Kaciga se skida kada povređeni ne diše. Ukoliko diše, to nije obavezna radnja. Davanje prve pomoći je oživljavanje, pa kada počne sam da diše, sledi postavljanje povređenog u bočni položaj tako da se sve tečnosti cede iz usta i nosa i neće se udaviti jer je najverovatnije u besveanom stanju. Sva ostala prva pomoć nije toliko neophodna i ne donosi uvek boljitak, ukoliko je povređeni svestan. Važnije je obezbediti mesto nesreće i smireno pozvati hitnu pomoć, specijalce koji znaju šta dalje. Oživljavanje unesrećenog koji možda ima još par minuta za spas je odlučujući faktor. Nema se tu šta izgubiti. Umire. Šansa za život mu je samo onaj koji mu pruži prvu pomoć tako što će prvo pozvati hitnu pomoć ili narediti nekome u okolini da to učini pa onda započeti masažu srca. I uopšte, zašto se o tome ovde filozofira i raspreda? Masaža srca je ono što se može i mora učiniti. Sve ostalo je gubljenje vremena, kojeg unesrećeni sve manje ima. Ukoliko se neko poseče, donesite mu flaster. Ukoliko ne diše, oživite ga, nema tu veće štete. Ko neće da pomogne, ovo razvlačenje činjenica i navlačenje neznanja na filozofski nivo, neće nikoga naterati da pomogne bilo kome. Učinite nešto! Idite na kurseve prve pomoći! Budite u stanju da zaista pomognete nekome! Razlikujte običnu gazu od sterilne komprese! Naučite da zavijete ranu! Za boga miloga, za početak prestanite da drvite bez razloga i smisla! Bože blagi...