Hvala vam!

Blago njima, znaju da zive! Hvala i veliki pozdrav za moje Puljane!

Ti si jako ogranicen a o meni ne znas bas nista da bi napisao da mi je ovakva tura sprdnja i da bi me okarakterisao na bilo koji nacin a ja nemam nameru da ti objasnjavam. Da, za mene je neandertalac svako ko nema minimum kvaliteta da obavi posao za koji je placen!!!

I na osnovu cega si zakljucio da sam ga omalovazio??? P. S. Pun mi je q... boraca za prava neandertalaca bilo koje vrste!!!

Zato sto sam totalno zaboravio na taj dogadjaj jer mi je "puno" znacio, pa mi je bilo simpaticno kad sam ga video prilikom pregledavanja video snimaka. Jel ti to najveci utisak celog putopisa?

Jesam sve bitne dogadjaje vec opisao ali je ipak red da se stavi tacka na ovaj putopis. Ubrzo posle mosta Rio shvatam da mi je hladno i da temperatura konstantno pada, stajem u zaustavnu traku da zatvorim luftere na jakni i obucem nesto dugih rukava, ubrzo iza mene staje kombi za pomoc na putu i vozac me pita da li je sve u redu sa mnom i sa motorom, odgovaram povrdno a on ostaje iza mene sa upaljenom signalizacijom sve do mog pokreta. Inace ovih kombica ima dosta na putu i odmoristima uz put. Dalje dosadan autoput sa puno naplatnih rampi, na jednoj od njih guram ruku u dzep od pantalona kako bih pronasao metalni novac da platim putarinu i pronadjem kljuc od sobe i hotela u Patri, recepcionar me je zapricao od jutra pa sam zaboravio da ga vratim. Visi mi pored kljuceva od motora na civiluku za uspomenu. Na jednoj od mnogih putarina malo poduze kolone vozila, u krajnjoj desnoj vidim dva autobusa, resim da prodjem ispred njih, kad sam to uradio vidim jos dva auta ispred njih, u prvom sedi mlada dama koja se podrugljivo smeska dok joj radnica iz kucice nesto objasnjava... mislim da je dama imala tag uredjaj a da se na toj rampi placa keshom, uglavnom svi stoje i nista se ne desava, ja prilazim da pitam a radnica mi kaze da moram preci na drugu naplatnu rampu, ja prelazim pesice do sledece i pruzam novac radniku koji odbija da ga uzme jer moram vozilom proci kroz istu sto je i logicno, vracam se u svoju traku i konstatujem red od preko dvadeset vozila koja su se u medjuvremenu naredjala i stoje ne znajuci da tu nece moci proci, uzano je i nemogu se okrenuti u kontra smer a da guram ful natovaren motor u rikverc stotinak metara mi ne pada na pamet. Sedam na motor, navlacim rukavice i braaaap prolazim pored rampe mislim u sebi, ja sam uradio sve sto je do mene, niste mi omogucili redovan prolaz nemam nameru da gubim ovde jos deset minuta... Negde kod Kozanija odlucujem da se iskljucim sa autoputa za Solun i krenem na sever prema Bitolju, nikada nisam prosao tim putem pa mi mozda bude interesantniji. I jeste bio, poneka krivina, granicni prelaz bez guzve. Nesto pre Skoplja, tacnije kod Velesa se ukljucujem na dobro poznati autoput kroz Makedoniju. Prolazim naplatne rampe bez zadrzavanja, vrlo brzo i granicne prelaze i u Srbiji sam. Posle tmurnog dana u Srbiji me sacekuje sunce i dvadesetak stepeni, moral se dize i odlucujem da ne svracam u Leskovac vec da u cugu odvozim do Beograda, zavijam rucicu gasa i sve do naplatne rampe Doljevac vozim prosecnom brzinom od 180 km/h... negde pred Beograd krece jak pljusak, ja sam smiren i opusten, znam da ce naredna dva dana biti ovako a ja sam uspeo da stignem po skoro idealnim uslovima do kuce, ovih 40 km po pljusku mi nece pokvariti opsti utisak. Slikam displej ispred svoje zgrade na kome je predjena kilometraza od prvog tankanja ujutru u Patri Kod kuce zadovoljno otvaram limenku Zajecarskog cime zvanicno zavrsavam ovo svoje putesestvije

Cisto uzivanje! Procitah u dahu... Bravo!!!

Odlicno!

Odlicno! Malo je falilo da budem deo ove ekipe ali bice jos prilika... Ne skrtarite na slikama, dajte jos!

Bravo Komso! Srecan put po Evropi!

A haaa sad vidim pise gledaj sa Youtube-a direktno, probaj tako.

Hmm... Kod mene radi jos uvek... Cim je Sony u pitanju onda su autorska prava zbog muzike... Aj da sacekam da me obaveste. Za sad radi. Odakle pokusavas da pustis @BBojan?

Evo i videa sa kompletne ture...

O da jesam ne stizem da zavrsim putopis...

Prodato

Ih pa to je nekada bila pista! E nek sam ih video pa makar i ovako!

Nastavljam dalje. Na izlazu iz Patre most Rio, prelaskom ovog mosta skoro 3 km dugackog zvanicno napustam Peloponez.

Budim se u 7:00, umivam, pakujem stvari i silazim da spakujem stvari na motor pa na dorucak. Javlja mi se recepcionar koji me je docekao sinoc i pomerio svoj motor da bih se ja parkirao i nudi me kafom. Dok smo pili espresso pita me o mojim moto putovanjima, slusa pazljivo i kaze da bi i on to voleo ali nema vremena nisam znao u momentu da mu kazem na engleskom "ko hoce nadje nacin a ko nece izgovor" Prica mi kako je pre Stroma 650 imao hiljadarku koja se stalno kvarila i zadavala mu muke pa je zamenio manjim Stromom s kojim je prezadovoljan. Pita me koliko kosta moj motor u Srbiji i konstatuje da je isto skup kao i u Grckoj i da mu se mnogo svidja ali... ja mu pokazujem slike mog pra bivseg Stroma i kazem da sam i sa njim napravio veoma dobre ture a on odgovara Nobody's perfect! Dorucak korektan, svedski sto, klopam i krecem na svoj put od puuuno kilometara. Na izlasku iz grada stajem da se natankam posto je na autoputu gorivo skuplje. Prilazi neki klinac da me usluzi i ja mu kazem da mi sipa 95 full. On me pita 95 u ovo?! Imamo race gorivo nja nja nja, kazem prijatelju sipaj 95 i ne brini. Inace sam sipam gorivo uvek ali sada sam imao tank lock torbu koju sam dodatno osigurao kaisem koji je zakacen preko viljuske pa sam je morao drzati jednom rukom kako je ne bih otkacivao. Njemu se omakne pistolj i zalije mi motor benzinom. Ja mu kazem da donese papir posto ga nije bilo tu pored tocilice i obrise mi motor. Nisam imao pojma da mi je kamera ostala ukljucena tako da imam zabelezen ovaj dogadjaj...

Smestio sam se u sobu, skinuo moto opremu sa sebe i istusirao se. Legao sam u krevet i poceo sav da drhtim sto od premora sto od popustanja adrenalina koji je danas citav dan bio jako visoko! Imao sam pomesana osecanja, bio sam srecan sto sam jos jedan dan voznje uspesno priveo kraju ali i pomalo ljut sto sam doveo sebe u rizicnu situaciju zbog svoje znatizelje ali to je moto avantura. Prvi put mi je zafalilo drustvo, neko da se ispricamo i rezimiramo ovaj dan koji je kad se setim jutra i jurnjave na trajekt pa svega sto se kasnije desilo trajao 3 dana! Ne znam ni sam koliko sam tacno kilometara presao ali preko 500 kilometara ne bas sjajnih puteva plus onaj off road. Po planu sam sutra trebao da obidjem Delfi i zavrsim dan na Meteorima, oko 360 kilometara. Otvorio sam booking da nadjem smestaj na Meteorima ali sam ga zatvorio i pogledao prognozu za naredne dane. Prognoza kaze da vec sutra uvece pada kisa na Meteorima a preksutra kroz ceo severni deo Grcke, Makedoniju i jug Srbije.... Prolazi mi misao da preskocim Meteore i nategnem se 800 i kusur km do Leskovca kako ne bih kisnuo, Peloponez sam obisao propisno a ovo je daleko blize pa bih mogao da napravim jos jedan djir u dogledno vreme. Odlucujem da prosetam malo gradom posto sam smesten u centru, veceram, popijem pivo pa da donesem odluku. Pojeo sam giros uz put ka centralnom gradskom trgu gde sam seo da popijem pivo. Hladan Amstel nikad prijatniji, dok sam ispijao drugo pivo konobarica mi je donela ciniju sa pistacima, kikirikijem, leblebijama... trece pivo se samo nametnulo Odluka je pala, ne rezervisem sutra smestaj, vraticu se da obidjem Meteore drugi put.

Pregledavam video da bih odabrao klipove za filmic sa ove ture pa sam izvukao par interesantnih slika da upotpune ovaj putopis

Za sipku cemo se dogovoriti uz malu doplatu a bicikl je ocigledno nevesto zamaskiran

Kad sam napokon shvatio da vodopade necu videti i da je sve bilo uzalud pozeleo sam da se sto pre vratim u civilizaciju. Obzirom da sam se propisno preznojio obukao sam suvu majicu i otvorio sve luftere na jakni, pomolio se Bogu samo da se bezbedno vratim na asfalt a posle cu lako. Posto sam se bojao da cu pasti u povratku jer je uspon bio veliki, podloga klizava a gume za asfalt, skinuo sam kameru s kacige i spakovao je u tank torbu da je ne bih unistio... Skoncentrisao sam se maksimalno i birao pazljivo gde cu zgaziti prednjim tockom kako se ne bih zaustavljao jer sam bio siguran da s nekih mesta ne bih mogao uopste da krenem bez tudje pomoci ukoliko se zaustavim. Vratio sam se bez vecih problema na asfalt, skoro sve vreme drzeci jedan gas u cemu mi je dosta pomogao enduro mod posto sam sve vreme vozio prvom brzinom na srednjim obrtajima. Izasao sam na vec poznati neodrzavani put koji mi je sada izgledao kao pista, ok sad idem pravo u hotel! Posle par kilometara racvanje puteva, siguran sam da sam dosao putem koji se proteze levo ispred mene, navigacija mi pokazuje da idem desno... 162 km je ostalo do hotela, pogledam putokaze na desno pise neki "castle", pa kad vec nisam video vodopade ajde da bar vidim zamak Skrenem desno i posle nekoliko kilometara navigacija me vodi na uzani put koji ne obecava nista dobro, odlucujem da je dosta improvizacije za danas i ostajem na "glavnom" putu, to se desilo jos nekoliko puta, svaki put kad sam odbio da se iskljucim sa puta porasla je kilometraza do cilja tako da sam posle predjenih dvadesetak kilometara i dalje imao 160 km do hotela! Vec prilicno umoran od svega postajem blago nervozan, ovo je momenat kad sam pozeleo da je jos neko sa mnom, da se konsultujemo da li da nastavim dalje ovim putem ili da se okrenem ipak i vratim odakle sam dosao. Put los, odrona po svuda, priroda fantasticna Odlucujem da nastavim dalje... Posle voznje od sat vremena stizem do znaka koji pokazuje da se priblizavam Olimpiji, trebao sam za nju da se iskljucim sa glavnog puta danas a sad sam do nje dosao sa sasvim druge strane. Spustam se do parka, muzeja motorom, nigde nikoga, radno vreme je do 15h. Vadim telefon iz dzepa i slikam nesto tek da ostane uspomena da sam bio tu... Vracam se na put i hitam ka Patri i hotelu. Napokon ulazim u Patru, veliki grad, velika guzva, ja propisno izmoren koncentrisem se na haotican saobracaj dok jednim okom pratim navigaciju koja me na putu do hotela pomalo cini mi se zavlaci i pazim da ne napravim neku gresku na samom kraju voznje ovog burnog dana. Ispred hotela sam! Na bukingu sam cekirao parking kao bitan kriterijum u pronalazenju smestaja, prilikom rezervacije mi je potvrdjeno da hotel ima sopstveni parking, rezervacija nije neophodna. Ispred hotela oznacena dva parking mesta, DVA na kojima su parkirani automobili. Ulazim na recepciju i javljam se recepcionaru, rezervacija je ok ali nema slobodnih parking mesta. Pita me da li sam motorom posto je video da sam u moto odelu? Odgovaram potvrdno. Izlazi napolje i pomera crnog Stroma koji je bio parkiran tik uz ogradu koja oznacava hotelsko parking mesto i kaze slobodno parkiraj ovde. Zahvaljujem se i parkiram, dodatno obezbedjujuci motor posto je bio na sred prometne ulice.

Upravo tako