Početkom pedesetih godina Jawa razvija nekoliko interesantnih trkačkih modela, koji su bili delo inžinjera Vaclava Sklenara. Dvocilindrični četvorotaktni modeli od 348 i 498 ccm imali su dve bregaste u glavi, a rađeni su i u verzijama sa kompresorom. Model Z-15 500 iz 1955. godine imao je dva Amal karburatora i četvorobrzinski menjač, a razvijao je 55 KS, što mu je omogućivalo maksimalnu brzinu od 230 km/h. Sa ovakvom mašinom se jula 1956. godine Jan Kostner prvi put pojavio na poznatoj stazi Zandvoort u Holandiji, i odmah pobedio ispred mnogih, tada čuvenih imena.Sa verzijom od 350 ccm, František Stasni i Gustav Havel su 1961. godine osvojili drugo i treće mesto u GP šampionatu. Ovo je bio fantastičan rezultat, pošto je ispred njih bio samo Gari Hkong na MV Agusti. Ovaj motocikl je umesto do tada koriščenog odvojenog rezervoara, ulje nosio u dubokom karteru. Kasnije se pojavila i verzija sa četiri ventila po cilindru, ali se nije pokazala dovoljno pouzdanom. Poslednja četvorotaktna tristapedesetica iz 1968. godine imala je šest brzina, 49 KS i razvijala je 210 km/h. Uprkos uspesima sa ovim četvorotaktnim mašinama, u serijskoj proizvodnji Jawa se od kraja pedesetih orijentisala isključivo na dvotaktne jedno i dvocilindrične mašine, a krajem sezdesetih je i kod svojih trkačkih modela prešla na dvotaktne agregate sa jednim, dva i četiri cilindra. Jednocilindrični trkač od 350 ccm je imao mašinu sa vodenim hlađenjem i bio je poznat po izuzetnom obrtnom momentu. Međutim, stekao je žalosnu reputaciju ubice jer su dvojica čeških vozača poginula pošto im je mašina “uštinula” u punoj brzini. Ovaj model je razvijao 50 KS uz težinu od samo 89 kg. Međutim, iako je bio oficijelni fabrički trkač, davali su ga samo vozačima nižeg ranga, zbog njegove nezgodne sklonosti da “uštine”. Veoma je interesantan i model od 125 ccm iz 1966. godine, pod oznakom typ 670, koji je imao horizontalni V2 motor sa 27 KS na neverovatnih 14 000 obrtaja pri samo 83 kg težine. Najinteresantniji Jawin dvotaktni trkački motor svakako je bio dvotaktni četvorocilindrični V model od 350ccm, sa vodenim hlađenjem - typ 673. Imao je dve uparene radilice i usis preko roto diska. Uz izuzetno visok stepen kompresije od 16:1 razvijao je 70 KS na 13 000 obrtaja. Paljenje je bilo beskontaktno, to jest elektronsko. Sa maksimalnom brzinom od 258 km/h ovaj motocikl je obećavao da će biti jedini ozbiljni konkurent Đakomo Agustiniju i njegovoj trocilindričnoj MV Agusti. Međutim, i ovaj motocikl je stekao neslavnu reputaciju ubice. Naime na treningu za GP Istočne Nemačke u Zaksenringu, čuveni engleski vozač Bil Ajvi, koji je važio za favorita, poginuo je pošto mu je motor blokirao pri velikoj brzini. Razlog za ovakve tragedije je bio loš kvalitet čelika korišćenog za izradu mašine. Typ 673 je ostao najnapredniji Jawin trkački model, ali su zapadni vozači posle ove tragedije napustili Jawin trkački tim. Godine 1969. ovaj model je i zvanično proglašen za najbrži motor godine. U svojoj poslednjoj verziji iz 1971. godine ova mašina je razvijala 80 KS što je bilo dovoljno za brzinu od 270 km/h. Poslednji Jawin GP motocikl bila je dvestapedesitica iz 1976. godine, koja je sa 60 KS razvijala 240 km/h. Posle ovog modela Jawa napušta GP takmičenja koja ostaju pod punom japanskom dominacijom. Od šezdesetih godina Jawa se veoma aktivno uključuje u terenska takmičenja gde postiže izuzetne uspehe, posebno u Enduro šampionatima. Za ove uspehe je najzaslužniji model 6 Enduro. Prednja viljuška i kočnica su pozajmljeni od izuzetno uspešnog CZ kros motocikla. Jednocilindrična mašina sa velikim rebrima za hlađenje imala je dve svećice, a pravljena je u verzijama 250, 350 i 500 ccm. Sto se spidveja tiče, Jawa je krajem šezdesetih preuzela fabriku Eso, koja je bila specijalizovana za spedvej motore. Tako je Jawa do sredine osamdesetih postala najveći svetski proizvođač mašina i motocikala za spedvej. Model 897 iz 1986. godine imao je jednocilindričnu SHOC mašinu sa vazdušnim hlađenjem i sa četiri ventila, koja je razvijala 69 KS na 8800 obrtaja. S obzirom na težinu od samo 82 kg, ovaj motocikl poteže do 100 km/h za manje od 3 sekunde. Od nekadašnjeg Jawinog trkačkog odeljenja je nastala fabrika “Jawa Divisov” koja je 1994 privatizovana. Ova fabrika i dan danas nudi spidvej motocikle.

Pa... za pocetak cu castiti Josku i . ... sebe! ;D

Takve ponude se ne odbijaju! Puno hvala!

JosephB je prodao TA-a, koji je sada kod mene. Motor ima metalni belly pan i srecan sam zbog toga. Vise puta sam cuo kako kamencici umesto motora kuckaju u ovaj metalni deo. Kada sam pogledao donji deo stitnika konstatovao sam da radi svoj posao posto je poprilicno izgreban. Sto se motora tice, Joseph ga je pripremao za sebe i to za duze ture, tako da bas i nemam nesto puno da radim na motoru. Nedostaju mu grejaci ruku, ali otom potom.

Ne bih slonce da prodajem.

Oglas je aktuelan.

Nadam se da ce ti ova tema pomoci: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=22728.0

Dobrodosao druze!

Pozdrav drugar! Dobrodosao!

Dobrodosao drugar!

Moj ljubimac je pokriven, sa izvedjenim akumulatorom ceka prolece. Treba da zamenim ulje i filter ulja pre sledece sezone, planiram da ubacim night breaker sijalicu, nekoliko releja i da promenim zadnju unutrasnju gumu, jer je puna spreja.

Imam ja jednu od Jawe, nesto manja od originalne i radi na 6 V.

Sa vodopada smo krenuli kuci, ali usput nas je cekao novi izazov. Off road sa golf II. Posto smo polozili i ovaj ispit iz off road voznje, krenuli smo dalje u Svilajnac gde smo na kratko popricali sa Picasso MZ-om is sa MZ-om. Na putu ka nasim kucama smo nekoliko puta ponovili famoznu recenicu: “Jedva cekam leto!”

Tetka Mileva je u selu, gde nas domacin vodi na veceru. Usput srecemo dedu koji ima 84 godine i svako jutro peske ide na 18 kilometra udaljeno imanje da nahrani zivotinje, a popodne se vraca da bi vecerao sa suprugom. Uvece se vracamo na imanje gde nam je domacin ponudio da provedemo noc. Palimo neonku umesto svece, koja se napaja iz akumulatora, a delo je ruku majstora Joske. Vece prolazi kroz pricu i veselje. Narocito nam je interesantan deo o vilama koje se leti poljavljuju na nekoliko stotina metara od kuce na livadi, gde plesu. Mesto njihovoh plesa ujutru izgleda kao da je trava zapaljena. Sa Racom se rastajemo u deset sati. On se vraca u selo, a mi nocimo na imanju. Da li zbog price o vilama, Melinda sanja svetlost, Zuzi plesu vile. Jedino Joska mirno spava. Mene vija petao. Ujutro ustajemo rano, pijemo kafu i pricamo kako ce nam biti lepo doci na leto. Posle rastanka krecemo do vodopada, koji su zimi lepsi nego leti (a nisu ni u avgustu za bacanje). Usput smo zamolili ljubaznog prolaznika da nas slika.

Kako je to obicaj kod cika Race, vatra je ubrzo planula i sprema se cuvena kafa. Na stolu je dobitna kombinacija i slusaju se Racine price. Posto smo se lepo ugrejali bilo je vrema da se smrznemo i eto nas u snegu ispred kuce.

Posle predivno provedenih pet dana u Kucajskim planinama u avgustu prosle godine cika Raca nas je na rastanku pozvao da dodjemo opet na zimu. Mi rekli `ocemo, ali nismo verovali da cemo ikada videti snegom zavejan Strmosten. Leti kroz pricu saznali smo da je cika Raca nekada davno imao pulina, mnogo pametnog psa. Pulina bas nema puno u okolini Strmostena, Racinog doma i potesko je naci mladunce. Saznali smo takodje da bi nas domacin voleo da u stare dane cuva ovce sa pulinom. Pocela je silna potraga za mladuncem i krajem novembra Joska mi javlja da je nasao kerica. Eto nama razloga da posetimo centralnu Srbiju, trebali smo se dogovoriti jedino oko datuma. Odluka je pala, za novogodisnje praznike krecemo u Strmosten. Na dan polaska u petak ujutru pogled sa prozora ne obecava, posto znamo da nas u planinama moze cekati veci sneg na putevima. Prvi, dosadniji deo puta smo prevalil sa jednom pauzom za kafu. Posle predjenih 200 i kusur kilometara srce jace lupka, naziru se planine. Priblizavajuci se cilju naseg putovanja uzbudjenje raste, posto stizemo nenajavljeni. Napokon ulazimo u Strmosten gde nas ceka zatvoren most. Ostavljamo kola kod mosta i krecemo dalje peske. Priblizavaljuci se Racinoj kolibi, sa cudnjenjem posmatramo dimnjak iz kojeg ne izlazi dim, znaci ne lozi se vatra. Domacina zatecemo u snu, pa je iznenadjenje jos izrazenije.

Ne mogu ni ja iz gore citiranog razloga. P. S. Svakako cu dostaviti slike kad se vratim.

Kao bivsi vlasnik ove cuvene marke motocikla zelim vam puno srece, zdravlja i mnogo-mnogo kilometara u 2009-oj!

Dobrodosao komsija!

Imate veliko bajkersko srce!

Ja sam se na neki nacin dusevno pripremio za nedeljnu akciju, ali dzabe. Naime poceli smo da delimo poklone deci u prostoriji isavsi od deteta do deteta. U jednom trenutku sam zapazio decaka koji se nalazio u kolicima u polulezecem polozaju. Njegove male usjane oci uperene u mene, kao za njega glavnog lika popodneva. Ja mu pridjem i pocnem sa standardnom pricom za Deda Mraza. Po zavrsetku pruzim poklon, koji on nazalost ne moze da uzme. Okice uperene u poklon, ali se ruke ne pomeraju. Tu krene majka da uzme poklon, ali sam ga ja ipak spustio u krilo decaka. Nasmesio se, mahnuo i krenuo dalje. Akcija u sredu je bila mnogo veselija, klinci i klinceze su se gotovo takmicili ko ce vise puta neprimetno uhvatiti Deda Mrazevo odelo. Jedna devojcica je cak rekla, da je moguce da sam pravi Deda mraz jedino mi brada nije prava! :o A ja se izvukao pricom da mi brada nije narasla na vreme i da sam morao poneti ovu drugu.

Svaka cast Zrenjaninci! Ponosni smo na vas! P.S. Cekamo slike...

Saljem ti PP. Inace polovan tocak od Jawe se moze naci za nekih 20-tak evrica. Pozz...

Zundapp K200?

A pored dece vole nas i zene! ;D