Nas put se nastavlja preko Resena pa do Bitole, gde smo uz pomoc mestana uspeli da pronadjemo prelep skriven restoran “Trajce” gde smo rucali I osvezili se a zatim dalje do granice Grcke. Na srecu letnji hodocasnici I migratori biraju drugi granicni prelaz, tako das mo na ovom bili sami. Pasoska kontrola I reci “srecan put” na dva jezika I idemo dalje… Da se ne bi uplasili kako cemo vam pisati o cvarenju na suncu u Paraliji, Kasandri,… nece biti tako… ali… odlucili smo da posetimo nesto od toga. Godinama slusamo nase migratore I letnje hodocasnike kako je prelepo, I iako smo znali sta nas ceka (vreva, srpski jezik svuda oko nas, najverovatnije I poneki komsija od kuce), odluka je pala. Idemo da vidimo tu Paraliju, taj raj za sve iz Srbije. Odmah posle granice, dva tri sela pa autoput na jug, petlja I nastavak autoputa na istok prema Solunu. Vec rano popodne smo bili na Olimpic Beachu u jednom kaficu, cekajuci prijatelja prijateljevog prijatelja, koga znamo iz vidjenja. On radi u jednoj od novosadskih tur. Agencija. Uz njegovu pomoc za 10-ak minuta imali smo obezbedjen apartmanski smestaj za 25eur po danu na samo 2 minuta pesacenja do plaze. A sta da vam kazem o Paraliji? Guzva, vreva, psuje se na Srpkom, Rumunskom, Madjarskom I Makedonskom. Teraju se na istim jezicima deca u vodu pa onda iz vode. Lokalci uredno pricaju ova cetiri jezika kao da su im maternji. Cenovnici na ista ta cetiri… Jedino putokazi su na Grckom I ninajednom drugom. Poznate registarske tablice… NI, LE, ZA, VR, BG,… Osdtajemo ovde 2-3 dana malo da se opustimo. Bice malo I slika sa plaze, verovatno ce biti slikica I za “ONU” temu, posto su svakako sve devojke domace . Ali ne opustajte se, bice iznenadjenja… ipak smo mi bajkeri na ne paradajz turisti koji se po celi dan cvare na pesku. Malo korisnih informacija za one koji se spremaju u ove krajeve: - Sim kartice za mobilne telephone vise nisu u slobodnoj prodaji, vec se mora ici u Katerini, ili u neki drugi veci grad da se registruje kao korisnik sa pasosem (to je I razlog zasto se ne javljamo bas svima SMS-ovima, vec samo porodici) - 3G mreze nema, barem ovde… videcemo kako ce biti dalje (zbog toga putopis I kasni) Posto je baterija pri kraju za slike sa plaze cete se morati strpiti do sledeceg javljanja. Pozdrav svima

...

...

Dan 2 Budjenje “rano” ujutro. Kafica, pozdravljanje sa Neimom I nasa mala ekipa krece na izlet do Sv. Nauma I nacionalnog parka Galicica. Kada se sa vrha krene dole, jedno jezero ostaje iza nas a pojavljuje se drugo… Prespansko. Prelep vijugav spust kroz hladovinu koja je prijala ovog vrelog dana. Nazalost kada smo stigli do jezera druzenje se zavrsilo. Mi levo prema Bitoli a oni desno za Albaniju.

Pice, sladoled, vocni kup… jos malo setnje… Za one koji to ne znaju, Ohrid je jedan veoma stari grad sa 365 crkava, prelepom tvrdjavom, veoma bogatom istorijom. Ali necu vam othriti bas sve. Posetite ga I otkrijte njegove tajne. Lokalci kazu da pravoslavlje potice odatle. Kazu da su Cirilo I Metodije odatle. Tu se nalazi prva skola koju su oni uspostavili kao I prva stamparija, I jos mnogo mnogo toga. A naravno tu je I prelepo jezero. Posle setnje nazad do Neima na jos malo razgovora. Naravno I on nam se pridruzio I tako je vreme proletelo… pa bilo je skoro dva sata po ponoci kada smo se razisli po sobama.

...

… koji su ipak stigli pre totalnog mraka. Malo price, upisivanje u Neimovu knjigu bajkerskih gostiju I pravac setnja I razgledanje Ohrida pod okriljem noci.

A za to vreme Mamba je razgledala okolinu iscekujuci Sashu I Vesnu…

Pa evo I nastavka prvog dana… posto smo nahvatali neki wireless u jednom od kafica Znaci, tusiranje, a odmah zatim smo sisli do restorana gde smo vecerali preteranu musaku koju smo zacinili sa odlicnim vinom.

Pa hajmo redom... I ovime neka otpocne i ovaj putopis Jutros nesto posle 6 sati je dvoclana ekipa i nasa draga Mamba krenula na ovo putesestvije. Za ovaj prvi dan smo odlucili da koliko god mozemo, izguramo autoputem, da bismo malo ustinuli na vremenu, pa tako iz NS pravac prema Beogradu. Malo sporiji prolazak kroz BG, zbog Gazele, ali nista strasno. Na srecu prepodnevni sati nisu bili previse topli pa nije bilo kao u rerni kroz grad. Brzina pristojna, 140-150 km/h sve negde do odvajanja za Paracin. Tu smo napravili prvu pauzu za cigaretu i da malo protegnemo noge. Ubrzo smo posli dalje ali iako je na satu bilo tek 240km upalila se crvena lampica koja oznacava 5 litara rezerve. Prva pumpa, tocenje... potrosnja 8.3l/100km!!! Izgleda aluminijumski koferi daju poprilican otpor i kad tome dodamo i malo vecu brzinu... Smanjili smo brzinu na nekih 110-115km/h i tako do Predejana gde smo rucali cuvene lepinje sa kajmakom i napravili prvu ozbiljnu pauzu od oko 1h. Na parkingu smo, naravno, upoznali simpatican par iz Nisa koji putuju za Grcku na Yamahi 250cc od bar 25 godina. A onda pravac granica Presevo. Uzasna guzva, ali na obe strane smo se uspeli progurati i ugurati pa je prelazak trajao svega 50-ak minuta. A onda ... prva, druga, treca... putarina... pa tako sve do Gostivara, odakle pocinje prelepo krivinarenje skroz do Ohrida. Cim smo usli u Ohrid nazvali smo gazdu Neima, koji se za nepun minut stvorio pored nas i doveo nas u ovaj njegov prelep pansion i restoran. Upravo smo popili kaficu sa njim i malo se ispricali, pa vam eto pisem. Sledi tusiranje pa spartanje gradom. Ocekujemo da svakog casa stignu Sasha i Vesna pa da provedemo ovo vece u druzenju. Posto smo se vozili autoputem skoro ceo dan a posle napokon uzivali u krivinarenju, slika nema... osim one sa polaska iz NS, pa vam prilazem samo tu. Obecavamo da ce od sutra biti mnogo vise toga. Pozdrav svima iz hladnjikavog Ohrida od D i S

Evo sve je spremno... bocni koferi sa licnim stvarima za letovanje, top case sa tako svim i svacim, mala tank torba za cigare, vodu i sitnice, i dve male torice za roll bar sa alatom, uljem, sijalicama, prvom pomoci,... Ostaje samo ujutro da ih sve nakacimo i da krenemo. Nadamo se relativno dobrom prolasku preko gazele u ranim jutarnjim satima i da u Ohridu budemo vec oko 3 popodne. Cim budemo imali nekakvog neta, wirelesa, hot spota,... kacimo se i pisemo, postavljamo slike,... Zasad over & out, a ako neko negde vidi crnu afriku sa limenim manjerkama neka mase, svira, urla da ga primetimo, popricamo, popijemo

Preporucujem modele 500 ili 432 Imas PP

Nasteluj vazduh i karburatore

Mislim da smo se par puta mimoisli na N Naselju dobrodosla

jos 1,5 puta spavamo

Drzite se teme, hvalite, kudite, naravno samo opravdano, dajte predloge, unapredjujte, sta god, ali se drzite teme! I bez vredjanja, svadje i rasprave!

Od 17.06 do 02.08. sam van drzave, pa molim da se ova guzva i red koji se stvorio pred kapijom razidje i da se vrate pocetkom avgusta ;D

Hmmmm. ne znam sta bih ti rekao osim da krenes da listas oglase na forumu i sajtu, kao i na drugim mestima. Tesko ce ti neko dati neki konkretan savet ako te ne poznaje, ne zna za sta ti sluzi motor, kako vozis itd itd itd Osim toga ti mogu reci jos da imam ja ovog Viraga 535 za 1600eur, pa ti razmisli - http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=55841.msg842916#msg842916

Nemoj bezati od tih baterija ("kao za mobilne") Daleko su bolje i dugotrajnije. Jeste da moras nositi sa sobom punjac (koji dobijes uz aparat) ako ides na duze negde, ali obicne punjive baterije koje idu u aparate, pogotovo u modele koji primaju 2 baterije traju jako kratko. Cesto mi se desavalo da moram baterije menjati vise puta dnevno, a ako se uzmu neke krdze, jefine baterije cesto nece da napravi ni 5 fotografija. Imam Canon IXUS trenutno sa tom ("mobilnom") baterijom i traje mi 500-600 fotografija, dosta blica, nekoliko filmova,... a napuni se za max 30 minuta

Hvala hvala

Sa 15/47 lancanicima, koliko su fabricki bi bilo 5000 - 100 6000 - 120 7000 - 140 Ili je dugacija kombinacija zupcanika ili km sat laze 20km/h, kao sto laze i na mojoj AT a cini mi se i na Josephovoj TA, a znam i za jos par At i TA kojima se isto desava... skoro pa tacno 20km/h Ali... da li je ovo bitno... vozite se ljudi... znam da ja hocu , a sta ce sat da pokazuje mene ne interesuje nesto narocito

Nemoj za ovo da me drzis za rec, nisam bas u gram siguran ali oko 300g pola litre

Bas i nema posto smo te deonice vec vise puta prolazili pa nam nisu intresting za fotkanje. A kao i uvek, u odlasku smo nasli i finu offroad deonicu u sumrak a na takvim mestima se obicno prepustimo uzivanju i nikad se ne setimo fotoaparata

Taj deo znamo... U Novom Sadu izadjemo na onu stazicu koju neki zovu auto-put i njime idemo dokle god mozemo, a onda pored Vranja pa Kumanovo, Skopje, Tetovo, Gostivar, Kicevo, Ohrid

i jos malo