Моја супруга Соња не воли баш да се вози,па је ни не терам,да не навучем неки баксуз. Кад изрази жељу,провозамо се,али то буде до 50км... Што се тиче деце,нећу их форсирати,ако уз мене буду заволели моторе,свакако да ћу дати све од себе да их научим да све буде како Бог заповеда. Пре свега да им мотор буде тенички исправан,да увек носе опрему и да буду одговорни учесници у саобраћају. Једном приликом Соња и ја остависмо децу код таште,и крећемо ,кад ташта нас пита чиме идемо. Када смо јој рекли да идемо мотором,рекла нам је да се вратимо по децу и да она неће да их чува ако смо обоје на мотору...прво сам јој замерио ,али после сам и сам схватио да возим оба родитеља своје деце на мотору и да је ризик много велик и вероватноћа да буде не дај Боже ... опет са друге стране не треба ни тако размишљати,тако да човек није паметан. Ја се возим и увек ћу се возити колико ми то време и новац буду дозвољавали,остале нећу терати.