Kolega duzan sam vam objasnjenje posto vidim da niste upuceni, u svetu motociklista "sekta" je zargonski izraz za grupu ljudi koji su obozavaoci i vlasnici odredjene marke, modela motocikla u nasem slucaju Suzuki V-Stroma. Clanovi iste se okupljaju, druze. organizuju zajednicke voznje, razmenjuju iskustva, pomazu jedni drugima u nabavci rezervnih delova i sl. Slazem se da je izraz malo mracan ali ga nisam izmislio vec je opsteprihvacen ovde na forumu koliko mogu da primetim. Slazem se da smo u offu posto je ovo deo o dodatnoj opremi za Stroma a postoji prikladniji deo foruma koji nosi naziv Suzuki V-Strom Srbija pa mozemo nastaviti caskanje tamo i napraviti "klub obozavalaca Suzuki V-Stroma". Radujem se tome i zeljno ocekujem druzenje Stromasa! P.S. prvi put sam bio okruzen velikim brojem Stromova na doceku Hit the road expedicije u Pancevu i moram priznati da je osecaj vise nego dobar! P.S.S. red je da se proba to toliko hvaljeno vino

Redovan servis je na 16000 km! Kvarova, bar do sada na 6 komada (TIgera 800) koje su prodali nije bilo! Za mesec dana im stize Explorer u radnju, jedva cekam da ga vidim!

Volim ga!!! Triumph Tiger Explorer 1200 je najbolji motor u toj klasi! Ne kapiram bas taj rat izmedju BMWejdzija i ostatka sveta, danas nema losih motora, sve je stvar potreba, zelje, licnih afiniteta i mogucnosti. Zvuk koji Explorer ima, tri cilindra u kombinaciji sa ARROW izduvom, najlepsa muzika za moje usi! Neki dan sam svratio kod naseg uvoznika Triumpha u Jovanke Radakovic i iznenadio se kad sam video da imaju na lageru Tigera, malo sam ga "opipao", seo na njega i zadivio se pojedinim detaljima i zavrsnom obradom! Evo danima mi je u glavi i sad samo smisljam nacin da do sezone 2014 (Boze zdravlja) sklopim finansijsku konstrukciju i postanem vlasnik ovog, po meni savrsenstva na dva tocka! Evo jednog interesantnog i sasvim objektivnog ocenjivanja Explorera od bivseg vlasnika GS 1200!

Krajnje vreme je da se osnuje sekta!

... Posle par sati sna, ustali smo u 5 umili se i napakovali motore. Krenuli smo ka granici sa Grckom koja je na 2km od kampa, trazeci benzinsku pumpu da se tankamo posto je u Grckoj gorivo dosta skuplje. Rekose nam da do granice a i dugo posle nje nema pumpe i da se moramo vratiti u stari Dojran sto smo i ucinili. Pored pumpe na koj smo sipali gorivo je bila pekara iz koje se sirio miris svezeg peciva, dorucak i pravac Grcka. Prilazimo granici, kolonica od 3-4 auta u levoj traci gde je neka stara kucica u kojoj u carinarnici, stajemo u desnu, slobodnu traku, skidamo kacige i rukavice, uzimamo pasose i krecemo peske ka kucici. Iz kucice se cuje nenormalana galama, dernjava na Grckom jeziku, dva carinika se svadjaju i svo vreme pokazuju na ljude koji stoje u redu sa pasosima, to traje vec 10 minuta! Izlazi iz kucice i naredjuje svima da udju u svoja kola, ja odlucim da ostanem tu, pogledom me pita sta ja tu radim a ja mu pokazem na motore, odgovara vikanjem MEHANI ISTO CEKA i udje u kucicu. Kolega ode do motora a meni neki djavo neda da se maknem odatle, posle 5 minuta on ponovo izlazi iz kucice i gleda me pretecim pogledom, gledam i ja njega, on pocne da cokce i vrti glavom, ja pocnem, ni sam ne znam zasto, da se smejem. On napravi najstrozi moguci pogled, unese mi se u facu i pita, Partizan-Zvezda? Ja kazem Paok, on se nasmeje po prvi put za pola sata, zagrli me i uzme pasos i pozove kolegu da i on donese pasos i za 5 minuta smo bili u Grckoj! Pitao sam se kasnije usput sta bi bilo da sam Zvezdas? Inace sam utisak o Dojranu je da je ostao negde u 86.god. prilicno bedan i nerazvijen. Odmah posle granice mnogo bolji put koji ide kroz malu sumicu kroz ciji se drvored promaljaju suncevi zraci, milina jedna, jutro za pozeleti. Osim karte Grcke koju sam kupio na pumpi u Bg-u nikakve navigacije, GPS-a nije bilo, na listu papira sam ispisao imena mesta kroz koja trebamo proci, sledeca stanica jezero Kerkinis. Put vodi kroz Grcka sela koja se umnogome razlikuju od nasih, svako selo ima mini trg na kome je kafic gde se od jutra sjati celo selo na ispijanje espressa. Na svakoj raskrsnicici silni putokazi sa imenima mesta koja nam nisu potrebna uopste a onih koja sam ja zapisao nema komunikacija sa seljacima vrlo teska, posto sam uglavnom pogresno akcentovao nazive mesta za koja sam pitao, ali snalazimo se nakako... Najzastupljenije prevozno sredstvo u Grckim selima su japanski kamioneti iliti pikapovi, modeli od kraja sedamdesetih pa naovamo. jedan koji mi je ostavio najjaci utisak... cikica koji ga vozi, kad me je video da ga slikam viknuo je FORMUUULAAAA i dao pun gas i tako uz skripu guma i dim otisao... evo nas na pocetku jezera put ide uz jezero, krivudav i neopterecen saobracajem, milina za voznju a cim je lep put za voznju slike izostanu jer mi zao da stanem pogled na jezero u nekom delu, inace jezero je ooogromno... nastavljamo dalje... idemo ka gradicu Nigrita, i dalje kroz sela, put je sasvim ok u Nigriti stajemo na kaficu, kafic pun penzosa, cakulaju... placam dva kratka espresa i kiselu 7 eura! Uredno dobijam fiskalni racun na kome za sve tri stavke pise Pota... Nastavljamo ka moru, sledeca stanica Stavros, put od Nigrite do Stavrosa je mozda najbolji put za voznju motora po kome sam vozio, sirok, nov asfalt, duge brze krivine, lagani usponi i nizbrdice, saobracaja ni od korova, grebe se fuzasterima asfalt i zaboravljam da je kolega na NInjici koja jeste R ali ima 250 kubika, mada me je prilicno iznenadio taj motor svojom zivahnoscu. Ulazim u selo koje se zove Vamvakia, cekam Muju i nastavljamo za Stavros. U Stavrosu pravo motorima na plazu i hladjenje u moru... posle jednocasovnog odmora nastavljamo dalje, upoznajem Grcku kakvu do sada nisam znao, posto je to uvek bio autoput do Soluna, kolima naravno pa zatim levo ili desno do mora. Sad sam video predivne predele, prirodu i puteve a autoput nisam video na srecu! nastavljamo ka Sitoniji, ugledasmo more... nastavljamo putem uz more i divimo se pogledu prozlimo Sarti i posle 7-8 km vidimo putokaz za kamp Melisi, odlucujemo da se tu usidrimo ali pre kampa zaglavljujemo motore u pesak i pravac u more na hladjenje... plaza prazna, voda san snova, cista, hladna, milina jedna! posle hladjenja odlazimo u kamp i postavljamo satore ispod palme, inace uz silno cenkanje od pocetne cene 15 eur za motor platili smo 20 eura za dva motora i dva satora vecera, pivo i spavanjac budjenje sledeci dan je bio rezervisan za kuliranje na predivnoj plazi i ispravljanje kicme u pesku i moru... prvu noc sam u satoru prespavao kao beba, nisam ni osetio kad sam zaspao, sledece noci smo legli ranije i navili satove u 5 da se spakujemo i krenemo dalje dok nije upekla zvezda. Medjutim oko ponoci krece strasna oluja, prasincina na sve strane, grane palme udaraju u sator, sve zvizdi, izadjem iz satora i bacim pogled na more a talasi preko 2 metra visine, zovem Muju a on spava k'o zaklan, e lepo Boga mi... Zapalim cigaretu i razmisljam kako je ova noc propala, ja sad da zaspim nema sanse, utom krene pljusak, zavucem se u sator razmisljajuci ima li sanse da ovaj skupoceni sator iz Metroa podnese ovoliku kisu... Srecom posle pola sata kisa prestaje, unutrasnjost satora ostaje suva, polozio je! Zaspao sam oko 4 a u 5 ustao. Sklapanje satora i pokret, pravac Bugarska granica... menjamo eure za levove stajem na free shop da kupim osvezenje, nema niceg hladnog, placam Red bull 5 eura! nastavljamo dalje, vozimo ka Blagoevgradu kroz kanjon reke Struma, put fantazija, slika nema... u Kustendilu stajemo ispred neke prodavnicice da napravimo po sendvic i popijemo vodu, sok... pokusavamo bezuspesno da nadjemo put ka Srbiji, Bosilegradu, svi nas salju ka Makedoniji! Posle 45 minuta lutanja neki automehanicar nam objasni kako da izadjemo iz grada i krenemo ka Srbiji, pratimo putokaz sa nazivom nekog sela cijeg se imena ne secam. Uglavnom, vozi se kroz kanjon neke rekice, put je zaklonjen drvoredom od sunca, uzivamo... Prvi put pise Srbija i uveravamo se da smo na pravom putu tek 500 metara pre granice... ne secam se naziva tog prelaza ali mi deluje da tu dnevno prodje dvoje do troje ljudi, pustos! Dajemo dokumenta i stojimo tu vec pola sata, udjem u kucicu i pitam ima li nekih problema? Policajac mi odgovara da imam aktivnu poternicu i nalog za hapsenje i da mora to da proveri a ima problem s komunikacijom. Cekamo jos pola sata, hvata me nervoza, zovem prijatelja u 29. objasnjavam mu situaciju, proverava moj maticni broj i kaze mi da nemam aktivnu poternicu. Odlazim ponovo do kucice i objasnjavam policajcu a on me otera drsko i kaze mi neka te pusti taj prijatelj da predjes granicu... Posle ukupno sat i po vremena mi daje dokumenta i kaze da mogu nastaviti put, objasnjenja nema... nastavice se....

Hvala Mile, idemo dalje!

DEO PETI: Makedonija, Grcka, Bugarska... Pocetak jula bio je rezervisan za Tour around Srbija 2012, ne zbog toga, sto neko rece na forumu, sto volim voznju od 80 na sat u koloni, vec zbog zelje da ovi nickovi i virtuelne kolege dobiju svoj lik i licnost, da upoznam vise ljudi sa foruma kako bih nasao vise ljudi s kojima bih u buducnosti odvozao neke lepe ture pa mozda i i neku svoju "Hit the road" ekipu ali... Ubedio sam kolege iz benda da je pametno da napravimo odmor prvog vikenda jula (iako tad imamo najvise posla), organizovao odlazak dece kod baba i deda u Leskovac, zena izdejstvovala godisnji odmor na poslu ali Tour around Serbia 2012 je otkazan! Bilo je nekih nagovestaja da ce biti neke polu organizacije od strane nekih kolega sa foruma ali kad sam napokon shvatio da od tog posla definitivno nema nista resih da pametno iskoristim jedini slobodan vikend u godini koji je vec uredno organizovan za putovanje motorm. Elem dogovor je sledeci, 6.jula u 17h cekam zenu s posla na Novom Beogradu i palimo za Leskovac da obidjemo decu a ja cu probati da se sa jednim drugom bajkerom organizijem za neku voznjicu. Motor uredno napakovan i spreman za pokret. Dan je bio vreo a put dug... put put, put za jug... Ova pesma mi je odzvanjala u glavi dok sam se probijao kroz kilometarsku kolonu oko Bubanj potoka posto su se tih dana odvijali neki radovi na toj deonici auto puta Bilo je oko 40 stepeni, asfalt je goreo! Ali kao sto to obicno biva kad moja zena sedne na motor, posle oko sat vremena voznje oblaci su postali pretece crni a posto smo bili obuceni u majice i prsluke ja sam se molio samo da stignemo do OMV-a Lapovo pre nego krene pljusak. Na samo 200 metara ispred pumpe poceo je nesnosan pljusak, stigla nas je tek po koja kap, spasili smo se ovaj put. zabrinut pogled moje suvozacice uz pitanje, hoce li me bar jednom zaobici... popili smo kaficu i iskulirali sat vremena a kisa je pocela da jenjava, obukli kisne kombinezone i krenuli dalje. Posle samo 10 km smo usli u pljusak koji nas je pratio sve do Aleksinca. Stigli smo oko 9 uvece u Leskovac gde nam naravno niko nije poverovao da smo pokisli k'o misevi posto je tu i dalje goreo asfalt. Poigrali se s decom, vecerali i ja podjoh do mog druga Gorana, poznatijeg kao Muja da pravimo dogovor za neku voznjicu. Muja: Mogli bi da skoknemo do Dojranskog jejzera, sta mislis? Ja: Pa kad vec dodjemo do Dojrana sto se ne bi spustili do Grcke da se malo izbrckamo na moru. Da odemo do Sitonije, tamo nikad nisam bio a cuo sam da je puna kampova i prelepih plaza. Muja: Vazi! Krecemo sutra u 13h posto on mora ujutru da zavrsi neke obaveze i da spakuje motor... Nalazimo se na pumpi, tankamo i krecemo. Auto put kroz Makedoniju dosadan kao i svaki drugi, jedina zanimacija je zaobilazenje naplatnih rampi i izbegavanje placanja putarine. Negde na pola puta kroz Makedoniju Muja daje desni zmigavac, iskljucuje s s puta i baca se u hladovinu drveta. Spava 20 minuta a ja koristim ovu pauzu za osvezenje na obliznjoj benzinskoj pumpi. ovde smo prvi put ugledali Dojransko jezero smestamo se u kampu koji se ako se dobro secam zove Partizan, kamp kucica sa dva lezaja je 10 eura, malo bolja od satora ali za jednu noc cemo preziveti. kao stari iskusni kamperi pijemo kaficu... sledi odlazak do plaze i brckanje u jezeru kasnije tusiranje, vecera pa setnja pored jezera i naravno, Skopsko... legli smo oko 23h i navili sat u 5 ujutru da nastavimo dalje za Grcku, nismo mogli da zaspimo od live muzike koja je svirala najgore ex Yu pop hitice na neki cudan nacin sve do 2... nastavice se...

Skoro pa filmska prica!

Zauzeo mesto!

Iskusni roditelj je sve sam skontao tako da je komentar suvisan!

Iskren da budem, beli mi je bio van svake konkurencije ali kad sam video onaj tvoj na doceku "Hit tne road " expedicije... Hmm... Mrtva trka!

Idemo dalje, konacno van Srbistana, samo ove slike traze mnogo vremena, cim ih sredim nastavljamo!

DEO CETVRTI: Tara, Zlatibor 18.juna u 9 ujutru skup na OMV Ada ciganlija, tri motora, tri muzicara Tosa, Uros i ja i plan za dvodnevni obilazak Tare i Zlatibora. Obrenovackim putem preko Uba do Valjeva gde smo svratili kod Urosevih roditelja na kafu i dorucak. Topao, roditeljski docek, inace Urosev otac kolega bajker na EN 500. posle kafe i dorucka nastavljamo dalje do Bajine baste pa na Taru smestili konjice u hladovinu koje tih dana skoro pa nije ni bilo pa na rucak posle rucka obilazak Kremne sledi odlazak na Mokru goru i Kustin Drvengrad posto nije bilo interesovanja od strane saputnika za odlazak na Zaovinsko jezero sledeca destinacija je Zlatibor i smestaj konjica na odmor pred setnju po Zlatiboru vecera u restoranu Leskovac uz vanserijske specijalitete sa rostilja i simbolicne cene, PREPORUCUJEM! sutradan je usledio povratak u Bg posle jutarnje kafe, isli smo Ibarskom i svratili u restoran-piceriju Etna koja se nalazi par km posle Rudnika, pica za preporuku... nastavak sledi...

Hvala! Bice nastavak ovih dana.

Ova moja tura je bila oko 500 km ukupno a Bg - Golubac i nazad je negde oko 260 km. Srebrno jezero je skoro usput, na ulazu u V. Gradiste se skrece levo i posle nekoiko km (stvarno nisam picajzla po tom pitanju) je jezero.

Hvala! Pretvorice se u putopis cim nadjem vremena!

Ovo je tek zagrevanje prave ture tek slede, samo da se nadje vremena za borbu sa fotkama!

Hvala!

Sve po zakonu!

DEO TRECI: DUNAVSKA MAGISTRALA Pred sezonu imam zacrtano nekoliko destinacija koje moram obici. Uglavnom obidjem neka mesta koja mi na pamet nisu pala a ona koja su bila pod obavezno ostanu za sledecu sezonu... Dunavska magistrala je jedna od retkih tura koja je bila zacrtana za ovu sezonu i odvozana. Moja supruga voli da se vozi motorom samnom ali obzirom da imamo dva sina a baba i deda ni na vidiku, imamo problem sa organizacijoim tj. retki su trenuci kad mozemo oboje da odemo na put. Ovog puta se to desilo. Kao po nekom nepisanom pravilu, kakva god prognoza bila za taj dan i koje god godisnje doba, kad moja zena sedne samnom na motor i krenemo na put mora da duva najjaci vetar a neretko i padne kisa! Tako je bilo i ovaj put. Duvao je snazan vetar i vec posle prvih 50 km joj je presela voznja i gundjala je da se vratimo. Ja sam se naravno iskusno pravio da ne cujem ali zato su izostale slike u prvih sat vremena. Prva fotka je bila kad smo prvi put ugledali Dunav na ulasku u Golubac i vozili smo pored njega citav dan! negde na ulasku u klisuru prva pauza i nagovaranje da nastavimo put jer ce vetar uskoro prestati da duva odbija da pregovara i bojkotuje slikanje! nekim cudom sunce promalja svoje zrake i cini nam se da vetar jenjava, nastavljamo... Stizemo do Lepenskog vira, spustamo se i ugledamo nekoliko autobusa sa penzosima koji su se uputili isto gde i mi. Obzirom da smo vec bili tamo odustajemo posto nam nije do guzve. Ugledam neki uzan putic desno i posto volim da se zavucem svuda krenem njime da vidim gde vodi... posle oko kilometar voznje ovim uzanim puticem nailazimo tacno ispod mosta i dolazimo u kanjon reke Brnjice, divota! posle kratkog predaha uz hranjenje ociju ovom lepotom vracamo se na put, dalje necu puno komentarisati vec cu redjati slike predivnog pejzaza koji nas je pratio usput... cinilo nam se da su jedini ucesnici u saobracaju toga dana bili biciklisti sa ovim cudnim bajkovima, posto osim gomile njih skoro da niko nije prosao pored nas i u susret nama... nas konacan cilj tog dana je bilo Kladovo, medjutim na dvadesetak km ispred Kladova smo ugledali prilicno crne oblake koji su slutili na malo jaci pljusak pa smo se okrenuli ka nazad malo pre planiranog cilja... cim smo se okrenuli ka nazad poraslo je raspolozenje kod suvozacice pa su nastale i neke ovakve slike... na ulasku u Donji Milanovac se vec cula pesma iz stomaka pa smo svratili u nasumice izabran restoran ova pogaca je inace bila najsvetlija tacka celog rucka, vruca naravno ocena za klopu, mrsava 8. nastavljamo dalje ka Beogradu i dolazimo do Golubacke tvrdjave koju sada slikamo posto smo boljeg raspolozenja... posle tvrdjave nailazimio na malu benzinsku pumpu gde stajemo da se tankamo, presli smo tacno xyz km i utrosili zxy goriva sto dalje implicira da motor trosi y, xz goriva na sto kilometara ili u prevodu nisam bas opterecen tim podacima, negde je u okviru normalne potrosnje prilikom sipanja goriva ugledao sam meni poznatu gradjevinu napusteni kamenolom u kome sam pre 5 godina snimao spot sa svojim bendom, nisam imao pojma da je to tu ako nekog zanima radi se o sledecem spotu... nastavljamo dalje usput nailazimo na cudno vozilo za prevoz stoke... na izlasku iz Gradista ugledam putokaz za Srebrno jezero, iskoristim trenutak nepaznje svoje suvozacice i skrenem ka jezeru da malo bacim pogled... nastavice se...

Pozdrav "ratni" druze!

DEO DRUGI: NOV MOTOR!!! 4. maja sam postao ponosni vlasnik dugo zeljenog Suzukija DL-650 V Strom! obzirom da je sutradan bio moto skup u Sremskoj mitrovici a da sam ja bio nestrpljiv da isteram motor na put i osetim svu lepotu, neznost i ljubav koju mi neizmerno pruza i sad posle par hiljada km, sa radoscu sam prihvatio poziv i otisao na skup sa Jasminkom i Igorom XT Skup je bio solidno posecen i dobro organizovan, bilo je puno lepih primeraka dvotockasa i jos kojecega... pusti snovi... na mladima svet ostaje defile kroz grad protekao u divnoj atmosferi! kao i bajkerski pasulj sa sve maldim lukom nastavice se...

DEO PRVI: Moj dobar drug i kolega bubnjar , Toša, mi je vise puta spominjao neki extra dobar riblji restoran negde prema Beloj crkvi. Cim su se stekli uslovi krenusmo u pohode na Belocrkvanska jezera i ribu! Sam put je za svaku preporuku, posebno deo og Kovina do Bele crkve, divne brze duge krivine na lepom asvaltu, dusu dalo za peglanje! nezaobilazna jutarnja kafica i tankanje pis pauza kod Deliblatske pescare i pogled na istu jezero u Beloj crkvi, najvece neizostavni pozeraj, Toša moja malenkost U povratku je bio planiran odlazak na rucak, ribljii restoran "Sneki" Beli breg - Kajtasovo. Evo i GPS-a za laksi pronalazak. Posle kanala DTD (iz pravca Bele crkve ka Kovinu) kad naidjete na ovaj znak skrenite desno i posle par km nailazite na ovaj prelepi ambijent sa desne strane na repertoaru toga dana je bila riblja corba, riblja pasteta, dimljeni smudj i saran na zaru... kvalitet 10 +, cena smesna! nastavice se...

Statisticki gledano 2012 god. bih iz mog ugla gledano ukratko bajkerskim zargonom mogao opisati kao "dva motora i 10.000km". Narodski, vozilo se, putovalo, za nekog malo za nekog mnogo a meni taman! Sezonu sam zvanicno otvorio marta (mada ja motor vozim tokom cele godine kad god za to postoji minimum uslova) i to opisao u svom putopisu prvencu: http://forum.bjbiker..._1#entry1270295 Moram priznati da mi se dopalo jako ovo pisanije ali sam odlucio da na kraju godine smestim sve voznje u jedan putopis iz dva razloga, da ne bih stalno davio i da bih sve jos jednom preziveo kad dodju hladni dani. Obzirom da se od uvek veoma zanimam za nauku (gastronomija) tom delu cu ipak posvetiti malo vise paznje pa bi pazljivi citalac mogao da dobije dosta saveta u smislu kako bez muke i odricanja dostici 100+ kilograma!

Mali djir do Kosmaja danas 19.novembra.