Како ова сезона још није почела са неком великом вожњом у Мају као ранијих година,из разлога што ми жена није ту,па сам пола Априла и цео Мај самохрани родитељ,реших да спојим лепо и корисно. Наиме,16.Маја заказана свадба код брата у Нишу,а мени се наравно већ у глави јавља слика како идем мотором,па се онда слике надовезују једна на другу како бих могао и да провозам још нешто успут кад сам већ у том крају.
Кренем ја тако два дана пре свадбе,јер брат ме замолиода ако могу да дођем те вечери и на његово момачко вече... око 7.30 стартујем из НС,лагано време облачно,очекује се киша за тај дан,али не бригам много... Прва пауза већ у Земуну да свратим код мајке да је видим на кратко... Почеше прве капи кише па ја ту навучем и кишну јакну,што се после испоставило као грешка јер сам прокувао,а кише нигде. Наставим ја аутопутем до излаза за Младеновац,јер дотле аутопут и није тако досадан,и ту преко Младеновца на Смед.паланку..стање пута како где,негде супер,негде осредње а било је и веома лоших деоница... оно што ме опчинило.беше мирис багрема,тако опојан,пуна ми плућа,буди успомене разне.Преко детињства,пубертетских заљубљивања,војске ... ливаде зелене око мене,све набујало,пролеће пуца! И ту се ја по ко зна који пут заљубим у Шумадију...После паузе за кафу, на пумпи у Смед.паланци настављам ка Јагодини где ме очекују чланови форума,а моји добри другари, Боби крофна и Бојан јгд...
Поглед са видиковца на Јагодину
Боби крофна,свима познат по томе да има свој стил писања путописа,али пре свега по одважним путовањима на скутеру од 150 ццм.
После домаћинског госопримства Бобија и дружења са њим и Бојаном настављам даље пут Ниша. До Параћина возим старим путем,а онда се укључујем опет на аутопут ,јер стање пута преко Алексинца до Ниша није баш најбоље,што смо имали прилику да осетимо пре две године када смо ишли на Свету гору.
Једна из Ниш,бе!
То поподне сам провео код брата помагајући му да припреми двориште за момачко вече и пошто је вожњи тога дана био крај,опустих се уз који Зајечарац... после неколико пива и брдо хране коју сам онако уморан стрпао у себе,ја на пола журке већ око 23ч. одо да спавам.Већ у 6.00 сам био на ногама као нов,хтео да кренем одмах после туширања,али није ред... морао сам да испоштујем стрица и стрину. Знате како је на југу,прво кафица,ракију сам избегао,јер возим,па доручак,баница,прженија,вешаљке,сирање... Тако да тек око подне крећем даље.
План је био да одем до Старе планине,дуго жељене да је видим и овако а поготово да се попнем мотором. Кренем ја преко Сврљишких планина па на Књажевац...пут беше и више него добар,кривине озбиљне,права уживанција. Растиње са стране и мириси планински,учини ми се као да сам био негде на мору.
Сврљишке планине
Панорама Књажевца
Преко Књажевца настављам према месту Кална... па даље на Иново,Црни врх ... пут такође добар за вожњу,једино што има ризле још увек,по негде и блато од падавина које су нанеле на пут... полако се пењем према Бабином зубу... ево пар слика до успона...
Како написах тога дана на фб, сасвим случајно беше 15.Мај ..и исто толико сати прошле године смо били на планинском врху са снегом. Беше то Кајмакчалан...ове године Бабин зуб,а следеће даће Бог неки следећи врх који нас чека
Обзиром да сам возио више од два сата од Ниша,а око 124км ... било је време за паузу. Свратих до хотела Фалкенстајнер да попијем кафу и ту се одушевим. Ту где нема никога само природа,ту где се осећа да је пусто и усамљено,такав велелепни и лукс хотел,стварно несвакидашње.
Кад уђох унутра паде ми на памет да преспавам ту,јер имам времена... питам ја колико је спавање,каже госпођа 70 евра...мислим се ја ,немам ја сад пара за ово планинарење. да је било 20 или 30 што је реално,јер није сезона,остао бих. Овако попих кафу и воду и ајмо полако назад ...
Спустих се полако до места Кална уживајући у свакој кривини,мада опрезно због ризле.Ту питам куда на Сићевачку клисуру,али да не идем скроз до Пирота. Неки ме бата упути преко Сврљ.планина опет,али на другу страну да избијем на Белу паланку... Питам га ја какав је пут,јел може скутером каже он да да ... само пичи. Е ту ме зајебао...до негде је било ок,а после све горе и горе... како се пењем тако одједном на местима не постоји асфалт као да га је неко избрисао а ту где га има,рупа на рупи ... сав напет возим,помислих од све оне милине сад ће ми пресести,па се сетих оне Његошеве о меду и жучи, и одмах ми би лакше... таман кад сам мислио ево асфалта,крене бела ризла,питам се шта је кад оно каменолом,и то не један него два ... три пута ми побеже предњи точак,ни сам не знам како са остао на мотору... Коначно се ја докопам Беле паланке и Сићевачке клисуре и гаааас... милина једна за вожњу,пут нов а предели кроз клисуру дивни. Видим ја одвајање за Суву планину и помислим да бих и то могао,али облаци ме натераше да се предомислим.Спичим преко обилазнице око Ниша до Дољевца па сеоским путевима кроз Пуковац, Доње и Горње Бријање на Стублу до села Подримце одакле ми је отац и где сам провео своје детињство.
Следећи дан беше свадба и све што иде уз то... мотор остаде у селу паркиран,ја скоцкан у кола са мојима па за Ниш ... Обзиром да се веселило како доликује,у недељу нисам журио са устајањем,па сам исто тек око подне кренуо пут НС...али не право кући,наравно! План беше да свратим до манастира Манасија и брат Лакија90 у Ковин... тако да направих лепу вожњицу преко Праћина на Деспотовац,Смедерево,Ковин па преко Панчева на Борчу и новим мостом у Земун.
Манастир Манасија
Брат Лаки и ја
Кратка пауза је била код наших бајкера МК Инђија и жив и здрав уз Божију помоћ стигох кући са великим осмехом на лицу!!!
Још мало преко 1000км у мојој скромној каријери моторџије ...
Поздравља Вас БигРајдер