Stradun

I napuštamo gardić, sami.

Na rastanku u Malom Stonu, sedam na Gajov motor. Nalazim mu samo jednu manu: Nije moj!

Juče iz Sarande, starim putem uz more stigosmo do Lefkade, Nikiana. Okačiću par fotki.

A Albanija je toliko zanimljiva, da zaslužuje posebnu temu, ali sad smo na putu i nema se vremena, a utisaka je puno. To je, de facto - raspust, posle ekskurzije.... Uglavnom, juče iz Stona, preko Dubrovnika i Kotora do Bara, pa noću preko graničnog prelaza Vladimir i Skadra do Tirane. Danas prvo Drač, pa Fier, Valona, i prevojem uz more do Sarande. Umorni ali puni utisaka. I fotografija. A mora malo i da se poradi uz put, posao ne ostavlja na miru, bez obzira na raspust.

Bravo omladino! Ako ti hvališ Lošmija, onda je stvarno šampion. Inače Miletovo gostoprimstvo je vrhunsko kao i njegovo kulinarsko umeće, imao sam tu čast.....

Zoki i Mile vode kolonu. Prelazimo jednu, umesto tri granice, izbijamo na more. Hvala momci! Vožnja je bila odlična, peglalo se baš dobro, a putevi fenomenalni! U Stonu se srećemo sa Lošmijem i Dakijem, koji su stigli nešto ranije, sa 7-8 motora. Oni su upravo sa Puljanima i Bokijem krenuli ka Puli. Naši "nemci" kreću polako magistralom, ka Dolomitima, a Bojana i ja na jug, ka Albaniji. Očekujem slike od Bokija - dokaz da Prozor je pao, i ostalo: foto i ostale impresije drugih učesnika, kao i nastavak puta svih drugara. PUNO SREĆNIH I BEZBEDNIH KILOMETARA SVIMA ŽELIM!!!

Mostar nije bio planiran za stajanje, međutim Vitez Mile izašao je u susret manjini odnosno želji da se slikamo na starom mostu. I stižemo najbliže što može mostu. Dočekuje nas derač i nudi parking. Posle neke uvodne "žvake", saopštava da je parking za motore u Mostaru skuplji nego na Menhetnu: 5 EUR sat!!!! Skrećem pažnju kolegama na dotičnog gmaza, koji ipak pristaje da nam učini, i da ostavimo 7 motora na pola sata za tričavih 20 EUR! Ja predlažem dislokaciju, ali Mile vadi pare i plaća. A oni zaseli na sred mosta...

Ramsko jezero. Ručalo se u Jablanici. Zdrava voda. Vrhunska jagnjetina uz lošu uslugu: Kafa, koja je tražena pre pečenja, stiže zajedno sa hranom, salata kasnije, a hleb su zaboravili. Ali ukusno. Tu se pored motora nacrtao jedan znatiželjnik, u kolima sa otvorenim prozorom. Uplašeni da ne ostanemo bez dela opreme, popričali smo sa čovekom.Sve je bilo na mestu.

I dok smo se slikali prilazi Bojani jedna japanka i želi da se slika pored motora. Prepustili smo simpatičnim Japancima da sami biraju pored kog motora žele da se slikaju, a pošto je reč o tehnički naprednoj naciji, nisi se dvoumili: pored više novijih BMW-a, izabrali su jednu dostojanstvenu damu u najboljim godinama - moju Violetu, Hondu.

Stigli smo i na mesto istorijskog AVNOJ-a, shićeni, i ponosni na njegova postignuća...

Krenuli smo ka Bihaću, na doručak - ćevape u lepinji. Lokalno i ukusno! Put je bio sledeći: Bosanki Petrovac, Ključ, Mrkonjić Grad, Gornji i Donji Vakuf, Jajce, Prozor (koji je pao), Jablanica, Mostar. Sa puta ka Neumu skrenuli smo prema Stolcu, i stigli u Ston. Prva pauza posle 100- nak Kilometara fenomenalnih brzih krivina.

U ovom sastavu smo prethodno jutro krenuli sa Plitvica, ka Beogradu i Stonu.

Pišem ovo dok sa Zoranom, Miletom i Bokijem pijem kafu na terasi u Stonu. Motori parkirani u dvorištu, blizu mora.

Nešto ranije, po mnogo lošijem vremenu

Turistički autobusi spavaju Kao i motori.... A mi očekujemo da uskoro stignu tri prijatelja iz Nemačke, i dva iz Istre. Po ovoj provali oblaka..... Kažu da će sutra razvedravanje. Taman da se popodne druži ekipa koja je retko na okupu......

Deo odeljenja je otišao u Korenicu, u nabavku. Mi smo naivno pokušalli da prošetamo, međutim ni kišna odela nisu pružala dovoljnu zaštitu od padavina: Nebo se otvorilo, iako stadion nije eksplodirao ( )

I jedna impresija sa puta ......

Bosanska krupa. Tek odavde Kanjon Une je ono pravo!

Sasha P- će da da preciznu rutu, koja je bila lepa i zanimljiva. Evo nekih higlights-a.

Bog nas je danas pogledao, i SAČUVAO! Zaključak: Sreća prati hrabre. Očajna prognoza se pretvorila u sasvim solidno vreme: prvih 40 % puta idealno, ostatak malo rominjanja. Na primer: stanemo na pumpu, počne pljusak. Dok se odmorimo i natankujemo, kiša prestane. Čak smo i vozili 100 - nak Km u kišnim odelima, ali čisto preventivno, da oteramo kišu. Upalilo je. Smeštaj vrlo pristojan, uz laganu večeru sa crnim pivom u obližnjoj kafanici, na Plitvicama. Ovde je baš hladno, oko 11 stepeni.