Nurek vestacko jezero, Tadzikistan Po paklenoj vrucini, na preko 40 stepeni stizemo u Kolub Od Koluba, krecemo ka planinama, gde se jako brzo penjemo na oko 2000m nadmorske visine. Bese to pravo olaksanje, temperatura je naglo popustila, kao da je neko ukljucio klimu... Vozeci ka prvom kontrolnom punktu, ka granicnom podrucju sa Avganistanom, konstantno vozimo kroz neku mesavinu izuzetno loseg asvalta, boljeg i losijeg makadama i nekakvu mesavinu peska i prasine. Relativno sporo napredujemo zbog cestog zaustavljanja radi fotografisanja i uzivanja u nestvarnim prizorima koji pred ocima promicu kao kakve pokretne slike...Pravi melem za oci i dusu...

A secate li se onih opaljenih Britanaca, onog Engleza i Irca, sa kojima smo vozili od Turkistana do Shimkenta u Kazahstanu...Bese to pre 10-tak dana, i pre nesto vise od 1500 km. Eto, sretosmo ih ponovo pred ulaz u Dusanbe, dve drzave dalje, a oni jos uvek nisu odlucili gde su se uputili...

Na oko 25 km od Dusanbea, prolazimo kroz planinsko izletiste na obali nabujale reke. Lokacija je prepuna restorana i malih hotelcica. Svaki od tih restorana izaziva i mami prolaznikete raznoraznim mirisima koji iritiraju rad creva. Par kilometara vozimo kroz dim raspaljenih rostilja, uspesno odolevajuci i kontrolisuci rad creva, a onda motori sami skrecu na parking jednog kafanceta i parkiraju se u debelu hladovinu. Sta da se radi, silazimo i pravac na osvezenje u nabujalu planinsku reku...umijanje, pa pranje nogu, pa odlican rucak i na kraju dremka pored nabujalog Varzoba...

Odmor i meditacija pred ulazak u nesto, sto u ovim krajevima nazivaju "Tunel" koji se nalazi na glavnoj i jedinoj saobracajnici koji povezuje sever i jug zemlje, a nalazi se na 80 km od glavnog grada!!! A kada savladate raznorazne prepreke u gore spominjanom tunelu, budete nagradjeni fantasticnim pogledom

Kada se pogleda na bilo koju stranu, ostaje se bez daha, prizori kao na razglednici

'Ajd da okinemo neku za uspomenu

Put od Huchanda do Dusanbea je pravi melem za dusu posle svih onih prostranstava, svih onih ravnica, stepa i pustinja. Gume su nam se skoro pa ukockastile, a pre Tadzikistana, mislim da smo kroz poslednju krivinu prosli negde u Slovackoj, tacnije pre oko 7 hiljada kilometara. Dan je bio prelep za voznju, suncano i suvo. Iz Huchanda smo krenuli oko 9h, i sa 300 m nadmorske visine, jako brzo smo se popeli u planine. Kako je u Huchandu vec jutro obecavalo izuzetno vreo dan, bili smo svesni da ce nam visina prijati. Deonica od nesto preko 300 km je prepuna lepih krivina i fantasticnih planinskih pejzaza. Asvalt sasvim solidan, mestimicno sa udarnim rupama koje nije bilo tesko izbegavati. Jedini problem tog dana predstavljao je onaj horor od tunela o kome je nesto ranije pisano, ali nekako, bili smo psihicki pripremljeni za njega, znali smo sta nas ceka, tako da smo ga i savladali bez vecih problema. Ispred nas se pruzao fantastican pogled ka planinskim vrhovima prekrivenim snegom. Krenuli smo u planine, a temperatura koja se vec popela na preko 30 stepeni, jako brzo je spala na fantasticnih 20. Prava uzivancija... U ovom delu sveta, ova visina je sasvim uobicajena, i sa ovih visina se tek krece u prave planine Deci smo bas zanimljivi i neuobicajeni

Mozemo dalje u svakom slucaju, ali kojim putem, jos razmatramo

Spomenik koji je posvecen zemljotresu iz '66. godine koji je razorio citav grad... Nakon ovog zemljotresa, kao Fenix iz pepela, vinuo se jedan potpuno novi grad. Danas je Taskent moderan grad sa puno sirokih bulevara, sa prelepim trgovima, zelenim odrzavanim parkovima, sa metroom i puno raskosnih zgrada, .

Dzamija Hazrati Imom, Taskent. Mesto gde se cuva najstariji Kuran na svetu. Biblioteka u kojoj se cuva Kuran Duborez na dzamiji

Na recepciji hotela u kom smo odseli, saznajemo da je najbolje menjati devize na Chorsu bazaru. Crni kurs u odnosu na zvanican, razlikuje se oko 30%, te sacicu dolara menjam na pijaci...Slika kao iz ranih '90-tih u Srbiji...Okruzuje me gomila dilera, jedni me vuku za rukav, drugi me vuku za ranac koji sam nosio, opsta graja i fertutma...Oprezno, pokusavajuci da ostanem koncentrisan i ne dozvolim da me zbune, pravimo dogovor oko visini kursa... U momentu dok diler vadi veliku torbu i prebraja citave tabake uzbeckog novca, neko je viknuo: - Policija!!! U istoj sekunci, ostajem potpuno sam sa nekom gomilom novca, gde u prvi mah, uopste nisam siguran ni koliko dolara sam im dao, niti koliko sam njihovog novca dobio...Prebrojavanje sam izvrsio u hotelu. Nedostajale su svega dve novcanice, ukupne vrednosti oko 50 nasih dinara. Dobro sam prosao!!! Kako sam za saku dolara postao milioner (suma novca koja je potrebna da bi se platila dva nocenja u hotelu srednje kategorije)

Plov - uzbecko nacionalno jelo, slicno nasem pilavu, slicnog i imena! Razlika je u tome, sto osim mesa i pirinca, jelo sadrzi jos kojekavog povrca i zacina. Uzbeci su ponosnio na ovo jelo, i prilikom komunikacije sa lokalcima, svako nam je preporucivao da probamo ovo jelo. Nije lose, ali za moj ukus nista spektakularno... Ostale uzbecke djakonije Jedan od dezerata na bazaru, nesto kao krofne. Prilikom konzumiranja, potrebno upotrebiti odredjene tehnike odbrane Nesto sto je po mom ukusu spektakularno! Lam sasljik (ovciji raznjic) - odlican obrok za izuzetno male novce

Chorsu bazar, Taskent

Taskent, Uzbekistan Trg Nezavsnosti Park na Trgu Nezavisnosti Zgrada Senata Spomenik Nezavisnosti Palata Romanova, zatvorena za javnost Zgrada opere, Taskent Trg Amir Temur, Taskent

Sto jes' - jes' !!!

Rucak i odmor na putu izmedju Taskenta i Samarkanda

Mauzolej Amir Temur Dzamija Bibi Hanum Shah-i-Zinda, Samarkand Detalj iz Samarkanda

Registan, Samarkand

Samarkand nocu

Stari Samarkand Udobno smesteni motori Popodnevno razgibavanje

Danas specijalno iskustvo...Prolazak kroz stravican tunel, duzine nesto preko 5 km, koji je u haoticnom stanju...Vidljivost nikakva, neverovatna kolicina vode u tunelu. Na pojedinim delovima prosto se uliva potok koji jednim delom negde otice, a drugim delom razliva se po tunelu. Ogromnih rupa ima u neverovatnom broju, koje kada se popune ovom vodom, izgubite osecaj i orijentaciju o dubini rupe. Na svu muku, armatura viri iz rupa, te je voznja slaloma obavezna disciplina...Malo je veci problem, kada kamioni koji nailaze u susret, svojim kretanjem naprave talase koji napune cizme vodom . Najgori je osecaj u momentim kada moram da udjem u neku od ovih barustina, a pritom prizeljkujem da nije dublja od polovine tockova Sve ovo je zacinjeno izduvnim gasovima vozila koja prolaze ovuda pokusavajuci da savladaju sve prepreke!!! U momentima, dobija se jaka mucnina i vrtoglavica od koncentracije ugljen-monoksida...Prosecno vreme za savladavanje ovih 5 km je oko 30min!!! Eto, pretekosmo bez vecih problema

Okrecemo nekako nalevo-krug i pravimo bespotrebnih preko 100 km do drugog granicnog prelaza. Prelaz Yamala, otvoren za motorna vozila. Prizor je jeziv. Vise stotina kamiona, slepera i putnickih vozila stoje parkirana sa obe strane puta...Vec me hvata nekakva nervoza. Prva od nekoliko rampi koje nas ocekuju Ulazak u Uzbekistan - Kad vam kazem, pukovnik Zarov je moj brat od tetke!!! A njegova i moja baba su susile ves na istom suncu, kad vam kazem... - Govori istinu i samo istinu!!! A ovaj, ako nastavi da snima i fotografise, hapsimo bez mogucnosti oslobadjanja Posle 7-8 sati ispitivanja, davanja izjava pred prevodiocem, i upoznavanja sve i jednog cinovnika na ovom granicnom prelazu, posle rucka u njihovoj menzi, konacno dobijamo dozvolu da udjemo u Uzbekistan. Nisu nam rekli da ovaj ulazak ne smemo da snimamo i fotografisemo ...

Prilazimo granicnom prelazu koji je otvoren samo za pesake! Upadamo u masu ljudi koji ili cekaju na prelaz granice, ili su na svom radnom mestu, gde obavljaju raznorazne poslove sumnjive prirode...Osecaj krajnje strasan, nekako bespomocan u onom spaliru koji napravise svi ti ljudi. Jedni nude hranu i vodu, drugi zamenu deviza, treci samo zamajavaju i prave galamu, cetvrti pokusavaju da operisu dok je paznja usmerena na okolnu gungulu... Bas mi treba ovakva kamera Opa!!! E sad' cu ruku da ti iscupam i nabijem ti tamo!!!

Polako ulazimo u brdovitije krajeve, koje sve vise podsecaju na nasu Sumadiju...Pokusavam da sto vise upijem ovih prizora, nakon one ravne, suve i zute pustinje i stepe...

Polazak iz Simkenta Dzamija u Simkentu Simkent, panorama