Gledam i balavim

4. Dan Mapa: http://www.motoplaner.de/#v4&45.1415,24.67553,1,0,0;45.59690,24.61748,1,0,0;45.76218,24.56859,1,0,0;45.79700,24.14984,1,0,0;45.95503,23.56591,1,0,0&&1,0 Danas nismo toliko ranili, jer nismo imali puno da vozimo tog dana a bilo je predvidjeno da vozimo magistralom od Ramnicu Valca do Sibinja, sto je predstavljalo pola puta od zamisljene rute. Prvo je usledila jutarnja kafica i tu je dat predlog da mozda ipak ne idemo magistralom. Predlog je sasvim bio u redu, jer je magistrala opterecena sleperima, a i na neki nacin dosadna i opredelili smo se da idemo nazad preko Transfagarasana jer su predeli i pejzazi daleko zanimljiviji i uzbudljiviji od same magistrale. Posle kafice, otisli smo na dorucak gde su se svi slozili sa predlogom, samo se cekalo moje odobrenje Pazljivo sam razmotrio ovu ideju iiii... i ja sam se solidarisao Krenusmo polako... Jezero Vidraru je lepse po danu A onda sam sreo i svoje bivše Stigosmo opet na prevoj, bez puno zadrzavanja. Obavezno je morao da se pojede neki mnogo ukusan i dobar, a u isto vreme i jednostavan slatkis kome ime ne znam (Zna li neko kako se ovo zove i da li ovo ima negde kod nas? ) Nastavljamo dalje sa spustanjem niz planinu Fagaras i ne mozemo da se nagledamo prirode i pejzaza Kada smo se spustili u podnozje, ukljucili smo se na magistralu, i punim gasom stizemo u Sibinj!

Hvala svima na divnim komentarima!

Posle poduze pauze, fotkanja i kupovine raznih suvenircica, krenusmo polako dalje. Kroz sam prevoj se prolazi kroz podugacak i jako klizav tunel, a iza tunela puknu predivne slike i pejzazi. Kao sto moze da se vidi na slici iznad, ovaj deo brda, sunce slabo obasjava, pa isti sneg moze da stoji i po par godina, sto je za mene bilo fascinantno. Nastavljamo dalje a sunce ostaje nisko iza nas, pa ovoj netaknutoj prirodi daje posebnu car. Voznja postaje sve zanimljivija kako se prilizavamo brani na jezeru Vidraru, jer je put sve vreme uz jezero, a krivine su fenomenalne. Put i nije bas odlican, zbog dosta zakrpa, ali sasvim solidan za voznju. Pristizemo na branu kada je sunce vec polako pocelo da zalazi iza brda i pravimo jednu kratku piš-puš pauzu, opet se fotkamo i zezamo. Nedaleko od brane u vidik upada jedan zanimljiv zamak. To je ustvari pravi zamak grofa Drakule, gde je on stvarno boravio i ziveo. Rado bi ga obisli, ali ima svega 1462 stepenika do njega Pogled je sasvim solidan i iz podnozja! Lagnom voznjom, pristizemo polako u Curtea de Arges, gde nas ceka prethodno rezervisani smestaj. Smestaj je sasvim solidan. Ispred smestaja ima fina bastica koja je u sklopu restorana tog smestaja, gde smo kasnije i vecerali. Pre vecere smo se lepo raspakovali i istusirali. Pogled sa terase sobe na basticu, a tu su i kolege bajkeri Posle vecere i druzenja, legli smo da odmaramo. Sutra pocinje novi 'radni' dan, novi izazovi i iskustva.

A na vrhu, citav jedan zivot se desavao u sred divljine. Prelepo jezero Balea Lac, dva restorana, tezge sa suvenirima, meso sa ulicnih rostilja, tezge sa sirevima i prsutama, prodaja dzempera, kapa, carapa i svega onoga sto se moze dobiti od vune ovaca koje pasu po ovim planinama. Lep osecaj je provesti popodne na ovom prevoju.

Nakon ove pauze, krecu prve ostre krivine. Uspon je konstantan, predeli neopisivi, asfalt sasvim dobar, a zbog ovakve kombinacije skace adrenalin! Pocinje rock 'n'roll ! Saobracaja ima, ali nije strasno. Moze da se vozi opusteno. Ispostavilo se da je donetna pametna odluka da se Transfagarasan i Transalpina voze radnim danima (bio je utorak). Vise puta sam opominjan od ostalih clanova grupe, putem radio stanice, da usporim. Pravio sam se da ne cujem i uzivao u voznji Ubrzo me pretekose i bacise na zacelje . Uzivali smo u lepoti koja nas je okruzivala. Prizori su nestvarni! Zaustavljali smo se na nekoliko mesta radi fotografisanja.

Krenuli smo ka Transfagarasanu. Tokom celog putovanja, izbegavali smo glavne magistrale zbog guzve u sabracaju. I ovoga puta nismo izasli na magistralu koja ide iz Brasova, vec smo kroz neka rumunska sela izasli u gradic Fagaras, i tek tada se ukljucili na magistralu, sve do skretanja ka planini. Pauza pre uspona ka Transfagarasanu...

3. Dan Mapa http://www.motoplaner.de/#v4&45.65227,25.60837,1,0,0;45.59785,25.55232,1,0,0;45.58945,25.45583,1,0,0;45.67823,25.25105,1,0,0;45.76349,25.00634,1,0,0;45.84349,24.97111,1,0,0;45.76227,24.57106,1,0,0;45.60457,24.61369,1,0,0;45.13992,24.67598,1,0,0&&0,0 Oko podne smo krenuli ka njihovom obliznjem skijalistu, Poiana Brasov. Odmah iznad grada, udaljeno svega oko 10km. Prelepo mesto gde se moze pobeci od letnjih vrucina. Napravili smo pauzu uz kafu i sokove, a onda nastavili ka mestu Rasnov.

Svima hvala na lepim zeljama @jokram Secam se druze, sedeli smo zajedno u basti kafea benzinske pumpe

Prethodnog dana, onaj problem sa gumom je resen, ali to nije bilo trajno resenje. Desilo se da, dok smo trazili pogodno mesto da se zaustavimo i skidamo tocak, vozio sam na skoro praznoj gumi vise nego sto je trebalo. Pored rupe od eksera, unutrasnja guma se pocepala, pa je stavljena dodatna zakrpa u precniku od oko 6-7 cm. Na tom mestu, ta velika zakrpa nije dozvoljavala da se guma pravilno naduva, sto se odrazilo i na spoljnu gumu. Spoljna guma se malo deformisala i osetio sam u voznji kako mi na jednom mestu tocak prelazi kao preko nekakvog brega. Motor je bio osposobljen da dodjemo do Brasova, a onda u velikom gradu resavamo pitanje gume. Kada smo se probudili, otisli smo do vulkanizera koji je ponovo skinuo tocak i rasturio gumu. Unutrasnju gumu nije imao, ali je telefonirao na nekoliko mesta i pronasao odgovarajucu unutrasnju gumu. Otisao je po nju, i ovoga puta namesteno je sve onako kako treba. Izgubili smo oko dva sata vremena.

U pravu si, opet mi kratak dan. Ali, nadjem vreme nekako. Jasno ti je da MORAM!

Na brzinu smo se smestili blizu centra i istrcali da prosetamo po gradu. Skoro da je ponoc! U centru rade tek poneki kafici, i setajuci nabasasmo na piceriju sa salterskom prodajom. Nije nam smetalo da sednemo na sred pesacke zone i obilno veceramo. Brasov je predivan

Na ovom mestu smo izgubili vise od tri sata. Vreme je bas poodmaklo, a presli smo tek nesto oko 150 km. Do Brasova imamo jos oko 220km. Nista, pravicemo planirane pauze, bez velikog zadrzavanja. Vozimo predivnu deonicu od mesta Rucar do dvorca u Branu. U prolazu se slikamo pored dvorca, ali ga nismo obisli jer je vec bio zatvoren. U Brasov stizemo u 22h!

Od jezera Vidra nastavljamo da se penjemo u planinu. Posle par kilometara osetim kako mi se motor ne ponasa u krivini onako kako bi trebalo. Nekako, mnogo teze sam savladavao krivine, tesko ga je bilo oboriti. U isto vreme dok razmisljam o tome, cujem tatu preko radio stanice da se zaustavim sa strane, jer mu se ucinilo da mi je popustila zadnja guma. Zaustavljam se i shvatamo da sam negde pokupio ekser. Nastavili smo jos malo napred (dok guma nije skroz ispustila) kako bismo nasli bezbedno mesto za zaustavljanje. Nadjosmo odlicno mesto pored planinskog izvora. Makar cemo vode imati dovoljno Pa zar bas meni da se desi ??? Jedini sam ja sa unutrasnjom gumom. Bilo ko od njih mogao je da cepuje gumu i da nastavimo dalje, osim mene. Sta je, tu je!!! Dalje nema ! Nema nista od ocajavanje, Sale i tata zasukase rukave. Alat u ruke i skidanje tocka pa cemo videti sta dalje. Krenuo sam da potrazim nekakve stene koje bi nam posluzile umesto stendera. Tata je imao pametnije resenje, jer BMW je to . Milane, prati sta se radi!!! Nikada ne znas kada ce ovo da ti zatreba Dimitrije, 'vataj neki alat u ruke da se slikamo. Glupo je da ispadne da mi nista nismo radili Vezan je zadnji tocak na tatin motor. Podelili smo se u dve grupe kako niko ne bi bio sam! Tata i Sale odlaze do vulkanizera udaljenog 60km, dok mi ostajemo da pazimo na stvari i razmislimo o daljem toku putovanja . Mogli su da pokradu i nas i motore .

Izabrali smo jedno lepo mesto u sumi, na obali planinske reke. Tu smo u hladovini odmorili i savladali svu klopu kupljenu u Billa marketu u Petrosaniju, a onda nastavili pored Vidra jezera.

Ovako sam zamisljao divljinu Kanade