Kao dete su me svako leto po nekoliko puta iz Karlovaca, odakle je moja pokojna baka i gde sam provodio raspust, obavezno vodili na klopu kod Pere varenike u Kovilj, da mali gedža oseti prečanski duh.

Dragoljub Zamurovic Photography 6 ч. · Donedavno je upravo na ovom mestu u centru Beograda mesecima stajao auto bez registracionih tablica, a Parking servis nije reagovao, iako su ga komšije uporno zvale. Danas je Parking servis odneo ovaj motor sa registracionim tablicama vrlo brzo i efikasno. Šta li je razlog tome? Resavska, park Manjež, kod SKC-a.

U Čačku to možeš da uradiš u Uniprometu. Oni rade metalne odbojnike za puteve pa to za njih nije problem. Meni su savijali, doduše aluminijumski, lim 1,5 milimetara za kofere.

Lepo se ti nama odmori i isplaniraj novu vožnjicu!

Vlado, manje vremena je trebalo Kopoli da smontira Apokalipsu!

Levo od Albukerkija!!!

Krpljen asfalt nikada nije bio problem, nego ima li nanosa po putu? Jel voda od ovolikih kiša nanela šljunak da ne bude iznenađenja u sred krivine.

Zaboravio, demencija je čudo, da postoji tema. Lale, molim te prebaci post u odgovarajuću temu!!!

Planiramo vikend vožnju drinskom rutom od Šapca preko Loznice i Ljubovcije do Perućca, a povratak od Rogačice preko Debelog brda i Valjeva, ima li neko informaciju kakav je put preko Debelog brda posle ovolikih kiša i vremenskih nepogoda?

Sa nestrpljenjem čekamo snimke koje je Vlada pravio duž rute!!!

Pa ništa, samo sam se zabezeknuo kada sam u sred grada video kombajn, tako da njihovo kretanje putevima nikoga ne treba da čudi.

U nedelju kada smo se vraćali sa BJB vožnje kombajn u sred Knjaževca!

Ne bih se složio s tobom. Kada bi ih kontrolisala onda na magistrali ili nekom drugom putu ne bi mogao da vidiš traktor bez žute rotacije koja je zakonom precizno propisana. Umesto da ih kontrolišu oni ih tolerišu jer gro tih istih policajaca dolazi sa njive i prema njima oseća neku vrstu solidarnosti. Prošle godine kada smo se vraćali iz Smedereva sa BJB gulaša sin i ja smo brojali. Od prelaska preko auto puta, mislim da je mesto malo Orašje, do Mladenovca sreli smo ili prošli više od 15, što traktora što drugih poljoprivrednih mašina od kojih su na samo 2 i slovima dva bila rotraciona svetla. A kada bi se zakon primenjivao, što se u Srbistanu smatra svojevrsnim svetskim čudom, možda samo dva ne bi imala roraciju. Toliko o kontroli traktora. Inače budući da često vozim od Čačka do Šapca mnogima je čudno što uvek idem Ibarskom do Ćelija, a ne preko Banje Vrujci i Mionice do Divaca kuda je kraće za desetak kilometara. E pa upravo iz ovog razloga, kolko god da je na magistrali od Lajkovca do Valjeva ponekad gužva barem je dovoljno pregledna a i traktoristi vode računa jer nije isto kada na seoskoj džadi na njih naleti motocikl, kao u ovom slučaju, ili autobus ili šleper koji idu magistralom.

Stoposto si u pravu, međutim kada je u pitanju benzin, nikada nisi siguran, zbog toga se i pribegava kalajisanju, odnosno lemljenju. Budući da je sve manje dobrih majstora, ja bih se pre odlučio za tečni metal a paralelno počeo da tražim drugi rezervoar, s obzirom na to da je ova rupa samo prva od verovatno mnogih koje će se, kako neko reče, pojaviti pre ili kasnije.

A i Vlada će valjda snimke sa svoje kamere.

Kod bilo koje vrste varenja opasnost predstavljaju benzinske pare, pa se nije igrati sa tim! Prenosim šta sam svojevremeno, kada sam imao sličan problem, čuo od vrhunskih varilaca.

Za lemljenje ove vrste potrebna je jaka limarska lemilica i čist kalaj, a ne žica koja se koristi u elektronici, inače neće biti dugog veka.

U sobi ih ima dest-petnaest, nisam brojao, ko ih je omislio svaka mu čast jer je prostor maksimalno iskorišćen i pruža mogućnost smeštaja mnogo ljudi. Uz to krevet je izuzetno udoban pa onima koji ceo dan pešače poplanini omogućuje da se dobro odmore. Žao mi je što nisam fotografisao celu sobu da bi se videlo kako je dobro rešna.

Jedan moj drugar je sa Bizonovim tečnim metalom krpio karter a drugi dekli do kvačila i super se pokazao.

Nama je bilo ekstra!

Budući da smo obilazak vodopada Tupavica ostavili za neki drugi put, vreme pre polaskanazad iskoristili smo za fotografisanje dve prelepe planinske reke koje se ulivaju jedna u drugu ispred samog hotela Vrelo i plene svojom lepotom. Na povratku smo stali kod manastira Sveti Ilija gde smo napravili zajedničku fotku sa Majom i Mićom. Budući da smo u dolasku propustili da se divimo lepoti Rtnja to smo nadomestili u povratku. Sve u svemu druženje i tura koje ćemo pamtiti. PS: A kad je sledeća BJB vožnja?

Kratak odmor u Pirot, fotkanje, sok, sladoled, a onda uz planinu u susret lepoti. Teško je posle svega razlučiti šta je bilo lepše, pogled na pirotsku kotlinu i planinske vence sa druge strane ili miris šume i livada koji su nagonili da duboko udišete kistalni vazduh što otvara bronhije. Posle tridesetak kilometara ovakvog i onakvog puta Vrelo i još jedno prijatno iznenađenje, koje ruši stereotipe o Piroćancima kao balkanskim Škotima. Deo ekipe je smešten u Vrelu a drugi deo u planinarskom domu, nekadašnjoj karauli. Nekome bi verovatno zasmetalo što zbog malog rezervoara nije bilo vode, ali kad vam ledeni planinski potok protiče tik ispod prozora onda jutarnje umivanje na njemu biva istinski doživljaj. Nego da se vratimo onome o Piroćancima. Elem, prvo što sam pomoslio kada nam je servirana večera bilo je koliko bi to koštalo u pomenutom Balaševiću? Predjelo (nekoliko vrsta sira, suhomesnati koktel i salata), piletina na žaru, pljeska, kolač i po piće, ništa manje obilan doručak: viršle, pita, prženice, džem i plus smeštaj i sve to za dvadeset evropskih. Svaka čast domaćinima koji turizam očigledno ne doživljavaju kao drumsko razbojništvo i naravno svaka čast organizatorima ove vožnje.

Ma nebitno. dobro je kao pouka gde svraćati a šta zaobilaziti.