Kao neko ko je oduvek noću slabo video pa je sa onim starim sijalicama bukvalno nišanio put noću ukoliko nema središne linije i linija sa strane ove sijalice su mi omogućile da vozim i noću što sam do sada izbegavao. Doduše ja sam u oba fara stavio H4 Philips X-treme Vision pa imam dugo i kratko u oba fara. Ugradnjom dnevnih svetala koja su podešena da snop bacaju između polja koje pokrivaju farovi i motora još bolje sam poboljšao vidljivost tako da sam maksimalno zadovoljan sa njima. Što se tiče rupa tu stvarno ne mogu ništa da ti kažem jer je na Super Tenere to rešeno tako što far ima gumene podloške koje su na spoju sa ramom i ublažuju vibracije..

Kao neko iz novinarske branše mogu da kažem da časopis izgleda vrhunski, naročito prelom oko koga se neko očigledno dosta potrudio. Nisam čitao tekstove, ali sudeći po naslovima mislim da će pobuditi pažnju članova.

Philips X-treme Vision koristiv već pet godina i još uvek besprekorno funkcioniše.

Aleksandar Leko Vukajlović, prvi moto kros šampion Jugoslavije 1961. godine. Fotografija snimljena na stazi u čačanskom Spomen parku.

Pogledaj ove u Pančevu: Motocikli | Oprema i delovi : Setovi gumica za slavine 31.01.2019 - ID 72622315 - KupujemProdajem WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Novi setovi za remont slavina za gorivo. Cene od 1600 ...

Sezona se primiče treba je dočekati spreman, a ne zajebavati se usred nje.

Hecker je firma iz Nirnberga koja je radilka od 1922 do 1956. godine, najčešće su koristili agregate engleske firme JAP (J.A.Prestwich and Company Limited) od kojih su uzimali agregate u rasponu od 198 do 548 kubika. Ranih dvadesetih godina na tržište su izbacili motocikl sa V-tvin agregatom od 746 cc koji je proizvodila švajcarska firma MAG (Motosacoche Acacias Geneve). Tokom velike ekonomske krize u Nemačkoj Heker se preorijentisao na proizvodnju mopeda u koje je ugrađivan Sachs agregat.

Kad kažem problemi mislim na one koje je apsurdno rešavati jer zahtevaju pun ..rac para. Odnosno kad dara prevrši meru.

Pa nismo svi rasprodali recimo Deki, Popsi... moja malenkost smo ostali verni kamili. Verovatno još niko ništa ne radi, čeka lepo vreme, pa zato ne vidi potrebu da se oglašava na forumu.Što se mene lično tiče ne vidim jedan jedini razlog da je prodajem, prevashodno zbog toga što one novce koje sam nabacio na nju ne mogu ni približno da povratim, a na drugoj strani da se čuknem u glavu, odnosno u drvo, sa njom nemam nikakvih problema da bi je se rešio.

Obojica ste u pravu, ali šta da se radi kad je to nama naša borba dala.

Tomislav Tomo Ilić, vicešampion FNRJ na nekadašnjoj čačanskoj stazi Spomen park. Za razliku od moto kros šampionata kakav danas poznajemo 1962. godine za titulu državnog prvaka nadmetalo se po deset takmičara iz svake republike, a boje Srbije i AMD Čačak te godine branili su Aleksandar Vukajlović, Tomislav Ilić, Bogosav Teofilović, Vojko Petrović i Stanko Zatežić, koji suu ekipnoj konkurenciji trijumfovali u državnom i u šampionatu Srbije.

Imaš li link za taj tropolni mini prekidač da vidim kako izgleda da bih znao šta da tražim.

Ne treba tu neka velika pamet, što bi rekao moj drugar koji je mehaničar uporediš životni standard, recimo prosečnog Švajcarca, i na osnovu toga proceniš koliko bi on mogao kilometara da pređe godišnje, a to je u proseku negde oko 30.000 do 50.000 i sve ti je jasno. Naravno ako vlasnik nije bila bakica koja je recimo moju STenere vozila jednom sedmično samo do pijaca. Na mojoj kamili je kada sam je kupio kao drugi vlasnik u Srbiji pisalo 47.000 samo ne znam koji put jer samo neko ko je potpuno zalađen može da poveruje da je motor koji je prvi put registrovan 1992. godine do 2011. prešao 40 i kusur hiljada kilometara. Zato se slatko nasmejem uvek kada vidim kilometraže koje navode prodavci.

Jugoslovenski moto kros vozači sa čehoslovackim trenerima Šedinom (treci s leva) i Hameršmidom (peti s leva). Prvi s desna Matija Stevanović (AMK Priština) trostruki šampion Jugoslavije 1963. 1965. i 1967. godine. Odmah do njega je Aleksandar Vukajlović (AMK Čačak) prvi moto kros šampion Jugoslavije koji je titulu osvojio na trci koja je 25. maja vožena na Beogradskoj Banjici.

Miloš Miišo Lijeskić(1920-1975) po obrazovanju vazduhoplovac verovatno je najzaslužniji za razvoj posleratnog auto-moto sporta u Čačku, jedan od osnivača Automobilsko-motociklističkog kluba Čačak. Reli šampion Jugoslavije u klasi do 850 kubnih santimetara. Drugo mesto na Šampionatu Jugoslavije u ocensko-terenskoj vožnji 1959. godine. Treće mesto na reli Šampionatu Jugoslavije u klasi do 1.000 kubnih santimetara 1968. godine. Treće mesto na brzinskom šampionatu Jugoslavije 1969. 1970. i 1971. godine. Pobednik Zimskog relija Putevima Užičke republike 1968. godine... I uz sve to činjenica da je Lijeskić tokom tri godine bio selektor i trener moto-kros reprezentacija Jugoslavije i Srbije, u vreme kada su čačanski moto-kros vozači harali bivšom Jugoslavijom i Balkanom, jasno ilustruje zbog čega, posle tolikih decenija o Milošu Lijeskiću u Čačku posle više od četiri decenije od njegove smrti govori sa pijetetom. Fotografija iz 1957. ili 1958. godine, na stazi pored Zapadne Morave, u vreme pre nego su na prostorima bivše Jugoslavije organizovana zvanična moto kros takmičenja. Motocikl DKW 175.

O autobusu da i ne govorimo!

Kada je reč o zaštiti od vetra po mom skromnom mišljenju automobil je ne pravaziđen.

Dušan Vučković-Brko na jednoj od uličnih moto trka kakve su se pedesetih vozile u Čačku i mnogim gradovima ondašnje Jugoslavije privlačivši na hiljade gledalaca.

Ekspres politika je bila preteča svega onoga što se danas prodaje na trafikama a nisu novine da bi zenit doživela 1999. godine tekstom "Ćuruvija dočekao bombe", posle koga je Slavko Ćuruvija ubijen.

Podseća me na ČZ 175, s tim što čezetka ima jedan cilinar.

JBG, pogreši čovek!

Hvala dobri moj Elijase!

Ocensko terenska vožnja pedeset i neke odmor u Prijepolju.