U restoranu smo se fino zadržali,toliko nam je bilo lepo,da nikom nije ni padalo na pamet da pogleda na sat.Tek kad smo primetili da smo među zadnjima ostali,ukapirali smo da je vreme za taksi.Posto nas prijatelj kod koga smo spavali,ustaje rano za posao,da nas nebi budio,ostavio nas je same u stan,a on je prespavao kod prijatelja. Razumem da to uradi neko sa kim se znamo više godina,ali realno mi smo se videli dvaput u životu,računajući i ovaj put. Oduševio nas je sve,i jedva čekamo da ugostimo mi njih u Srb.Ne treba da napomenem da se u restoranu bukvalno nismo posvađali, jer nisu dozvolili da izvadimo jedan jedini euro za večeru. Ujutru,onako mamurni i dalje susimo ono mokro odelo od juče,fen bukvalno ne gasimo, a u stanu preko 40 stepeni, grejanje na maksimum. Polako kolko tolko suvi,pakujemo se i krećemo za sledeću destinaciju, Lasi, grad na granici sa Moldavijom.Moja greška od sinoć,pokazivao sam im slike od rudnika soli,Turda Salina, koji se nalazi na 50 km od nas, ali nam nije uz put. Tolko su im se svidele slike,da nikako nismo mogli da ih ubedimo da to ostavimo za neki drugi put,sad i sad.Ok,idemo sad.Radovi na putu su skoro celim putem,tako da smo malo duže putovali, ali po njihovoj reakciji kad su izašli iz rudnika, vredelo je svaki metar. Zaista svima preporučujem ako ste u ovom kraju,svratite ovde, em je lepo,em zdravo.Slike koje ću postaviti su od letos. Posle njihovog razgledanja rudnika,krećemo pravac Lasi,vreme je fino odmaklo a ima dosta kilometara da se tera.Krecemo ka prvoj pumpi,kad eto i prvog problema. Sipamo gorivo,kisica po malo pada,svi pale motore i kreću,samo moj tak- tak.Prazan akumulator. Kao da sam znao da ponesem rezervni regler, stari je crko,stara Hondina boljka.Ovi se već svi fino uspanicili, nisu znali da imam rezervni,a nikako im ne ide u glavu kako mogu da budem tako mrtav hladan.Kao ono crko regler,ko ga jebe,nije problem ;-) Menjam ga za par minuta,i pićimo dalje.Dolazimo do adrese koje smo dobili od Bookinga,ali nigde table od objekta.Zamolimo prvog prolaznika za pomoć,koji je jedan od retkih na ovom putovanju da pomalo zna engleski.Pozvao je vlasnika objekata i objasnio nam da ga moramo sačekati pola sata,jer je on u međuvremenu poslao meni poruku da pita dali i kad dolazimo, već je bilo prilično kasno i on je mislio da smo odustali od smeštaja, ali ja to nisam video,jer nemam net.Sve u svemu,lepo se završilo,stan je perverzija, 3 spavaće sobe,kuhinja,2 kupatila i sve to prvi stan u prizemlju, za 800 din po osobi. Tu smo siknuli tek po neko pivce i pravac tuš i krevet. Ujutru nam je plan da obidjemo manastir i celivamo mošti Svete Petke. Posle obilaska crkve,Oliver i ja krećemo dalje,a oni kroz Transilvaniju vraćaju se kući.

Ajmo polako,kako bude bilo vremena,tako cu pisati.Ovo piskaranje,sklapanje recenica,gramatika i ostalo mi uopste ne ide od ruke niti me je ikad interesovalo,ali posle procitanih putopisa i putopisa,ne ide da ne napisem bas nista,opet,kolko tolko ce nekom mozda pomoci ako bude krenuo u ove krajeve.Ja cu pokusati da vam prenesem moja iskustva,i da vam fotkama pokazem ove za mene nove predele Ideja u glavi postoji vec par godina za ovo putovanje,ove godine su se ipak uklopile sve kockice.Plan je bio krenuti sam,jer nisam verovao da cu uspeti da nadjem jos nekog.Opet to je tri nedelje puta,nije malo za danasnjeg zaposljenog coveka,koji jedva u godini uklopi dve nedelje slobodnog.Jebiga,kazu ljudi potrudi se ,opet je to samo 20 dana od 356,ali treba vremena i za odmor sa porodicom,pa radovi oko kuce,i svega i svacega.Nije lako.Na prosloj turi po Rumuniji,bili prijatelj Oliver i ja sa zenama,i tom prilikom mu spomenem ovu ideju,koju za ne poverovati on prihvata iz prve.Ipak je on vlasnik privatne biblioteke,na put se krece sredinom septembra,kad on bukvalno kipi od posla.Kaze uklopice on sve ,i krece samnom Pripreme motora za put.Ako nesto mrzim to je da bilo sta radim oko vozila pred put,bilo da je auto,kombi ili motor.Mesec i vise dana pre je ok,ali pred put nikako.Ovaj put nisam mogao mnogo da biram,posla je bilo preko glave u servisu,tako da sam bukvalno svoje stvari pakovao par sati pred polazak,motor takodje.Gume sam stavio nove,morao sam zameniti ulje,odnosno svo ulje na motoru,filter ulja,filter vazduha,plocice prednje i zadnje,svecice,kvacilo je bilo pri kraju,ajde,sigurnije je zameniti i njega,3 dana pred put crkne i akumulator,menjaj i njega i za svaki slucaj narucim i rezervni regler od Joske da se nadje za put.Sve to izadje fina cifra,jos se meni uklapalo da 5 dana pred put istice i registracija,daj zeleni karton,vadi putno osiguranje,i opa,stvori se cifra na koju nisam racunao kad sam se spremao za put,verovali ili ne,ova je veca cifra od one kolko me je izaslo celokupno putovanje,18 dana,smestaj,hrana i gorivo Na put smo trebali krenuti 15.09,ali ja sam imao previse posla i obaveza u servisu,da smo pomerili za 20.09.Dogovor je bio da se nadjemo na pumpi oko 8h,na put krecemo Oliver i ja,ali par dana pred put javljaju mi se 3 drugara koji odlucuju da nas isprate do Moldavije,nikad nisu bili u Rumuniju,a culi su od mene toliko lepih stvari za ovu zemlju,da su morali da se uvere licno.Dolazak na pumpi,hladno i tmurno vreme,do danas kap kise nije palo a od danas javljaju kisu narednih 4-5 dana.Pozdravljamo se sa svima i od ovog trenutka avantura pocinje Do granice je padala umerena kisa,nije bilo strasno,granicu prelazimo jako brzo i vec na prvoj pumpi u Rumuniji stajemo da sipamo gorivo i doruckujemo.Kisa vec pocinje ozbiljno da pada.Plan nam je stici u Alba Luliu,grad u kome zive moja nova dva prijatelja,koje sam upoznao na proslom putovanju kroz Rumuniju.Tad su mi rekli da kad budem dolazio ponovo u Rumuniju,da im se obavezno javim,sto sam i ucinio.Do njih imamo nekih 500km,stim da kisa vise nije bila kisa,nego potop.Stajali smo par puta u nadi da ce stati,ali ona je padala sve jace i jace.Posto zivi u zgradi,koju sigurno ne bi nasli,nasli smo se ispred marketa,gde je kisa napokon posle 500km,stala.Ni jedno kisno odelo nam nije pomoglo,prvi dan putovanaj,a nama i gace mokre.Sramota me je bilo uci kod coveka u stan,cedilo se sa nas ,kao da smo iz reke izasli.Inace,kod njih pada tako jako vec par dana,dva dana pre naseg dolaska 10 ljudi je uzgubilo zivot od oluje i bujica koje su izazvali ovi pluskovi.Domacin odma ukljucuje grejanje u stan,i donosi nam fen,kako bi se kolko tolko osusili.Naravno napunio je gepek pivom i vinom u marketu za dobrodoslicu.Insistirao je da ne veceramo u stanu,nego da nas odvedu negde u grad.Ono sto me je odusevilo kod njih,i ako je restoran relativno blizu,oni nisu hteli da idu svojim kolima nego su pozvali dva taksi vozila,da i mogli i oni da se opuste.Alkohol i volan nikako,i to smo se uverili kod svih ,cak ni casu piva nisu hteli da popiju dok voze svije vozilo. Odvode nas u elitni restoran,dvorac ako se ne varam iz 14 veka,koji je izvanredan,originalna muzika,i bez duvanskog dima su stvari koje su me odusevile.Za hranu smo zamolili domacine da nam naruce neko njihovo tradicionalno jelo,tacan naziv neznam,ali znam da je nesto slicno tazevini u gulasu,a unutra kacamak.Prelepo.A uz hranu narucio je malo pivo Po koja fotka,sa puta je nemamo jer nismo ni mogli da stanemo da bilo sta slikamo

Superiska, moram da te pohvalim, mnogo si nam pomogao svojim savetima,mi smo još u Tursku, a sad polako i kuckaj putopis,i ja ću moj kad se vratim,ali meni to i ne ide baš najbolje od ruke

Treba da promenim naslov teme u oooooooooko Crnog mora. Zahvaljujući našoj ambasadi u Ukraini,napravili smo nekih 600-700 km više i izgubili ceo dan. O čemu se radi Pitao sam ambasadu dal možemo preko Ukrajine na Krim,da li je bezbedno i da li nam treba neki dokument više.Naravno da je bezbedno i da je to normalan granični prelaz, nemoj te ka Donecu, tamo se puca.iz Odese krećemo ka Sevastopolju, kad na granici patka,kulturni vojnici su nam rekli da moramo nazad do Hersona po migracionu dozvolu.I ako je bila Subota, ubedili su nas da oni rade.Vracaj se nazad po katastrofalnom putu,kad zgrada zaključana.Cak i piše,subotom ne rade.Tako da odlučujemo da ne čekamo ponedeljak nego krećemo skroz na sever Ukraine i ulazimo u Rusiju na Belogorod.Ukraina ima fenomenalno dobre ljude,al putevi su očajni.Rusija krajnje dosadna za vožnju, samo pravo i ograničenje na auto put 90 na sat.Gruzija prava perverzija kako ljudi tako i sve ostalo. Hranu nikad nigde lepšu nisam jeo..Azerbejdžan isto pravac dosadan,kamere na sve strane.Baku neverovatno lep,zovu ga mali Dubai i Istočni Pariz.Trenutno sve ovo pišem iz Jermenije, koja je neverovatna,gostoprimstvo i toliko dobrih ljudi nigde nisam video.Ovo sam ispisao brzinski a kad se vratim,pokušaću malo više i detaljnije da vam opišem ovo fenomenalno iskusto

Šta se desilo druze

Planiran za 2019 ako bude sve kako treba. Inace za ovu sam se lomio između Azije i Afrike, i pobedila je ova prva

Hoću,samo malo ako ugrabim vremena,trebali smo 15-tog krenuti pa smo pomerili za 20-ti.Nikako sa vremenom ne stizem

Nikako nismo mogli pre,ni zbog odmora ni zbog posla.Kako gledamo temperature, po prognozama su idealne, od 20-25.U pojedinim delovima Kavkaza biće dosta hladnije, mozda par stepeni u plusu,ali izdrzacemo i to.

Hvala druze,narucio sam od Joske za svaki slučaj,ipak je to put od 8000+km U svakom slučaju dugujem pivo na ponudi

Stigle vize :-D

Ima li neko da iznajmi regler za Hondu vfr 1998god :-D Da,dobro ste pročitali,20.09 krećem na turu oko Crnog mora,moj regler za sad radi odlično,ali pošto mu je to boljka,voleo bi kod sebe da imam rezervni za nedaj boze.Nebih kupovao jer cu verovatno u skorije vreme menjati motor,a platio bi nekom da mi iznajmi na 20 dana

Hehe,prepravljeno

Prijatelj i ja krećemo na ovu avanturu 20.09 Grubi plan je krenuti iz Svilajnca, pa preko Rumunije,posetiti grad Jasi,celivati mošti Svete Petke, pa kroz Moldaviju stići u Ukrajinu,mesto Odesa.Odatle Rusija i Sevastopolj, pa sve Rusijom do Vladikavkaza.Imali smo volju i želju da se vozimo sve pored obale mora,ali tu nailazimo na problem zvani Abhazija,sporna teritorija Gruzije,gde se može ući iz Gruzije ali ne i iz Rusije.Gruzijanci to shvataju kao nelegalan ulaz u njihovu teritoriju i postoji mogućnost lisavanja slobode,odnosno da budemo uhapšeni.Zato idemo iz Vladikavkaza kroz Prelep nacionalni park Gruzije do Tbilisi,pa odatle do najdalje tačke našeg putovanja Baku,Azerbejdžan. Tu smo dva dana,pa nazad kroz Gruziju u Jermeniju,jer Jermenija i Azerbejdžan nisu u dobrim odnosima i granice su im zatvorene. Takodje i Granica između Jermenije i Turske su zatvorene, tako da ponovo idemo u Gruziju da bi ušli u Tursku.Kroz Tursku planiramo da obidjemo južnu obalu,pa kroz Grcku i Bugarsku nazad u Srbiju Za putovanja potrebne su nam vize za Azerbejdžan i Jermeniju,dobijaju se u roku do tri radna dana na net aplikaciji,nema potrebe ici po ambasadama, što je super stvar. Dobio sam neke informacije da za ulazak u Azerbejdžan potrebno uplatiti depozit za motore, a da postoji mogućnost da se ne plaća ako ostajemo manje od 72h.Poslao sam e-mail ambasadi Srbije u Baku,sa pitanjem vezano za ulazak i očekujem odgovor ovih dana, pošto naši i Beogradu ne znaju,kažu mi da pitam graničnu policiju Azerbejdžana, hehehe Ukratko to je to za početak, ako neko ima neki savet ili ideju sta videti i obići,slobodno nek piše Pozz

Ne znam kako ovu temu nisam video pre,pratio do sad na Facebook -u

Ja u tom pravcu planiram oko polovine septembra,za sad krajnja destinacija je Baku,Azerbejdžan, ali otom potom,mozda i odemo dalje.Mada ja idem sa vfr-rom,tako da ne mogu ni upola proći i videti ono što ćeš ti

Ima li neko novosti o ovoj destinaciji,i granici izmedju ove dve drzave

Svaka čast za opise predela.Planirao sam ponovo Rumuniju par dana,ali ovo tvoje pisanje,menja planove.Ako odlučimo u taj kraj,javljam se da popijemo neko

Posle i vise nego dovoljno pica,odvukao sam se polako u sator.Ovaj put sam lepo usao u vrecu,tako da mi je bilo zaista prijatno spavanje,Naravno u pitanju su dve vrece,jedna letnja,ubacena u zimsku,koja trpi temperaturu od -21,tako da sam se prvo vece namucio da se uglavim,a sad je vec bilo dosta lakse,tako da sam grejalicu upalio pre nego sto sam legao,i kad sam se probudio.Problem se desio ujutru,onako mamuran, izgoreo sam skroz ,zedan,da bi cisternu popio,imam sok,ali kao da ga nemam.Zaledjen skroz. Cak i ispred grejalice,trebalo mu je bas dosta vremena da se kolko tolko odledi Sledi najgori deo,jutro oko 7h,temperatura -18,treba se pakovati.Nekako uvek imam manje mesta kad se vracam nego kad odlazim,jos se sve steglo,tako da nema sanse da stane i da se vrati gde je bilo.Sva sreca poneo sam praznu rezervnu torbu,koju sam sa ovim stvarima ladno napunio Plan za povratak nisam imao,krecem,pa cu videti gde cu stati,prespavati i nastaviti kuci.Spakovao sve,sedam na motor,stavljam mobilni da se puni,kad ono prc,punjac ne radi,a baterija na 7 %.Obecao sam kuci da cu se javiti kad budem krenuo.Ustvari,dogovor je bio,da kad god stanem i sipam gorivo,da im se javim,da im kolko tolko smanjim brigu,koja nije mala.Stajem na prvu pumpu u Nemacku,sipam gorivo,trazim punjac,oni ga nemaju .Nista,picim dalje,jos nekih 200km,u Austriju sipam gorivo,nalazim punjac,kad on 50e,reko nema sanse,trazio jos malo,i nadjem neki za 24e.Sta cu,kupujem njega,dolazim do motora,kad ponovo prc,ne puni.Dal je telefon riknuo,ili upaljac na motoru.(,kad sam stigao kuci,utvrdim da je upaljac crko od temperature) Sad vec ludim,da teram do kuce je ludost,da trazim smestaj bez telefona,teze ide,a i kako se javiti kuci.Od svih ideja koji su mi padale na pamet,resih da ga nagazim do Srbije,pa ce tu biti vec lakse.U Linc me je uhvatila blaga kisica,ali i ako je temperatura bila oko -9,nije se ledila na putu.Kasnije oko Budimpeste,provejavao je sitan sneg,ali nije se zadrzavao,i nije mi pravio problem.Ulaz u Srbiju,i vec poznata reakcija carine i policije.Krste se i levom i desnom .Saljem poruku mojima,i tu je bio kraj baterije.Kod nas sam vozio dooooosta opreznije,jer nam je put takav kakav jeste.Naj rizicniju situaciju sam imao,posle Bubanj Potoka.Manji lancani udes iz pravca Nisa,Polako usporavam,spustam noge,i primecujem da je taj deo puta zaledjen skroz,gledam u levu stranu sta se desava,i sva sreca,kao da me nesto teralo da na sekundu vratim pogled u pravom smeru,ispred mene,na samo par metara,okrenut poprecno auto,stoji u mojoj i desnoj traci,bez i jednog jedinog svetla.Verovatno se okrenuo ceo krug,poprecio se po putu,i u tom trenutku mu se ugasio auto.Kako sam ga izbegao,i otisao u levu traku,to ni sam neznam.Bukvalno sam bio gola voda,tresao sam se kao prut.Pa tolki put da prodjem,ovde da se sjebem.Do Svilajnca sam vozio dosta sporije,a i magla je bila jako velika.Najzad,kraj auto puta,iskljucujem se za Markovac,adrenalin radi samo tako,i evo me,Svilajnac.Hiljadu stvari mi prolazi kroz glavu,bio sam bas ... Ulazim u moju ulicu,kad ono,nesto sto nisam ocekivao.Ispred moje kuce gomila ljudi,prijatelja,rodbina,dosla da me sacekaju,uh nesto me steglo u grlu ,zaista prelep docek.Naravno,odmah je usledila grejana rakica,meze i vince,vise nije bilo ni umora ni nicega,samo lepo raspolozenje. Sedeli smo dugo tu noc i pricali,pokazivao im slike,koje do sad nisu imali prilike da negde vide. I tako,jedan od mojih snova je ispunjen,u povratku 1100km,u jednom danu,na jakom minusu,stajanje samo za gorivo.Znaci sve se moze ako ima volje za to.Ostaje da ostvarim i druge snove. Hvala svima koji ste pratili ovaj moj putopis,i zelim vam,da i vi ostvarite svoje snove ZIVELI

Mislio sam da prikupljas informacije za Nordkapp I za to,samo nek je zdravlje

Bravo,jako korisne informacije

Jagnje iz Hrvatske.Momci ga dovezli motorom,lepo kažem,likovi legende.Kolko sam čuo,prošlih godina su imali i prase i jagnje.

Ne verujem.Strasno.Sta je sudbina.Iskreno saučešće njegovoj porodici i celom moto svetu.Izgubismo dobrog coveka

Gde se kod nas mogu kupiti kvalitetne moto farmarke

Nastavljamo dalje,jos par fotki,i druzenje sa momcima ex Juge.Inace tu prvi put vidim ovakav razanj,onako jos malo u pripitom stanju,gledam i ne verujem.Kaze ladno lik jagnje pecemo na domacu sljivovicu i krompir,dosta je jedna litra rakije,ali krompir mora stalno da se menja.Vidim dve zice i nista drugo. Inace,mora samo sljiva,tako veli,od loze vrti mnogo brzo,pa se ne ispece lepo.Ja se savi reko da probam tu sljivu,kad oni ne,ne,ne,ne,ne,izgorece nam jagnje I tako pijem ono pivo i gledam u te dve zice i u onaj razanj,i tek posle par minuta ukapiram o cemu se zapravo radi.Razanj je stvarno vrhunski smisljen,u samu cev raznja se nalazi motor i baterije,i bukvalno se pali kao bateriska lampa,na dugmence na kraju.Ceo razanj je iz delova,tako da kad se zavrsi sa pecenjem,opere se,lepo se odvije u delove i spakuje u mali kofer.Trazio ga kod nas,cena oko 250e.Nije jeftin,ali je odlican za kampovanja .Razanj je bas bio atrakcija za mnoge posetioce. Gitara i ovo vece nije izostala,stare Jugine pesme samo pice.Planirao sam samo pivce,dva,da bih odmoran ujutru ustao,i spakovao svu opremu,sator itd,ali atmosfera je bila i vise nego odlicna,i u takvim situacijama i ne primetis kako vreme leti,tako da sam opet zaginuo fino do posle ponoci