Ehej... pa sad mogu da ti ostavljam komentare i na ovom jeziku! Dobrodošao!!

Ispravljeno... ne znam kako, ali u URL se ukucala lokacija ove teme :)

http://www.advrider.com/forums/showthread.php?t=246658

Iiiii.... evo gaaaa! Uskoro počinje flame war!!!! Lazar vs. Kvarko! Parkirati ili terati, pitanje je sad. Ladies and gentleman, place your bets!

Eh... davno sam se pržio na radio, s vremenom i zaboravio.... Nikad nisam polagao, mada ste mi sada probudili staru želju A tek ovi ćevapi... Računajte i mene, obožavam da preturam po džanku od tehnike, a ni na ćevape nisam imun :)

Policajac na licu mesta mi je rekao da je skuteraš prošao na crveno, te da ga je auto (ne znam koji, nisam se zadržavao mnogo) pokupio. Dečko je sleteo na glavu (pored šina je vidljiva lokva krvi, ne preterano velika), preživeo i odvežen je u UC. Koliko sam shvatio, nije imao kacigu.

E ovo je lepo rečeno... Drag je napisao pa se par ljudi složilo sa njim, ne razmišljajući.... Drag je čovek koji se bavi trkama, i njemu je sasvim normalno da "nikad nije dosta". Vi ostali, koji se vozite po gradu, a tražite "uvek još BHP" ste samo alavi ;D ;D Kao ja kad sednem da jedem, pa posle kukam što me boli stomak ;D ;D

IMA!!!

Gde?

Onoliko koliko želiš da usporiš Postepeno, u principu. Ja sam primetio da, kada kočim motorom, usporim do određene granice u višoj brzini, pa onda moram da promenim u nižu da bi dalje kočenje motorom imalo efekta. Dakle, šaltaj. Ne moraš izuzetno lagano, ali nemoj ni da sečeš, da te ne bi cimalo. Lazar će ti već objasniti detalje šaltanja i među-gasa. Tako nekako. Ako si u brzini, i zaustaviš motor, težnja agregata da pokreće motor će se sukobiti sa težnjom kočnica da zaustave motor, pa će se agregat ugasiti ako ne stisneš kvačilo (osim, jel'te, ako si u leru)

Ne znam da li ih ima još... nismo nosili aparate

Mala? Malo veća, pre će biti.... Tako sam se glupo uglavio u kanal..... i sa neviđenim optimizmom par minuta pokušavao da izađem unapred, dok se nisam opametio i vratio par metara nazad :)

Mico, hajde sad lepo izmeni poruku pa lepo prekucaj tekst...

Jaoj... bole me ruke od šume, bole me noge od fudbala, leđa i dupe od spavanja u šatoru bez podmetača.... Evo me u ponedeljak pre podne na poslu, još se nisam povratio od bega iz sumorne realnosti našeg svakodnevnog postojanja. Definitivno se bolje osećam kada se probudi onaj alter ego koji se priziva sedanjem na Terenu... "kada Erik pojede bananu". Za ovaj vikend sam imao nekoliko ponuda za druženje, da ih sada ne nabrajam, i uopšte mi nije krivo što sam se opredelio za ovu. Čoveče... Vikend prepun prizora od kojih se koža ježi, grudi stežu, a osmeh nekontrolisano navlači na usne. Kolona od 20ak motora koja uredno kreće sa pumpe i vozi do odredišta (uz malo osipanja, ali šta da se radi ), zaposedanje položaja, upoznavanje, spajanje imena sa likovima, pa (u mom slučaju) trenutno zaboravljanje imena - šta da radim, moraćemo da ponovimo ... Pa onda Brm Drm (drmanje brmbaća)... to je ostavilo takav utisak na mene da ću morati da ga ovde zabeležim, iako je već bilo nekoliko opisa istog. Prvo, ako se dobro sećam, Glista i Kvarko kreću u šumu, Kvarko me više puta poziva, ali u sred mog konzumiranja roštilja. Nisu bili strpljivi, tako da ja ostajem uskraćen za jednu turu. :'( Šmrc. Nema veze, nedugo zatim se sprema novi odred ludaka u sastavu Najzli na Kontinentu, Endurac na Domini, Lazar na De-eru, beše još neko ali ne mogu da se setim ko (oprosti, molim te) i moja malenkost na Tereni. (Da, znam da se zove Tenere, ali mu tepam). Najzli predvodi, prateći Kvarišina uputstva. Sa asfalta skrećemo na livadicu pored pčelinjaka, pored kojih prolazim sa dužnim (straho)poštovanjem, i stižemo do šume. Tu se Lazar nešto ukočio, a Najzli ga blagoglagoljivo počastio u stilu "šta si stao tu...". Već tu negde se Najzli, Endurac i ja odvajamo (naknadno smo informisani da se ostatak vratio, ako se dobro sećam zbog pneumatičke neadekvatnosti). E, tad počinje šou program. Moje, tek drugo, iskustvo na mekoj podlozi... Malo smo vozili (možda 100tinak metara) po "stazi", a onda je Najzli, na zadovoljstvo svih nas, odlučio da to nije dovoljan izazov za nas neiskusne. Skrenćemo sa tog malog prostora koji sam velikodušno nazvao stazom, i upućujemo se u naizgled proizvoljno izabranom pravcu. Po terenu na kojem bi se pre neki žešći kros motor osećao kod kuće, naše, ne male, zveri se ponašaju za svaku pohvalu. Čim smo skrenuli sa staze, dočekuje nas strma nizbrdica koja sama vodi motor, a na nama je samo da se trudimo da ga održimo u uspravnom položaju. Naravno, tu i tamo se ispreči neko rastinje u obliku nadasve tvrdog drveća (ipak smo u šumi, jelte). K'o za inat, prva kapija u tom moto-slalomu je jedno drvo koje raste dosta koso... padina je sa levim nagibom, a drvo raste u desno. Najzli prošao, Mare za njim, a ja ostajem blago uspaničen. Treba proći ispod toga, osloniti se na desnu nogu (dakle nema zadnje kočnice, na prednju se jedva usuđujem da delujem silom većom od one koju bi ostvario neki listić sa gore pomenutog drveta)... naginjem se u desno, retrovizor kači drvo, prolazim i krećem nizbrdo... E, ljudi moji dragi, to je trenutak. To je trenutak u kome onaj osećaj straha i blage panike prerasta u neviđeno zadovoljstvo zbog savladane prepreke... Od tada pa na dalje, svaka sledeća situacija koja se nadovezuje na prethodnu u razmaku od nekoliko sekundi pojačava taj veličanstven osećaj istovremenog sukobljavanja i sjedinjavanja čoveka i mašine sa prirodom. Kada bih samo mogao da pretočim u reči poglede koje smo razmenili Najzli i ja par puta kada smo stali negde da vidimo gde je Mare, ili gde ćemo dalje... Veličanstveno, zaista. Marku je ovo bilo prvo iskustvo ovog tipa, i moram reći da sam zaista impresioniran voljom tog čoveka. Iako je nekoliko puta njegov motor bio u kontaktu sa podlogom većom površinom nego što je to uobičajeno, on nije odustajao, niti u bilo kom trenutku pokazao da se kaje što je krenuo sa nama, ludacima. Iako je zadnja guma Dominatora u diskutabilnom stanju, Mare se nije predavao, niti zaostajao za nama. Svaka čast! Zaslužio si nadimak, napokon! Najzli je bio na čelu ove mini ekspedicije i vodio nas po bespuću, a ja sam se iza njega osećao sigurno i bezbedno, pa makar me vodio u naizgled bezizlaznu situaciju. Na kraju smo izašli pravo na kamp, i bio sam ubeđen da on od ranije poznaje tu šumu, što nije bio slučaj. Nazjli, hvala ti za ovo iskustvo, sa tobom i za tobom ću krenuti bilo kad, bilo gde!

Slažem se sa Hitmenom, osim u redosledu... prvo prednja, pa zadnja...

Zna li se zašto je zabranjeno? Možda ima realan/ozbiljan razlog?

Upravo mi je burazer javio da ne dolazi, tako da ćemo vam se Helena i ja pridružiti! [move] Vidimo se u [/move]

A ja!!??? Ja vozim motorne sanke mmmmmmmmmmmmmmm ???? A ja kad sam te pitao da li bi malo po blatu sa nama, nešto si se nećkao????? ??? ???

Od kad imam motor, drastično sam smanjio potrošnju alkoholnih pića. Kad vozim ne pijem, (desi se da potrošim jedno do dva, ako znam da ću na datom mestu ostati nešto duže - ždranje, druženje itd...). Desilo mi se jednom, davno, da sednem na motor pijan, i tada sam se zahvalio srećnim okolnostima što ostadoh živ i obećao sebi "nikad više". Nebrojeno puta su me gledali čudno, ubeđivali, navaljivali ali bez uspeha... Svima onima koji misle da ih alkohol ne ometa u vožnji želim srećan život u iluziji, i što šire puteve.... nadam se dovoljno široke da se NIKAD ne sretnemo na njima. :-[

Veoma sam zadovoljan rezultatom pranja, ima tu i tamo neki sitan propust, ali ništa strašno... K'o što reče Nenad, već se smrkavalo, tako da je razumljivo.

Pozdrav i tebi! (UBR, predstavljanje ti je za primer!) E, da... kako bi preveo tvoj nadimak na naš jezik?

Ispravka.... Oni koji me poznaju znaju da ne vozim bez jakne i šlema nikada... danas mi je skoro pozlilo, tako da odustajem od svojih principa i obećanja samom sebi... bar dok ne kupim lakšu jaknu. Jebeš ti vožnju, ako ću da se skucam zato što mi se manta. Ima l' ko mesh jaknu na prodaju?

Telefon?

Može biti... ali moraću da nosim kilo dezodoransa u koferu :)

Ja trenutno nemam mrežastu jaknu, pa nosim ove obične.... i kuvam se. Počeo sam da razmišljam da li mi preti opasnost od toplotnog udara....