sam krug oko severnog dela ostrva ima oko 150km.

Nastavljamo turu od tog dana, vraćamo se na glavni put i zapadnom obalom ostrva stižemo u mesto koje se zove Lutra (banja na Grčkom) Edipsos. Porede ga sa Karlovim Varima na moru, definitivno, najlepše a i najskuplje mesto na severnom delu ostrva. http://www.b92.net/putovanja/moj_put.php?yyyy=2013&mm=09&dd=19&nav_id=755595 MAPA JA SE MALO POGUBIO Šta da kažem o ovom mestu, banja na moru, prelepi, hoteli, plaža sa izvorima tople vode, na 10ak metara od obale izvor u moru tempereature koja ide do 85c. Totalno ludilo kad je napolju 30 i kusur a ja se polivam vrućom vodom ili plivam a čas mi je hladno čas hoću da prokuvam, fenomenalan osećaj Inače bilo je mnogo više izvora ali su Grci vodu sproveli direktno u hotele da se ne muče ljudi da silaze na plažu

MANASTIR SVETOG DAVIDA