Pa nemoj tako brate Rase... i tirkizna je gay, al opet mu nekako lepo "stoji" Ovo je nas Perica

Hehe, nas verovatno pitas jer ti se svidja drecavo zelena boja? A mi cemo svi da ti po difoltu kazemo da je taj KLX150 najbolji u klasi! Obzirom da te golica enduro svet, zadrzi taj skuter za po gradu kad ga vec imas, da ne trosis resurse na motoru koji budes uzeo za po sumama i gorama. KLX 150 je verovatno odlican (kao i svaki Kawasaki ). Tezak je 93kg, sto govori da je ustvari lagan kao perce. Ali, mozda bi ipak bio svrsishodniji KLX 250S (od novijih) zbog velicine guma. KLX150 ima prednju od 19 cola, a zadnju 16 i tu ti je izbor sa gumama veoma suzen. KLX 250 vec ulazi u "prave" enduro motore sa gumama 21/18. Lako se vozi, nije prejak da ti se otima (u pocetku). Neko bi rekao da mu cak nedostaje 4-5ks da bude u top formi, ali se on veoma uspesno snalazi u prirodi sa svojih 28. Ima ga moj/nas prijatelj Karlo i vrlo je zadovoljan.

100% :staa2: Ako je ostvarena u svakom pogledu, sta ce joj motor?! :P

Vidi ovako druze Panda: Kao sto mi ne mozemo od tebe da se otarasimo, tako ni ti ne mozes od nas. U ovom konkretnom slucaju barem mene neces moci lako da otreses! Znam sta sam onomad procitao u nekom tvom putopisu, ali jedva uz pomoc Maski/OsonesiZ nadjoh taj deo kada je Tanja dobila "malisu". Necu da linkujem, vec te citiram da procitas sta si napisao: 'Furious Panda' "Ok. Sede žena na motor. Palimo mašine i spremni smo za prvu vožnju. Kao ponosni ćuran ja krećem a Tanja odmah posle mene. Svi iz salona nam mašu. Skrećem ka izlazu iz BMW-a prema ulici. U jednom trenutku... moćan zvuk zapara vazduh. Pogledam u retrovizor a moje žene nema. Okrenem se a ona leži na zemlji, motor zabijen u ogradu a svi prisutni dotrčavaju. Tanjina prva vožnja je trajala nešto manje od pet sekundi, prešla je oko 10 metara i ispravila je prvu krivinu. Ni kameru nisam uspeo da upalim. Izvlačimo je ispod motora. Udarila je lakat, kasnije joj je iskočila modrica na kuku ali, po kriterijumima nas uvrnutih bajkera, dobro je prošla. Što bi se reklo, oprema je odradila svoje. Motor je neznatno ogreban na volanu i na još jednom mestu. Sve u svemu, mali đavo. Dok se svi trude nešto da pomognu, ona otrese prašinu, seda na motor i kaže jedno oštro: “Idemo.” Naravno, do kraja dana nije želela reč da progovori sa mnom. Osećao sam se dosta krivim jer sam je toliko forsirao ali me je još više kopkalo šta se u stvari dogodilo." Takodje je bitan i naredni post: Napisao 'Furious Panda' 28 January 2014 - 21:39 PM "Sledećeg dana Tanja je morala da počne da govori sa mnom jer mi je bio rođendan. Naravno, nisam se usudio da spomenem zajedničku vožnju i motor. Tek sledećeg dana kada su se strasti smirile, seli smo, ozbiljno porazgovarali i ukapirali šta je sve dovelo da pada. Prvo, nepoznavanje motora. F700GS ima 800 kubika i 75 konja. Dosta se razlikuje od Kawasakija pripremljenog za polaganje ispita. Motor je živahan i munjevito reaguje na dodavanje gasa. Svaki motor je drugačiji i treba vremena da mu se uhvati caka. Ovo naročito važi za početnika. Ja nisam baš početnik ali mi se F700 ugasio nekoliko puta dok sam ga probao. Drugo, zbog žurbe motor nije bio prilagođen za nju. Ručica kvačila (koja se podešava), stajala je visoko, na najudaljenijoj poziciji od kormana. Dok je puštala kvačilo, motor je povukao tek kada su joj prsti bili skoro ispravljeni. Nije mogla da ponovo stisne kvačilo i da mu oduzme snagu. Motor je poleteo i baš tada je trebalo da skrene. Treće, ja sam moron. Ništa od ovoga nisam predvideo. Bio sam siguran da, čim se tako dobro snašla na obuci, kad sedne na bolji motor ima da ide k’o pesma. Odmah sam je bacio u vatru a trebalo je ići korak po korak. Tanja do sada nije nikada vozila motor niti je razmišljala o tome da ga vozi. Umesto da krenemo od početka, ja sam je celo leto trovao stvarima koje su čista nadgradnja. Zatrpao sam je informacijama o California Superbike School tehnikama, counterstearingu, poziciji glave... Sve ovo su čisto tehničke stvari. Moja najveća greška je to što sam totalno prevideo najvažnije. Posle smrti Želimira i udesa dragog nam Arse, ovo je bio prvi put da je sela da vozi motor. Neprekidno mi je govorila koliko je sve to muči ali sam ja u svojoj glavi samo video kako zajedno vozimo i uživamo. Mogu svoju diplomu psihologa da okačim mačku od rep kad sam propustio da shvatim koliko je sve to uticalo na nju. U svakom slučaju, otvorila se Pandorina kutija. Za nju je ovaj pad bio finalna potvrda koliko je motor opasan i kako može da se nastrada samo zbog jednog trenutka nepažnje. Bukvalno je počela da se boji da vozi. Došla je samo na korak od toga da odustane i proda motor. Nov BMW F700GS danima je skupljao prašinu na parkingu." Pa onda preskocimo jedan post gde opisujes kako ste malo vozikali po kraju i dolazi naredni koji takodje ima znacaj: Napisao 'Furious Panda' 28 January 2014 - 22:23 PM "Sezona se ubrzo završila. Tanja je uspela da pređe oko 700 kilometara. Počela je da pobeđuje strah i da savlađuje osnovne rutine. Ostalo je da sačekamo proleće 2014 i da vidimo kako će se stvari razvijati. Po osmehu na njenom licu rekao bih... Meni je ceo ovaj slučaj pomogao da naučim važnu lekciju: neću više nikoga da forsiram da vozi motor! Nije trebalo ni Arsu. To treba da dođe samo od sebe. E sad, to ne znači da nemam par idejica gde bismo sledeće godine mogli da vozimo zajedno." Sad malo ja... Ako sve ovo uzmemo u obzir i tome dodamo "Tasos", pazljivi citaoc, vodjen tvojim umecem prenosenja atmosfere u prici (uzgred bez emocija koje ti gajis prema svojoj zeni - ne treperi), dolazi do zakljucka da je za CSS ipak jos rano. Sve dalje pada u vodu ako se pisac zaneo i dobrom dramaturgijom prevario citaoca, te nemoj da citas. Meni ipak nije tesko da ti napisem iz mnogo razloga: Zasto je rano za CSS? Upravljanje motociklom i tehnika voznje su odvojeni segmenti na koje smo primorani da ih ucimo skoro istovremeno, ali je upravljanje ipak u prednosti. To znaci da prvo moramo da savladamo koriscenje komandi: kvacilo, gas, menjac, kocnice. Kocnice su i najbitnije, ali su poslednje u nizu jer ne mozemo kociti pre nego krenemo. Ako neko tokom voznje na putu ima problem sa sinhronizacijom, kada koju ruku ili nogu treba da angazuje, koliko sta treba da dozira, koliko brzo da otpusti rucicu kvacila, ili jos ne ume kvacilom da kompenzuje snagu na zadnjem tocku, ili koci prvo zadnjom kocnicom, itd, itd, on onda ne moze dovoljno dobro da se skoncentrise na ucenje tehnike voznje. Setimo se sebe kada smo pravili prve kilometre (Mina tu nije relevantna - "Ona je rodjena s` njim"). Ok, Tanja je uspesno i ekspresno prosla pocetnu obuku i polozila A kategoriju. Ali, da li je to dovoljno uz ovih prvih 1700 kilometara koje je izvozala u proteklih godinu i po dana? Od poslednje voznje vec ima pauzu od 4-5 meseci (i to treba uzeti u obzir). Ja nisam prosao CSS, ali verujem tvom vernom opisu i definitvno smatram da dokle god pocetnik ne bude tecan sa upravljanjem (da nijednog trenutka ne razmislja sta "sada" treba da uradi i da se srodi sa svojim motorom), nece dovoljno jasno moci da savlada tehniku. Uostalom, Tanja je u prednosti. Ti si tu da joj postepeno i u pravom trenutku podaris tvoje znanje steceno na CSS-u. Kada se dobro usinhronizuje, neka i ona prodje prva dva nivoa, cisto radi korekcije, mada bih ja licno imao veliko poverenje u tebe i cak mislim da joj CSS nece ni trebati, al` ajde kad vam je vec dostupan (recimo na jesen, ili cak sledece godine, dobro je da se sve malo i stalozi). Bez namere da omalovazim Tanjin napredak, ali ne bi se iza nje formirala kolona da je tu sve pod kontrolom. Peglajte ove godine te krace voznje i pre svake vezbajte na parkingu ubrzavanje, kocenje i osmice. Osmice su "keva"! I ti vezbaj osmicu posle zime - proizvodi samopouzdanje. Meni cuka obavezno zalupa kad je suzim sto vise mogu. Ako mi se jos budes otimao, nece meni biti tesko opet!

Neso brate, Ti si mislio da ces dobiti samo ovacije, kao i uvek, za odlicnu pricu, za prefinjen smisao za humor i za beskrajnu iskrenost kojom predstavljas deo tvog zivota i tvojih razmisljanja. E pa cvrc! Nece moci ovaj put. Iskreno, vise puta sam procitao ovu epizodu sa namerom da sto preciznije shvatim sta ti se zaista vrzma po glavi. Zeleo sam isprva nekako da uvijem to sto hocu da ti kazem, ali nema potrebe. Svima ste nam dragi i bilo bi neposteno da Vam samo tapsemo. Dilema. Da ili ne? Ona ce uvek postojati. Roditelji ste i kad god pitate levu stranu ona ce reci NE. Suprotno ce biti kada upitate desnu. Kazes da je sada kasno - imate “malenog”, gleda vas tuzno sa parkinga, Tanja je odlucna, emocije kipe. Samo da Bog podari vise Sunca. Nikada nije kasno!... ali to ce odluciti leva strana, kada bude dominantnija. Sada to sigurno nije. Drugi deo dileme u vezi ON-ONA. Ima veze. Ti si psiholog, lepo si to strucno predstavio i sa te strane Ti nemas dilemu, ali… Bitno je kako se Tanja psihicki oseca. Da li ona to stvarno zeli? Da li ste oboje svesni njenih mogucnosti. Dacu jedan banalan primer. U pitanju je drugarica mog starijeg sina. Ona vozi kola. Polozila je B kategoriju, dobila je autic i vozika se po gradu. U nekoj prici sama kaze: “Ja kada udjem u raskrsnicu i imam neki problem (misleci na problem u saobracaju), ja samo jako stegnem volan i zazmurim.” Kazem da je primer banalan i nema nikakve veze sa Tanjom. Provezla je 1600-1700 kilometara pod tvojim budnim okom i ti si tu za sve sto joj nije jasno. Hocu da kazem da odlucnost moze da prouzrokuje previd pravog stanja. Sa druge strane, iz ovog primera je dobro da znamo sa kakvim se vozacima srecemo u saobracaju. Oni su tu pored nas, ispred nas, iza nas, a mi ne mozemo da ih prepoznamo da bi ih se eventualno klonili. Ja inace imam pozitivno misljenje kada su u pitanju zene motociklistkinje, ali se i stalno pitam da li su one dovoljno sposobne da se nose sa tim izazovom. Sve do jedne koju poznajem mi neprekidno salju odgovor pametnom voznjom. Nikada se ne upustaju u rizicne situacije. Znanje i vestinu sticu strpljivo i postepeno sto ih sa svakim novim kilometrom cini odlicnim vozacima. Definitivno im je svima problem tezina i visina motora. Nije problem kada uhvate centripetalu, ali spori manevri ih izbacuju iz takta. Iz tog razloga ste mogli da uzmete neki laksi i slabiji motor. F700 ima 186kg prazan i 209kg sa tecnostima. Poredjenja radi, toliko tezi Afrika RD03. Mnogo bi joj bilo lakes da se uvoza sa nekim motorcetom od 120-140kg. I ne samo lakse. Manje bi ga se plasila i brze bi napredovala sa tehnikom. Narocito me brinu tih 75KS. To nikako nije “zenski” motor. To je ljuta guja za pocetnika! Kada se iza Tanje stvori kolona, ona se istovremeno bori sa nekom situacijom na terenu i sa perfomansama agregata. Druga joj je prejaka i plasi se da pipne gas, a u trecoj joj nedostaje obrtni moment. To je destabilise da resava nametnutu situaciju u saobracaju, itd, itd. Takodje sugerisem da ove godien uopste ne forsiras voznje duze od 100-150 kilometra u pravcu. Kada se umoris - nista ne ucis. Lose ti je, padne ti koncentracija, prebacis se u automatski mod i samo cekas da stignes na cilj. Krug do Boroveca i nazad je idealan, a i dobro je da se ponovi dva puta za redom. Drugi put ce joj biti poznata dzada i mocice da se skoncentrise na tehniku. Krace i cesce destinacije – brze i temeljnije ucenje bez umora. I mislim da je rano za CSS. Malo ima kilometra i nedovoljno osecaja. Pretpostavljam da nece moci dobro da uhvati momenat ni u teoretskom ni u prakticnom delu, ako me razumes. Ti si to prosao. Prenesi joj deo price kada osetis da ce da prihvati. Eto. Zelim Vam puno lepih zajednickih voznji (kracih ove godine) i puno osmeha. Ps. Nek` ti je Bog u pomoc.

A sta ako ga na Tari ga ubode "zuta osa" u nezgodno mesto?

Sve ti je to mrtva trka sa recima. Stoperica je stoperica. Znaci medovača, Vlado moj.

E, nemoj da mi glumis Ferdinanda. Dodjes na nesto sto se zove CHALLENGE, drago ti je sto imas startni broj, od momenta kada ti je ukljucena stoperica puls ti skoci na 200rpm, ne cujes nista oko sebe osim zvuka svog motora i onda mi kazes da si dosao da mirises cvece pored staze. Ma da, ja sam pao s` kruske. :lol: ps. Ko je rek`o sljiva, kajsija, kruska?

Vladane, sedimo u kafani u opustenoj atmosferi i dzakamo. Necemo da idemo uklonju da se domundjavamo. Zao mi je sto ne videh Kepin predlog. Najnormalnije je podeliti lake motore po kubikazi, ali se ispostavilo da to nije ok u teskoj i superteskoj. Nije isto kada se nadju na merenju dva motora od 600ccm od kojih jedan ima 130kg, a drugi 200kg. Sa jedne strane gledano, teska i superteska gategorija su ustvari rekreativnog karaktera. Ali... Kad god smo isli u zajednicke voznje, uvek je bilo tog Čelindža. Uvek se tu merilo ciji je duzi. Prvih par koji stignu do nekog mesta za pauzu su uvek merili koliko dugo cekaju ostale. I slikali kako koji stize. Da se zna ko je gde i ko se vise zadahtao. Naravno sa nestrpljenjem se cekalo na poslednjeg da mu se postavi pitanje: Jesi mi nasao plastiku? E jedino sto bukvalno nije svakome od nas mereno vreme, ali se posle par voznji znalo ko je Naber Van, a ko skuplja plastike. To je neki gotivan osecaj. Znas da se ne takmicis, ali ipak dajes sve od sebe, koliko znas i mozes, bez obzira koji motor vozis. E sad, ovde postoji i stoperica, postoje rezultati i sve sto prati jednu ozbiljnu trku. Ipak je ovo nesto ozbiljnije bez obzira sto je u pitanju rekreativna klasa. A ko zna, mozda vec sedece godine ovo postane ozbiljna trka u teskoj i superteskoj. Iskreno, ja jos nisam cuo da nesto tako postoji u svetu. U tu svrhu, a i da bi se svi vozaci osecali ugodno, nije korektno kada vozac motora od 200 kila vidi na startu u svojoj grupi motor od 120-130kg. Nekako odma` izgubi volju za nadmetanjem jer je svestan da je onaj laksi mnogo prohodniji. Ja sam samo bacio predlog da se u teskoj nadju samo motori preko 150kg, a Vi ce te odluciti sta i kako, i konkretno. Ziv mi bio pa se gledamo na Tari (dace Bog).

Klase će biti podeljenje kao i prošle godine. C klasa spada u klasu "malih motora". Sve o prošlogodišnjoj podeli klasa ima ovde: http://www.xross-team.com/xross-challenge/izaberi-pravu-klasu/ A mogla bi teska da se ogranici sa >150 kilograma.

To je malo jezerce i u njemu pliva zlatna ribica. ps. Ako hoces da se vidi tumb, obrisi "s" iz https: //

Vidim da ima dosta iskusnih rebrolomaca. DA! Tada, kada sam bacio pogled u daljinu ne bi li ugledao konturu Sarajeva, ja sam ustvari pokusao da namirisem cevape; i eto. Auuuuuu, sad kad vidi Dejan ovo!! Cedo sine, jel` mi da pricamo ili ces sam?! Mozda je bolje da nas trojica potvrdimo da je bilo kako ti ispricas?! Nesto ti se mnogo svideo Kanjon Tresnjice!

RaS-e nemas taj deo u Keyster-ovom kompletu, a i ako bi hteo da ga uzmes da imas dizne i dihtunge u rezervi, proveri dobro kataloske brojeve koje je naveo svaba (dole nize ispod slike). Ja koliko vidim, slaze se samo prva stavka - dihtung lonceta. Sve ostalo nije isto. Cak, onaj najveci sraf-diznu (sta li je) nisam nikad video u karburatoru. Nisam video ni one 4 iste gumice, a ni igla nam nije sa osiguracem da moze da se podesava visina. Ne kazem da igla ne bi mogla da radi, ali u originalu nije takva. Pokusaj u pretrazi, osim KLX650, da dodas i Keihin CVK40, mozda izadje nesto preciznije. A probaj na Ebay-u takodje da ukucas katolski broj dela koji trazis. Nekad se i tako nesto nadje. Taj PLUNGER je 16016-1057

Nedostaje veceras stivo za smirenje i opustanje. Hvala za trud!

@ korniSh1 Kvrc rebarce - dva meseca oporavka, bez dana bolovanja. Arcobaleno PX200e ce da izdrzi i neasfaltirane dzade poBosni, pa cimaj ako treba neka sugestija. A mozes i na Enguro 2015.

Vidim spreman si da budes TATA! Bravo!

Obzirom da ces vise u off, stavi onda krampone. Nemoj te poluvarijante tipa E09 ili T63. Oseti jednom kompletan dozivljaj. Imao sam napred c05. Dobra je guma, ali malo seta u off-u kud je njoj volja pa moras stalno da joj kontriras. Sada napred imam Metzeler Ucicross (Antekova preporuka). Odlicna za sve uslove. Odaje sigurnost i na mokrom asfaltu. Guma je deklarisana do 130km/h pa bi tebi trebalo ugraditi granicnik na gasu. Presla je 2.000km i reko bih da ce da tera oko 6.000 Pozadi Mitas c02. Ne voli mokar asfalt, ali sve ostalo melje. Presao sam sa njom do sada 8.000km i ima je jos 25% po sredini. Nije sada bas upotrebljiva kao kad je bila nova, ali i dalje tera. Ja cu je jopet. Dakle moja preporuka: Napred - Metzeler Unikross Pozadi - Mitas c02

Dan deveti … (sreda, 09.07.2014.) Bio je Free u pravu. Zna on to iz iskustva. Treceg i cetvrtog dana najvise boli. Jos jedna besana noc je prosla. Teca Rasa predlaze da ostanem i danas i da vec sada odem do lekara na pregled: “Nije ti to dobro nikako, cuo sam te nocas vise puta cak odavde (misleci na njegovu sobu), a beogradski doktori nisu nista bolji od valjevskih.” Istina je to, ali… Opet po Free-jevoj prici, cak i ako je puklo, nema nikakve strucne intervencije. Snimanjem se konstatuje prelom i jedino dobijes savet da mirujes dok ne zaraste. Eventualno se ustanovi da li mozda postoji unutrasnja povreda tkiva ili nekog organa u blizini preloma, ali to je vec mnogo teza situacija i da imam neko unutrasnje krvarenje, to bi se do sad vec manifestovalo. Oticicu na pregled ipak kada stignem kuci. Sada svakako vise ne sumnjam da li jeste ili nije. Od Valjeva do Beograda je prica klasicna… “Ide Mile lajkovackom prugom”, i Ibarska magistrala. Opet je komsinica Julijana bila drugarcina. Prvo me je nazvala da vidi kako sam, zatim je skuvala kafu, pripremila dorucak, pomogla da izvadim Zelenka iz garaze i napakujem torbe. Malo je falilo da sedne na Zelenka i odveze me kuci. Gledala je opet slike na aparatu i izjavila kako joj se svidja pogled iz naseg enduro ugla i da bi volela to da oseti. Nekada covek sam sebi ne veruje. Kako sam seo na Zelenka i krenuo, bol je utihnuo. Danas je znatno pojacan, ali tokom voznje se toliko povuce da cak osecam veliko olaksanje. Nisam imao taj osecaj prethodna dva dana, ali je tu sada kada mi je najpotrebnije. Razmisljam na glas: Da li je to samo trip u nasem mozgu, ili tu ipak postoji neka hemija? Desilo mi se nesto slicno pre par godina kada sam se vracao iz “Kotline”. Prehladio sam se i nos je cureo nezaustavljivo. Cim stavim kacigu na glavu i krenem, curenje prestane. Cim stanem i skinem kacigu, eto ga opet. Znam za te price o adrenalinu i jos nekim lucenjima, ali ipak sve to meni deluje malo misteriozno, a doziveo sam. Kako god, ovo putovanje je zavrseno. Kraj. Nema vise. Zar u zadnji post da ne stavim nijednu fotku i odem tako suvoparno. Pa to je protiv svih mojih pravila. Zaista nisam napravio bas nijednu fotografiju toga dana. Cak ni neku u fazonu “dome slatki dome”. Ali, imam dve napravljene cetiri meseca kasnije, na Mitrovdan. Libero ih je naslovio: “`Ajducki rastanak” Bila mi je cast da, uz podrsku Libera i Lokice, ucinim da Julijana vidi planine iznad njenog Valjeva ocima endurasa. Bar na neki nacin da se oduzim za njeno dvorenje. Imao sam nameru i zeleo sam da izjavim nesto znacajno za kraj ovog putopisa. Nesto sto ce da objedini sve dane u par reci. Ne znam. Jednostavno ne znam sta sam hteo da kazem. Nisam pretendent na mesto DJ-a neke radio stanice, nego pribegavam lukavstvu… Kad ne znas da kazes, ti prepusti nekome ko ume:

... Stala je kisa. Nakacio sam torbe na Zelenka, pozdravio se sa Vanjinom Vesnom i decom, i… Jedva sam se popeo na konjica iz vise pokusaja. Kako pocnem da podizem desnu nogu tako pocne seča u rebrima. Pokusao sam i sa druge strane, al’ jos gore. Uspeh nekako. Prosto mi je laknulo kad sam seo. Ali samo dva kilometra kasnije sam morao da svratim na pumpu da napojim Zelenka. Gleda me prodavacica na pumpi kako se u slow motion-u poput koale, iz vise pokusaja, skidam sa Zelenka. Objasnio sam joj ukratko o cemu se radi i zamolio da se slobodno glasno smeje kada se budem penjao. Ali, tu sam vec zapamtio koje pokrete da cinim za sto laksi prolaz te joj ne ucinih mnogo ćejfa. Ma samo sto sam zagazio na put prema Vlasenici, pocinje kisa da pada. Haha, razmisljam kako sam u pripremi pred put pratio vremenske prognoze i tada konstatovao da me na celom putu nece nigde zakaciti kisa i da nema potrebe da nosim kisno odelo. Boze, Boze… pa prosto ne verujem da li sam to ja. Stara dobra kaze: Leti ponesi, a zimi kako hoces. Poneo sam brdo majica, gaca i carapa. Cak sam i kros pantalone i dres poneo (koje nisam ni obukao) misleci da cu u njima da vozim po Manjaci, a kisno odelo ne ponesoh. Uz to, do tada je bilo onoliko iznenadne kise da smo pretrpeli poplave preko krovova, a ja se uzdam u vremenske prognoze. Msm, nije do meteorologa, nego je priroda toliko postala nepredvidiva da je prosto nepojmljivo cime se povodim. Medjutim, cak i da sam ga poneo, usudio bih se da ponovo silazim i borim se sa navlacenjem tek kada bih vec dobro pokisao. I u ostalom, sedam dana uzivam u Suncu i sada bas i mogu malo da pokisnem. I bila je ona proredjena sa ne bas bogatim kapima kao jutros. Eto, iz inata (da se malo solidarisem za Vanjom), nisam hteo cak ni kisni ulozak da stavim u jaknu. Ma ko ce sad ponovo da silazi?! Lepi su Javor i Romanija i po kisi. Put je prostran i spustanje ka Vlasenici je bilo pretrpano krivinama. Imao sam puno poverenje u Metzeler-a napred, ali nikakvo u Mitasa na zadnjem tocku. U svadji je sa mokrim asfaltom. Polako lule, tek je podne. Kisa je prestala pred Vlasenicom i nisam bio mokar cak i bez kisne membrane. Posle Vlasenice se i razvedrilo. Do Ljubovije su se smenjivali Sunce i oblaci uz prijatnih dvadesetak stepeni. Namestio sam rebarca u najprihvatljiviji polozaj i nisam se zaustavljao do granice. Osim… Ovde sam morao da stanem. Neka boli sta boli. Samo da mahnem nasem bratu u tudjini – Don Bobanu, afrikancu mekog srca, razbacanom po amerikama. Prosao sam ti i pored kuce, i svirnuo. Granica ko granica. Licna karta i saobracajna, i dovidjenja – srecan put. U Ljuboviji sija Sunce. Zaustavljam se da otvorim luftere. Postaje vrucina. Vozim prema Rogacici. Sve je toplije. Prija mi malo toplota. Manje boli. Na pola puta do Rogacice, otprilike na dvadesetom kilometru, vidim tablu/putokaz "Gornja Tresnjica". Posle par stotina metara opet. Uhhh, da l` da pokusam. Stajem, ali sam prosao skretanje. Pre par godina sam prosao Vujica putem odozgo ka ovamo. Realno mozda bih i mogao. Dobar je makadam, ali ima par jakih nagiba sa krivinama. Ali, to je bilo pre par godina. Proletos su bile one kisurine i ko zna u kakvom je stanju put sada. Skratio bih tuda dobrih 30-ak kilometara i provezao lepu makadamsku deonicu od 20 km. Ae bre Radovane, ne zanosi se! Ne mozes da se popnes na motor kao covek, nego kao koala, i ti `oces u off! Paljba bre! Pogledam desno, kad ono Drina. Ima dvesta metara zemljanog puta do nje, delom kroz kukuruze. Aj` makar to, kad nemas m*da za Tresnjicu. Od tih dvesta metara, jedno pedesetak je bilo nasuto kamenjem i sutom. Hmm, da li treba da kazem da je bolelo preko kamenja. Ma ne pomislih vise na 20km Vujica puta. Odmorio sam 15-20 minuta u ovoj lepoj hladovini. Naravno, javio sam se deci, zeni, Liberu i teca Rasi da sam na sat i kusur do Valjeva. Posle Rogacice onim putem preko Debelog Brda do Valjeva. Opet sam prosao pored Povlena i ne svratih. Fato, Fato, samo da znas sta sam ti sve pozeleo… al` nista lose i ruzno. I, posto sam vec uvezbao silazenje i penjanje na Zelenka, morao sam posle Debelog Brda da svratim i od sve lepote vidim makar dno buduceg jezera na brani Rovni, koje nikako da se napuni vec deceniju. Sto se mene tice i ne mora. Posle dvadesetak kilometara ulazim u tecino usko sokace. Zelenko pojacava decibele zbog velikog uspona, a komsinica Julijana mase iz hladovine pod tremom ispred kuce. Prolazim i vicem da nadglasam Zelenka – Stavi kafu!! Klima glavom potvrdno. Teca odmah predlaze neko pecenje. -Moze. Ima li neka salata? -“Nema”. -Aj` onda odoh ja do prodavnice i do Juliske na kafu, pa dolazim. Nije samo skuvala kafu. Pomogla mi je oko torbi i da uparkiram Zelenka u garage, nasekla salatu. Klopali smo nas troje zajedno i pricao sam njoj i teci sve ovo sto i sada Vama. Bas je bila drug. Teca je starina, malo se teze krece i skokne Juliska po nekad u prodavnicu da se deda ne muci. Jedan poziv menja sve. Libero se vratio sa posla. - “Ralee, dolazim za 15 minuta po tebe ako imamo vremena za kafu pre nego sto krenes za BG.” - Imamo. - “Napravila je Lokica pitu od jabuka.” - Tek sad imamo! Jos na brani sam odlucio da necu danas kuci. Zaista mi smeta rebarce i 170 kilometara je za danas bilo sasvim dovoljno. Mislim, kad vec ne moram. Vozio me je Libero kroz Valjevo brzinom od 10km/h da ne zacvile rebra. Prvo smo otisli do garaze njegovog brata Igora (na forumu IGOR VA, onaj madjionicar sto vraca stare i polomljene Vespe u zivot), gde je bila Dejanova afrika. Zalepile su joj platine benzinske pumpe, pa da vidimo da li moze nesto da se uradi. Jedva sam mogao da se spustim u sedeci polozaj na hoklicu. Na zalost, platine su bile nacisto izgorele i jedino nove zavrsavaju posao. Nazvao je Dejan Milana, Free-a, da se konsultuje oko nabavke, ali je to ujedno povuklo poziv da svratimo do njega ako imamo vremena. Ma uklopicemo nekako i tebe brate afrikance. Pre nego sam probao Lokicinu pitu od jabuka, morao sam ipak da tresnem jedan analgetik. Sada je vec ozbiljnije bolelo. Mogao sam i dalje da se namestim u neki podnosljiv polozaj, ali su odredjeni pokreti bili bas jaukovni. O nakasljavanju ni da pomislim. Poceo sam da predvidjam da li mi slucajno nadolazi kijanje kako bih ga na vreme predupredio. Ne daj Boze da kinem! -“E, ali pre pite samo da probas ovu slan`nu. I kackavalj. Rakiju nemoj sada zbog lekica.” Hehe, kakvi ubedjivaci. Tako ti je uvek kod njih. Malo price o putovanju, a malo vise o udesu. Preporuka da odem obavezno na pregled kada dodjem kuci. Free pita jel dolazimo. Naravno. To je komplet moto porodica. Milan je afrikanac, cale (Čiča) mu vozi motor od vajkada, tast mu vozi motore takodje (Mišel). Mi tamo, kad tamo gulas! Napravio Misel. Auuuu, pa ako mi i nisu pukla rebra, sada ce sigurno. Dosao je i moj imenjak Rade, takodje afrikanac, i Sheki, tada transalpovac, a sada je i on afrikanac. Kakvo je to sektasenje po Valjevu samo da znate. Gulas - prste da polizes. Topi se svaki zalogaj u ustima. Noc je pala. Kaze mi Milan da, ako je puklo, najvise boli treci dan, i da oporavak traje onoliko dana koliko brojis godina. AuH, znaci vise od mesec i po, a sutra cu saznati da li je puklo. U nastavku su bile price svakojake, i gitara. Akustara sa ozvukom. Pa to rodjace! To je nedostajalo svakoj nasoj voznji. `ebes struju i decibele. Zvuk tek proizveden i na uvce. Tu je čar. Bravo Milane, bravo Ana! Rekoh lepo – Necu kuci!

... Ovde iza kuce je predvidjeno da bude garaza za motore, a ja gledam i razmisljam koliko energije je bilo potrebno da se otkopa ovakav teren! Ovo je stub za odmaranje. Kaze Vanja: “Kad se umorim, ja se samo nalaktim na stub i zaspim.” Sada mozemo da doruckujemo… … uz pogled na Velika Igrista. Moze tu da se dodje i bez motora. Ima Vanja motore, pet, sest komada. Dolaze mu vec ljudi na vikend razonodu. Kaze da su dolazili cak neki koji ne znaju da voze, pa ih je naucio. Nije mu to bilo bas po volji, al` navalili i sta ces. Vratili smo se u Pijesak. Toga dana je trebalo da mu stigne kamion sa gradjom. Zove covek i najavljuje da stize za dvadesetak minuta. PU jbte, a ja u problemu sa rebrom. Opasno sam pominjao Fatu. Opasno! Pozdravili smo se i Vanja uzurbano odlazi da sam istovari pun kamion gradje. Iz inata!

... Na dalje opet kroz lepe proplanke… Pa opet uzbrdo Pa strogo u desno Do Vanjinog enduro kampa. Bilo je ovako u Julu 2014-e. Sada je tu vec zavrsen objekat. Tek par meseci je proslo, a Vanja je to skoro zavrsio. Pomagala mu je cela porodica i par prijatelja. I njegov, kako kaze, najbolji saradnik – inat. Dakle, imamo Romaniju, imamo Javor, imamo Vanju i imamo gde da zakonacimo.

... Penjemo se visoko uz sto vecu uzbrdicu. Ide Defender, uopste se ne buni. Kamionski je to obrtni momenat. Grabi u niskim obrtajima bez ikakvog napora. Ulazimo u gusto sabijena stabla, a samo pogledom u vrh krosnji shvatas da je dan. Zatim izlazimo na put i poniremo naglo, sto opet ne prija rebarcu, al` nije bitno. Ovo nema cenu. Divota!

... Silazimo u potok. Defender savladava duboke prepreke, ali se ljulja i pravi mi problem. Ostro me probada. Vanja primecuje i pokusava sto lakes da vozi. A onda malo gas! Pa onda malo uz brdo, pod nagibom od 20%.

... OPS! Moramo coveku kroz dvoriste. Al` ne ljuti se. Bar ne na Vanju. Ovcice ne konstatuju kisu, ali konstatuju nas. Svako otvaranje zahteva i zatvaranje. Da ne duva promaja.

... Proplanci, livade i sume. Pa proplanci, livade i sume; sve cetinarske. A gle` dzadu. I da soliras i da zategnes. Pored njega sto lakese!