Gora-munja
-
Broj tema i poruka
255 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Gora-munja
-
Пошто је "Матори" био добар, одлучила сам да га наградим наставком путовања. Задњих дана августа у гостима су нам били Деки и Јеца и предложили да се мало прошетамо до Лефкаде. Комшин једини услов је био да се сврати на Метеоре. Као што рекох, испунио је услов за бонус па сам пристала с'тим да за узврат идемо мало и на море. То му је тешко пало јер не воли да се чвари па је тешка срца попустио после обећања да нећемо бити само у једном месту. Путовању су се придружили и Брка старији и Мира који су кренули два дасна раније и сачекали нас у међустаници Охрид. Време нам је ишло на руку па су две Диверзије лагано дојездиле до чаробног језера, уз пут мало покиснувши између Бујановца и Скопља. Скопље, нов и занимњив град и кратко дружење са Сашом-није каже веровао да смо се појавили. Морамо да поновимо боравак макар на неколико дана.
-
Морали смо мало да пожуримо да би стигли до лекара, па смо решили, јер више ничега није било што би нам привукло пажњу, обзиром да смо се сморили - као што и сада смарамо вас - да се сјуримо аутопутем до куће. Киша нас је испратила све до прага. Посебно је љуштло око загреба дод Славонског брода а у Београду нам је ј....а кеву. Од Змаја до Ластине гараже нам је само Ное фалио. Кишна одела су били скафандери а чизме легло жабица. Ипак стигли смо за преглед и дијагнозу упале синуса а ја сам тријунфално звекнуо Зајечарца. ЕТО КРАЈ
-
Тестирање различитих пива нас није омела да поранимо без главобоље и јурнемо за Bolzzano-Brunico-Lienz-Villch, обучемо кишна одела па за- Кranjsku goru-Jesenice-Kranj. Горици је већ озбиљно било лоше па смо решили да сркнемо неку топлу супу и наспавамо се за сутрашњи скок.
-
Пут нас је даље водио у Merano мало место Lаgundo и пивару Forst. Живописно место са опуштајућим дејством, поготово после пробе неколико различитих пива и најјачим у форми ракије, зачињено лаганом вечером. Видите да скоро нигде нисам помињао клопу али ово морам .
-
Морам да истакнем да боље време нисмо могли ни сами да пројектујемо. Упознали смо пуно људи али посебно место има пар из Норвешке. Сунце и хладноћа висова измамила је нестваран број бициклиста који су ми се више чинили као сметња и претња, поготово кад ми је малко отказала задња кочница па више нисам могао да забацујем.
-
А сада слике, ништа без мене
.jpg.e0fd08264e9ff0c0d88520b68cfd7fb9.jpg)
-
Пошто нисмо стигли претходни дан, наредни смо искористили да се искрадемо поред звери и одемо у посету Приликама и Чапи (нажалост нисмо то овековечили из непознатог разлога) и за разгледање Ивањице и дела манифестације Нушићеви дани. Други део дана је почео комплет лепињом и купањем на Босој ноги код Срећка. Ту је била и група моториста и Кепо и Спаве, које на моју бруку нисам препознао али су се они уредно јавили и ми одосмо даље у Вране на породично дружење и роштиљ. Имали смо и непозваног госта који за сада није завршио око неког женског врата-а била је тако лепа. Ваздух, поглед,атмосфера,пиво и свашта нешто је утицало да смо опуштени и срећни заспали брзо. Јутарња магла није покварила угођај и после уобичајеног ритуала поздрависмо се са овим дивним пределом до нардног оживљавања. Нигде нисмо покисли до куће.
.jpg.b8353dfc99d0cd0b3adca55b31196374.jpg)
-
Ујутру се зна, слатко, ракиица и кафица, још мало разгледања дворишта и скулптура (међу којима је и Рафаел Консуегра и Санти-које сам својевремено и лично упознао) па пут под мишелинке. Већ у Книћу нагазисмо на Италијане и свратисмо их на кафу код Драганчета и "ко то тамо пева". Краће дружење, растанак и ми одосмо ка КВ и Каони па за Гучу. Лепота крајолика и лагана вожња уз пиво испред >>задруге<< нам је баш пријала. Фабрике ћумура низ речице и крајпуташи су се идеално уклапали. Намера нам је била и да скокнемо до Ивањице али су нас црни облаци скренули ка Краварици и Ариљу. Вече смо провели изнад Рзава у селу Поглед где су нас два страшна чувара Реј и Херби дочекала и једва пустила да се одморимо.
-
Мало смо решили да продужени викенд проведемо у "околини". Четвртак вече нас је затекло у Церовцу код КГ-а, у отвореној галерији светских имена скулптуре и ликовних уметника са темом МОТОРИ и домаћинима Миланком и Гораном. Не треба причати о гостопримству и лакоћи пријатно проведене вечери.
-
Модернистичка галерија је нечији-по мени неуспели покушај да смести у овај простор савремени и футуристички правац тако да делује као дијалектичко јединство супротности. Посебна занимљивост овог замка је музеј играчака млађих нараштаја и житеља замка кроз епохе. Са зидина замка и са највише куле, на коју сам се дууууго пењао пружа се предиван поглед на већи део језера, острвца и околиш. Иначе, породица Borromeo је власник готово свега у тој област. Још у средњем веку су финансирали војне походе и уместо повраћаја новца добијали су поседе које су до данас задржали. Дворци (има их још, као и цело острво) се издају за луксузне свадбе или прославе, а осебеност је да се по истакнутим заставама зна да ли су присутни па је током њиховог боравка приступ забрањен. И да не бих више смарао, луњали смо и смуцали се свуда и имали деликатан мени.
-
Замак је добро очуван са занимљивим и оригиналним мобилијаром. Замислите савремену кухињу оног доба са судопером, ложиштем за различите обиме посуђа и слично.
-
Наредни дан смо имали још један историјски обојени излет до Lago Maggiore и замка породице Боромео.
-
Castiglione Olona у провинцији Варезе-Ломбардија је старо насеље још из V века настало у доба моћног Римског царства. Ломбардијци овог налеља су били стални учесници у одбранама региона, тако да су чланови породица Кастиљоне постали једини власници поседа. Изградили су град и утврђење дворац који се и данас могу видети.Временом је дворац претворен у цркву Collegiata (Santi Stefano e Lorenzo-ХV век) значајну по заштити прогнаника и многобројним до данас очуваним фрескама и артефактама. У обилазак смо пошли раније због могуће врућине, а наш приватни водич Ливија је детаљно изложила пуно историјских детаља и правог значења осликавања цркве/музеја.
-
У петак су нас почаствовали посетом Виктор и Јожа. Добили смо лепе поклоне, слике које вуку две године и незаборавно поподне. Мало смо их упознали и са Варовничком битком уз помоћ комшија Сузе и Моме. Хвала пријатељи и видимо се опет.
-
M@TOРЦИ су били мало по широј околини, ништа нису снимили, Мића и Маја из Поља су журили на крштење пошто смо прво одгледали ГП, а Урош нас је одвео до куће и после мени непознатим путићима до Бељине па смо сами преко Космаја кући. Ово је једина слика, маде бај хим.
-
Следећи дан нас је водио поред Женевског језера, преко превоја ка Домодосоли и циљу у Италији код Варезеа- Castiglione Olona. Уз пут сам нашао камен мудрости, неколико мањих и већих језера и тако још нечега...
-
Ушуњали смо се у кућу око 2, закључали врата, плакнули и заспали. Ја сам устао око 7 нашао скувану филтерушу и флаашу коњака, сео на простран трем и уживао у раном сунцу које се помаљало иза висова. Дан је протекао у одмарању и прекрасном погледу . По подне смо са Патриком-прирођеним Пером прозујали градићем,скокнули до оближњег виса на вечеру и завршили ноћ на специјалном дружењу поводом неког свеца када је једино у години дозвољено паљење ватре. Друштво је било разнолико и веома весело, мало сам извадио ствар са УСБ-ом и музиком а догђаји су се ређели као на траци и било је свега. Тај дан нам је био значајан јер је био рођендан нашем најмлађем чеду Сари. Миран сан и излежавање нас је окрепило, јутарње "честитање" годишњице брака је дало нову енергију и у Перином друштву (пошто је Ивана морала да скокне до Србије) и кухињи смо нашли све што нам је тог дана било потребно.
-
Полако је хватало вече, ми прешли замашни део пута а свуда пуни смештаји а опет искусно нисмо резервисали. Паузу смо искористили да се освежимо и онда зврцну телефон. Неко нам је на француском рекао отприлике овако : "Па где сте ви, чекамо вас цео дан и морали смо да одемо, кључ вам је на познатом месту па када стигнете". То је преломило, погледали смо се и одлучили да "сјебемо" још тих 250-испало је 300км. Али ту није крај. Када смо досипали гориво, наравно селф сервис, опет нам је аутомат мазнуо 100€ место 25 а почело је мало и да дува. Морали смо да пређемо преко превоја ка језеру и месту Аnnecy а умор је чинио своје, и пропуштали смо да видимо предивне пределе. Да ствар буде гора навигација је опет јела "гоколаду" и светла су се швалерисала са звезадама и околном грању па ништа нисам видео. На једном врху смо стали да се источи, ветар нас је лелујао и паника закачила када смо видели да смо поред неког војног објекта. Пишање уз ветар никада није дало добар резултат те смо збрисали за једним кампером (хвала Богу да је наишао)који је тако добро вукао кривине да смо се зачас спустили по серпентинама и обрели на одредишту. Ипак није све било потаман. Горица је држала отворен визир читајући ми правце са навигације на телефону па је навукла- испоставиће се упалу синуса, што тада није толико примећивала.
-
Људи, баш је тешко наставити, мада нама и није у то време. Поранили смо и из Пaриза излазили више од сат времена. По наговору нашег друга Теше кренули смо према дворцу AMBOISE на Лоари, познатији као место где је сахрањен Леонардо Да Винчи. План и јесте био да кренемо долином Лоаре, обиђемо један дворац и заноћимо на пола пута па сутра у Савоју до THONES-а. Смењивали су се валовити предели, шумовити и непрегледна поља. Замак смо лагано обилазили и одприлике када видиш један углавном си видео све. Наравно, сваки има свој печат и нешто што га издваја, нама је овај баш оставио утисак и тешко је дочарати, једноставно мора се видети. Наставили смо по баш топлом времену, не журећи претерано и дали себи за право да упијамо околиш. Све је изгледало бајковито. али мени мало испод очекиваног. Наиме, долину сам замишљао кривудаву и баш низ реку као наш нпр. Ибар или Мораву па ме је малко сморило растезање по (углавном) правцима. Не треба да напомињем да смо ишли споредним џадама али добро уређеним и са добрим асфалтом.
-
Већи део смо наравно обишли пешке, чак смо се пели и на торањ сопственим снагама. Лифт је радио ограничено због реконструкције. Посебно је занимљива пумпа која одржава стабилност торња на не знам колико тона посебног уља.
-
Користили смо угласвном метро јер је најбрже и најконфорније.
.jpg.4ac4da9b0f432e2135b4fe28844174d6.jpg)
-
... још мало ...
-
Ако неку случајно поновимо није намерно.
-
Париз. Шта год да напишемо не би могло да се мери са његовом посебношћу,свакако не би могли да дочарамо лични доживљај. О њему су многи писали па некако сматрамо да би било смешно више додавати. Један утисак морамо ипак да истакнемо,преплављено црнцима, зато само слике,млооооого слика.
-
Хвала Јелени што је баш ПРВИ ПОСТ у нашој теми. Микици,Дракију,Вортексу,Бакију,Пери ... и осталима се захваљујемо на похвалама. Наставак вероватно сутра.
