Zao mi, al` da kazzemo da je proshlo dobro. Ti si OK, njih nisi pokupio, a i bajku nishta strashno.
Takve situacije posmatram svakodnevno vishe puta i postale su mi zzeshca smarachina. Postala mi je praksa da chim stanem u stanicu i otvorim vrata, odma pogledam u levi retrovizor da vidim jel me neko obilazi ili ako su dve trake sa istim smerom ( kao na B.Brdu - Pzzeshka, ili Takovska, Kneza Milosha i sl.) ide pored mene; upravo znajuci da ce po nepisanom pravilu neki peshak krenuti da predje ulicu bash ispred autobusa ( i to malte-ne dodirujuci autobus - kao to mu je zashtita). Svi to rade (bez razlike u godinama), s tim shto su deca najrizichnija jer uopshte ne pogledaju, al` ni malo i naravno - trche ( tu nema nazad ). Mnogo puta sam svirao pa se neko i vrati uz hvala, al` mi se deshvalo da me i oteraju u p.m. ( u fazonu - shta bre tebe boli uvo gde cu ja da predjem ??? ). Mi smo inache nachitan i obrazovan svet, al` nikako da savladamo tih glupih stotinak strana o saobracaju. Za peshake nema vishe od pet. Primetio sam da dosta znachi da taj ko prolazi pored busa u stanici - svirne za svaki sluchaj. Tada peshaci ipak stanu.
E sad, kad smo vec kod peshaka i autobusa ( kamiona, kombija, dzipova, venova itd ), pazite i oko peshachkih prelaza. Ja imam neodoljivu zzelju da kad ne moram jako da kochim, propustim peshaka koji zzeli da predje lepo na peshachkom prelazu. Medjutim, ne smem, jer se i tu uvek nadje neko ko obilazi bus ili normelno ide pored busa jer ima svoju traku, ali nije obratio pazznju zashto je bus stao. Tada je situacija bash ochajna jer je peshak na svom prelazu i nedaj bozze zla, neopra te ni Dunav ni Sava. Iako imam zzelju, ipak izbegavam da propushtam peshake. Upute mi chesto onaj pogled - mrzim te, al` sam spreman to da istrpim jer znam da je on/ona ostao zziv.
