Napraviš specifikaciju delova sa cenama i sve u našu oglasnu temu.

U pravu si. I da ti kažem, pokajao sam se što sam prodao prikolicu. Bio sam besan jer razglavljuje ceo motor, sve se troši-haba 5x brže ali... Eto, nemam je.

Prodato.

Nekada ni Rotax nije bio dovoljan da bi motor nosio ovaj brend a sada... Ko zna šta se u fabrici dešava, možda su prodali brend, stvarno mi nije jasno

Mi smo za svako davanje kontaktirali Institut. Svaki put je bilo zakazano. Krv smo davali kod njih, uz pomoć mobilnih ekipa ili autobusa. Kontole su bile i do sada, od zdravstvenog stanja davalaca do krvi koja je data. Za nas nema ništa novo, oduvek smo tako radili.

Ok, sledeći put bi trebalo da bude negde u maju. Tada ćemo moći da napravimo veću akciju, negde na spoljnom prostoru...

U Subotu 27. Januara daćemo krv. Davanje krvi obavićemo u prostorijama Instituta za transfuziju krvi u ulici Svetog Save br. 39 sa početkom u 11 časova. Zima je, vasezonski period a ovo je prilika da se tokom davanja vidimo i ispričamo i kada vreme nije lepo. 1. Vuja 2.

Mir Božiji, Hristos se rodi!

U Sremčici je dobro raspoloženje, ukrašavaju prostorije za naš dolazak, deca se raduju...

Nisam baš siguran da ćeš uspeti da očistiš slavinicu a da nakon čišćenja protok bude koliki treba. Pogledaj stanje rezervoara iznutra i ako je mnogo korodirao zapušiće bilo koju slavinicu, staru ili novu svejedno.

064/110-77-97 Vuja

Štrajkuju poštari pa sam zamoljen da se javim za koji dan.

Ostaće na tome. Idemo dalje.

Meni se ideja dopada i nije mi teško da odem do muzeja. Naravno, učestvovao bih troškovima koji se ovim poslom pojave. Ako ima zainteresovanih za ovu akciju zakazaću sastanak u muzeju.

Ta priča potpuno nije bitna jer je iznesena u kontekstu pojašnjenja društvenih prilika. Ali slučajevi da se više puta radi ista stvar nije retkost u bilo kojoj naučnoj disciplini. Nekada se to radi zbog potvrđivanja postojećih saznanja, nekada radi opovrgavanja u zavisnosti od ciljeva istraživanja a nije retkost da se kroz literaturu naiđe na saznanje koje istraživačima do tada nije bilo poznato. Iz tog razloga ove godine formirana je centralna baza podataka u kojoj se sabiraju radovi svih naučnih radnika mada je i COBISS takođe deo novije istorije. Ponašanje u duhu dobrih poslovnih običaja nalaže da se detalji o poslovanju klijenata ne otkrivaju. Otkrivanje poslovnih tajni i zakonom je kažnjivo kao i javno otkrivanje podataka o ličnosti tako da će radoznalost ostati nenamirena. Ipak nije reč o ko zna kakvim tajnama, reč je o modelima oglašavanja putem novih vrsta štampanih medija radi postizanja veće efektivnosti oglasnih sadržaja.

U državi iz prošlog veka je bilo reda a ljudi koji su tada radili bili su zainteresovani za posao koji rade. Pre par godina na jednom naučnom projektu radili su razni naučni radnici sa raznih Instituta. Napravili smo sjajnu stvar, otkrili nešto što ne postoji i bili ponosni na rezultat jer bi mogao da donese velike koristi privredi. I kad je ceo posao završen slučajno sam naleteo na sličan proizvod koji se u kontinuitetu pravio 60-tih godina. Zvao sam Poštu i tražio da mi daju kontakt tih ljudi koji su odavno u penziji. Mnogi nisu imali prilike da dožive ove dane ali sam u jednom slučaju uspeo i došao do jednog od zaposlenih koji je na tim poslovima radio. Stariji gospodin uopšte nije imao predstavu koliko je važna stvar koju su radili jer je njima tako nešto trebalo pa su i napravili. Mahom su na proizvodu radili ljudi sa srednjom školom što znači da nije bilo govora o nekom naučnom pristupu već su uvideli da posao može bolje da se radi i da to treba napraviti što pre. Godine su ga stigle pa mu nije jasno zašto je sve to sada važno kada je država prestala da finansira ovakve stvari već ranih sedamdesetih. Onda sam mu postavljao najteža pitanja o tom proizvodu, ona na koja smo mi tražili odgovor godinama. Čičica je znao sve, čovek nije imao nedoumica a objasnio mi je kako se to radi u par rečenica tako jasno kao da je do malopre na tome radio. Zna znanje!!! Da bih do istih zaključaka došao ja sam radio seriju zavisnih istraživanja, analizirao rezultate sa izdavačima, psiholozima i sociolozima, noćima spavao nisam dok su oni do istog proizvoda došli bez digitalne i kolor štampe, bez elektronske baze podataka, bez računara, ma bez ičega... Lično, mislim da su retki oni koji su omatorili a da se mudrosti nisu naučili. Poučen iskustvom sa posla ponovo sam zvao Poštu ali sada zbog motora. Razgovarao sam sa kustosom koji je razumeo da u muzej može da se dođe najviše jednom u životu zbog lose lokacije i još goreg radnog vremena. Motor sa fotografije korišćen je na potezu od Pertovca na Mlavi do Žagubice. Pitao sam da li je to nečiji privatan motor na šta se kustos uvredio: "ako neko na poslu piše pisaćom mašinom jel treba da je donese od kuće da bi radio"? Ok, dakle reč je o službenom vozilu. Motori su osnovno sredstvo i Pošta je mahom kupovala Tomose jer su domaće proizvodnje a i odlično su vršili posao za njihove potrebe. Međutim u brdovitim krajevima bez puta Tomos nije mogao da savlada izazove pa je moralo da se kupuje nešto jače, robusnije, otpornije... Smejao sam se kako je vikao telefonom dok mu je glas odjekivao praznim hodnicima muzeja: "Uzbrdo bre, uzbrdo a kamenjar, jesi li ti terao nekad uzbrdo sa tolikim paketima"? Kao što reče Lisac, i mi imamo MZ u našem muzeju što je takođe velika stvar koju treba znati a ne kao sa naučnim poslovima u kojima svakih 50 godina pronalazimo ono što smo već pronašli. Pored specijalizovanog muzeja za Istočnoevropske motore u Berlinu najveća počast MZ-u data je u Nemačkom muzeju tehnike u Minhenu gde je MZ izložen uz najveće pronalaske Nemačke industrije: parne mašine, štamparske i tkačke mašine, avione i automobile, kapsule za kosmonaute... sve ono što su Nemci u svojoj istoriji napravili a što je ostavilo traga ukupnom razvoju čovečanstva. A mi, opet u vrhu samo ponovo nedorađeni a sve imamo. Ja ne umem da teram uzbrdo natovaren glomaznim poštarskim paketima a njih samo to interesuje dok oni ne znaju da su napravili najbolji izbor i da zbog toga taj motor stoji u najprestižnijem muzeju jer je primitivne a savršene konstrukcije. Naravno, svi zajedno nemamo poima kakva su iskustva u Britaniji jer su ih i Britanci koristili za potrebe Pošte kao i kod nas. Tada su naši poštari morali da izmišljaju "toplu vodu" jer nisu znali da Britanci imaju isti problem pa da samo prekopiraju rešenje kao što se to danas radi. I tako, bez para i uslova za razvoj i bez obrazovanja na najprestižnijim svetskim Univeriztetima imali smo najbolje rezultate do kojih je moglo da se dođe. Njihovi naučnici, mašinci, saobraćajni inženjeri a naši poštari uz isti zaključak: MZ.

Našao se rezervoar, hvala na podršci!

Potreban mi je polovan rezervoar od 251. Važno je da nije korodirao iznutra jer takav već imam.

E pa moraću da odem tamo. Imao sam u planu da vodim klince ali imaju neko bezvezno radno vreme a parkiranje je praktično nemoguće bilo gde u neposrednoj okolini. Uz gužve koje uništavaju život radnim danima to mi je bilo dovoljno da osustanem. Kad odem, tražiću informacije: otkud tu, kako se koristio, koliko ih je bilo...

Nisam siguran da li se informacija pojavila na Forumu ali ove godine imamo Deda Mraz akciju 23. decembra. Javljam mnogo ranije da bi bilo vremena da se pripremi ko želi da učestvuje u zezanju i uveseljavanju klinaca u Sremčici.

Suzuki GSF 650 Badit, naked, 2007. godište, 57KW/77KS, crni. Stanje perfektno, motor kupljen u Srbiji, realnu kilometražu potvrđuje i servisna knjižica. U motor nema ulaganja, sve je održavano redovno a nakon isteka garantnog roka skoro da i nije vožen. Registracija je istekla, ne vozi se i dalje, stoji... Cena 2.900 evra ili zamena isključivo za Varadera.

Ok, greške se dešavaju, šta da radimo sa temom: premeštamo ili brišemo?

Šta ti je bre, kakva smrt, tek smo počeli...

Sjajan je, treba ga završiti i voziti