odmorite od mene koji dan ... nastavljamo uskoro ...

mi smo se vratili na taj glavni , manje atraktivan put i nastavili dalje … Na drugom kraju kanjona , reka se siri u akumulaciono jezero predivne boje , puno turista . To vece smo spavali u malom privatnom smestaju , za svaku preporuku , ako budete u kraju … cak je i nas verni pratilac na svim nasim putovanjima uzivao u poslepodnevnom suncu Mapa puta dan 5 https://kurviger.de/en?point=44.419962%2C6.735054&point=44.402522%2C6.765261&point=44.322758%2C6.805451&point=44.320741%2C6.806467&point=44.32206%2C6.808798&point=44.327855%2C6.808863&point=44.322209%2C6.886357&point=44.164374%2C7.088445&point=44.088726%2C7.10692&point=44.08975%2C7.059982&point=44.094906%2C6.986403&point=43.954919%2C6.898727&point=43.936689%2C6.678379&point=43.869397%2C6.510118&point=43.835239%2C6.488371&point=43.79427%2C6.389408&point=43.775401%2C6.383926&point=43.793344%2C6.231721&locale=en&vehicle=motorcycle&weighting=curvaturefastest&additional_weighting=&ch.disable=true&use_miles=false&elevation=true&layer=Esri%20Streets

Do pre neki dan nisam znao da to nije jedini Route de Cretes u Francuskoj … Cretes navodno znaci nesto kao brezuljci , vrhovi , i ima jos takvih , cisto turistickih puteva po Francuskoj . Severna strana kanjona mozda i ima nesto malo saobracaja redovnog , dok je juzna skoro 100 posto turisticka , a taj krug sa severnog ogranka pravi petlju oko 22 kilometra duzine , pa se vraca na isti put , samo 500 metara nize … deo tog puta je jednosmeran Posto smo vec bili i umorni i skuvani u kisnim odelima , odlucili smo da samo svratimo do jednog vidikovca , preskocimo citav ostatak Route de Cretes i nastavimo dalje Na kraju krajeva , ovo nam je drugi put ovde , treba nesto ostaviti i za sledece putovanje , zar ne ? Ovako imamo razlog da se vratimo i treci put ... evo zanimljivih ili bolje reci zastrasujucih slika sa Google Streetview … neko je tu promasio skretanje , prosao kroz ogradu a vide se i ostatci automobila …

U selu Castellane nam je bio plan da svratimo do prodavnice , dok sam cekao uz cigaru da zena pazari , ko marsovac u kisnom odelu pod nekom nadstresicom gledao sam gomile motora odlaze i dolaze , a svi kisnu … srecom kroz Castellane cemo proci i u povratku , pa smo produzili i nadali se da kisa vise prestane … Usli smo u kanjon reke Verdon , a posto smo se tu vozili i sledeci dan , nekoliko reci o kanjonu Mislim da nije ni najveci ni najdublji , ali je sigurno jedan od najlepsih kanjona u Evropi . … uvideli su njegovu lepotu i Francuzi , vrlo rano , jos u 18 veku , a vec sredinom 19 veka su kanjon opisali u svim vodicima kroz Francusku . A verovatno je jedan redkih kanjona , bar u Evropi , gde je pristup uraden kao ovde … sve na dlanu … U gradicu Castellane postoji spomenik francuskom ministru saobracaja iz 1850 i neke prilikom njegove posete , kad su valjda odlucili da prave put oko kanjona , kako bi svi mogli da uzivaju u njegovim lepotama . Put postoji sa severne i juzne strane , a ovaj sa severne , gde smo isli danas ima dodat krug koji se zove Route de Cretes Na nekih 10 kilometara van tog sela , kisa nas se smilovala , ostavili smo kisna odela , pocelo je kuvanje , ali smo bar mogli da izvadimo fotoaparat … https://farm2.staticflickr.com/1956/45091225441_e060ee37f8_o.jpg[/img]

Dok smo pili kafu posle obilaska sela , pocelo je da grmi iza brda … zar opet ? Ali se , na srecu , bar za sad to brzo razislo , pa smo nastavili put … dok nismo stigli do ovoga … poceli su da se skupljaju crni oblaci , spakovali smo fotoaparat , vozili jos malo , dok nije pocelo da pada jace , a onda smo morali da stanemo i vadimo kisna odela , pravi pljusak … cekali smo da prode najgore bas na vrhu brane na reci Verdon , ali nisam hteo da pokvasim aparat … sa nama su cekali tu kod brane troje holandanina , tek njih mi je bilo zao … oni su isli na fazon spavanja na jednom mestu pa obilazenje , tako da su ostavili sve u hotelu , krenuli u farmericama i jaknama … pitaj boga dokle su cekali , ako su i docekali da prode kisa …

Interesantno je sto se u selu nalazi i mali moto muzej , za koji nisam ni znao , a nazalost je imao dvokratno vreme , kao i vecina manjih prodavnica na zapadu .. steta …

vrlo simpatican gradic , magnet za fotoaparat , izgraden na maloj litici iznad reke cuvajuci tako prolaz kroz brda iza njega I njegove fortifikacije je prepravljao i dopunjavao onaj od ranije pomenuti Vouban , ali se ne smatra kao njegovo utvrdenje , tu je od ranije ... U gradic se ulazi preko pesackog mosta i citavo selo je bez vozila

Nakon izlaska iz kanjona skrenuli smo magistralnim putem prema nasoj sledecoj destinaciji gradic Entrevaux

nastavili smo put , prosli kroz neki kanjon cije ime neznam , mada sam siguran da su ga Francuzi imenovali , to nikako , nema sanse da propuste …

negde na polovini kanjona , crvena boja stena postepeno skoro nestane , ali put je jos uvek odlican ….

… karakteristika ovog kanjona je boja zidova , videt cete na ovim slikama , a interesantano je da postoji i stari put , uz reku usecen u zidove kanjona , pre no sto su probili sve tunele , za one najhrabrije , peske bi verovatno moglo i sad , motorom nisam bas siguran dali je prolazno …

posle toga , put se malo ispravio , sto se uspona tice , malcice se i prosirio i tako smo nastavili prema selu Beuil Pitate se sta li sam uopste isplanirao put preko takve nedodije ? Iza sela Beuil pocinje kanjon reke Cians , Gorge du Cians prelep put , pokrajina nestvarna , vrlo malo saobracaja , cisto uzivanje

Pricam vam to i iz razloga planiranja , nikad neznate 100 posto sta ocekivati , a ova deonica je isla bas sporo …. Na vrhu tog najjaceg uspona postoji malo selo , navodno iz srednjeg veka , izgleda jako simpaticno , to je Roubion . Pravo da vam kazem , nisam ni znao , a vremena za obilazak nismo imali …

Posle toga je doslo malo iznenadenje … rekoh , izplanirao sam put maksimalno , moja bolja polovina ne voli iznenadenja , nekad mi se cini da ocekuje da znam broj seprentina … to donekle treba i razumeti , u sustini se plasi motora , ali za moju srecu trpi … vec samo skretanje sa glavnog puta kod sela Saint Savueur sur Tinne nije bilo obecavajuce … skretanje desno pod tolikim uglom da sam morao da se okrecem na glavnom putu i vratim sa donje strane , inace malo teze do nemoguce … onako pola znaka beskonacnosti , da sad ne crtam … Tu je poceo uspon na Col de la Couillole , 1678 metara … … znam , rekao sam da i ne pominjemo nista ispod 2000 metara , ali ovaj je nesto sasvim drugo …. put sirine auta plus mozda 50-75 cm , metar tu i tamo , uspon onako mozda ne najgori ikad , ali posten , serpentine slozene jedna na drugu , pita me zena sa zadnjeg sedista Jel ovo jednosmeran put ? Rekoh , koliko znam nije …

vidi se i na ovoj fotografiji , do Nice 95 km , izasli ovi sa mora u planine , da se razhlade … U nekom selu uz put su imali biciklisticku trku , pa su ovaj kuca i njegov vlasnik usmeravali saobracaj … a posle motorista naisli smo i na ove … sa slicnim planovima... jedino sto oni imaju krov , a kasnije tog dana ustrebat ce ...

Odatle , kako smo se spustali u dolinu , bilo je sve vise i vise motora , vikend , idu lokalci na prelaz koji je ostao iza nas … lagano smo sreli preko 200 – 300 motora u sledecih 20-30 km … samo zuji , pomisljao sam da necim poduprem levu ruku u poziciju za pozdrav …. Nisam mogao da vidim registarske tablice svih tih motora , ali mi je bilo interesantno da za razliku od Svajcarske , gde sigurno vise od pola motora koje sretnete budu razni BMW-ji , najvise GS , u Francuskoj nije tako , jos uvek jih ima puno , kao jednog modela verovatno najvise , ali ne toliko , mozda 20 – 30 posto … ili je bio takav dan , tesko reci … ...bio je vikend , pa se razmer onih ko mi koji putuju iz daleka , i onih koji su vise manje lokalci uveliko pomerio u korist ovih drugih , vidite i sami , redko ko ima torbe ...

realno , slike mogu samo delimicno da prikazu sve , u zivo je mnogo lepse … mislim da smo ostali sto bi se reklo sirom otvorenih usta , pa jos vetar na motoru , nije ni cudo da smo ozedneli ... ... tako da smo se obradovali kad smo videli mali zaseok sa kafanicom , rekli ajde da odmorimo . Prijatna planinska atmosfera , okolinu cuva gazdaricin pas , sok i kafa … kafa onako , ali nemam primedbi , nije kafic u Milanu , i ne ocekujes vise .. rekoh da platim , kaze gospoda 3 eura , dam joj 4 i kazem joj da je OK i krenem prema motoru , ona se zahvali ude u zgradu i izlazi par sekundi kasnije , nosi mi nalepnicu prelaza sa kojeg smo upravo dosli … Meni se i ne svida nesto da kupujem kojekakve nalepnice i lepim na kovcege , sta ja znam , bude nekad kod nekoga to lepo , ali nije to za moj motor … Ali ova je nasla pocasno mesto !!!

Prilikom silaska , pojavio se vec neki motor , tu i tamo …

sve unapred , nedelju dana pre polaska , tako vise volimo ... booking sve ... cene ? pominjao sam na pocetku , posto sam zeleo garazu na svakom , malo skuplje , verovatno 80-90 eura prosek mada je Etap u Gapu 59 E sa garazom ...

iskreno da ti kazem , ja kad sam finalizirao turu pogledao sam na Google Maps gde su pumpe i cak sam napravio oznake gde su u nazovi vodicu odnosno instrukcijama koje sebi odstampam pre svakog puta ali uopste nije bio neki problem ... tebi je na GW poprilicna autonomija , predpostavljam ... nema problema mada , i ti kad do kraja preciziras put nebi bilo na odmet da pogledas gde su ti pumpe ...

dubok naklon svaka cast i hvala ti na putopisu !!

nastavak uskoro , bio je to dug dan ...

Danasnji prelaz je Coll de la Bonette , visina 2715 metara sa Cime de la Bonette , visina 2802 metara Ovde je potrebno objasnjenje … U sustini najvislji prelaz u Alpima i samim tim u citavoj Evropi , bar to vredi za ASFALTIRANE prelaze je Col d`Iseran 2770 metara , drugi je poznati Passo Stelvio sa 2757 metara i tako dalje … E sad , citajuci ovaj putopis reci cete da smo vec bili na najvisem prelazu , cemu sad gnjavaza .. Sam prelaz Col de la Bonette – Restefond ima visinu 2715 metara , ali se nekad ( neznam tacno kad ) nasao neki pametnjakovic , na vrh samog prelaza napravio nesto sto bi moglo da se najbolje nazove panoramska petlja oko samog vrha Cime de la Bonette i tako dosao do visine 2802 metra i zeznuo sve … u sustini moze da se obide krug bez da se vracate na isto parce puta , pa nije jednosmeran , ali ipak nije ni pravi prelaz … Postoji u Spaniji asfaltirani put do 3392 metara , ali je u jednom pravcu i odavno je zatvoren za saobracaj Mi se nismo mnogo obazirali na detalje i overili smo i ovaj prelaz …. Inace na samom prelazu itekako deluje svih tih 2802 metra , pustos , nigde nicega , jos smo mi poranili i bili na prelazu potpuno sami , pomalo zastrasujuce , trazi postovanje od putnika … na samom vrhu sem ove stene sa izgraviranom plocom nema ABSOLUTNO NICEGA , a pogled ubija … ni kafane , ni znaka , ni guzve … prava stvar , za mene … uzivanje …

… tu negde smo prvi put ugledali i taj vrh oko koga je kao omca pravljen put Cime de la Bonette , izgleda kao gomila uglja kod neke termoelektrane … … sa putem sprovedenim okolo … ...nastaljamo … sreli smo i prvi motor tog dana , na pogresnoj strani puta … mozda je bio englez spust sa druge strane , oko cuke … tu je u sustini nekad bio prelaz , ali se neko odlucio da treba malo to da ispravi ...

a uspon bas traje , izgleda da je polazna tacka , Jausiers bas nisko … ali ne smeta nam , priroda je prelepa , put odlican , saobracaja tako reci nema , uzivamo … Interesantno je da sa obe strane ovog prelaza postoje neke stare kasarne , bar lice na kasarne , jedne su nesto malo sredene , a druge obnavljaju , valjda je tu nekad bila granica … a pod samim vrhom ima starih napustenih bunkera i topovskih gnezda .. ludaci …