Jeste ovako nepreglednije, ali kad bi bilo samo nekoliko mojih postova po stranici do prilican broj slika, pa tako otezava gledanje onima koji imaju sporiji internet, firefox isto ne otvara toliko slika, bar nisu starije verzije , i sl. Po meni bolje je ovako da ostane, ipak putopis cine i komentari.

Dan 3. Za danas , dogovorili smo se da idemo preko Durmitora i kanjona Pive , pa tek onda kuci. Da bi dosli u neko pristojno vreme kuci, krece vec oko 9h. Istim putem penjemo se iznad Risanskog zaliva, pa na magistralu pravac Niksic. Slano jezero kod Niksica, prilicno veliko sa gomilom sitnih ostrva, i jedno jako zanimljivo mesto za kucu Preko brda i planina, lakat krivina, i uskih puteva stizemo do Durmitora...Kako smo se priblizavali, odlicno i vedro vreme se pretvorilo u oblacno. Na Durmitoru seva, i kad smo kasnije dosli , videli smo i da pada kao luda. Svejedno Durmitor je mozda jedna od najlepsih planina u ovom delu Evrope . Cim prodjete ovu tablu za ulazak u Durmitor, pocinju ne stvarni predeli, nema slika koliko bi ja hteo, zbog pljuska, ali mislim da ni ove nisu lose... Za Durmitor mislim da su reci suvisne...Jedino bi dodao da sam mogao imati i udes tu negde kod ovih zadnjih slika, iza krivine se stvorio neki tip, obojica smo vozili po sredini , ja zverao okolo, ni sam ne znam kako smo se izbegli, kobac mi rece , da je od golfa do kofera bilo mozda 10 cm, ne vise! .., Obisli Durmitor , ali sasvim sam siguran da cu ovde doci ponovo, malo bolje da istrazim ovaj kraj. I taman da odem do kanjona Tare. Spustanje u kanjon Pive, fascinantan....prelepa boja vode, jedino sto malo kvari su tuneli sa lakat krivinama, koji mogu biti prilicno opasni ako se zaletite. Gore smo sreli dva motora, iz Rumunije, odose brzo, pa smo im se samo javili. Kad smo sisli , i vozili uz reku prema granici, koja prestaje tek kad stizemo do nje. Sama voznja uz reku, posle Durmitora, najlepsa na ovom putu, gomile tunela jedino malo kvare utisak. Stizemo do brane na Pivi, stajemo da uslikamo branu, cuvar mase rukama i vice "No, no !!!" , ja mu kazem, cekaj covece, moze jedna slika bar, on opet "No, no !!!", tek kad sam mu opet ponovio , da ga razumem, i da cu uslikati jednu sliku, pusti me covek....Nikad mi nece biti jasno sto nasi nedaju da se slikaju takvi objekti, koga briga sto sam ja uslikao branu ili zeleznicku stanicu i sl. E ova druga strana jos impresivnija.... Dalje, prelazimo Bosnu, mislili smo istim putem kuci , preko Sarajeva, ko i prosli put, ali nije zanimljivo , tuda smo vec prosli. Sta cemo gledamo navigaciju, ajmo preko Romanije, Bijeljina , Iloka , Odzaka za Sombor. Duzi put mozda 10km, al nema veze. Sa Romanije samo ova slika kad smo stali da predahnemo i nesto pojedemo, vec imam slika odavde, vremena za stajanje bas i ne, a i peglali smo po krivinama prilicno, pa ko je tad mislio na slikanje. Sunce zalazi, granica sa Srbijom je tu, ovim i zavrsavam putopis, kasnije smo samo vozili po Vojvodini, mrak je, pa i nema sta da se slika. Pozdrav, do neke nove voznje !

@ Igorak I XT i Dominator bez problema izdrzale put, mnogo teze smo mi sve podneli. Do tamo je bilo 550km, a nazad oko 650km, tako da me je dupe boleo jos dva dana posle povratka. ;D Motori trosili skoro isto ceo put, sa malim razlikama, neki prosek od 4.3 l je recimo bio, najvise je bilo oko 5 i nesto, ali to samo jednom mozda.

Dobro , dobro, izvini, od sad stavljam samo slike, da se ne bi neko uvredio sto ja ne znam princip rada termoelektrana.

U, izvini, ali izvor mi neke novine koje sam nasao preko googla, gde pise da elektrana zagadjuje okolinu i da ima dosta bolesti u tom kraju, pa sam povezao sa time, a i dimnjaci sam nasao naziv na nekim slikama preko googla, pa se nisam ni trudio da trazim dalje. Nema potrebe za tim tonom, i da se bez potrebe lozis!

Dan 2. Posle dorucka odma na plazu, nisam se poseteno ni okupao po raznim morima na kojima sam bio ove godine, a bome ni kobac nije stigao vec dugo na more. More ujutro, mirno, cisto, ma lepsa mi ova Boka od bilo cega! U vreme najjaceg sunca, idemo sa plaze, docemo kasnije, sad malo da kobcu pokazem grad, a i da ga uslikam za putopis. Reka koja se iz pecine uliva u more, naravno, kad ima kise, sad tu bas i nema nesto vode. Stari most I pecina ... Tu su i iskopine starog rimskog grada, a iz koje godine, stvarno ne bih znao. Risan je najstariji grad u Boki , datira iz 3. veka pre nove ere. Bio je najsnazniji u doba kraljice Teute , dok ga nisu osvojili Rimljani. Teutin dvorac se nalazi iznad Risna , i jako tesko je dostupan, cak nisam ni siguran da se gore moze otici bez neke dobre opreme. U Rimsko doba grad se zvao Risinium, i bio je u prilicno losem stanju sve do 1. i 2. veka nove ere, kad su se u ovom gradu dizale palate , skuputure, mozaici...Tako danas u samom gradu mozete posetiti mozaike, i pogledati kako je to izgledalo. Risanske ulice Posle rucka i odmora uz TV, ponovo plaza, i onda idemo do Kotora, bio bi greh da smo dosli dovde, a ne otici malo na voznju po Boki. Malko pocrveneo ;D Kao sto rekoh posle brckanja u moru, idemo do Kotora, prvo stajanje , Perast. Svakako ono sto najvise zapada za oko su dva ostrva .... prirodno ostrvo sv. Djordje na kom se nalazi manastir iz 12. veka, i bar kad sam ja zadnji put bio, na njega nije bio dozvoljen ulazak za posetioce, i Gospa od Skpjela izgradjena krajem 15. veka. Na tom mestu je 22. jula, po predjanju, nadjena slika Gospe, pa su stanovnici Perasta odlucili u tu cast da izgrade ostrvo i na njemu crkvu. Svake godine od tada , na to mesto nasipa se kamenje sa camcima i tako se ono vremenom i proslirilo. Nazalost, mi smo zakasnili na ovu svecanost za par dana, ali se mogu pohvaliti da sam tome prisustvovao pre nekoliko godina, cak i bio na ostrvu. Ostrvo sa drvima, koje je levo, je sv. Djordje, a desno je Gospa od Skrpjela. Iako ima samo 500. stanovnika, njegova velicina se ogleda u lepoti - Perast ! Na parkingu za motocikle , kod starog grada motore ostavljamo pored dosta enduro motora i skutera, niceg drugom osim toga ovde nismo videli, stvarno zacudjujuce...hehe, zaboravio sam da slikam, blenuo sam u KTM-ove. ;D Kotor je osnovan nekih 100. godina posle Risna, i spada u starije gradove ovog podnevlja. U njemu su vladali Rimljani i u to vreme zvao se Acruvium. Prve utvrde su izgradjene od imperatora Justinijana I , ostalo je samo nadogradjivano godinama. Setnja po starom gradu Srpska pravoslavna crkva, crkva sv. Nikole crkva svetog Luke Kotorske ulice Katedrala sv. Trifuna iz 809. godine Macke "gotove" od vrucine Zanimljiva lobanja na kuci Zidine Kotora Zidine idu skroz do vrha planine, gde se nalazi crkva i tvrdjava Lepo se prosetali po Kotoru, odmorili od kupanja, pazarili veceru u Maxiju, pa nazad za Risan. Stali smo da uslikamo jos nesto pre samog ulaska u grad, tu se i upoznali sa jednim deckom, zivu tu, vozi motor, neki R, i nemoze da veruje da smo dosli "cak" iz Sombora ovde. Njegov drugar je doneo motor vozom iz Beograda i sad se sa svojim R-om voza po primorju. Uvece smo ga sreli sa zenom i bebom, i idalje je bio u neverici da smo toliki put prevalili ! Sta bi rekao da zna da sam bio u Siriji, haha! ;D Uvece opet , crno niksicko, pogled na luku i vaterpolo treninig. ;D Posle su zatvorili radnju, pa nije bilo vise limenki, pa smo presli na svetlo, kad se mora. Lokalna birtija, pa laku noc! ;D

Dan 1. Par dana pre puta dolazi kobac do mene, nesto pricamo, vozali bi ne znamo gde, ovde okolo sve dosadno, hm, gde bi mogli, ajmo na more. Izmoljakam 3 dana slobodno, ne daju vise, sram ih bilo, gazda se smeje, kaze imam vise godisnjeg nego on ... haha, istina. ;:' Bez neke posebne pripreme i plana puta, krecemo do Boke Kotorske. U navigaciju ukucamo najkraci put do Risna, a posle cemo videti gde bi dalje. Put nas vodi preko Hrvatske, Vukovara i Vinkovaca, gde nema nista uslikano...isto ko i kod nas, pa nema zanimljivosti, pa onda prelaz u Bosnu i prve slike...Tuzla. Ne moze se proci pored Tuzle , a ne uslikati termoelektranu i "cist" vazduhu koji ispusta u visine! Dalje idemo u brda, dobro dodje kao promena od Vojvodine. Kobac se preziva Stupar, pa otud ova slika. Kako se penjemo sve vise hvata nas magla , ne vidi se nista ispred nas, vizir podignut , jer se previse vlage skuplja na njega, pa je i voznja dosta sporija. Tu negde i predajemo vodjstvo slovencima, sa kojima smo vozili neko vreme. Slovenci odprasise negde kasnije, a mi stali da uzmemo hleba u nekoj od pekara uz put...poneli smo neke konzerve i kobaje od kuce, pa cemo jesti negde gde nadjemo klupu da mozemo sesti. Ubrzo , nalazimo bas ono sto nam treba, klupa u planini, nema nigde nikoga. Punih stomaka idemo ka Sutjesci, svi znamo sta je bilo, partizani pobedili, uostalom ima i veceras film na Foxu, pa koga interesuje... Ja se i uspentrao gore na spomenik, da sve detaljno pregledam. Dok sam bio gore, zena, strankinja, pita muza, iz nasih krajeva, sta se ovde desilo, on njoj odgovara,znas onaj film sto sam nabavio na cd-u, e to je spomenik za taj film. ahah, e lepo joj je objasnio, sta ona o Savi Kovacevicu o ostalim narodnim herojima. Jel sam udavio sa ovoliko slika? Idemo dalje, kanjonom Sutjeske, priroda ocaravajuca, prosto da ne poverujes da drvece moze da raste onako iz kamena. :o Znate kako kazu, jeb.. zemlju koja Bosne nema, istina je, predivna priroda , hrana, ljudi, nema bolje. Naletili na neke planine, kad smo se penjali iz kanjona Sutjeske... Posle uspona, krivina, slikanja planina, obilazaka oko radova na putu, sledi i okrepljenje...nista bolje od planinske vode na cesmi, sto bi rekao jedan moj drugar - "Zmija hladno" ! Vozeci se ovakvim putevima, gde svakog kilometra, nesto prelepo izadje iza krivine, tako i ovo jezero sa predivnom bojom. Posle jezera spustamo se u Gacko, ali prvo slikanje Gacka sa brda, zanimljivo je da je to dole sto vidite na oko 1000m nadomorske visine, i predstavlja najvisi grad u Hercegovini. Ponovo termoelektrana "krasi" krajolik. Prolazimo Gacko, tocimo jeftinije bosansko ili ovde hercegovacko gorivo, i pravac Crna Gora, prelaz Vraćenovići, u brdima, coveka okolo nema, samo se krave setaju okolo. Jedino na tom prelazu smo se zadrzali malo duze, vamo pre negde ni kacigu nismo skidali, a motor ni jednom ugasili. Ali kod bivsih nam sunarodnika nemoze tako, zadrzali su nas bar pola sata, sve papire pokupili, pregledali, otvaranje kofera, nosanje nasih papira po kancelarijama. Ne znam cemu tolika procedura, ali prodjosmo dalje , uskim putevima , kola se jedva mogu obici. Bjezi kravo! :D Crnogorski putari vec neko vreme grade put koji ce ubrzati put Risan - Zabljak , pravi crnogorski autobahn. Ali samo na nekim mestima, i dalje ima dosta makadama, radovi su na sve strane, taj deo je zanimljiv jedino ako imate enduro. E onda ponovo se vracamo na magistralu, pa przenje, i skretanje za Risan, naravno, ne ovim novim putem, pa okolo - naokolo, nego starim , punim onih lakat krivina. Pogled na Boku Kotorsku i Risanski zaliv , ne samo da ostavlja bez daha, vec vas tera da ostanete bar nekoliko minuta i zurite u te lepote. Posle ovog neverovatnog puta, koji je nazalost u prilicno ruiniranom stanju, nema zastitne ograde, na nekim mestima, put se odronio, pa je tu samo kamenje ostalo i sl. stizemo u Risan. Mali gradic u nevesti Jadrana, Boki Kotorskoj. Skoro svako letovanje u detinjsktu letovao sam ovde, pa me tako vezu i uspomene za ovo mesto, cep grad vec godinama izgled skoro da stoji u mestu, i to je ono sto mi se svidja, osim par novih ruskih zgrada, izvan grada, ali to se moze preboleti. Kako smo se spustili u Risan, shvatio sam da i ne zelim da idemo dalje, ostajemo ovde, uzeleo sam se Risna, jer to kao da mi je drugi dom. Kobac se slaze, i jedva nalazimo neki skup smestaj , kod neke babe, u sobi 100 stepeni...da smo imali mozga, trebali smo naci smestaj iz Sombora, sigurno bi bio bolji i jeftiniji. Dok je kobac mene slikao za ovu sliku pored table, pada mu motor i lomi se rucka od kvacila. Sutra smo probali rezervnu za Dominatora, ali ne odgovara, pa smo se snasli sa dva parceta armature i dosta izolir trake , i kobac je dobio novu rucicu kvacila. U centru grada. Pogled iz sobe Posto smo dosli predvece, nista od kupanja u moru, raspakovali se, prosetali gradom, popili koje pivce i na spavanje (iako bas i nismo nesto spavali, jer je u sobi preetttooopppllllooo!) . Crkva Spomenik palim borcima "Zastitni" znak Risna, hotel Teuta, nazalost, u zadnjih par godina u prilicno ruiniranom stanju. Luka Risan

@Roki Drago mi je sto te je moj putopis "naterao" da se odlucis bas za ovu destinaciju , veruj mi neces pogresiti...a neces verovati, ja bas zelim da odem do Maroka, delom i zbog tvojih slika...samo nece bas biti sledece godine. @ Ostali Fala , fala! ;D ;D ;D

Bas sam pre koju nedelju prosao preko Durmitora, ali uhvati nas pljusak, sve smo videli u nekom sumornom izgledu, steta, sad kad vidim tvoje slike, pozelim da se opet tamo vratim, ali samo zbog Durmitora, na par dana.

Au, ko ce docekati Atlas!

Sad prvo skupljam pare za fotoaparat, pa tek onda sledece putovanje.

Hvala svima, sta da kazem, trudio sam se! ;D ;D ;D

Jos koja rec... "Covek kada nesto zeli u zivotu nadje nacina, a kada ne zeli nadje izgovor." Ovu mudru izreku razredna mi je napisala na fascikli sa svedocanstvima na zavrsetku skolovanja pre koju godinu...nisam ni slutio da ce mi bas ta recenica toliko znaciti u kasnijem zivotu. Nekoliko meseci pre samog putovanja, dok sam vadio svedocanstva , ponovo sam procitao tu recenicu i mozda je ona bila presudna za to da se odlucim da krenem na ovakvo, dugo , neizvesno i iscrpno putovanje. Prezadovoljan sam samim sobom, ne samo sto sam uspeo da odem 4000km dalje od svoje kuce, nego sto sam sa 21.-om godinom , platom od 170-180e , uspeo skupiti novac, i otisnuti se u nepoznato . Priprema samog puta, motocikla , skupljanje sredstava, trajala je prilicno .... oko sest meseci. Naravno, nismo po ceo dan sest meseci pripremali put, ali kako se priblizavao dan polaska sve je postalo intenzivnije. Neko me je pre putovanja pitao , sta ces ako se pokvari motor, ipak je star dvadeset godina....odgovor je bio, nece se pokvariti, i stalno sam, tokom celog putovanja, tako razmisljao. Da sam se uvek pribojavao, i razmisljao da ce me ostaviti u nekoj nedodjiji , sigurno bi tako i bilo, pozitivno razmisljanje uveliko utice na sam razvoj dogadjaja. Iskoristio bih priliku da se zahvalim ljudima koji su mi pomogli da bi se ovo putovanje realizovalo , i bilo uspesno, kakvo i jeste bilo. Prvo ljudi iz moje okoline, roditelji, brat, rodbina koji su mi pruzali podrsku svo vreme, pomagali oko pripreme, i pomogli ko je koliko mogao sto se tice finansija. Kobac, clan foruma, pozajmio koji evric, za svaki slucaj. Majstor Mirko, dostelovao sta je trebalo pre puta, i pomogao kad je najvise trebalo, kad sam bio u Turskoj. Majstor Joska, takodje clan foruma, pomogao tako sto mi je "sponzorisao " jedan regler, rezervni, ali srecom pa vozim Hondu pa oko toga nije bilo problema. . Hvala Joska! Guji, clan foruma, koji mi je prelemio kontakte na CDI-ju bez ikakve novcane naknade, par meseci pre putovanja. Forumasima sa T-rexriders.com , koji su skupli novcanu pomoc , ko je koliko mogao, hvala svima njima, vise znaci osecaj da nas neko podrzava, nego sam novac. Motoras, clan foruma, castio me secicama, jer sam moje zaboravio kuci, a bas su mi bile potrebne. Enco , clan foruma, pazario mi "aktivnu" majicu , koja je itekako pomogla po onim zegama, rezrvne gume trazio po Subotici, i vozacu iz njegove firme jer je to sve doneo u Sombor. ;D Firmi "Moto Land" na 8l moto ulja Bel Ray, za dve zamene , i dolivanje kad god je bilo potrebno. Ulje bez ikakve zamerke. Bobsu, na tome sto je bio dobar saputnik i naravno, Hondi, sto je napravila motocikl koji i posle dvadeset godina moze da ode bilo gde na ovoj planeti , a da ne morate da brinete da li ce vas izdati.

Dan 24. Mezgraja - neki Beograd , a neki Sombor Proslo je vise od tri nedelje kako smo sa ovog mesta zapoceli nase 8500 do 9000km dugo putovanje...Prosli smo kroz sest , ako racunamo i Srbiju sedam zemalja, srecom bez nekih problema koji nisu mogli da se rese u "trku". Ustajemo se prilicno rano, pomalo i uzbudjeni sto se vracamo svojoj kuci, svojim porodicama. Jutro u Mezgraji , kafa sa komsijama, i idemo dalje. Pozdrav za Mezgraju, nadam se da ce me put jos jednom navesti u ovo mesto. Pre izlaska na ubitacno dosadni autoput, na dorucak u Vlasotnicu. Odlicna pljeva na leskovacki nacin. Izlazimo na autoput, i tamo negde posle pola sata, kisa...aaaa, ne opet, navlacimo kombinezone, kabanice, i ja uspem da pokidam ovu moju pecarosku kabanicu. ;D Ne bi ja bio iz Srbije da nemam resenja i za to. Navlacim "pelene" od kise, sad pored kesa na cizmama , imam i donji vec od kesa. hahaha, cigosi mi nisu ravni, mada dobro sam i pocrneo, pa se sad uklapam ;D Spremni za nove kilometre Po toj kisi vozimo sve do odvajanja za Smederevo, ja cu tuda, dosta mi autoputa, Bobs ode pravo, za BG. Izljubismo se , pozdravili, do nekog novog vidjenja, zakljucili da nam je voznja bila prilicno uspesna....Pa do nekog novog putovanja! Bobs ima i docek u BG-u, mala , ali prava, grupica ljudi. Zahvaljujem im se u Bobsovo ime, verujem da mu je puno znacilo. Oce SCI novi motor... ;D A , na drugom mestu, ja vozim na drugu stranu, srecan, jer sam opet "kuci" - ravna Vojvodina, njive, jes' dosadno za voznju, ali je volem. Tisa , malo narasla. Ovce na Titelskom bregu Vojvodjanska sela Stairway to heaven Usput sam se i setio naseg forumasa motorasa, koji me ispratio na pocetku putovanja, ionako prolazim kroz njegov kraj, pa sto da se ne javim. Ispricali se u nekom kaficu, preneo sam utiske, toliko sam se zadrzao da su me moji zvali gde sam do sada, i oni cekaju sa nestrpljenjem. Zekan je ostao kuci, kisa je pretila , pa da se ne isprlja, za ovo je dobar i automatik. ;D Slika nema vise, nadam ste da ste uzivali u putopisu, trudio sam se da sto bolje prezentujem ono sto sam video i doziveo. Jesam odugovlacio, ali brzo nisam mogao, posao, mi je uzimao previse vremena , ionako sam vecinu svog slobodnog vremena u zadnje vreme proveo uz racunar obradjujuci slike, i pisuci putopis.

Dan 23. Platamonas (GRE) - Kumanovo (MK) - Mezgraja (SRB) Sa jos jednim pogledom na plazu kampa , pakujemo se , prvo do grada, da uzmemo nesto da pojedemo, onda do obliznje tvrdjave, pa idemo dalje. Pazarimo burek, pitam za cenu, cica pokazuje na tepsiju i kaze 2e, reko dobro, daj onda jedan burek...e kad je to on isekao, shvatio sam da se ni od cetiri bureka ne bi najeo, haha, i to parcence 2e, bar da je dobar bio pa da mu oprostim, al ni to. Treba da se ugledaju na one pekare iz Babusnice, 20din. burek , ali bolji nisam dugo jeo! Na brdascu iznad Platamonasa nalazi se jedna tvrdjava, kad smo vec tu sto da je ne obidjem, Bobs me cekao napolju , vec je bio ovde, za to vreme jesce pomenuti burek. Pogled sa tvrdjave odlican, dugacke plaze Grcke, iza Olimp, stvarno steta sto je oblacno vreme onemogucilo jos bolji pogled, samim tim i slike. Bobs mi rece, kad god oko vrhova Olimpa ima oblaka, uskoro ce kisa, makar svuda bilo suncano, a oko Olimpa oblaci, vrlo brzo je kisa i u podnozju. I to je istina, provereno, skroz, kako su se oblaci skupljali gore, tako je i kisa pocela kod nas dole. Kako smo krenuli prema Solunu , odnosno Makedoniji, tako je kisa pocela, nakraju pratila nas je nekih mozda i sto kilometara. Pljusti ne prestaje, jedino sa leve strane, vidi se jedna tacka u kojoj sija sunce, gde ne pada kisa. I , sasvim ne ocekivano, put nas bas vodi tacno prema toj tacki, i sto smo blize Makedoniji tako kisa smanjuje intenzitet. Uz stihove u mojoj glavi "tamo gdje vjecno sunce sja..." , e da, tamo je Makedonija. Kisa staje, sucano, ma ne moze biti lepse. ;D Uz citanje dela sa Makedonijom, preporucujem slusanje vec pomenute pesme. http://www.youtube.c...feature=related Nebo je tog dana je bilo prelepo, jarko plavo sa mnogo oblaka. Vozimo auto putem, uz Vardar i nepregledna polja vinove loze. Nemam puno toga pisati o ovom prolasku kroz Makedoniju, priroda je prelepa , u svakom trenutku sam uzivao vozeci ovim krajem i verujem da cu se opet provozati ovim krajem....ali bar na nekoliko dana. Odmor na jednoj od pumpi, tu sam i zalepio poslednju nalepnicu na ovom putovanju. Obisli smo krug, i sutra smo vec kuci, zvuci pomalo nestvarno, jer i meni i bobsu, cinilo se kao da smo juce krenuli, umor je nestao vrlo brzo, odnosno prolazeci nekim novim putevima, nije ni bilo mesta za njega. I tako ,stizemo do Kumanova, po planu tu su nas docekali clanovi MK Bears-a, i tu smo trebali i da prenocimo. Ipak, razocarali smo ih sto smo nastavili nasu voznju, ovaj put mojom krivicom, jer bi trebalo sutra da stignemo do kuce, a moja zadnjica ne bi bas bila zadovoljna da sedi na Dominatoru toliko kilometara. ;D Ipak i samo , nazalost kratkotrajno , druzenje, bilo je dovoljno da se upoznamo sa makedoncima. Super ekipa, raspolozena, vedra, pravi moto klub za uzor ! Dobijamo majice kluba, a njihov predsednik 10% jako pivo kupljeno jos u Siriji. Zpal, belezi momenat primopredaje piva ! Do izlaska iz Kumanova prati nas jedan od clanova moto kluba sa GS-om. Posto bobs planira da menja teneru za nesto malo vece, mozda bas i ovaj BMW, dobija i probnu voznju....mogu reci samo da je ostao impresioniran sa GS-om, ipak je to prelazak sa magareta na ozbiljnog, rasnog konja. ;D A i dobro mu stoji! Nista, peglamo dalje, hvala MK Bears-ima na gostoprimstvu, i ja se jos jednom izvinjavam sto nismo ostali duze, drugi put hoce, obecavam. Stizemo do Srbije, da mi je neko rekao , ne bi mu verovao, da cu stvarno biti srecan sto sam ugledao tablu sa natpisom "Republika Srbija" ! Ponovo smo u nasoj Srbiji, posle tri nedelje voznje po svetu ! Kako bi zaokruzili nase putovanje, prespavacemo ponovo nigde drugde nego u mesto sa kog smo se i otisnuli ka Bliskom Istoku, u Mezgraji. Prvo da uslikamo i po nesto u Grdelickoj klisuri...mesto na kom je stradalo trinaest ljudi kada je bomba od strane NATO-a pogodila voz koji je prelazio preko mosta....stravican dogadjaj, ne ponovilo se ! I da, ponovo u Mezgraji , zavoleo sam to seoce na prvi pogled....predivna priroda, svez vazduh, ali ono sto je najvaznije ljudi , koji su zaboravljeni od drzave, ali ipak istrajni da nastave zivot u mestu koje toliko vole, cine ovo mesto da ga jednostavno volite. Iako smo po Vlasotnici trazili pilece batake , nismo uspeli da ih nadjemo, pa smo se zadovoljili sa pljeskavicama, koje je bobs ispekao, hm, daj sta das. haha ;D Hladno vece, ali su nam srca bila topla.... ;D ;D ;D

Dan 22. Kavala - Platamonas Napustamo nas kamp, koji bas nesto i ne preporucujem , mozda je sad preko leta bolje, ne znam. Slika do Olimpa nema, nista zanimljivo nismo videli, ali bas nista, Solun , prosli obilaznicom, sve sami autoput, smaranje, uzas....jedino zanimljivo je Olimp kom smo se priblizavali, i u ravnici se impresivno izdize. Vece pre smo trazili po internetu kako da odemo do Hilandara, kad smo vec tu, sto da ne obidjemo, ali , informacije na netu kazu da moramo ici u Solun po dozvolu, pa se tamo ide brod posle odobrenja, i na kraju odustali, da ne komplikujemo sad na kraju. Idemo pravac Platamonas , pre toga, Bobs me vodi na Olimp, ali ne komercijalnim putem, makadamom , bez mase ljudi okolo. Kazem, Bobs me vodi, jer je ovo ipak njegov kraj, bio je ovde vec, kolima, a u Platamonasu, letuje od malih nogu, i sad u ovom trenutnutku dok pisem je tamo. Kada smo otisli u to malo mesto, u kamp, video koliko je lepo i prijatno tamo shvatio sam zasto se uvek tamo vracao. Nismo se bas puno penjali, ali samo dovoljno da imamo odlican pogled prema moru, iako se ono slabo videlo , oblacno je bilo. E, da ni Zevsa nismo videli, on je valjda tamo vislje zivi. ;D Pogled je odlican! Makadam dobar za voznju, ali vracamo se mi ipak dole, idemo se baciti u more, i da jedemo nesto! E , a ovi su se vozali isto tu negde po planini, izlecu sa skuterima sa nekog puteljka , jurcaju , i jedan ode u kanal, haha, bilo bi manje cudno da nemaju svi preko 50 godina. ;D ;D ;D Idemo mi do kampa , da se smestimo, plan je da pazarimo nesto za jelo prvo u gradu, odluka pada da uzmemo girice, kad ih vec u Turskoj nismo pojeli, i sami ih ispecemo, taman da potrosimo poslednje zalihe plina. Pre toga, u povratku sa Olimpa, malo smo lutali grckim poljima, dok ponovo nismo pronasli put kojim smo dosli. Stara crkva , negde u poljima Mocni Olimp Prvo idemo do grada, prvo na jedan giros , jer uzeleo sam se i mesa, pa pazarimo ribu, i onda u kamp, na raspremanje...sto se tice ovog putovanja, za satorima smo zavrsili. Dobar je giros, ali...malo je to. Crkva u Platamonasu Ciscenje ribe, koja je , ako znamo da se nalazimo u pored mora, preskupa, srdele, ili kako se to vec zove, kostaju 10e kilogram, jefrinije dodje u Somboru nego ovde, i to nekoliko puta. E , posle ciscenja, ide pecenje...Direkt na plazi, do ove kucice od spasioca, pravo savrsenstvo. Riba mirise, uh , sad sam opet gladan ! Pranje posuda za jelo Ovo nam je , mislim , najbolja vecera, ipak , ono sto sam napravis, mnogo te vise zadovolji nego da smo otisli u restoran. Dok ja pecem , neki pokusavaju da ulove jos ribe....srecom, pa smo kupili dovoljno , jer ovaj ribolovac, osim prazne udice nista nije izvukao iz mora. ;D Dok jos nije zaslo sunce , morao sam da se brcnem jos jednom, i uslikam more, kako bi vi imali sta da gledate. :D More, more.... Pada mrak , pa smo ribu i veceru zavrsili ispod neke bandere u kampu, svejedno, uzivancija je bila na nivou. Bobs pije pivo , grica ove ribice, ja belo vino, neko njihovo domace, stas' bolje od toga.

Ajde nagovaraj ga, mene bas interesuje sta ste sve videli.

Dan 21. Canakkale (TUR) - Kavala (GRE) Kao i obicno , budim se nesto ranije pre Bobsa, i to iskoristavam slikajuci okolinu, i pricajuci sa nasim komsijama iz Austrije. Nazalost, oni su brzo krenuli , jer zure na voz....pokupio sam njihovu vizitku, tako da cu ih kontaktirati, uskoro, jedva cekam da vidim slike svemira, iz predela koji nisu zagadjeni svetloscu. Mnogo brodova prolazi ovim moreuzom, i na jednu i na drugu stranu. Mol Pas se hladi u vodi, iako je jutro nije bas mala temperatura, da , i interesantno je sto dok se dodje do dublje vode treba koracati bar desetak metara, tamo negde gde je camac. Ja na ljuljasci. ;D Do Troje nismo otisli, ali evo zamene tu negde u Canakaleu, koji smo prosli kad smo vec krenuli na trajekt. Ni onaj u Troji, naravno, nije origanal, pa moze i ovaj, zar ne? Voznja trajektom bila je posebno interesantna, bar neko vreme, jer nikad sa motorima nismo ni putovali sa trajektom, pa da i to probamo, a i skracuje put , poprilicno. U samu luku ulazimo odma placamo neku sicu za prevoz, i ukrcavamo se . Ima dosta sveta, ali dece najvise, ko da smo na nekoj ekskurziji. ;D Ja rece bila je zanimljiva, jedno 5 min , drugih 5 sam proveo ovako. ;D ;D ;D Sa druge strane poznati spomenik bitci na Galipolju. I tako, presli mi Dardaneli, valjda nesto i pojesti. Meni se jedu girice , vec neko vreme, pa smo stali u nekoj maloj ribarnici. Nazalost, girice prilicno skupe, a nedobije se nesto puno, pa jedemo ovaj neki sendvic sa ribom, isto je bio odlican, znaju ljudi koji zive pored vode ribu da spremaju, sramota bilo da ne znaju. Sendvic je odlican, izraz lica , totalno pogresan... ;D ;D ;D Preko Galipolja na putu ka Grckoj...Mesto na kom je poginulo oko 130, a ranjeno preko 250 hiljada ljudi, gde je Ataturk sa drugim vodjama porazio na Britaniju i osramotio je poprilicno, ne ostavlja nikoga ravnodusnim. Skupo gorivo sipano je jos u Canakaleu, moj mali rezervoar bas i nije bio dovoljan za malo povecanu potrosnju po autoputevima, i sirokim turskim regionalnim putevima. Prelazimo u Grcku, problema nema nikakvih, prvu pumpu vidimo, kao stajamo na sledecoj. Tako vozimo, vozimo, nema pumpe. Stigli do Aleksandropolisa i jos nista, nema pumpe, ajde idemo u grad, pa cemo sipati, i opet nema nista, tj. ima al ne rade. Prvo jedna, pa druga, pa treca nista, prosli ceo grad, nema pumpe. Na kraju jedva, ja na rezervi, nalazimo pumpu, al automatsku. Ubicis npr. 10e, i toliko tocis, sam, nema pumpadzije, glupost ziva, al , kad nema druge daj sta das. Ovo je negde sa autoputa. Bez stajanja stizemo do Kavale, nalazimo kamp uz pomoc navigacije, i za 23 evrica za nas dvojicu dobijamo mesto za spavanje . Kamp nije nesto, bas i ne preporucujem, u ovo vreme previse topole, a i nesto je kapljalo sa drveca , pa mi se i sator malo ulepio. Pivce u kaficu 3e, malo, ali dobro, mi odsomo sutra, da smo znali, da je u Platamonasu onako bolje, produzili bi odma tamo. Voda u Grckoj, dobra, slana i mokra... ;D

A 1000d u celoj toj grupi, nasao sam u madjarskoj za 300e sa kit objektivom, naravno cena je kad se vrati njihov pdv, a i da se ne vrati, opet je prilicno jeftino. Da li valja cemu taj aparat, jer mislim da ga pazarim na jesen, kad malo stanem na noge. ;D

Dan 20. Kusadasi - Canakkale Ustajem se ja ujutro ranije, da odem do plaze...Bobs ostaje da spava, on bas i nije nesto za kupanje u moru. Spremio se, pitam gde je plaza, blizu, nema ni 200-300m. Ali nazalost, plaza razocarenje, javna je , na njoj spava dosta skitnica , prljava, uzas. Verujem da ima mnogo boljih plaza i ovde u blizini, samo treba znati gde traziti. Ako nista, bar sam se prosetao po gradu , i uslikao koju sliku sa setalista. Danasnji cilj Canakkale , na nasem putovanju, poslednje mesto u Aziji , gde prelazimo trajektom u evropski deo Turske. Priroda je , kao i u vecem delu Turske ocaravajuca. Na putu smo vozili sa raznim bajekerima, ovima sa skuterima, ovima sa malo vecim masinama....Neko vreme smo pratili ove sa vecim masinama, kasnije odustali, jer grupu prevodi covek sa R1, pa malo prebrzo obilazi sve za nas ukus, i utrcava u nesigurne situacije, sta mislite koliko se ovaj zadnji sa KLE-om, izmucio da ih isprati. ;D Na jednoj od pumpi, pored se nalazila neka radnja, prodavali su odecu i sl. Bobs ode da se proseta po toj ne tako maloj radnji, dok ja ostajem da se malo odmorim na pumpi. Ljudi, kao i obicno, prilaze , zagledaju, pitaju , tako me jedan od radnika pumpe pita odakle smo, pa ono Srbistan, Jugoslavija, zaradi nama po kafu. ;D Kako smo se priblizavali Canakkale-u, tako je bilo sve vise spomenika postavljenih u cast bitki iz Prvog sv. rata. Tu je blizu i Galipolje, cim se predje Dardaneli, pa jos koji kilometar. Dominator , ja , i senka u travi. ;D Pogled na Dardaneli ostavlja bez daha, jos smo stigli bas na zalazak sunca, pa je dozivljaj bio potpun. Moreuz Dardaneli , spaja Egejsko i Mramorno more, Aziju i Evropu i bas preko njega cemo preci trajekto na evropsku stranu, ali to sutra. Ovaj dan smo odlucili da nadjemo kamp u Canakkaleu, negde uz more, i sutra nastavimo put ka Grckoj. Posle trazenje po mestu, jedan covek koji ima kucu blizu mora uz put, kad smo ga pitali za kamp na engleskom, odgovara na srpskom. Gde sve necemo naci nase ljude, doselio se ovde pre dosta godina, negde iz Vojvodine... On nas upucuje u jedan kamp, verovatno i jedini kamp ovde, nije nesto, ali bar je uz more, i nema skoro nikoga. U kampu, komsije su nam amateri astronomi koji su bili na slicnom putovanju kao i mi, ali sa starim kombijem , bar 20-25 godina, iz Austrije, samo je njihovo putovanje trajalo malkice duze, oko 3 meseca. Pokupio sam im mail-ove, da vidim kakve su slike napravili slikajuci nebo po pustinjama, nisam ih jos kontaktirao, to cu kad zavrsim putopis, pa cu im poslati da vide i moje slike. Zanimljivo, oni kombi stavljaju na auto voz u Istanbulu, i idu za Bec vozom, kazu, nema sta da se vidi u Bugarskoj, Srbiji, Madjarskoj...neka tako nam i treba kad neznamo da izreklamiramo nase prirodne lepote. E , da , vozac kombija, je takodje i motorista, bio je motorom , u Maroku, Nordkapu, po celoj Evropi, nemogu se setiti da li je jos negde bio. Ovo je slika iz naseg kamp, uz pivce na plazi zavrsavamo vece, zasluzili smo odmor. Sliku austrijanaca nemam, nisam se setio da slikam.

Odlicno, bas sam pre neki dan prosao slicnim putevima na putu za Crnu Goru, stvarno , Bosna je zakon!

@ Lalajko Bile bi i bolje da slikam sa pravim fotoaparatom, ali neka, doce i to do jeseni. ;D @ mali_zmaj Jeste, jezera su prelepa, ali mi je onaj bazen stvarno neverovatan, steta sto se ne okupah tamo.

Dan 19. Denizli - Pamuakkale - Kusadasi Kako predhodni dan nismo stigli do Pamuakale-a , to smo ucinila ovog dana. Bilo je od pre isplanirano posetiti ove predivne bele stene , tako da to nikako nismo mogli propustiti. Vec na samom ulasku u istoimeni grad, ispred vas je pogled na veliko belo brdo, mnogo dobar dozivljaj. Ispred stena je jezero , koje na sredini ima veliku Tursku zastavu, koja se vidi sa vrha. Odlucujemo da idemo gore na ulaz, tamo ostavimo motore i polagano obidjemo ovo cudo prirode. Jezero , pogled sa stena Na vecinu jezeraca, sa prelepom modrom plavom bojom ulaz je zabranjen. Samo na nekoliko mesta dozvoljeno je setanje po njima, kupanje , uzivanje....Naravno, mi u punoj "ratnoj" opremi nismo mogli da se kupamo, vec smo samo bosi hodali po jezercima...posto smo iz Srbije, nismo hodali po tim gde se sme, vec po onim gde je zabranjeno, samo zbog boljeg dozivljaja, ko bi gacao po onoj prljavoj vodi gde svi hodaju. Same stene nastale su tako sto voda dolazi sa vulkanskog izvora, prepuna kalcijuma, i otud bela boja. Prelepa modra boja vode je ocaravajuca, uklapa se sa neobicnom bojom samih stena, i to sve kad spojite sa pogledom koji se pruza prilicno daleko dobijate ovakvu turisticku atrakciju ! Steta sto pre ulaska nismo znali za termalni, anticki bazen, jer bi sigurno poneli kupaci da se okupamo....kad cemo opet imati priliku da se kupamo u ovakvom bazenu ! Em sto pise da je lekovit, ali sto izgleda prelepo...iskreno nisam ovako nesto ovde ocekivao. Istorija kaze da su ovde dolazile hiljade ljudi u doba Rimskog Carstva , da se izlece od raznoraznih bolesti. Bazen je malo drugacije izgledao u to doba, jer se urusio u 7 veku od zemljotresa, steta, ali i ovako izgleda mozda i jos bolje. Ostatci antickog Grckog grada Hierapolis-a, odmah do bazena, za njega nije bilo vremena, imamo do Kusadasija jos da se vozamo. Napustamo Pamuakale, usput nema stajanja, samo da jedemo, pijemo vode, neki da puse, tocimo gorivo, znaci samo peglanje. Ove , sto bi turci rekli cufte, a da i mi tako kazemo , su mi bile jedne od boljih koje sam jeo. Cica koji je ovde sve , od kuvara , cistaca do konobara zna da ih napravi. Presao na Mondial, menjao za Hondu . ;D ;D ;D Kako trampa nije uspela, nece covek japanca, zna da je kinez bolji, stizemo do Kusadasija ipak na Hondi i Yamahi. Pogled na Kusadasi i more Bobs je u Kusadasiju menjao blatobran, dosadio mu ovaj uz tocak, pa je ubudzio drugi. Sad moze u blato do glave ! ;D Namestam na navigaciji da nas odvede do kampa, prvo jedan, taj ne postoji, pa drugi, to neka kafana, oni nam nude smestaj u basti. Mi , pristajemo, lepa cena , imaju i Wi-Fi....e tu se zeznuli dadose nam sifru dok smo popili pice i ja nadjem bolji kamp u centru grada, ovaj je bio mnogo daleko od svega, ali bas svega. I tako, mi njima kazemo, eto nas odma, samo da uzmemo neko pice i jelo u gradu , eto nas brzo...haha, kakva laz, odosmo mi u bolji kamp, odlican pravi kamp, centar na dva koraka. Kad smo pitali za cenu, covek kaze, smesna je cena, necu ni da vam kazem dok ne vidite sta nudimo. Aj, dobro ,daj da vidimo. Lepo mesto, drvece pravi debeo 'lad , kupatila dobra , struja, bazen...sta ces vise za nesto manje od 5e. E da, uslikali smo i zalazak sunca u Kusadasiju, nisu lose ispale slike...romanticne. ;D

Dan 18. Side - Denizli Plan za ovaj dan bio je otici do Pamuakkale-a , ali dan je bio neverovatno gadan, pa smo stigli samo nadomak pomenutog mesta. Napustamo nas kamp, idemo preko Antalije, vrucina sve veca, to nam je tada smetalo, mada bolje da je tako ostalo. ;D Posle kebaba u Antaliji, pravac planine, i kako smo se nadali Pamuakkale. Vec posle nekoliko desetina kilometara , na planinama se skupljaju oblaci, ni reci o onoj vrucini iz Antalije. Sto smo dublje odlazil u kopno Turske, tako smo uvideli da je neka oluja ispred nas pustosila turske baste. Mnogo, ali stvarno mnogo leda po putu, bastama, krovovima, srecom pa nismo bas tada naleteli. Malo, po malo, mi stigosmo kisu, navlacimo odela, tj. neki odela neki kabanice.... Prvo je padala sllabasno, pa prestajala , i tako u krug, dok su najcrnji oblaci bili sa strane i sve je izgledalo kao da cemo ih zaobici, cak smo se jedan drugom nasmejali, u fazonu, haha, nista od kise, izvukli se i sl. ;D I, onda iznenadjenje, put koji nas je vodio samo pravo , i ostavljao oblake sa strana, vodi bas u te oblake, e, al smo se osecali glupo! Seva tamo gore, gromovi odzvanjaju planinama....Bobs mi vice, ajmo nazad, docemo ovde sutra , nije sigurno voziti kroz takve gromove, ja reko, daj kad smo vec ovde, sta cemo nazad, mozda nepada tako jako....Dobro, idemo , nema nazad, bas iza krivine pocinje najveca oluja koju sam ikad doziveo na motoru, a bome ni u Somboru skoro tako jako nije padalo. Gromovi udaraju u vrhove, kisa lije toliko da se ne vidi pred sobom, cak i automobili staju, jer nemogu da idu od tolike kise. Slag na tortu je bio to sto je ubrzo poceo makadam , jer su u toku radovi na putu! Kola se vuku preko toga, a mi przimo preko svih bara, rupa , kamenja! Konstantno drzimo obrtaje na motorima, da se ne bi ugasili, jer ko ce ih posle upaliti , ako voda udje tamo gde ne treba.... E da, onda je poceo i led, ima sam leda svuda po tabli, srecom , pa nije dugo padao, stao je ubrzo. ;D Neko vreme tako vozimo, i kao spas nazire se pumpa, brzo stajemo na nju i .... kisa staje, ej , kiso, sad i nisi morala da stanes ! Ovo je jos kad smo mislili da necemo jako pokisnuti. Na pumpi odma menjamo carape, cizme, jer kad sam stao, mislio sam da imam bar litru vode u njima...ni Bobs nije bolje prosao. Kad su nas pumpadzije videle tako jadne , mokre, da se izuvamo kod njih, dobijamo stolicu, kafu, usluga na nivou. I tako, preziveli smo, grom nas nije udario, sad smo promenili carape, ugrejali se kafom, pa idemo da nadjemo smestaj dok se nismo prehladili....I naravno, opet pocinje kisa , ovaj put u Denizli-ju. U gradu kolaps, neke ulice se rade, ove ostale su prepune, jos je kisa, jedva smo se probijali motorima , a ovo ne prestaje da pada, ovaj put, mokre su noge, opet, ovaj put su patike bile na redu. Trazili smo hotel nekih sat vremena, ljudi pojma nemaju da ima hotel u gradu, neki kazu na jednu stranu, neki na drugu, sve u svemu, prosli smo nekoliko krugova po gradu, nismo ni znali gde smo, dok se odjenom, niodkuda nije pojavio neki hotel. Ulazimo , onako mokri, ljudi nas gledaju ko da smo sa Marsa, a ne iz Srbije. ;D Uz neko cenkanje, uzimao sobu, i na susenje. Dzamija je preko puta, imali su neki poseban dan, pa su pevali celo vece, ima i snimak, ali kako mi je internet ocajan, uskraceni ste za to. Ima i jedna zanimljiva stvar, u hotelu niko ziv nije znao engleski, ni mlado ni staro....Ode Bobs po hleb za veceru da trzi od njih, trazi na engleskom, dobije neko povrce , pa tanjire, i tako sve zivo iz kuhinje , ali samo ne ono sto nam treba. ... na kraju, morao je da im nacrta sta mu treba, pogodite sta je prvo dobio, noz naravno, pa teko onda hleb. ;D ;D ;D Kasnije sam i ja dosao na red da odem po hleb, ovaj put imao sam srece, nisam morao da crtam, prvo sam dobio paradajz, ali sam brzo sam nasao sta mi treba, pa sam skratio coveka muke.

Vau, bravo Lalajko, slika za 5 !