Pregledavam video da bih odabrao klipove za filmic sa ove ture pa sam izvukao par interesantnih slika da upotpune ovaj putopis

Za sipku cemo se dogovoriti uz malu doplatu a bicikl je ocigledno nevesto zamaskiran

Kad sam napokon shvatio da vodopade necu videti i da je sve bilo uzalud pozeleo sam da se sto pre vratim u civilizaciju. Obzirom da sam se propisno preznojio obukao sam suvu majicu i otvorio sve luftere na jakni, pomolio se Bogu samo da se bezbedno vratim na asfalt a posle cu lako. Posto sam se bojao da cu pasti u povratku jer je uspon bio veliki, podloga klizava a gume za asfalt, skinuo sam kameru s kacige i spakovao je u tank torbu da je ne bih unistio... Skoncentrisao sam se maksimalno i birao pazljivo gde cu zgaziti prednjim tockom kako se ne bih zaustavljao jer sam bio siguran da s nekih mesta ne bih mogao uopste da krenem bez tudje pomoci ukoliko se zaustavim. Vratio sam se bez vecih problema na asfalt, skoro sve vreme drzeci jedan gas u cemu mi je dosta pomogao enduro mod posto sam sve vreme vozio prvom brzinom na srednjim obrtajima. Izasao sam na vec poznati neodrzavani put koji mi je sada izgledao kao pista, ok sad idem pravo u hotel! Posle par kilometara racvanje puteva, siguran sam da sam dosao putem koji se proteze levo ispred mene, navigacija mi pokazuje da idem desno... 162 km je ostalo do hotela, pogledam putokaze na desno pise neki "castle", pa kad vec nisam video vodopade ajde da bar vidim zamak Skrenem desno i posle nekoliko kilometara navigacija me vodi na uzani put koji ne obecava nista dobro, odlucujem da je dosta improvizacije za danas i ostajem na "glavnom" putu, to se desilo jos nekoliko puta, svaki put kad sam odbio da se iskljucim sa puta porasla je kilometraza do cilja tako da sam posle predjenih dvadesetak kilometara i dalje imao 160 km do hotela! Vec prilicno umoran od svega postajem blago nervozan, ovo je momenat kad sam pozeleo da je jos neko sa mnom, da se konsultujemo da li da nastavim dalje ovim putem ili da se okrenem ipak i vratim odakle sam dosao. Put los, odrona po svuda, priroda fantasticna Odlucujem da nastavim dalje... Posle voznje od sat vremena stizem do znaka koji pokazuje da se priblizavam Olimpiji, trebao sam za nju da se iskljucim sa glavnog puta danas a sad sam do nje dosao sa sasvim druge strane. Spustam se do parka, muzeja motorom, nigde nikoga, radno vreme je do 15h. Vadim telefon iz dzepa i slikam nesto tek da ostane uspomena da sam bio tu... Vracam se na put i hitam ka Patri i hotelu. Napokon ulazim u Patru, veliki grad, velika guzva, ja propisno izmoren koncentrisem se na haotican saobracaj dok jednim okom pratim navigaciju koja me na putu do hotela pomalo cini mi se zavlaci i pazim da ne napravim neku gresku na samom kraju voznje ovog burnog dana. Ispred hotela sam! Na bukingu sam cekirao parking kao bitan kriterijum u pronalazenju smestaja, prilikom rezervacije mi je potvrdjeno da hotel ima sopstveni parking, rezervacija nije neophodna. Ispred hotela oznacena dva parking mesta, DVA na kojima su parkirani automobili. Ulazim na recepciju i javljam se recepcionaru, rezervacija je ok ali nema slobodnih parking mesta. Pita me da li sam motorom posto je video da sam u moto odelu? Odgovaram potvrdno. Izlazi napolje i pomera crnog Stroma koji je bio parkiran tik uz ogradu koja oznacava hotelsko parking mesto i kaze slobodno parkiraj ovde. Zahvaljujem se i parkiram, dodatno obezbedjujuci motor posto je bio na sred prometne ulice.

Upravo tako

Prodajem jaknu iz naslova. Jakna je od moje supruge, par puta obucena, bez tragova koriscenja. Ima protektore i zimsku postavu. Cena 50 €

Obzirom da je sledeca na spisku zelja Italija uzduz i popreko sa suprugom u sedlu nece biti improvizacija ovog tipa tako da ostajem veran putnim gumama Pola puta sam pevao ovu pesmu ispod kacige!

Ovaj spust u srediste zemlje je trajao oko pola sata, za to vreme sam presao nesto vise od 5 km. Deo ovog puta mozete videti na snimku.

Posle skoro tacno 40 km od poslednjeg sela nailazim na putokaz, parce lima na kome je izgrebano necim Neda 5 km, skrecem desno, vozim po poplocanom putu koji ubrzo nestaje i nastavljam da vozim po zemljanom putu, ukljucujem enduro mod. Put je sve gori i gori, sa ogromnim nagibom, kao da se spustam u samo srediste zemlje, prsti kamenje ispod tockova, jedva obuzdavam korman. Inace na tockovima imam Dunlop Roadsmart 3, cistu putnu gumu a zasao sam vec u ozbiljan off road. Shvatam da je ovo bila velika greska i razmisljam da se vratim ali nagib je ogroman a put se suzio, skoro pa kozija staza, nema nacina da se okrenem, sve se nadam da cu uskoro negde stici i da je tamo sirina na kojoj cu moci da se okrenem. Kazem sebi, ti si bre budala najveca na svetu, pa koji ce ti q... ovo u zivotu, sam si na oko 1500 km od kuce, ako ti ovde padne motor koji ovako natovaren ima skoro 400 kila neces ga nikad podici a ako ne daj Boze povredis ruku ili nogu ostaces ovde da istrunes jer nema nikoga kilometrima okolo a kako sam pretpostavio nije bilo ni signala za mobilni telefon!!! U jednom momentu na serpentini gde je malo veca sirina stajem sa zeljom da se okrenem i vratim, silazim s motora i prilazim ivici puta i gledam na dole, kroz granje nazirem neku vodu i cujem sum, mora da sam blizu, sedam na motor i nastavljam dalje, kao da me vuce neki magnet, okrecem se i gledam iza sebe, jezim se od pogleda i pitam kako cu izaci odavde ovako natovaren s ovim gumama... Posle nekog vremena nailazim na odron koji zvanicno oznacava kraj puta. Silazim s motora i vidim da je na tom mestu bila neka kucica, pretpostavljam biletarnica gde su se prodavale ulaznice za vodopade, ostala je samo wc solja Nastavljam peske jos dvestotinak metara i shvatam da dalje ne moze. Napokon shvatam da nisam uspeo u svojoj nameri i pocinjem da razmisljam o tome da moram da se izvucem odavde pod hitno!

Sledeca stanica je Olimpija a krajnja destinacija za danas je Patra gde sam sinoc rezervisao smestaj u hotelu u centru po ceni od 35 eura s doruckom. Kada sam bio na stotinak kilometara od krajnjeg cilja za ovaj dan primecujem putokaz Neda waterfalls desno, skoro istog trena dajem desni zmigavac i skrecem sa zacrtane putanje, nekako sam imao osecaj da je to nesto sto se mora videti. O tom vodopadu nisam imao pojma ni da postoji pre nego sto sam ugledao putokaz ali kao da mi je falilo malo neizvesnosti i avanture za ovaj dan pa sam krenuo u nepoznato. Put je losiji od onog kojim sam se kretao pre skretanja ali nista strasno, posle 10 km nailazim na neko selo a u sred sela zadruga ispred koje dvojica piju pivo. Stajem i pitam ih da li sam na dobrom putu za Neda waterfalls uz objasnjavanje rukama za vodopad i naglasak na Neda, klimaju potvrdno glavom i pokazuju mi rukom da nastavim pravo, pitam koliko km ima do tamo, odgovaraju mi 40. Hmm uz ovih 10 koje sam presao dovde to je 50 km u jednom pravcu van rute, 100 km ukupno na vec oko 400 za danas... Odlucujem da ipak nastavim ka vodopadima sa osecajem da cu videti neku nevidjenu lepotu. Put je sve losiji, ispucao a iz pukotina je izrasla trava pa u krivini malo kliza motor, svuda je pesak, kamenje, zbunje na nekim mestima do pola puta, sve ukazuje na to da se ovaj put ne odrzava jer se ne koristi, niko mi nije naisao u susret, bukvalno sam bio sam na putu ovih 40 km a nisam video niti jednu kucu, deo mene je zeleo da se vrati jer mi ovo ne mirise na nesto dobro ali pobedjuje onaj avanturisticki deo mene, radoznao koji nikada ne odustaje...

Posle malo uzivanja na ovoj prelepoj plazi pravim krug po ostrvu i vracam se na onaj isti trajekt s kojim sam dosao. Sledeca destinacija je Sparta, do tamo je voznja odlicna, uzivanje na visokom nivou. U Sparti vec creva pocinju da pevaju. Parkiram motor u centru i sedam u neku tavernu na giros, kafu i koka kolu. Posle pristojne pauze sedam na konjica i krecem. Primecujem putokaze za muzej maslina ali dobijam zelju da se sto pre iscupam iz gradske guzve, sunce je vec upeklo, mislim da je bilo podne. vozim dalje ka Kalamati, to je jedan od vecih gradova na Peloponezu, predeli su fantasticni. U Kalamati pravim polukruzno zbog za.eba navigacije na mestu na kome to nije dozvoljeno i uocavam dva policajca na Stromovima koji mi idu u susret, nisu ni pogledali u mom pravcu. Nisam nesto imao zelju da obilazim grad, to i nije bio cilj mog puta pobegao sam iz gradske vreve Beograda da bih uzivao u voznji ovim divnim predelima... nailazim na deo gde su vidljivi tragovi pozara od ranije, priroda se obnavlja na svu srecu

Trajekt dolazi tacno u 8. U zivotu nisam video manji trajekt, ukrcavam se a radnik koji radi tu mi kaze da napravim polukruzno i stanem na ulaz odnosno kad stignemo, izlaz sa trajekta i skrece mi paznju da je veoma klizavo. Nikad u zivotu nisam krocio motorom na klizaviju podlogu, polukruzno sam izveo sa obe noge spustene. Voznja trajektom je trajala 5, 6 minuta, karta se kupuje na samom trajektu i kosta 5 eura u jedom pravcu. Silazim sa trajekta na ostrvo, sada sam na najuznijoj tacki svog puta i skoro na najjuznijoj tacki Evrope. Krecem na istok gde se nalazi najlepsa plaza Simos koju jos zovu i Paradise a celo ostrvo je poznato kao Evropski Maldivi. Ostrvo mi deluje pusto, nigde nikoga a priroda fantasticna, ovo je pravo mesto za odmor, pomislim kako je steta sto cu ga preci tako brzo takoreci bez zadrzavanja, da bar imam drustvo pa da iskuliram jedan dan...

4.april Sat sam navio u 6 a probudio sam se u 5, malo sam se provrteo po krevetu do pola 6 i resio da ustanem. Plan je da se ukrcam na prvi trajekt koji krece u 8 za ostrvo Elafonisos iz mesta koje se zove Pounta a google mapa kaze da se do tamo vozi 55 minuta. Racunam da cu stici brze nego sto mi google prognozira ali ipak zelim da krenem u 7. Pijem kafu, doruckujem pa pijem jos jednu kafu, napolju je mrak... u pola 7 krenem da pakujem stvari na motor i u neki minut pre 7 sam na motoru, ukucavam na navigaciji Pounta, nema rezultata, kucam Elafonisos i BMW Navigator kaze ocekivano vreme dolaska 7:45, idealno. Izlazim iz gradica i stajem na benzinsku pumpu, tankam do vrha i nastavljam dalje. Put uzan, krivudav vozim 50, 60 km/h jedva a navigacija kaze da je ogranicenje 90 km/h?! Kroz glavu mi prolazi uzrecica mog druga ".ebo te inzinjer koji te napravi" Sa svakim kilometrom se ocekivano vreme dolaska povecava jer vozim dosta ispod ogranicenja koje prikazuje navigacija. Obzirom da sam ustao ovako rano a da sledeci trajekt krece u 9 ne zelim da izgubim ceo sat cekajuci drugi trajekt i povecavam tempo, vozim skoro na granici svojih mogucnosti i jedva na momente dostizem 90 km/h, u jednom momentu nailazim na dubok pesak u duzini od oko 3, 4 metra, na tom mestu se prekida asfalt bez ikakve najave, kocim jako pred sam pesak i pustam kocnicu u momentu kad sam zgazio na isti, krece vobling, u momentu kad je prednji tocak toliko zaplesao da sam mislio da padam sigurno napipao sam asfalt i motor se umirio. Sad sam se tek probudio kako treba, oblio me hladan znoj a kroz glavu prolazi misao, pa da li je vredno da se polomim sad zbog sat vremena, odlucujem da vozim opusteno i zanemarim ocekivano vreme dolaska koje mi prikazuje navigacija. Ubrzo izlazim na magistralni put, sirok, sa dve trake i razdelnom linijom, na navigaciji se pojavljuje ogranicenje od 50 km/h?!!! Vozim opusteno 100 km/h i ponovo spominjem familiju onom inzinjeru! U momentu kad mi je navigacija pokazivala jos 6 km do cilja ja sam stigao na mesto za ukrcavanje na trajekt... bilo je 7:35, tog trena sam shvatio da sam ukucao ostrvo kao krajnju destinaciju i da sam to prevideo, sto bi mladi rekli dzaba ste krecili! Zamalo da se skrljam ni zbog cega!

Hvala, Boze zdravlja pa da citamo tvoje putopise! Najlepsi deo ove moje avanture tek predstoji samo sam malo u skripcu sa slobodnim vremenom trenutno.

Ma jok, odrzavam ja to uredno i kod kuce, taj kotlic mislim...

Kako ono kaze stara izreka: Ne bilo mi sto mi majka misli vec mi bilo sto mi mislite vi!

Nikon D3100

Pa rek'o sam Bilo je! Popravljali smo vodokotlic.

Nisam je slikao, imali smo preca posla

Tokom povratka sa ostrva sam vec osetio glad i poprilican umor. Razmisljam da pronadjem u gradicu neku tavernu da overim giros i par piva, utom ugledam pekaru sa veoma bogatim izborom hrane. Eto resenja, uzecu svoju omijenu spanakopitu i jogurt i jescu u sobi ionako vise nemam snage za hodanje. Dok sam narucivao spankopitu ugledah kadaif, nisam mu odoleo, posle toga sam svratio u market po par piva da zalijem veceru pre nego utonem u san. po povratku u sobu primetih da je vodokotlic prazan, pozvao sam gazdaricu da vidi u cemu je problem, usla je u kupatilo i videla prazan kotlic, objasnila mi je da ima puno kamenca u vodi pa se desava da zapekne mehanizam ali sad je kasno da zove majstora pa mi je ponudila drugu sobu. Bacam pogled na sobu i na stvari razbacane po njoj i skapiram da nemam snage da prenosim sve u drugu sobu. Ona se nasmeje i krene da kopa po kotlicu, u jednom trenutku me zove da joj pomognem i pridrzim poklopac kotlica dok ona drnda plovak unutra, kako se sagla izvirile su joj gacice, ona sva zajapurena a kupatilo tesno.... Kotlic je sredjen, vecera zavrsena, pivo popijeno, na pocinak krecem potpuno zadovoljan ovim danom!

Kroz Kosmas prolazim bez zadrzavanja, idem na krajnju destinaciju gde sam rezervisao smestaj, Monemvasia. U Monemvasiu stizem oko 17:30h, lako pronalazim smestaj. Prvo sto primecujem je ostrvce takoreci preko puta smestaja. Pitam vlasnicu smestaja za ostrvo, preporucuje mi da ga obidjem jer je na ostrvu stari grad s druge strane ka moru, ne vidi se odavde. Parkiram motor, presvlacim se u "civilku" i odlucujem da otpesacim do tamo jer sam sav vec utrnuo na motoru, presao sam oko 1600 km za 3 dana. Do ulaza u stari grad je dvadesetak minuta pesacenja koje mi u patikama izuzetno prija. Mrzelo me da nosim fotoaparat, imam telefon u dzepu pa cu s njim slikati ako bude nesto interesantno. Medjutim... ovo ostrvo je na mene ostavilo snazan utisak, uverite se i sami...

Stizem u Kosmas, malo planinsko selo sa uskim uicicama izmedju kuca, na sred sela lep poplocan trg sa kaficima i crkvom.

Posle kuliranja na plazi i foto sesna nastavljam dalje ka sledecoj stanici, Kosmas. Smenjuju se fantasticni pejzazi, cesto stajem da ih fotografisem, put je divan za voznju! ugledao sam prelep manastir u steni nalik manastiru Ostrog

Budi strpljiv do kraja putopisa

Pukla je baterija neposredno pre toga, imao sam drugu ali mi nije ni na kraj pameti bilo niti je bilo moguce da je zamenim u tom ludilu.