@ profesor momir Teneru nisam vozio, moj je Dominator, a vozac Tenere nije na forumu. Moj utisak je da to jeste lep motor, ali samo to, ne deluje mi bas kvalitetno, ima sitnica koje treba srediti, mada, bolje da ti odgovori neko ko taj motor vozi. @ostali Nastavak sutra, jer danas radim do 00h, pa necu stici, ali sutra ide sigurno. Sutra je voznja do Palmire. @avijaticar Izvinjavam se, bmw je svetinja, skoro ko afrika. ;D

@ ironmaiden Heh ,ma hladili smo se valjda 3 puta i mi i motor, nije toliko dugo vozena u crvenom da bi se nesto lose desilo po nju, ipak je to italijan napravio.

Dan 7. Gaziantep - Alepo Napustamo Gaziantep sto je pre moguce, dosta smo bili u Turskoj, ocemo u Siriju. Budimo se vidno raspolozeniji, mali je put pred nama, svega stotinjak kilometara, a i, najvaznije stizemo do naseg cilja. Nesto pre granice, rucamo, jer smo po informacijama sa interneta bili "obavesteni" da se na sirijskoj granici mnogo ceka, nisu ljubazni carinci, maltretiranje i sl. Jedemo, i krecemo sa mislju ko zna kad cemo opet. Stizemo na granicu, turci nas uz reci : '' Srbija, aha, Milosevic dead, yes, yes ? " , mi zajedno : "Yes! " , odgovor je : "Haha, good, very good! Bye!" E bas super , kad su i oni za Slobu culi. I tako, malo po malo stigsmo do Sirije, slika se menja na prvom koraku. Koliku su govorili, ne znaju engleski, nema ljubaznosti, ma sve je kontra. Ljudi na granici svi do jednog dobar engleski pricaju, komplikacija nema aposlutno nikakvih. Odes kod jednog, da ti neke papire , posalje kod drugog , i tako jedno sat vremena. ;D Sve sto placamo, daju uplatnice, pare priheftane za njih, nema brige. Jedino malo vise vole dolare da menjaju, nego evro, ali kad drugog nema dobar je i evro. I mic, po mic, platismo mi 95 evrica za ulazak, osiguranje za motor, i neki silni papiri, koju su vecinom na arapskom pa su nam mogli uvaliti i papir na kom pise da smo debili , mi to ne bi znali. ;D Tu sam dobio i caj od pravoslavca Nikosa, njegov email, da mu posaljem sliku i reci za srecan put. Zanimljivo coveku sto smo pravoslavci, izgleda ih nema u Siriji mnogo. Welcome to Syria, i krecemo ! Posle granice, neki drugi svet. Vec na par kilometara izlece nam neki pik up, i covek nesto mase bobsu, mase ne prestaje. Mi smo se vec zabrinuli, sta oce ovaj, nestajemo, samo vozi. I u trenutku kad ga je obilazio, ubaci bobsu u ruke saku tresanja, i vice rec koju cemo na putu cuti jedno milion puta...welcome,welcome ! A, tresnje...odlicne! Stigli smo, jeeee! ;D Gomila kineskih motora, na njima dvoje , troje, musko , zensko, deca, cela familija svi zajedno na jednom motoru. A ni autobusa nemanjka, mogu misliti sta svedjani misle o preuredjivanju njihovi old tajmera. Sasvim pristojnim auto putem, koji je za razliku od zapadnog sveta dzabe, stizemo do Alepa. Jedina mana auto puta, osim sto je negde klizav , je i sto ovi sa motoricima voze u suprotnom smeru, mada i auti nisu retki, samo blicaju i peglaju, pa sta bude. ;D ;D ;D I stigosmo u Alepo, kazu najstariji kontinalno naseljeni grad, to kazu i ovi iz Damaska, ali ajd, verovacemo im, za mene su oba grada najstarija. On je i postojbina sapuna, i da to se odma vidi, haha. Do hotela nas dovodi taksista, gps mi neradi, ali ionako je zabranjen ovde, mapa nema , pa mi i ne treba. Taksista ni dinara, ovaj funte nije hteo da uzme, svaka cast, lepa dobrodoslica, cak nam je rekao i welcome. Ovo je neki crnac koji je sam prisao, dao moj aparat nekom prolazniku i slikao se sa nama. Kako zna engleski ko i mi arapski, nismo saznali ko je, ali lepo sto smo se slikali, super uspomena. Hosteli koje smo nasli na netu su puni, ali nema brige , oko njih su bar jos 10 hotela skoro istih. Smestamo se u jedan od njih ,a motore u javnu garazu za oko 250din celu noc. Hotel kosta manje od 10e, ima sve sto nam treba, dva kreveta, kupatilo, mrave u kupatilu, jna papuce , balkon. Sta ce coveku vise, stvarno ne bih znao. Bobs ide da potrazi internet kafe i pivce, ja ode do Velike dzamije i Citadele. Zene u Siriji, mada u Alepu mnogo vise , nego u drugim gradovima, obucene su bas previse tradicionalno. Cale videvsi ovu sliku, komentarisao je da izgleda kao smrt, samo fali kosa! ;D Znam, jeste uvredljivo, ali , preterali ga malo, nismo zensko ni videli postenu u gradu od dva i po miliona stanovnika. Setnja pored sata, kroz guzve na putevima i stizem do Omajad dzamije, tj. Velike dzamije. Omajad dzamija, jako lepa, izgradjena je jos 713. godine , a konacan izgled, sa minaretom od 45m, dobija u doba turaka. Ulaz u dzamiju, je naravno besplatan. Ovaj mali mi je uklizao u poslednjem trenutku. Trudio se da mi bude na slici, pa ga eto sada i na internetu. Nastavljam dalji obilazak i stizem do Citadele. Postavljena na vestackom, veoma strmom brdu visine 50m, okuruzena ogromnim kanalima, izgleda jako impresivno. Nisam ni mogao da je uhvatim iz jednog dela koliko je velika. Prolaskom kroz jednu kapiju, i velike ,prostrane hodnike, nailazim na pravi mali grad unutra. Dzamija, amfiteatar, tursko kupatilo, gomila prostorija koje ne znam cemu sluze. Ali to sve pada u vodu kad vidite pogled na Alepo. Beskrajne kuce na horizontu, kao da im nema kraja. E, onda sam morao da idem, niko me nije terao, ali sam ukapirao sam. Posto sam usao u sumrak, ja sam jedini bio koji je ulazio, svi izlaze. Mislim se, valjda mi nije dzabe prodao kartu, ako zatvara, sto bi me prevario. I tako razgledam ja okolo, vidim jos neke kineze, ah dobro je, necu ostati sam ovde. Dok sam ja slikao, panorama, zverao svuda, odose i kinezi, citadela prazna, ali skroz. Krecem ja napolje, ali pojma nemam gde je izlaz, ustvari znam, ali ne znam kako da dodjem do njega. Na kraju sam morao da skacem sa nekih par metara visine, da bi dosao do izlaza. Tako zadihan izlazim, a ovaj na salteru me gleda kao da sam sa Marsa pao, izgleda mu bilo cudno sto sam jurio, njemu se ocigledno ne ide kuci. Ha, dzaba sam se mucio. ;D ;D ;D Velika dzamija nocu Vracam se u hotel, idemo prvo nesto da jedemo, pa na pivce gde sam pozvan u neki od hostela gde sam probao da nadjem smestaj. Biramo njihovo domace , pivo iz Alepa, kazu sirijci najbolje. Cak 3% alkohola, ukus, kao nas Old Gold, i ostale renomirane pivare. Stvarno Arapi, pojma nemaju o pivu. Popili smo po jedno, bilo je dosta, idemo u hotel, da se odmorimo na balkonu. Sa sve jna papucama, uzivancija na balkonu, idila, takstiti, koji non stop trube, graja dole, uvecavaju zadovoljstvo jer mi smo konacno u Siriji.

Siriju malo cekate, moram na posao, sutra sam slobodan. ;D

Dan 6. Goreme - Gaziantep Karta je nacrtana otprilike, jer smo se vozali po planinama, bez navigacije, kojoj je crkao punjac na 12v i uspela je samo da nas izvede iz Goremea, i izvede na ovaj fantastican put. Mislim da nam je ovo jedan od najlepsih promasaja, ako se to moze tako nazvati ,jer ovo definitivno nije bio promasaj vec pun pogodak! Plan je bio onim sirokim i dosadnim putevima doci do Gaziantepa, a navigacija nas je odvela na ove predivne planinske puteve, slike nemogu docarati kako je priroda prelepa na tom putu. Tog jutra , budi zvuk vatre koja na trenutke sisiti, onda prestane, nesto slicno kao brener. Promolim glavu iz satora, i imam sta da vidim. Ogroman broj balona kruzi po Kapadokiji. Posle nam je vlasnik kampa ispricao, da svako jutro oni kruze i voze turiste po okolini, da vide ovu dolinu iz vazduha. Kako je se vec razdanjivalo, , uspevam da uslikam i Dominatora sa balonom. Na ovoj slici , gde balon blizu, bilo je je obostrano slikanje. Ja u gacama izasao iz satora, slikam sve i sesnaest, a bome i oni mene slikaju. Verovatno sad sa mojim "zmijskim" telom krasim neke druge forume i uspomene iz Kapadokije! :D Posto je Bobs menjao ulje u Ankari, dosao je red i na mene. Dominatoru servisni interval je na 3200km, pa je to prilicno brzo doslo, a i kuci se nakupilo nekoliko kilometara. U motoru sam imao ELF ulje, prilicno retko, pa je ono cinilo da mi motor do Goreme-a potorsi oko 1 l ulja, sto je stvarno previse. Preputa dobio sam od Moto Land-a Bel Ray ulje, kao sponozorstvo, i ovim putem zelim da im se zahvalim , i obecam da odsada sipam Bel Ray. Za tu cenu, dobija se mnogo vise, jer mi je motor trosio ulja isto koliko i sa Motulom, i radio je potupno isto,a cena je daleko manja. Ulje zamenjeno, idemo u Otvoreni muzej, da vidimo sta tamo ima, kad ga svi hvale. Stvarno ima sta da se vidi, ali da nema gomile americkih, evropskih i japanskih turista , ovo mesto bi odisalo nekim drugacijim smekom ! Ovako, horde sa fotoaparatima ulecu u svaku pecinu i slikaju sve zivo , i kad ima da se slika i kad nema! Ma samo da se slika ! Trudio sam se da ih neslikam, tako da ste uskraceni slika sa masom turista, Freska u jednoj od pecina Islikasmo se, ko pravi, sta cemo....Idemo dalje, tu je blizu Sirija, dosta smo u Turksoj. Kao sto sam vec rekao, otisao mi punjuc na navigaciji, i sa baterijom, uspevam da pronadjem put za Gaziantep. Vodi nas preko direktno u planine, put cesto ostaje bez asfalta, a i tamo gde ga ima , veoma je los. Vec psujem sve zivo, ali idemo dalje, ne bi nas gps slagao. I onda , vec iznervirani, posle dosta kilometara, makadama sa provalijama sa strane, jedna planina izbija na vidiku. Sve zaboravljamo, vredelo je ici ovim putem, blueberry hvala ti! Jos uvek ima snega na planini, mi vozimo uz nju prilican broj kilometara. Spustamo se na visoravan, pored jos jednog slanog jezera, ovo se zove Tuzla Golu, pa ponovo idemo u planine. Dolazimo do jednog grada, trazimo gde da jedemo. Zaustavlja nas jedan konobar na sred ulice, "Eat, eat, come, welcome! " , ko da smo vec u Siriji. Pasulj, ne dobar, predobar! Sa sve petnaest salate , vodom, ceh nam je oko 8-9e za obojicu, svaka cast i na jelu, a i na ceni ! Idemo dalje, ovaj put udaljavamo se od planine koja nam je oduzimala dah svo vreme dok smo vozili uz nju. Voznja po ovim planinama, jako lepo iskustvo, dobri putevi, negde se desi da nema asfalta, ali to je jer se spremaju da ponovo predju asfaltom taj deo. Kad sam video ovo, nemoram u Alpe. :D Tu dodjosmo i do jednog prevoja, nije losa visina ... 1990m, e pa mogli su da dignu put jos 10m , bila bi bolja slika ! Ova slika moze i za neku reklamu ! Jedini bajker, mada , i jedan od rekih koga smo videli zadnji mozda i 70-80 km Kornjacica koju je Bobs uslikao negde usput, ja je nisam ni video koliko je mala bila. Nema vise planina, spajamo se sa magistralom. Opet smaranje, i druzenje sa pumpadzijama, jedan je rekao da oce da se menja samnom, da zivi u Srbiji, cuo je da je tamo zivot jako lep. E, covece gde ti zivis, kad ti Srbija dobra zemlja ! ';. Ovo su neke klinje sa pumpe, kasnije su maknuli dedi traktor i otisli da se vozikaju. haha A Turci samo nesto grade, malo , malo pa sredjuju puteve Posto smo ceo dan izgubili u planinama, u Gaziantep stizemo kasno u noc. Trazimo hotel, opet navigacija, vodi nas do kampa, ne radi, pa hotela jednog, pa do drugog, sve zatvoreno, pa kroz slepe ulice ... kao idi pravo, a ispred kuca i sl. Posle jurcanja po ovom gradu koji mi je vise licio na divlji zapad , nego na grad od par stotina hiljada stanovnika, nalazimo nesto pristojno za 10-15e, odma tusiranje , plan za sutra, i spavanje. Sirija je sutra!!! ;:' Prvi utisak iz ovog grada... Ovo je sve banda ! haha Svi jurcaju onim malim motorima na sve strane, sve pijano, bacaju flase, deru se, ko ima kola , taj pun gas kroz male ulice, uzas ! Mi ostavljamo motore ispred, da nisam bio umoran , ne bi oka sklopio, ovako me tesilo, imam motor star 20 godina, valjda ce prvo bobsov. hahah Pogled iz sobe

Dan 5. Ankara - Goreme (Kapadokija) I tako, nalazimo se u glavnom gradu Turske, vekovima pre Istanbul je imao tu ulogu , sada je red na Ankaru...nemoram reci ko je to promenio. Covek koga nazivaju ocem moderne Turske, rodjen u Solunu, tada jos uvek u Otomanskom carstvu. Pravo ime mu Mustafa Kemal, a nadimak Ataturk znaci "otac Turaka". Ataturk je potiskivao religiju iz Turske republike, koja je ostala snazna posle Otomanskog carstva, uvodio zapadnjacke zakone i zamenio arapsko pismo za latinicno. Mauzolejum Anitkabir izgradjen je skoro u samom centru grada na brezuljku i vidljiv je sa dosta lokacija u gradu. Samim ulaskom u mauzolejum, ogromne gradjevine vas ocaraju. Sve je uglacano, sredjeno, bez propusta. Ceo kompleks prepun je dece u skolskim odorama , a kako saznajem kasnije od Oznera, svi sa skolom moraju da posete ovo mesto. Straza stoji mirno, iako je sunce toga dana jako upeklo, ali u cast Ataturka, mora se stojati mirno. Ceremonija nosenja venca na grob, odvija se uz pratecu muziku, i odredjeni "ritual". Ataturkovi automobili U unutrasnjosti gradjevine , gde se i nalazi grobnica Ataturka. Na ulaz sam cekao bar 5 minuta, jer je guzva i pustaju se ljudi u kolinama Pogled sa Antikabira na Ankaru Dok sam ja bio u maloj setnji po gradu, Bobs i Ozner bili su da zamene ulje na Teneri, i meni kupe filtere za ulje, jer sam svoje naravno zaboravio kuci. Ja se vracam do Oznera, treba da se pakujemo , danas je cilj Goreme. Malo posle sto sam ja dosao, dolaze on i Bobs iz servisa. Oprastamo se , u nadi da cemo se opet videti, jer bilo je lepo druzenje. Moja masina pored BMW-a, priznajte da je Honda zasenila ovog nemca? :D Krecemo, magistralni put, sve po dve-tri trake sa jedne strane, asfalt , ako se to moze nazvati asfaltom los. Kida gume jako lepo, jeste nema rupa, ali zato gume se menjaju jako cesto. Usputna stanica nam je Tuz Golu, iliti na srpski Slano jezero . Dubina je jako mala, oko 1-2m , sve je sama so. Cak 70% sve soli koja se potrosi u Turskoj potice sa ovog jezera. Duzine je 80km, i sirine cak 50km, predstavlja pravu atrakciju, pa je steta sto se nismo provozali po samom jezeru. Kako smo saznali od Oznera, moze se voziti putevima kojma idu kamioni, pa je to prilicno zanimljivo. Na jezeru srecemo Svajcarca, koji vec 3 meseca putuje od Svajcarske do ovog jezera, cilj mu je Gruzija , a mozda navrati i do Sirije, ni on sam ne zna gde ce. Prosek mu je 100-200km dnevno, svuda voli da vidi o cemu se radi. To je pravo putovanje, blago njemu na vremenu i novcu koji moze da izdvoji za tako nesto. Nastavljamo uz jezero, prelep pogled na njega, kasnije postaje i crvenkaste boje, ne znam iz kog razloga. Put izgleda sasvim lepo iz ove perspektive, ali ako se malo blize pogleda , sve postaje jasnije... Malo , po malo, stizemo do Kapadokije. E to je tek prica za sebe. Slobodno se moze reci da je to mesto koje treba posetiti za zivota, jer je medju najlepsim mestima na nasoj planeti. Vulkanske formacije koje su nastale su pravo cudo prirode, i dovoljno je bilo sta uslikati da bi slika ispala lepa. Zanimljivo je da je mesto prepuno crkvi, i to pravoslavnih, ima ih negde oko 3000. Nekada ovo mesto je bilo pod Vizantijskim carstvom, pa su oni ostavili za sobom predivne crkve u stenama, i ovekovecili Hriscanstvo na jedan divan nacin. Prva kamila koju smo videli na putu, za par dana, vidjacemo ih svakodnevno. Pronalazimo kamp , za neku cenu od oko 6-7e , sasvim prihvatljivo ranajuci da imamo struju, vodu, a da smo dosli kasnije i bazen. Smestaj za apartman u pecinama dodje oko 35e za noc. Kad se podeli na 2-3 osobe i nije tako strasno, za jedno iskustvo koje cete pamtiti ceo zivot. Par slika iz kampa. Nastavak : Goreme obilazak muzeja na otvorenom - planine - Gaziantep

Dan 4. Istanbul - Ankara Konacno sam uhvatio malo vremena da nastavim. Znam da je malo glupo ovako postavljati svakih par dana, ali sta cu kad nemam vremena. Napustamo Istanbul, ispraca nas kako nas je i docekao...guzvom. Provlacenjem stizemo do Bosforskog most. Neopisiva guzva na tom mostu nije nam pokvarila dozivljaj prelazenja sa jednog kontinenta na drugi. Mostom dugim nesto preko jedan kilometar, prelazimo u Aziju. U trenutku kada sam presao na drugi kontinent, dosao je osecaj, tj. mozak je ukapirao , da vise i nisam tako blizu kuci. Ja kupujem karticu KPG sa kojom se placa prelazak preko mosta, a kasnije i autoput. Za mene i Bobsa, jer smo delili ovu karticu , nesto oko 15e bilo je dovoljno da predjemo celu Tursku i da se vratimo nazad. Ne verujem da je bas tako jeftino, pre ce biti da smo se mi i dosta svercovali, jer nam neko vreme nije islo ucitavanje kartice pa smo samo prolazili ako nema rampe. Sve u svemu, putarina je kod njih jeftina, auto put odlican, nasi bi mogli da se malo ugledaju na Tursku , bar sto se tice auto puteva. Odmah po prelasku u Aziju, masu nam momci iz saobracajne policije...Odmah mi u glavi prolazi, jbt sta sam sad zgresio, platio sam most, sta sad hoce. No, ispostavilo se da smo im bili zanimljivi tako natovareni, da hoce da nas pocaste hladnom vodom, i popricaju sa nama...bar koliko mogu, jer nemaju veze sa engleskim, jedan je znao neke osnovne reci. Od njih osim , okrepljenja sa vodom, dobijamo i nalapenice sa Turskom zastavom, i zelje za srecan put! Hvala cike policajci. ;D Kao sto vidite osim Hondi, oni voze i BMW-ove , gs1200 i 650. Iza su bili neki krsevi od BMW-ova, imam i tu sliku, ako nekog interesuje, postavljam. Kako smo se malo ohladili nastavljamo ka Ankari, put, brz i poprilicno dosadan...kao i svaki auto put. Kasnije smo dosli u neke planine , pa je postalo malo zanimljivije, ali posto ja iskreno, mrzim da vozim po auto putu, to mi nije bilo dovoljno. Eh, sto tada nisam imao neki R da oprasim sto brze takvu deonicu. Predvece stizemo do Ankare, i uz pomoc navigacije i pumpadzija pronalazimo ulicu gde zivi nas domacin - Ozner. Zanimljiva je prica sa pronalaskom ulice. U poruci od domacina imali smo ulicu i njegov broj kuce. Ja lepo , sav vazan, ukucavam to u navigaciju, kad ono...Oko 40 ulica sa istim nazvom, a ulica se zove 35.-a ulica, ako se dobro secam. Ulice su po brojevima, ali se razlikuje deo grada, ali ne uspevam da nadjem nista slicno onome sto je Ozner napisao. Kome drugom da se obratim za pomoc nego pumpadzijama , nasim vernim drugovima na putovanju, i oni mi uspevaju pronaci u toj sumi ulica bas pravu! E , svaka im cast, ja nista nisam ukapirao, ali nema veze,jer uspesno pronalazimo naseg domacina. Oznera je Bobs pronasao preko Hospitality club sajta , i tu sam se uverio u pravu stvar tog sajta. Odlicno domacinstvo, uzivali smo svakog trena, i nista nam nije zafalilo. Nas domacin je ponosan vlasnik BMW 1200GS ADV, i planira da sa svojom buducom zenom napravi put oko sveta u trajanju od oko tri godine. Vec neko vreme skuplja novac, skupljace jos oko pet godina, onda daje otkaz i putovanje moze da pocne. Pravi duh, pravog bajkera. Do tada obilazi Tursku i u planu mu je susedna Sirija, pa do Jordana, i Iran, to mu je sve tu blizu. Evo jedne knjige koju nam je Ozner preporucio za citanje. Radi se o coveku koji je pre 40 godina obisao svet sa motorom, i sada posle toliko godina radi to isto i u knjizi opisuje promene koje je zatekao. Nesto sto cu svakako nabaviti da procitam, ne moze biti lose! Nastavak Ankara - Kapadokija (Goreme)

Vazi bice vise opisa, taman sam danas krenuo, i izgubio vreme na obradi slika i videa, tako da veceras ide nastavak. Nikako nemogu da uhvatim vremena, bio na claptonu, pa tu izgubio dva dana, a zbog toga radio po ceo dan ove nedelje. Veceras , tj. posle 00h idemo dalje.

@hard_rock Trudicemo se vise teksta, mada i nisam zeleo da udavim sa podatcima. @Njegova klinceza Jako lep grad, mada bi se mogli potruditi da bude malo cistiji po manjim ulicama. Ali ko zna, mozda mi je hotel bio na pogresnom mestu. Evo jedne prikladne pesme za Istanbul ... http://www.youtube.com/watch?v=l3hsFlGVe5Q

Dan 3. : Edirne - Istanbul Kilometraza : 244km Jutarnja kafica skuvana u serpici nas razbudjuje i polako se spremamo za Istanbul. Ja sam uhvatio malo vremena da se prosetam po kampu, pogledam prazne bazene, i igralista. Kako saznajem, nije sezona, pa je prilicno prazno, a i bazen su ispraznili zbog zime. Ne zadrzavamo se mnogo u Edirneu, idem pravac za Konstantinopolj. Usput smo slikali i nuklearne elektrane, nisam ni znao da ih turci imaju. Bas posle tih elektrana, ja sam imao mali peh sa nozicom menjaca, proklizala je bas kad ne treba, tu sam skidao, zavrcao, dotezao par puta, dok mi bobs nije dao njegovu rezervnu i tako sam resio probleme sa njom. E onda kako se polako priblizavamo desto-milionskom Istanbulu , pocinju guzve. Koje kasnije postaju sve vece, a mi bas tamo dolazimo oko 15h. U pravo vreme, za najvecu guzvu. Kada smo locirali hotel, odnosno dobili tacnu adresu, navigacija je pokazivala 1,8 km.Ta nepuna dva kilometra , prelazili smo od sat i po , do dva vremena. Iako smo imali motore, i provlacili se sa koferima koliko mozemo, trebalo nam je to vreme. Bobsu je motor dugo bio u crvenom , zbog temperature, a ja kad sam rukavicom dotakao u jednom trenutku cilindar, izgorela je na tom mestu. E tad je bilo vreme za predah dok se ne ohlade. Dobio sam i uspomenu na Carigradske guzve, u levi kofer me je udario neki auto, malo je falilo da padnem, da sam pao, ne znam ko bi me digao onako natovarenog. Posle svih tih guzvi i nervoze, stizemo do hotela, ostavljamo stvari, odma kupanje, hladjenje , pa u mali obilazak.Bobs i ja smo skoknuli do Kapali Carsije, jedne od najvecih pokrivenih pijaca na svetu. Verovali ili ne, sadrzi 58 pokrivenih ulica prepunih raznoraznih radnji. Svakodnevno je poseti od 250 do 400 000 ljudi, pa i nije bezveze sto sam cuo podatak da jedna radnja u njoj moze da kosta i do milion i po dolara. Vec na samom ulasku u carsiju, vidi se da je unutra velika guzva. A unutra, krcato... Svakakvih radnji ovde ima , zlata, srebra, porculana, sve sljasti, i dozivljaj je neverovatan. Samo pogledajte koliko sljastecih boja imaju na tim tanjirima i soljama ! Nakon Kapalija jos malo setamo gradom, tu po okolini, ubijajuci vreme dok Bobs-ov prijatelj ne dodje. Nailazimo i na Istanbulsko sveuciliste, koje svake godine pohadja oko 70 000 studenata ! Plan je bio da nas malo provede po gradu i da kasnije odemo na veceru. A ovo nam je pogled sa hotela, na trajekte koji cekaju prolazak kroz Bosfor. E onda dolazi Bobsov prijatelj, koji ce me odvesti do Plave dzamije i Aja Sofije, da pogledam jedne od najvelicanstvenijih graditeljskih dostignuca. Bobs ostaje u hotelu, da se odmori. Setajuci se ulicama Istanbula, oseca se da je Azija blizu, prolazimo pored kavana, gde se puse nargile, jedem sladoled, po starom turskom receptu, koji se u kornet ubacuje sa dodatni sou programom, gde prodavac zeza kupce, u ovom slucaju mene. Dobio sam kornet i u glavu i u stomak, bar pet puta mi je izvukao sladoled iz ruke, cak mi je ispricao, da je jedna devojcica odustala od sladoleda i otisla uplakana. :D Policija u Turskoj vozi odlicne motocikle, jedine marke koje sam primetio da voze su Honda i BMW...Ipak se zna sta je kvalitet ! Polako, stizemo do trga sa kog se vide Aja Sofija i Plava dzamija. Velicanstvene prizor, jedna nasuprot druge, sa jedne strane Plava dzamija sa svojih sest viskokih minareta krasi krajolik Istanbula, dok je sa druge strane, nekada najveca crkva u Vizantijskom carstvu, sa svojih cetiri nadogradjena minareta...Aja Sofija. Aja Sofija, ovo velelepno zdanje, koje predstavlja vrhunac graditeljstva sestog veka, izgradjena je za samo pet godina. Kako su uspeli da naprave crkvu visoku 55 metara za tako kratko vreme, bez savremene tehnologije, ostace zagonetka za mene, ja jedino sto mogu je da se divim. U svojoj dugoj istoriji, Aja Sofija, pretrpela je izmene na spoljasnosti, odnosno dodana su joj cetiri minareta dolaskom Turaka u Istanbul, da bi 1935. godine Ataturk, od ove crkve/dzamije napravio muzej. Nazalost, dosao sam ispred nje oko 18h, kada je ona zatvorena, jer je radno vreme do 17h, pa sam uskracen da vidim freske iznutra. Potom, okrecemo se najznacajnijoj dzamiji posle one u Meki - Sultan Ahmed dzamiji, nama poznatijoj kao Plava dzamija. Nastala je kao odgovor muslimana na Aja Sofiju i to veoma uspesno. Sa svojih 200 prelepih prozora, pruza neponovljiv dozivljaj tokom dana. Unutrasnjost plave dzamije, vazno napomenuti da sam i tu dosao u zadnji cas, jer je molitva pocela desetak minuta posto sam ja usao u dzamiju. Ove sijalice, do pre nekoliko godina, bile su svece. Bio je jedan covek , kome je jedini posao bio da pali sve svece, menja potrosene, i ponovo pali, ako se neka ugasi. Tesak posao, ali verovatno cenjen...sada njegov posao preuzela je struja. Divan tepih na podu dzamije, nije bez razloga u takvim sarama. Da se ne bi stvarala guzva, i da svako ima dovoljno mesta za sebe, jedan ovaj krug, sa leve strane, dovoljan je za jednu osobu. Tu tacno stanu dva stopala, i vi tako zauzmete svoje mesto. Na izlazu, molitva pocinje, pa je razgledanje zavrseno. Na izlazu iz dzamije, uocio sam i obelisk koji je dovucen iz Egipta , prvo u Rim, kasnije u Konstantinopolj jos u 4. veku. Jos jedan pogled na plavu dzamiju Nakon razgledanja grada, i dobre setnje, valja nesto i pojesti. Po Bobsovoj preporuci jedem prepelice....nisu lose, ali bar u mom slucaju sluze samo da se zasitite na sat vremena, kasnije ste opet gladni . Premalo mesa, dosta kostiju, cine da se osecate gladno vrlo brzo...tek posle mi je bilo jasno sto je Bobsov prijatelj narucio piletinu. On se od prepelica nije ugojio... Masine zakljucane, cekaju nove avanture, a posle vecere na spavanje, sutra idemo u Ankaru, glavni grad Turske.

Dan 2. Mezgraja(Srbija)- Babusnica - Sofija (Bugarska)- Edirne (Turska) Kilometraza : 495km Drugi dan, taj dan , nekako, gledam na pocetak putovanja. Do sada smo ipak bili na svojoj teritoriji, ali od danas , prelazimo granice nase Srbije i idemo pravac u nepoznato... Bar za mene, Bobs je cesto u Istanbulu. Pasos je spreman za pecatiranje, za sada ima samo pecate Hrvatske i Madjarske. Jutro je, Bobs, spava, ja se, kako ce se ispostaviti , i tokom celog putovanja budim ranije, i tada razmisljam o prethodnom danu i spremam se za nove puteve. Pregledam plan puta, zapisujem u moj blokcic kilometrazu od juce, i pustam mozak na "pasu"... Bas u trenutku kada su i ovce pored mene na pasi. Kao sto smo vec utvrdili , Mezgraja je prelepo seoce, ali necemo se dugo zadrzavati u njemu, dalek je put pred nama. Prvo idemo u Babusnicu, na preporuceni burek. Cena je neverovatno mala, oko 20din, ako se dobro secam, a burek....ODLICAN ! Tu se upoznajemo i forumasem Srdjan010 , koji Bobsu nabavlja jos jedan sprej za lanac, da se nadje. Nismo se mnogo zadrzavali u Babusnici, valja danas i do Turske stici. Bugarsku granicu prolazimo veoma brzo , i polako do Sofije. Sofiju smo obisli oblaznicom, koja bas i nije nasrecnije napravljena, jer je velika guzva. Ono sto sa video od nje, nije me bas fasciniralo, jer osim zgrada iz komunistickog perioda, i ciganskih cergi i satora nista nisam video. Nikad ne bih rekao da sam u onoj Evropskoj uniji o kojij novine pricaju ! Najlepsa stvar koju sam video tokom voznje tim delom Bugarske je Rila...planina koju odavne zelim da obidjem zbog njenih jezera i manastira. Neka , sacekace, a ja cu se Rili vratiti, ako ne uskoro, jednom sigurno hocu. Ostavljajuci Rilu za sobom, idemo dosadnim auto putem, na kom nisam nista ni slikao, mada ionako nema sta da se vidi osim pravog puta i njiva. Posle celodnevne voznje auto putevima Bugarske, predvece stizemo do granice. Bugarsku granicu opet prelazimo za par minuta, niti nas iko pita nesto, niti mi njih. Pogledaju dokumenta, i zdravo. Turska je vec malo komplikovanija, idemo na nekoliko saltera, pa po vizu, pa opet do nekoliko saltera, gde svako gleda zeleni karton , pasos i saobracajnu....polako, ali sigurno, oseti se miris Bliskog Istoka, gde sa dokumentima uvek mora nesto da bude komplikovano ! Tu se i srecemo i sa prvom dzamijom u Turskoj koju smo videli, 100 metara od same granice, mozda malo preblizu, ali verujem , da ljudi koji cekaju u velikim guzvama, sa kamionima, vole da odu na molitvu bas u nju. U Edirne, biramo kamp na navigacji , koja nas vodi kroz sam centar, i neke male , zanimljive ulice , do kampa . Saznajemo da je kamp zatvoren zbog nekog cirkusa .., , pa onda okreci se, idemo u drugi kamp . U njega dolazimo po mraku, pa nema slika, tj. ima samo jedna slika, kupanje , vecera, jedan Efes i spavanje...bar za mene, bobs ostaje na jos kojem.

Ma vratili smo se, samo ne stizem da pisem putopis, veceras, nastavljam. A, i cekao sam slike i video snimke, od mog saputnika iz BGa, ali postara jos nema.

Vratila se kuci, bez problema, ma znas kako se kaze, Honda je to !

Posle šestomesečnih priprema za ovo putovanje, došao je i dan da se krene. Kao i pre svakog putovanja, a naročito ovako neizvesnog i dugog, loše se spava. Da kažem da sam spavao više od 3 sata u toku cele noći , kada se sve zbroji, mislim da bih vas slagao. Veče pre toga sam se spakovao, pregledao sve što sam mogao ne bi li zaboravio nešto….Ha, bio sam ubeđen da sam poneo sve, kasnije ću se uveriti da nije tako, no, dobro je, kakva bi to avantura bila , da ponesem sve šta mi treba. ;D Dominator spreman za put, zeljno iscekuje nove kilometre. Jutro , polazak, opraštanje od ukućana i krećem , Bliski Istok me čeka. Putovanje od 8000km je predamnom. Prva etapa puta, Sombor – Srbobran – Novi Sad – Beograd. U Srbobranu sam se pozdravio sa drugarom iz Turije , motorasem sa foruma, koji tamo radi. Kupio mi je vece vezice koje sam naravno zaboravio i setio se negde usput, gledajuci beskrajne vojvodjanske njive. E, da i sečice koje sam mislio da sam zaboravio, ali ću ih kasnije pronaći. U Novi Sad navraćam da se pozdravim sa bratom od tetke, koje je tu na studijama, i od njega pozajmim još koji evrić za ne daj Bože …. ne treba da govorim da sam ih potrošio…hahaha Onda Beograd, sastanak sa Bobsom, ispraćaj od strane bobsovih prijatelja i familije, kao i nekoliko clanova t-rex riders foruma,Potom u Politiku, na intervju, nisam ga rado dao, posto ne volim takve stvari, ali sto se mora nije tesko. Možete ga pročitati ovde. http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kroz-pustinju-na-dva-tochka.sr.html Posle Politike, pravac Mezgraja. Put do tamo, dosađivanje, auto put, sve isto , tako da nije vredno pomena. E onda, dolazimo u Mezgraju. Malo selo u opštini Vlasotnice, kod Leskovca. Vredelo je preći 500 km, do tamo. Priroda je prelepa, ljudi još bolji…Uostalom pogledajte slike. Krst koji se nalazi na vrhu brda, u sumi, sluzi kao mesto odrzavanja seoske slave. Domaćinstvo, tj. čast za organizovanje slave se prenosi svake godine na drugu porodicu u selu, tako da nema monotonije, uvek je novi organizator. Tu se skuplja celo selo, i žurka traje do sitnih sati. Mi nismo bilo na slavi , onaj je tek kroz dve nedelje, mi smo tada u nekim tamo pustinjama. Ali naložili smo vatru, i uživali gledajući nebo prepuno zvezda. Seoski život, bez previše stresa, mogao bi biti idealan, ali nemaština, ljudi bez posla, u ovom selu, nećete verovati već treći mesec bez vode, naterali su mlade da odu odavde, i sreću potraže u nekom većem gradu. Spavati idemo malo ranije, jer sutra je novi dan, valja preći Bugarsku i spavati u Turskoj. Danasnja ruta je izgledala ovako : Sombor – Srbobran – Novi Sad – Beograd – Mezgraja Kilometraza : 501 km Nastavak, sutra, prekosutra, kad uhvatim vremena. Nigde se ne zurimo, treba polako, ali lepo uraditi putopis.

Pre par dana sam dosao sa puta, u Grckoj smo kampovali dva dana, jednom u Kavali , jednom u Platamonasu. Cene su bile pred sezonske, znaci jeftinije , u kavali nas je izaslo 23 e, za dva satora i dva motora nocenje, a u Platamonas-u 20e. Za razliku od Turske gde je kamp za dve osobe bio od 5 do 10e ovo je skupo.

Srecan put, nadam se da ce sve proci bez problema, ovu su valjda pocetnicke sitnice. Nadam se da cemo imati da vidimo i koju sliku dok su na putu?

Zadnjih par dana vozim se sa podmazivacem, i nisam bas zadovoljan sa SAE 90 uljem. Iako je podeseno kako treba, cak sam malo pre kad sam se vracao pojacao kapljanje , druga strana mi je slabo podmazana. Ima ulja malo u gumicama, ali je prilocno malo podmazano. Dok je, strana na kojoj se nalazi kapljica, odlicno podmazana. Da li je to do ulja, ne znam, razmisljam da sutra uzmem Scott ulje, jer sutra krecem na put, pa ne bi da mislim da mi je lanac lose podmazan. Sta mislite da li da promenim ulje ili sta?

@Lalajko Ja kad sam ih narucio , stigli su mi za nedelju dana, ako ti trebaju, mogu ti ih dati, pregledao sam i sad stoje.

Marokanac, cestitam na kupovini Afrike, drago mi je da si je pazario, jer si nam tako omogucio ovakve putopise. Kad ides opet na voznju? ;D

Da li zna neko kako da na blueberry-ju 432 postavim da mi random bira pesme ? Inace sve preporuke za njega, pogotovo za novac koliko sam ga platio !

Tek sam sad ovo video, pa evo i slika kako to na motoru stoji. Sad su i neke nalepnice na njima , pa nisu tako jednobojni. Zakacke su velike, jer mi je majstor uradio tako vece, iako sam mu ja dao mere. To mi je radio 3 meseca, i nakraju kad mi je dao ovako vece, nisam hteo da se ponovo sece, jer verovatno ih jos uvek ne bi dobio. Ovaj tvoj kofer mi bas ogromno izgleda, jesu li isti ko Joseph-ovi , mnogo mi vece izgledaju.

Bas na njemu je vukao vazduh, ali osigurac nije iskakao. Ovaj za benzin je robusniji od ovog predhodnog, gde je deo sa strujom bio dosta mali, u plavom kucistu. Evo slike ventila koji imam sada, mogu da povuce vise struje, jer izgleda dosta vece nego ventil sto imam u firminim kolima.

Posto sam imao fals vazduha, promenio sam el. ventil. Ventil koji sam ja prvo imao je za plin, a sad sam ga zamenio sa ventilom za benzin. Konacno nema vise fals vazduha , ja srecan, i ne dugo. Izbio mi osigurac, kad sam sledeci put upalio motor. Na ventil nije veza poseban osigurac, ne znam da li je to vazno . Vezacu ga pa cu i tako probati. Promenio sam osigurac, par puta je radilo i onda je opet izbio. Da li ima veze to sto nema svoj posebni osigurac, ili je taj ventil ne ispravan?

Pa jel onda ova ima taj novi serifikat ?

Steta za sto se organizuje bas taj datum, pa necu biti u mogucnosti da navijam. Kepo svakako stavi GPS koordinate, mozda zatrebaju.