Šta je rođaci, svi ste kao bili željni jedne ovakve teme, a niko neće da se potrudi pa da malo prekopa po albumima. No dobro u zemlji Srbiji je oduvek mlaćenje kopriva tuđim predstavljalo nacionalni sport. Moj komšija Mile Srdanović i njegov dvocilindrični DKW 500, koji je u to vreme predstavljao pravu retkost, na jednoj od ocensko terenskih vožnji koje su među srpskim motociklistima bile jako popularne pedesetih godina prošlog veka. Jedna takva je vožena krajem aprila 1950. godine na 223 kilometra dugoj stazi Užice-Priboj-Prijepolje-Nova Varoš-Čajetina-Užice po razlokanim makadamskim putevima zapadne Srbije

Ne mogu da verujem da ti u pitanje dovodiš stručnost doktora nauka, pa to stvarno nema smisla!

Kada su u pitanju mehanički kvarovi osim kurble, na kojoj često strada i povratna opruga, problem je i treća brzina. Osnosno viljuška i zupčanik, ali to pre svega zavisi od načina vožnje. Ja sam više od pet godina vozio TS 250 i nisam imao taj problem ali nikada nisam napinjao motor u trećoj i niti dušmanski šaltao.

Već duže vreme se na forumu, kada god neko okači neku staru fotografiju, zagovara pokretanje nove teme u koja će se isključivo baviti prošlošću i vremenom kada su neki od nas sa ovog foruma, što su uveliko usitnili šestu i sedmu banku života, pravili prve korake u svetu motociklizma, a neki još ne da nisu bili rođeni već nisu bili ni u desetogodišnjem planu. Verujem da svako od nas negde ima tih fotografija i ne bi bilo na odmet da svoje uspomene podeli sa nama. Evo ja ću novu temu otvoriti sa jednom fotografijom Milorada Bogićevića - Mančule koga smo mi rođeni pedeset i neke, dok smo još maštali o tome da sednemo na neki ozbiljan motocikl gledali sa divljenjem, budući da je tih sedamdesetih sa gospođom Natalijom, u vreme dok moto skupovi nisu bili ni u naznaci, na svom Horeks inperatoru, proizvedenom pedesetih, proputovao uzduž i popreko blagopočivšom Jugoslavijom i nekim okolnim zemljama. Ova fotka je najverovatnije u vreme prvomajskih praznika kada su Mančula i njegova ekipa (Ljubinko Petrićević-Ljuba truba i Tančo brale), tradicionalno išli u Solun koji je u to vreme predstavljao Meku kada je reč o nabavci delova za motocikle proizvedene pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Na fotki su s desna na levo Mančula, žena mu Natalija, Tančo i supruga Ljubinka Petrićevića koji je, pretpostavljam napravio ovu fotografiju. PS: Rauš na svom fejs profilu ima dostra slika na kojima su i moji Čačani koji su se intezivno družili sa Kraljevčanima, pre svega sa Raušem i Mišom čikicom, ali nije red da ih ja ovde kačim.

Čačanske motordžije, bajkeri onda nisu postojali, u Priličkom Kiseljaku 1957. Ne bi bilo loše kada bi se otvorila posebna tema u okviru neke postojeće pod imenom Vremeplov.

Ako Rauš kaže onda je tako on najbolje zna, a i prošlo je mnogo godina od tada.

Tačno Šćepo, mogao sam da mozgam još 100 godina nikada se ne bih setio. Evo i slike njegovove mašine. Jedan od onih Nemaca se slikao pored njega.

Tako je. Pored Pera u rokerici je čovek iz Kraljeva, čijeg imena se ne sećam, koji je u to vreme vozio BMW R60/7, a do Pera je neki Nemac koji je sa drugarom prolazio kružnim putem pa je svratio kada je video motore. Inače ispred moje Čeze je Perov Horex Regina 450. Prikolica se koristila kada smo išli na more i u njoj je putovala Perova ćerka koja je tada imala dve i po godine.

Evo i ja iskopao jednu jedinu fotku moje Čeze enduro.

Fotku ove majice je, kakva slučajnost, jutros na svom profilu okačio jedan od nekadašnjih jugoslovenskih vodećih moto kros takmičara Silvin Vesenjak. Kao što Branko reče to može da se uradi u svakoj radionici koaj se bavi štampanjem majica, samo je pitanje da li su spremni da se bakću oko pripreme za štampu. Font nije problem jedino je pitanje da li na netu ima da se nađe zaštitni znak ČZ-a u vektorskoj varijanti. Uostalom pogledaću danas kada mi prođe gužva sa poslom pa ako neđem poslaću ti na mejl.

Nisam ljubitelj ovakvih prepravki ali svaka čast. Izgleda fantastično.

ČZ enduro, moja prva ozbiljna mašina.

Ne kažem da brzaš samo ti prenosim sopstveno iskustvo.

Samo polako i uvek imaj na umu da sve što je brzo na kraju ispadne kuso.

Ne vidim ni jedan jedini racionalni razlog zbog čega bi to radio.

Upravo tako na crtežu i piše da su za diskove 320 milimetara, a to su otprilike oni koji su na STeneri koju sam okačio.

Ovo su adapteri, čini mi se, za diskove kakve napolju obično ugrađuju na STenere.

Ako će to da me iskupi što nemam poverenja ABS i CeSID evo imam da popunim anketu još deset puta, pa neka košta šta košta!!!

Jbg Sale kad imam ružnu naviku da ništa ne primam zdravo za gotovo!!!

Kada te u Amerikama tri puta nahvataju u prekoračenju brzine osim kazne obavezan je i pregled kod psihijatra. Šta misliš na koliko bi vremena ovaj delija koji je brzinom od preko 200 kilometara vozio u suprotnom smeru, sa tolikom količinom alkohola i na sve to još bežao policiji bio ako ne zatvoren ono barem hospitalizovan. O srpskom pravosuđu i sudijama je bespredmetno govoriti jer kada neko pijan ubije devojčicu, kao što se to svojevremeno dogodilo u Novom Sadu i za to dobije dve i po godine, šta tu ima dalje da se palamudi. Ali bitno je da mi imamo zakone koji su u skladu sa Evropom i svetom, a to što ih ne primenjujemo to je u skladu sa onom Brozovom da se zakona ne treba držati kao pijan plota.

MRTAV PIJAN VOZIO 208 KROZ GRAD! Bahati vozač uhvaćen nakon FILMSKE POTERE kroz Beograd i ekspresno osuđen WWW.BLIC.RS Vozač N. R. (40) priveden je pošto je u blizini mosta Gazela vozio u kontrasmeru, jurio brzinom od 208 na sat i bežao od... Da li je sad jasno ono o selektivnoj primeni zakona, jer ako ova bitanga nije kažnjena najvišom zakonom predviđenom kaznom, znači od 30 do 60 dana zatvora plus novčana, oduzimanje dozvole... ja onda ne znam šta je trebao još da uradi da bi se to desilo. I o čemu mi onda pričamo.

"Kazne za prekoračenje brzine od 91 kilometar na sat u naseljenom mestu, i više, kazna zatvora je 30 do 60 dana, 15 negativnih poena, i oduzimanje dozvole na 9 do 12 meseci." Nije mi baš najjasnija poenta. Da li neko ko je toliko "pametan" da u naselju prekorači brzinu za 91 kilometar treba da dobije nagradu za životno delo. Alo rođaci pa ovako nešto nije za zatvor već za Toponicu.