Jutro, pakujemo se, sinoc je bilo malo kisice, ali nista strasno, ni ne primeti se.Prelepa priroda u "kampu" .
Posto smo bili jako zedni jos od sinoc, a nista nije radilo posle 8h, cim smo naleteli na prvi izvor stali smo i "napojili" se.
Danas idemo prema Kremnama, Mokroj Gori i Visegradu.
Uz put ima puno borova, tako da sam skoro stalno vozio sa otvorenim vizirom i udisao cist i odlican vazduh.
Ovde nas je isekao policajac u krivini, malo je falilo da nas pokupi, provukli smo se,ali zato je i snimljen
Dolazimo mesto gde je nekad bila kuca Tarabica, te kuce vise nema, jer je izgorela, sad je izgradjena replika. Tu smo upoznali coveka koji tu zivi, i sve gradi i sredjuje. Objasnio nam je neke stvari, sta je sve predvidjeno, pa cak da je i Tarabic svoju smrt predvideo, da se oprostio sa svima, pokozio livadu, pozdravio popa i otisao da spava. Vise se nije probudio. Objasnio nam je i kako je kuca i sve okolo izgorelo. Naime, jedan decko iz Rep. Srpske, 27. godina, je zapalio sve i pobegao, ubrzo su ga uhvatili, posle se saznalo da mu je bilo placeno, ali ne i ko je to uradio. Tu se i kugla raspala, sad su tu delovi te kugle. Mada mi nije jasno kako se kamena kugla mogla raspasti. ???
Slika u kuci
Drveni spomenik ispred kuce
Covek koji nam je sve objasnio, ovde zivi i radi.
Nastavljamo dalje
do stanice Sargan Vitasi, tu se nalazi i depo za lokomotive i radionica.
Sirina koloseka
Dizel i parna lokomotiva
Stanica je jako uredjena, da su nam i redovne stanice ovakve , gde bi nam bio kraj...
Nasavljamo ka Mokroj Gori, hteli smo se provozati po Sarganskoj osmici, ali voznja zavrsava tek u 13h, pa dok obidjemo i Visegrad i Drvengrad, vracali bi se preko Iriskog po mraku, a to nismo hteli, pa se nismo provozali.
Nastavak ka Visegradu, gde nas prati pruga, koja je nakad isla do Visegrada, i u planu je da se to ponovo turisticki spoji sa Mokrom Gorom.
Granica, nasima pokazali papire, Bosanci nisu ni trazili, a nazad nas niko ni pogledao nije, samo teraj.Tu se i naplacuje 50 din. za ulazak na Mokru Goru, za motore, to ne vazi.
U Bosni su putevi odlicni, samo su brzine 40-50, malo i presporo.
Dzamija nekde na pola puta
Najzad u Visegradu, grad je dosta pun, ima mnogo vise nasih tablica, nego bosanskih. Most u Visegradu, opisan u Andricevoj knjizi ''Na Drini cuprija'', napravljen je 1577. , i zaduzbina je Mehmed-pase Sokolovica, vise puta je obnavljan.
Pogled sa mosta, i prelepa boja Drine
Most
Jos jedna parnjaca, ovaj put u Visegradu.
Vracamo se u Srbiju, idemo kod Kusturice u Drvengrad. Lepo uradjeno, nista posebno.
Nazad, da ne bi isli istim putem, vracamo se preko Uzica, vidi se tvrdjava koja potice iz 14. veka, koja i nije bas u sjajnom stanju.
Uzice
Stali smo da rucamo u Kosjericu. Bilo smo ne verovatno gladni, nismo ni doruckovali, a bilo je vec popodne.Tu smo i uslikali veliki kotlic, a vidim na njemu ime koje nosi jedan clan foruma, verovatno je to on.
Hrana!!!
A nakraju, jos i malo ostalo
Onda pravac Valjevo, Sabac, Fruska Gora, Novi Sad i...
...Sombor
Uspesno predjenih 878 km
Fenomenalno sam se proveo, na kraju, je vec zadnjica utrnula(mada i dok ovo pise nije bolje), ali mora neko da se zrtvuje ;D. Motor je jako malo trosio, u Vojvodini oko 3.8 l , po sumi onoj je bilo 5.5l , a na delicu do Uzica sam ga vozio preko 100 km/h stalno, isto i od Valjeva i Sabca, pa je i tu bilo oko 4.6l, neki prosek je da nije trosio vise od 4.3l. Ja sam prezadovoljan, nisam ocekivao tako malo. Zadovoljan sam motorom, zadovoljan sobom, a pogotovo zadovoljan vidjenim. Jedino mi eto zao sto nisam otisao do Zaovinskog jezera, ali eto ne moze ni sve da se vidi.
