6 sati ujutru, Oliver iz petinih zila pokusava da me izvuce iz kreveta.Jedva otvorih oci kad pored mene cinija sa gulasem, salata neka,puding.....,covek sinoc iskupovao sve zivo za veceru,budio me i budio al uzalud.Kazem mu idi ti i slikaj ja ne mogu pre 9 da ustanem.Kolko je izasao iz sobe,odma se i vratio,Kaze izlazi puno je nebo balona,tek polecu.Ja bio ubedjen da trebamo ici gde i juce i da polecu iznad nekog dvorca,ali ne polecu na par stotina metara od nas.Skocim iz kreveta,telefon u ruke i napolje.Prizor kao iz bajke.Sledeci put se obavezno vozimo i mi.Povratak u smestaj na pakovanje i doručak.Kad smo ustali tacno 0 stepe,bas hladno.Dok je doručak stigao oko pola 10,vec toplije 7-8,i prijatno sunce,tako da resismo da doručkujemo napolje na terasi.U ceni od 10e po osobi,smestaj i doručak koji obuhvata punu ciniju domaceg hleba,przenija sa paprikom i jajima,krem,dzem, marmelada ,med,kafa i čaj koliko zelimo. Sedamo na motore i pravac Antalija,moooore

Sledeća destinacija Kapadokija. Od starih bajkera culi smo price da ko planira turu do Turske bude spreman da kupi nove gume.Njihov asfalt jede gume.Mi prosli vec oko 700-800 km i asfalt je vrhunski,nov,kao put iz snova.I tako sipajući gorivo na jednoj od pumpi,seli malo da odmorimo i bas potegli tu pricu.Sta li im to značilo,kako jede gume,cak i prica onih koji su bili samo do Istanbula da su primetili drastično potrosenost guma.Kao da smo prizivali da vidimo taj put.Nekih sledecih 100km, asfalt kakav nikada nismo videli.Kamencici kao do pola zalepljeni a gornja polovina onako ostra.Bio sam ubedjen da sam slikao ali fotke nema nigde.U vazduhu se osećao miris potrosenih guma.Verujem da je takav bio svuda,pa ih polako menjali novim asfaltom.Da je smirgla dole ne bi onako bilo,ali i pored toga nismo primetili ni jednu rupu na putu,tako da i ako je jako ostar,kvalitetno je odradjen. Kapadokija je prelepa,puna turista, restorana, smeštaja itd.Smestaj u samom centru,sa doručkom,i to jako lepim doručkom 10e po osobi.Tu smo proveli ceo dan,obišli najveći podzemni grad,oko 20000 ljudi je tu zivelo.Zaista vrhunsko mesto.Uvece klepili po koju domacu mucenicu i izasli da se malo prosetamo i da negde veceramo.Kao gosti smestaja Jasmin,imali smo popust u vise objekta,dovoljno je bilo da kazemo gde nocimo.Jedan restoran nam je posebno preporucila gde sluze njihova nacionalna jela,i ako se ne varam nekih 15-20% bi imali popust.Taj restoran je bio pun tako da smo nastavili setnju i primetili neki bajkerski kafic.Aj na pivce,jedno drugo,treće....... Malo kasnije dolazi i vlasnik kafića, bajker koji je bio pre par godina u BG,i odusevio se Srbijom.Pocinje prica kako mu je hobi i pravljenje vina.Hocete da probate.Ma naravno,to bas ide posle piva.Donese i nesto da prezalogajimo,al mi se vec fino zveknuli.Od svih ovih dana,ovde smo se najviše ubili, a treba ujutru ustati u 6 kako bi videli uzletanje balona.Oliver odluči da potrazi jos neku klopu i donece u stan da veceramo jos malo,a ja se jedva dovuko u sobu.Umor,rakica,pivce i vince,sve me je stiglo,tako da sam se zakovao u krevet da Oliver nije mogao nikako da me probudi Da ne davim vise, uzivaj te u slikama

Od Kapadiokije put za Gruziju Batumi.Napisacu ti tacno kojim putem smo mi isli

Put ka Kapadokiji je jedan od najboljih puteva za voznju motorom koji sam ikad video.Ko je vozio Transalpinu,moze da zamisli,ovo je takav osećaj ostavilo na mene, zamislite put Transalpina sa 4 trake, toliko sirok put, a nigde vozila nema.Put je nov,kao pista.U lakat krivinu preko 130 bez imalo muke,pregledne krivine,ma raj za voznju,ali. Uvek to ali.Ovde smo vozili sto bi se reklo za sve pare,kad na izlazu iz jedne krivine,kolko smo izasli iz nje rotacija na putu ,policija i vojska.Uhhhhh,knedla u grlu ne mogu je progutati,kroz glavu sta mi sve nije prošlo, mislim se u sebi ko zna kolko radara nas uhvatilo,pa ovi zvali i vojsku da nas hvata.Vojnik pokazuje mesto gde da se zaustavimo ,ispred nas oklopno vozilo i puca uperena na nas.Najebali smo,samo to mi je u glavi. Ali nista od toga,ovo je granicna patrola i traze da vide samo pecat gde i kad smo usli u zemlju.Malo cudno jer smo bili sigurno 200-250 km od granice.Kasnije srecemo Jos dve takve patrole,na jednoj cim su videli Srb tablice, nisu nam ni trazili dokumenta,cak smo se i slikali snjima.Zaista me je Turska odusevila. Na pumpi sipamo gorivo i vidimo radnici gledaju tablice,ali ne znaju odakle smo.Pita jedan,ja rece Srbija.Ponavlja on vise puta Srbija, Srbija,i klima glavom ne zna gde je to.Kad odjednom povika Srbistan,aaaaaaa,znam,znam.Krecu pitanja otkud mi ovde,gde smo bili,gde idemo i ljudi ne veruju sta cuju.Parkirajte tu pored i ajde na caj.Ljudine, izneli,caj, kolače,ma svaka im čast.(zaboravio da kažem da smo u toku puta stali na nekoj planini da odmorimo i putari koji su tu radili su nas takodje zvali na caj)Pricamo mi da idemo za Kapadokiju al on nas ubedjuje da krenemo drugim putem i pokazuje slike tog puta.Vozi se po dnu neverovatno visokog kanjona,da se nebo jedva vidi,slike izgledaju ne stvarno,i dusa me boli sto ne zapisa kako se mesto zove.Nismo mogli tamo jer smo vec imali Bukiran smeštaj za veceras Taj smeštaj je bio jedan od naj skupljih tokom ovog puta, ako moze tako da se kaze,bili smo u hotelu gde smo bili medju prvima koji su usli u sobu gde smo spavali.Hotel je nov,novcijat, i kostao je 18e po osobi.Steta sto nemam slika,onako umorni,vecerali u sobi,klepili po neku rakiju i pivo i tako se zakovali.

Odličan putopis,lepo je kad neko ima ovakav dar,da prenese iskustva i dozivljaj sa putovanja.Samo napred.

Sledeće mesto koje nam je bilo u planu da vidimo je Kapadokija,Turska.Kako imamo do nje oko 1300km,i jedan granicni prelaz,odlučujemo da taj put podelimo u 3 dana,da odemo do same granice sa Turskom i prenocimo u mestu Batumi.Dok smo trazili smeštaj u pretrazi su izasle slike ovog mesta.Grad izgleda kao iz snova.Super, imaćemo sta videti.Barem smo se tako nadali.Kisa nas je tog dana ubila,padala je kao nikad do sada.Tesili smo se da ce barem pridvece stati,ali ne,jedva je Oliver otišao do prodavnice za pivce i hranu.Toliko je padala da je otišao pesaka,a da nije ni skidao kisno odelo.Ustvari isto bi mu bilo,jer je i kisno fino propustilo vodu.Gledam prognozu i ne verujem.Ovde je spojilo preko 40 dana svaki dan kisa.Kazu nam vlasnici smeštaja da ne pamte goru godinu od ove.Sad nam je jasno zašto je ta cena smeštaja koju smo bukirali.(7e za dve osobe,tri kreveta u sobi sa sopstvenim kupatilom i zajednickom kuhinjom). Objekat je jako blizu mora,koje nazalost nismo mogli da vidimo,tako da nemamo ni slike grada,ali ako vas ne mrzi,kucajte u pretrazi Batumi i sve ce vam biti jasno,grad cak ima i zicaru,kako bi turisti uzivali u razgledanju grada.

Bas tako.Tamo je vreme totalno stalo.Ipak nam je drago da smo je videli i dodali Jos jednu zemlju kroz koju smo se provozali.

Tek ima lepih slika iz Turske,bice nastavak,samo pusto vreme

Pitali i neki prijatelji,pa cisto da se zna,koja je cena knjige

Ja sam pre par meseci isao u Rusiju motorom,usao sam iz Ukrajine.Osim privremenog uvoza vozila,dodatna osiguranja nema.Kolko znam Mozes iz Belorusije u Rusiju,ali je uslov da tu moras i da se vratiš.

Malo sam pisao o ovom prosle godine, mada je tada bilo mnooogo hladnije

Od 02.02 do 04.02 Bavarske sume, Nemačka. Mesto Solla,Loh https://www.bvdm.de/index.php?id=47&lang=3

Kratko i jasno,ide li ko?.Prosle godine jedini sam bio iz Srbije,skup za svako pamćenje.Samo prosle godine oko 5000 motora i preko 10000 posetioca

Zahvaljujući ovim snimcima sam i odlučio da napravim turu oko Crnog Mora do Azerbejdžana.Jedino sto smo mi kompletan put vozili,nismo koristili trajekt.Naravno nama je sad bilo mnogo lakše nego njima tada,i vize se lakše dobivaju i mnogo vise informacija nam je dohvat ruke

Hristos se rodi prijatelji, srećan Božić

Veliki problem je kad u toku putovanja ne praviš beleške.Posao ne dozvoljava vremena za pisanje i postavljanje slika,i iskreno bas sam se odaljio od ove teme. Posle onog puta,gledamo na karti kako se vratiti za Tbilisi a da ne idemo kroz onaj jucerasnji.Nalazimo resenje nekih 30km nam ispada dalje,ali sigurno ce biti brze.Krecemo tim putem,i zaista ne verovatno za Jermeniju,put kao staklo,priroda nestvarna.Dolazimo do kruznog toka i po karti trebamo na prvo isključenje desno, a znak stoji Gruzija Tbilisi drugo isključenje levo.U glavi nam logično bilo da pratimo znak , verovatno je to bolji glavni put,nego onaj nas sa karte.Predeli sve lepši i lepsi.Na granici zavrsavamo brzo i ako ovde strance ne vide svaki dan.Pitaju nas da li smo uplatili karnet za motore kad smo ulazili u zemlji i ako je on vec godinu ukinut.Tu krece sala kako jesmo i da slobodno mogu da nas isplate.Kolko god daju, dobro je.Na granici i jednoj i drugoj osim carinika i nas, nema nigde nikog.To mi se vec nije svidelo.Kad smo prošli granicu sve mi je bilo jasno.Ovo je neki mini granici prelaz i skoro pa ga niko ne koristi,pretpostavite kakav je onda put.Gori nego onaj juce. Posle ne znam kolko sati vožnje dolazimo na isparenjima iz rezervoara na pumpi.Ubrzo i do glavnog grada.Smestaj koristimo isti ,uz naravno dobrodošlicu i vince,presvlacimo se i pravac u drugi po redu,najvislji pravoslavni objekat na svetu.Gruzija je puna lepih manastira,crkva i dvoraca.

U povratku na Azerbejdzanskoj granici nismo imali nikakvih zadrzavanja,vratili papir za privremeni uvozo vozila,pljas pecat i teraj dalje.Gruzija ko Gruzija,uvek dobrodosli,i fini carinici..Na samo par metara od granice,put se racva ,pravo za Tbilisi,levo za Jermeniju.Stajemo i Oliver pocinje nesto da mi mrda,dal da preskocimo Jermeniju,zbog toga sto imamo pecat u pasosu da smo bili u Azerbejdan.Gledam ga i ne verujem.Ja resio da idem,pa makar i sam,i tako mu i predlazem,ako mu se ne ide ,da me saceka u Tbilisi.Ipak odlucuje da krene,Granica je relativno blizu.Na granici,nema guzve,odlazimo odma do kucice i Oki predaje dokumenta,jako ljubazni ljudi,pitaju kao i svi ostali,odakle smo,kuda idemo i td.Ali eto problema sa Oliverovom vizom.Datum rodjenja mu se ne uklapa na vizi i pasosu,sve lepo pise,ali je greska kod njh kad su radili odobrenje vize.Proveravam ja moju,sve je ok.Kazu nam da moramo kupiti novu vizu.Kolko para i vremena,5 dolara i par minuta.Ok,nije problem,menjamo pare ,predajemo pasos,i viza je gotova za par trenutka.Takodje radimo privremeni uvoz motora,i posle granice kupujemo njihovo osigranje za vozila,jer zeleni karton ovde ne vazi nicemu.Kolko smo prosli granicu,salecu nas sa svih strana,ovaj pokazuje vozi ovde,ovaj ovde,treci bukvalno trci ispred tebe i navodi te na trece mesto.O cemu se radi,postoje par kucica koje prodaju osiguranja,a ovi za neke sitne novce,to jest proviziju dovode im musteriju.Zavrsavamo i to,i krecemo za Vanadzor.Put rupa do rupe,a i za policiju nas upozorili da su jako rigorozni,naravno,vole novac.Posle nekih 50km,treba da skrenemo levo,kad ispred nas tabla,zatvoren put,radovi u toku.Na raskrsnici stoji decko i pokazuje nam da ima obilaznica desno,ali da mi motorima mozemo levo,i ako nam nije problem da ga povezemo.Naravno da je problem,nemas ni kacigu.Ubedjuje nas da je to ok,ali ne prihvatamo da ga vozimo.Posle par metra krece prava avantura,put prokopan,rupcage,blato,mulj,ludilo,i tako skroz do Vanadzora.Da smo znali,isli bi obilaznicom.Mrtvi gladni nalazimo na neki lokal gde se priprema hrana,ali trenutno ne radi,sprema samo za putare.Pitali dal moze da spremi i za nas,nije problem,postacemo putariNaravno,covek je spremio ekstra ukusni kebab,i nije nam naplatio punu cenu.U smestaj smo dosli bas kasno,cak na par km od njega pukne mi nosac zadnjeg kofera.Nije ni cudo gde smo prosli.Lokalci su nam pomogli da nadjemo hotel,vidi se da je bio u svoje vreme elita,vrh,ali kao i sve ostalo u ovoj zemljije propalo.Jermenija je definitivno naj siromasnija zemlja u kojoj smo bili,ovde je sve stalo pre 40 godina

Idemo dalje, još par slika, Baku,Azerbejdžan

Nikola Tesla http://imgbox.com/FE9oGNDs

To je to onda od putopisa, šteta ima još mnoooooogo lepih slika.Poslao sam poruku i Pablu ali verovatno nije video,čim mi nista nije odgovorio.

Ne znam zašto, ali sliku Nikole Tesle ne mogu da ubacim.Samo ovo izadje

Obilazak glavnog grada, Baku,ili kako ga zovu istočni Pariz, mali Dubai i grad vetrova.Ovo je i grad formule 1 nasta su jako ponosni.Grad je savrsenstvo, nismo hteli motorima,već smo ga obišli kolko smo mogli pešaka. Kolko smo krenuli u šetnju prvo što smo videli je spomenik, i to ne bilo čiji,nismo mogli verovati Nikola Tesla.Videcete i sami na slikama,prelepe zgrade,šetališta i parkovi. Ono što smo najviše voleli da vidimo uživo su tri zgrade,tornja koji su građeni u obliku plamena.Kompletne zgrade su opremljene led rasvetom,tako da uveče izgledaju kao da gore,dok u nekim trenucima plamen se menja i zgrade izgledaju kao da se viori Azerbejdžanska zastava.Jos par zgrada se prave takvog oblika, neke su gotove,a neke su još u izgradnji. Sta je zanimljivo u ovom gradu,da je on 28 metra ispod nadmorske visine, i da ovde uglavnom konstantno duva vetar. Uživajte u slikama, pošto ih imam bas dosta ubacivacu ih svakog dana po nekoliko