Počeli smo valjda od sreće malo i da se šalimo ili nam je svima isti pogled na život....samo pozitivno i sve je rešivo....bez nervoze i panike....ma sve u svemu ne znam ni ko je od nas provalio da je gospon. Crnac sa plaže u stvari Zulu ratnik i da je sigurno bacio neke čini na nas vudu magijom zato što smo mu se onoliko smejali....Eh da je znao da smo mu se divili....bio bi blaži... Prekidosmo smeh opet pametnom odlukom da je bolje da što pre krenemo da nas ne uhvati nevreme i da ova sitna kiša ne pređe u jaču! A inače po ostrvu nismo nikada vozili brzo pa nećemo ni sada bez obzira na vreme jer smo bili ne/opremljeni kao što jesmo. Goli i bosi. Ipak nas je uhvatilo! Počela je da pljušti kiša.....a vetar nije prestajao već se pojačavao... ......mi nigde.... .....sa desne strane brdo....sa leve more .....napred magistrala......ništa u blizini....30 km do kampa....25 do prvog gradića.... Potosa. Šta nas snađe....

....naravno da nam nije padalo na pamet da čoveka slikamo drugačije nego ovako kako smo.....a i to zbog nekih drugara iz BG i belog sveta sa kojima smo bili na vezi...i zbog toga što smo Nemanju sa ovakvim dokaznim materijalom mogli da nastavimo svi da zezamo i kad smo se vratili u Bg..... Iz daljine.... Iz blizine....skupio se čovek jer je počeo lagano da duva vetar.... .....malo se osušismo i odlučismo da krenemo nazad.....ipak je ova plaža udaljena nekih 30 - tak km od našeg kampa....I naravno da je to sada podrazumevalo penjanje uzbrdo do mesta na kome smo ostavili motore. Ali kada je Nemanja hteo da upali svoj motor nije se desilo ništa....Još jednom....i još jednom....ništa! To je značilo da smo nas tri uradile ono što smo jedino mogle i trebale. A to je da sednemo na neko kamenje pored puta...i čekamo da muškarci reše problem i da se ne mešamo i ne paničimo....jer sve je rešivo. Dosta puta do sada nam se to pokazalo....I sva četvorica su krenula da rešavaju problem.....a to je značilo da se prvo utvrdi šta se desilo. Vetar je sve jače duvao...a nebo ispunilo oblacima. Malo se i smračilo....e neće valjda nevreme. Tu gde smo se mi nalazili nije bilo ničega. Nazad na plažu? Šta ćemo na plaži? Do jedine taverne koja je na obali trebalo je dosta pešačiti jer je sa druge strane....I šta sad? Pa moraju sami naći neko rešenje kao i obično. Niko ovde nije neiskusan....sva četvorica sami znaju da odrade i poprave svašta nešto.....svako na svom motoru. Pa čak i mi koji smo TDM-a kupili mesec dana pre puta. Samo nismo imali dobre informacije kolika mu je rezerva....a ni vremena da to proverimo....zašto je ovo bitno videćete.... ....Nas tri smo smišljale šta ćemo da radimo ako krene nevreme jer nemamo gde da se sklonimo osim u dva plastična WC-a koji su stajali malo dalje od nas..... I onda su shvatili da se radi o akumulatoru. Nemanji je bilo skroz nejasno zašto jer ga je promenio bukvalno dan pre polaska na more. I sve je bilo u redu do sada. Znam samo da su i neke žice našli kod nekoga u koferu pa onda pokušali približivši Dekijev motor da nešto izvedu sa tim. Sve ovo će Deni da vam objasni bolje....čim nađe malo vremena da napiše koju reč u ovom našem putopisu. I to sa tim žicama nije upalilo. Akumulator je prazan! Kada su uspeli da dopru do njega shvatili su sledeće. Da je dečko koji mu je nameštao akumulator zaboravio da stavi valjda neki šraf pa je akumulator pri vožnji i truckanju poslednjih dana po raznim zemljanim podlogama spao na nešto i probušio se. I šta sad? Pa ok nema im druge osim da guraju Nemanju a on pokuša da upali tako na gurku. Deni i Čeda naravno jer Deki ne može da trči zbog noge. A kako da ga guraju tu gde smo kada ne mogu da uhvate zalet? To je značilo da odguraju motor do magistrale uz veoma strmo brdo kuda smo sišli pa da ga posle uhvativši zalet guraju dok ne upali. I eto rešenja! Da li trebam da vam kažem da su Deni i Čeda pocrkali gurajući ga uzbrdo....i da se čika Murphy pojavio baš kao po običaju u pravo vreme.... ......vetar je počeo nenormalno da duva. Bukvalno su na momente to bili udari vetra a nebo se potpuno smračilo. Kada su uspeli da izguraju Nemanju na magistralu već je lagano počela i da pada sitna kiša.....Tu dobro uhvatiše zalet....... Prvi put....trči i guraj....ništa! Drugi put....pocrkaše trčući...opet ništa! Upali iz treće!!! Jupiiii jeeeee....dobiše spontani aplauz od nas tri.... sreće našeeee.... Inače ovo nije slika od tog dana jer nam nije baš bilo do slikanja....ali čisto da vam dočaram kako je to izgledalo tog ali i svih ostalih dana gde god da smo išli. Nemanja je akumulator promenio u Kavali kada smo se vraćali. Na ostrvu nije imalo gde da se kupi. Spontani aplauz koji su dobili od nas tri je taj dan bio stvarno spontan jer smo bile presrećne što je uspeo na gurku da ga upali....ali su ga dobijali i svih ostalih dana kada bi posle stajanja negde.... i kasnijeg guranja uspeo da ga upali.

Pa jes' vala baš....tako nekako... ....I brže bolje se poskidasmo svi i pravac voda..... Lakše je bilo da se smejemo u vodi i da komentarišemo nego tu na obali a čovek koji je uzrok smehu leži iza nas na ležaljki....Bio je u društvu "onih" dveju dama i još jednog gospodina u kupaćim gaćama! Francuzi su.... Preslatko kučence je njihovo....i zove se Čarli....piše mu na koskici - ogrlici koja mu visi oko vrata.... ....sve u svemu...niko od nas do sada nije išao na nudističke plaže i ni u snovima nismo očekivali da ćemo ovde zateći nudiste i biti baš pored njih. To je njihov izbor kako žele da se kupaju....kao što je naš da recimo eto putujemo motorima.....Ali ono što je nama bilo najsmešnije jeste Nemanja koji je insistirao da se smestimo tu....jer naravno mi smo kulturni porodični relativno mladi ljudi širokih shvatanja....pa što bi nam smetale neke dve "gole tete".....doduše ispade da nismo ni približno toliko širokih shvatanja kao ovi Francuzi....pogotovo kada se pojavio gospon. Crnac. Svi smo otišli u vodu osim Slavice. Ona je odlučila da ostane na steni. Nju je noga toga dana već počela zaista jako da boli i da je zateže otok da joj se nije više ni ulazilo u vodu. I naravno..... Nemanja: - Zlato....pa baš ti se sada ne kupa...?? ....Pa bolje ti je da uđeš u vodu....videćeš kako će vodica da ti prija za nogicu... Šta ćeš tu sama na steni a mi svi daaaleeeko što dalje od obale u vodi.... Kao odgovor dobio je samo: - Nemanja prestani! Nije prestao... Sve vreme iz vode mašući rukama je vikao: - Slaaaaviiiceeee......vidiii...naaaaasssss.....svi smo ovdeeeee.....vidiiiii kako se kupamoooo.....Gledaj ovaaaamooo ljubaviii.....vidiiii...kakoooo smoooo zanimljiviiiii! Igramo looopteeee!!!! Ne! Ne okreći se nazad! Ovamo gledaj! Šta tamo iza tvojih leđa ima toliko zanimljivo da gledaš! Čuješ li šta ti pričam! Ne okreći se! I dok se Nemanja bavio ubeđivanjem Slavice da uđe u vodu i gde da gleda....Deni i Deki su se bavili nama dvema. - Vidi ljubavi kako je lepa pučina.....na obali nema baš ništa zanimljivo....vidi pučinu srećooo.. - Deni. - Šta se ti toliko smeješ....čovek go pa go pa šta? Auuu mam...mu....ipak kako je moguće ...ko brisač. - Deki. U vodi su njih četvorica razvili i operativno - odbrambenu strategiju! Koja odprilike izgleda ovako: 1.) Ako Crnac bude krenuo u vodu: Odmah žene potopiti i držati ih u vodi dok neuđeo ceo! 2.) Kada uđe ceo: Izvući ih napolje odmah i to ne samo iznad vode već sve do plaže....što dalje! 3.) Držati se na okupu sve vreme motreći na žene gde su i u kom pravcu gledaju! 4.) Od sada pa nadalje svaku plažu dobro osmotriti i videti da nema u blizini još koji.... 5.) I poslednje: Da sva četvorica kada krenu napolje iz vode plivaju sve do samog plićaka a onda dalje nastave puzeći po plaži sve do peškira....ne ustajati ni slučajno!!! Da ne bi došlo do nekog upoređivanja od strane žena....bolje to izbeći na taj način.....!!! E baš su vickasti ovi naši muškarci zato ih i volimo! ...odosmo mi u goste....pa kad se vratimo ...nastavak i naravno slike!

" Godine su relativna stvar – kad prevališ brdo, dobiješ dodatno na brzini......" - havajska poslovica Sa njom smo se oduševili........sve vreme je muljala neki čips i nameštala svoju japankicu....Predivna je ..... i zaista nismo mogli da joj odolimo.... Nadamo se svi ( Čeda već jeste tata i trebao bi uskoro sa svojim četvorogodišnjim dečačićem Jocom ponovo na Tassos ) .....da će nekada......... ikada...........jedan takav mali anđeo ispuniti naše duše i srca....naše sate i dane....popuniti ogromnu prazninu....... Ko razume razumeo je.....nažalost mi smo se po tom pitanju odlično razumeli....... A do tada ima samo dva izbora........... mi smo izabrali da budemo pozitivni i veseli.....a kada se desi....E to smo se već dogovorili!!!! Ićićemo u tako željenom.... proširenom sastavu..... opet svi zajedno!!!!! Daće Bog!!!! .....no hajmo..... o tome svemu neću/ne želim više ovde..... život ide dalje..... Nije nam se išlo...... ....ali je glad bila jača....pa odlučismo da krenemo samo da Slavica opere koju turu čaša pošto nismo imali da platimo.... ....a i majice u kojima su se dragi muževi kupali treba da se osuše....Deki je svoju okačio na jedino drvo na plaži.... I usledio je pokret..... Odlučili smo da toga dana obiđemo celo ostrvo.....celom duzininom njegove obale, koja merena u krug, iznosi 93 km. A da naravno u prvoj taverni koja nam se dopadne na izgled stanemo da nešto i pojedemo. Ovaj gospodin pored kola, Makedonac, nam je toplo preporučio da jedemo baš u toj na koju smo naišli posle nekih 20 - tak kilometara. Da obavezno probamo grčku musaku, grilovanu fetu....mmmm lepo zvuči.... I dok smo čekali da poručimo....Čeda je zamišljao da je u kozmetičkom salonu....krastavac je odličan za ten.... A tek što je vruće..... Grilovana feta je pravi specijalitet....to nam je bilo predjelo....nakon čega smo jeli odličnu ali čudnu musaku sa plavim patlidžanom i pire krompirom...Za svaku preporuku je. I naravno lignje....Tassos je poznat po pripremanju lignji - kalamara...... Živeli! Samo kada bi ga konobarice ugledale Deki bi uvek dobijao posle glavnog jela....DVA tanjira lubenice........ Maca na drvetu iznad nas je pomno posmatrala dešavanje za stolom.... Siti i srećni! Idemo dalje..... Sledeće stajanje ako nam šta drugo usput ne privuče pažnju je Paradise Beach! Mnogi je smatraju najlepšom plažom na Tasosu. Nalazi se između Aikija i Kinire. Voda je vrlo plitka a istočni vetrovi sve vreme prave prijatne talase tako da izgleda potpuno nestvarno. Tako su nam rekli a mi smo se prošle godine i uverili na jedan dan.....da je zaista lepa...da je pesak kao brašno....voda tamne teget boje sa puno talasa koji se penušaju pri obali....i da se u taverni na obali služe odlično spremljeni rakovi....... Samo spuštanje na plažu je vrlo komplikovano...Jako je strmo sa puno velikog kamenja....Mi smo se prošle godine jedva spustili KLE-om....i zato smo odlučili da dođemo sa druge strane plaže . Bila je to pametna odluka zbog motora ali se moralo odatle pešačiti. I opet nije bila poenta da plaćamo ležaljke jer je već bilo popodne a i nećemo se sigurno ni tu zadržati do uveče....ili možda hoćemo? Muškarci su bili brži u spuštanju a i požurili su da ispitaju teren i pronađu mesto gde ćemo se smestiti .....Nas tri smo išle polako zbog Slavice....Nemanja je bio najbrži u pronalaženju mesta za nas.... U jednom momentu se vraća do nas i govori nam kako je našao mesto na samom kraju plaže na nekim stenama....i da je super i da ima hladovine....i lep je ulaz u vodu..... i tako....... i da samo tu ima hlada....kad već ne iznajmljujemo ležaljke.....Vraćaju se i Deni i Deki koji nisu baš oduševljeni mestom....i smatraju da je bolje da se smestimo negde drugde....Na to Nemanja počinje da ih zeza kako neće tamo jer ima nekih "golih teta" ? A onda počinje da se šali sa Jecom i samnom da ako nam ne smetaju te "gole tete" idemo tamo. Obe mu odgovaramo da nama toplesi ne smetaju...da smo dovoljno dugo u braku i jedna i druga pa smo prevazišle te male bolesti sa početka i da smo krajnje tolerantne i nimalo ljubomorne ( KAO!!!! )...... Deni i Deki se još uvek dvoume....sigurno ne zbog "golih teta" ....već zbog hlada koga verovatno nema dovoljno za sve a obojica su dobro izgorela....Nemanja da bi ih ubedio seda sa sve rancem da dokaže ono o čemu priča.....Pristižemo i nas tri koje jesmo malo u čudu jer su dve "tete" na ležaljkama tik uz Nemanjino odabrano mesto za sve nas - POTPUNO GOLE!!!! Deni i ja prošle godine nismo videli ni jednog nudistu...... doduše mi smo bili na ležaljkama dosta udaljenim od ovih stena.....Čedi se mesto sviđa! ...pokušavajuči da se suzdrži od pogleda i osmeha...navalio je da mazi neko kučence koje nam je prišlo..... Jaooo što je zanimljivo ovo kuče....sada ga mazi i Deni.... Nemanja sa sve rancem na leđima se i dalje ne pomera....kao da se zalepio tamo gde je seo....Sa osmehom nam svima i dalje objašnjava kako je savršeno mesto.... mi počinjemo da se raspakujemo....gledamo u vodu željni da se što pre okupamo.....I u tom momentu iz prelepe teget plave vode mora pojavljuje se Crnac!!!! Čovek je krenuo baš u tom momentu da izlazi iz vode....i izlazi .....i izlazi......Valjda svestan svog izgleda trajalo je to njegovo izlaženje kao usporeni snimak........a pritom je zaista jako visok i građen kao atleta....široka ramena.....ravan stomak....a kada je morska voda dosegla ispod stomaka....ŠOK!!! I on je POTPUNO GO! Deki: U maj...mu....ko brisač je.... Deni: Hoće li više izaći.... Čeda: A izlazi iz hladne vode....pa kako li je ovako.... Nemanja...ne progovara.... I lagano ovaj Adonis prođe pored nas.....koji samo što redom nismo popadali u vodu .......njih četvorica iz svojih razloga....a nas tri.....paaaa.....šta reći.... Nemanja je ostao da sedi sa sve rancem na leđima propraćen komentarima nas tri: " Odlično si mesto našao!!! Bravo!! Bravo! Od sada ćeš uvek ti da nam pronalaziš mesta.....Bravo Nemanja....I to što si nas zezao za "gole tete"....koje i jesu tete i nisu devojke pa su se malo oklembesile uopšte nam nesmeta! NAPROTIV!!!! Izraz njegovg lica sve govori..... Teško je dočarati koliko smo mu se smejali....svi.... Nastavak i dokazni materijal sledi ......i ne brinite nije eksplicitan.....

Plan za drugi dan našeg odmora - nepostoji!!! Uostalom plana uopšte ni nema!!! Na moru smo!!! To je ono što je sigurno!!! Para imamo na gomili koliko imamo!!! I to je evidentno!! A šta ćemo i gde ćemo....ma ko to zna.... Jedina želja koju smo svi poneli od kuće je bila da obiđemo celo ostrvo! I to je sve! A kako, kog dana šta obići i kuda.....e to smo smišljali u trenutku....pustili da nas vode emocije i događaji....bez presije, pritiska i planiranja.... E tako se mi tog drugog dana nađosmo svi u kampu kod nas. I premda smo se juče bili dogovorili da ujutro idemo u manastir a premda je već bilo 9h odložili smo to za sutra ujutro za 7h......Na brzinu svako dade svoj predlog..... jednoglasno se odlučismo za Mermernu plažu....a posle? Pa posle ćemo posle da se dogovorimo!!! Evo malo aktera jučerašnjih dešavanja i jutarnje atmosfere. Malo je rano ali su nas stomaci i usta već boleli od smejanja ....a šta nas sve danas čeka.....eh da smo znali čuvali bi snagu.... ....prepričavaju se dešavanja od sinoć....kokosijada od 18 eura je potpuni hit tog jutra..... On koji je uzrok većine dešavanja.... E kada se dobro ismejasmo krenusmo put Mermerne plaže! Čuli smo da je put veoma loš....nama amortizer ne ispravan pa kako ćemo mi....ma dobro polako ćemo.... .....a šta ako mora da se hoda jer dalje ne može motorima kako će Slavica....ma dobro polako ćemo.... ....eto toliko smo se pozabavili i rešili problematiku mogućeg lošeg puta i našeg stanja....Idemo! Mermerna plaža se nalazi na istočnoj strani ostrva Tassos..... Ide se prema Limenasu prvo mesto u koji ste došli kada ste sišli sa feribota, koji je od nas udaljen nekih 40 - tak km, pa kad se izadje na glavnu magistralu sto ide oko ostrva, ide se levo prema mestima Panagia, Potamia..., posle kilometar skrene se sa magistrale levo, pa posle 500m desno put vodi na Makryamosu. To je kompleks bungalova sa plazom, ali na samom ulazu u taj kompleks ima rampa....ja ovo bolje neumem da objasnim ....ali Deni je tu ako nekome treba precizniji opis. Javi se Čedo! Od te rampe na ulazu u kompleks Makrijamos treba krenuti desno, zemljanim putem. Od tog mesta do same plaže ima 3,5-4km. Put je zemljani, ali nije toliko loš. Dovoljno je širok te se tako mogu izbeći rupe. Čedo hvala za ove slike !!!! Sjajane su! I nakon malo truckanja....prašnjavo beli stižemo... I sve je belo.... A pred nama neverovatan prizor fantastične plaže sa snežno-belim, mermernim šljunkom i tirkizno plavim morem.....oduševljeni smo! Još bi mi tu stajali i oduševljavali se pogledom koji je stvarno neverovatan da nismo pocrkali od vrućine i jedva čekali da se bućnemo.... Plaža se zove Saliara, ali je poznata kao mermerna plaža. Obala je prekrivena sitnim belim šljunkom, odnosno mermernim kamenčićima..... Zanimljivo je da su kamenčići uvek hladni pa je šetnja po obali neverovatno prijatna na visokoj letnjoj temperaturi. Ono sto izdvaja ovu plažu od ostalih je boja vode, koja je zbog bele podloge kristalno plava zbog čega neverovatno podseća na tropske egzotične plaže..... ...i sve je divno osim što je jako velika gužva....nekada je ova plaža spadala u zabačene plaže za koju je retko ko znao. Onda su je nazvali "srpska plaža" jer je najviše posećuju Srbi....i tako....ostala je želja da je vidimo praznu....i ovako je čarobna ali mislimo da je tako doživljaj još lepši.... ....jedva smo čekali da se smestimo....i kupaaamoooo...u pozadini svira lagani jazz.... Ovo na Nemanjinoj glavi je od mrežice u kojoj je bila lopta koju smo kupili za vodene sportove.... Omiljeni "sport na obali".... Evo ko će najviše da se bavi "vodenim sportovima"..... ....Yogi - Deki kralj! Naš Hemingvej! Bilo je i onih koji su morali da se kupaju u majicama....izgorelo se a što peče ........

A dok ne nastavim......evo malo ovih Čedinih "umetničkih"....kojekude slikanih.... Čeda je naravno u blizini.... Kakav li je ovo performans....? Ovde je ukapirala....ha,ha....ali mu i pozirala.... He, he.....i što bi ti rekao: "....pa da, pa da " ....legendo!

Ma bolje slika te dve Nišlijke...da se iznenadimo kratkoćom suknji itd Eh Mikula.......... Nemanji je on više ličio na Mitra......( Mirića naravno) ....no svejedno Mitar ili Michael ......njegove slike nema....jedino ako i njega Čeda nije "uhvatio" ....mobilnim....kada je hvatao....hoću reći snimao ove dve...... Štampar.....suknje su im zaista bile prekratke....štikle jako visoke....a one našminkaaaneee....lele.....ma dve Cece uživo..... ....videlo se da im je omiljena pevačica i po izgledu.....Nas tri smo naravno komentarisale da je sve to previše za letnju varijantu izlaska i da je baš bezvezeeee..... .....Deni, Deki i Nemanja naravno da su se složili sa nama kaoooo.... .....a šta su drugo mogli/smeli.... Uh, baš smo grozne ponekad mi žene..... Pre nego što nastavimo.....samo nešto da dopunim jer nisam stigla sinoć a baš mi se hoće jutros! Ovim mojim Top 5 .....kojih u stvari ima 6..... ....treba dodati još jedno ime! Ne zato što krilatica za 6 - toro ne postoji već zato što je istina...i bilo bi ne pravedno zanemariti i jednu ženu među svim ovim muškarcima....koja retko piše ali kada napiše prosto je milina čitati i svaki put otkrije i nama njenim saborcima na tim putovanjima potpuno drugačije viđenje istog!!! Ovde zaista moramo ubaciti još jedno ime!! Trinity! I tako za sada...... prema mom mišljenju....evo ih - 7 veličanstvenih!!!! p.s. Inače....morskog "konja za trku" i nas tri imamo ....njega smo naravno slikale i to više puta i njegovu sliku ću sigurno postaviti da vam dokumetujem događaj od tog dana.... Naš Adonis ( ..... jedan od grčkih Bogova kome po legendi/predanju niko nije ravan po lepoti bio....) .....je jedan krupniji primerak CRNCA!!! .....No otom potom....kada dođe red na još jedan blam.... ....a bilo ih je na ovom našem letovanju koliko hoćete..... Večeras nastavljamo....

Jeeeeeeeeesteeeee svetac ......"večeras" je prošlo još pre par večeri..... ....ali.....koliko je tvoja konstatacija tačna i jednostavna...toliko je moje objašnjenje komplikovano.....a nije "domene"....već se tako samo od sebe nametnulo.... Htela sam ja još iste večeri koliko se moglo od obaveza da bar malo nastavim ovo naše putešestvije u reči i slici....Ali.... Svaki put kada bih ušla u "putopise"......bacila bih pogled na štamparov vremeplov .....da vidim da nije možda napisao još koju rečenicu, neki komentar, prisetio se još nečega.........i zanela bih se! Čitala bih ga opet sve izpočetka po ko zna koji put....i bila oduševljena kao prvog puta! I kao što rekoše pojedini jako visoko su postavljeni standardi njegovim putopisom....zaista jako visoko! I definitivno je ušao u Top 5 ljudi koji najbolje pišu....prema mom mišljenju.....Štampar, Lalajko, Oblak, Mikulanac, Charuga, Alkos......uh ima ih 6.....Ma ima puno zanimljivih putopisa ....ali ovi su.... A onda se pojavio i Gliga sa svojim neverovatnim poduhvatom...."One Man Show "... I iskreno nakon svega mi se uopšte nije ni pisao ovaj moj! No razmišljajući shvatih da je glupo da ga ne završim pa i zbog ovih ljudi koji su i došli na Tassos čitajući upravo naš putopis....a uostalom smo ga zbog toga i pisali....da ako neko poželi da krene u tom pravcu ima sve potrebne informacije uz po neku šalu, pošalicu, dogodovštinu....viđenu našim očima. I da se držim svog stila, jer svako treba da bude originalan i jedinstven....i da ne pokušava da kopira druge....jer je to uostalom i ne moguće! Lako se prepozna i "provali"...... I odlučih da ga nastavim i završim sa ovakvim razmišljanjem! Nataša hvala na citatu tata Ničea! Opet si citirala pravog pisca u pravom momentu na pravom mestu! A ja ću dodati samo još nešto...pa ko razume valjda će nas shvatiti! "...Onaj ko u običnoj cigli vidi podjednaki kolorit kao u ruži postojan je kao kamen...." neprilagođeni....kontroverzni....genijalno jednostavni.....Čarsl Bukovski. Eto pošto opet napisah šta mi na srcu stoji .... ....idemo dalje! ( Slika sa ove žurke nema...video zapis čekam da nam bude dostavljen i nadam se da je dobar.....) Posle nemilog događaja sa osom tog prvog zajedničkog dana na moru dogovorismo se da ipak odemo na tu žurku na koju smo bili pozvani. Premda je u nekom kafiću u Limenariji gde su Slavica i Nemanja imali smeštaj....neće ni njoj biti teško da dođe. I toliko joj nije bilo teško........ da su njih dvoje došli sat vremena posle nas na dogovoreno mesto jer ona nije mogla ništa da obuje od otoka..... Što se nas petoro tiče....sve nas je zanimalo isto....šta li se podrazumeva pod Srpskom žurkom? Ok...naravno da će biti naših ljudi....ali nismo mogli da predpostavimo da je to u neko doba večeri podrazumevalo i obavezno puštanje Cecinih pesama. Zemljo Srbijo! Pa zar da nas po njoj poznaju i prepoznaju....Zašto? Doduše mi smo tada i otišli....bilo nam previše....I moram ovde da razjasnim jednu stvar. Nismo mi gadljivi na narodnu muziku, naprotiv, volimo ponekad da se zezamo i pevamo kada nam dođe! Ali ne svaku....i ne u svakoj prilici. A ovo nije bila prilika i nije nam došlo.... Očekivali smo neki dobar domaći rok .....što je i bilo...na početku... Prilazeći kafiću na ulici su nas sačekale one dve Nišlijke koje su nas i pozvale da dođemo. Bilo ih je zaista teško prepoznati. Mislim da nismo bili iznenađeni samo mi... kratkoćom suknji , kompletnom šminkom i visinom štikli....već i sam Čeda....u najpozitivnijem smislu.... Ali ne mari....izljubi se on sa njima dvema....mi ostali se nismo ljubili samo pozdravili.....i sedosmo za prvi slobodan sto napolju. A sto baš prekoputa gazde kafića! 200 kila debljoj verziji Michaela Jacksona u uskoj pripijenoj bodi-majici i zulufima....koji sedi za stolom sa još petoricom sličnih kopija originala... Popadasmo od smeha.... I tako....muzika trešti toliko da se mi ne čujemo iako urlamo........ a sedimo za istim stolom ....Ljudi đuskaju....Opšti je metež....Kafić se sve više puni a nama sve manje ostaje tu. Ali hajde da sačekamo Nemanju i Slavicu pa da vidimo šta ćemo. Pri tom Jeleni i meni stižu kokteli - Sex on the beach-....ja ne pijem koktele ....ali hajde besplatan je za devojke...pa kad su već donele....Deni ga proba...ne voli ni on ....komentariše da je bljak! Kao neka vodica sa kokosom....ali da nema puno alkohola....pa mogu da ga pijem i ja....Deki poručuje pivo. A Deni odbija jer će da poruči kada dođe Nemanja. U neka doba eto i njih dvoje. Nemanju koji vrišti od smeha jedva uspevamo da odgovorimo da ne ode i ne slika se sa Michaelom koji izgleda "opako"....muzika i dalje trešti a kafić je sada prepun ljudi....prevelika je gužva...u tom za naš sto jedna od ovih dveju naših devojaka spušta 4 koktela!!!???? Ok možda je jedan za Slavicu....možda je još jedan poručila Jeca...ja nisam sigurno....možda jedan Nemanja.....a čiji je još jedan???? Gde je Čeda za sve to vreme bio nemam pojma a kamoli šta je pio.........mogli smo da predpostavimo.... Devojka odlazi....vraća se sa još 4 koji spušta na sto pored...i vraćajući se nazad....obraća se Deniju koji je sedeo najbliže prolazu: - Kokteli odmah moraju da se plate! - Koji kokteli? - Deni je u čudu. - Pa ova dva....koji nisu za devojke! - Ma ko ih je uopšte poručio....ja nisam.......uostalom ja ne pijem to sr....i hoću pivo! -Deni je kategoričan. - Doneću pivo ali prvo da se plate kokteli! - kategorična je i Nišlijka. - Ok neću da se raspravljam...koliko su? - odlučuje Deni da postupi mirno i zrelo. - 18 eura!!!! Pošto smo uvideli da se nešto dešava a od jačine muzike ništa nismo mogli da čujemo....svi se približavamo da ukapiramo . Rasparavu sada nastavljaju Nemanja, Deki i Deni. Ko je šta i nije poručio....ali posle par minuta ukapirasmo da je klasična "navlakuša" u pitanju. Besplatni kokteli za devojke....onda se u opštem metežu muškarcima donosi nešto što nisu ni poručili....kao neće primetiti... ...ili se neće raspravljati...kao što je ovde bio slučaj. Sve u svemu....nakon svega platiše oni ta dva koktela Deni i Nemanja pošto jedini nisu imali piće i nisu pili ništa i onda je krenuo smeh! Ma nek' ide život! Mi smo na odmoru! Kucaše se njih dvojica pijući one bljak koktele....Sve u svemu opet nas odraše! E naš Čedo skupo su nas koštale ove tvoje devojke....5 kafa i čaša koka kole u Potosu 27 eura....i dva ne naručena odvratna koktela 18 eura! Ma za uživanje drugara sve..... ....pošto u kampu postoji ne pisano pravilo da se tiho priča posle 23h....što je i logično jer ljudi spavaju po šatorima....ne treba ni da vam pričam koliko se puta čulo ....psssstttt....tiše malo.....a,ha,ha,ha......ćuti.....psstttt......a, ha,ha,ha.....ne ciči....pssstttt......da bi utišali jedni druge kada smo se vratili....ali sam sigurna da su blam naše afere "koktel" čuli i oni u šatorima tik uz moree...... I tako se završio naš prvi zajednički dan na moru!

"Posle dugo vremena noc provodim van grada, zaboravio sam koliko nebo zapravo lepo izgleda..." Mislim da si prvi koji je uspeo da napravi tako prelepu fotografiju zvezdanog neba! Sve su tu! Nijedna ne fali....Svaka čast! "Na Zabljak i ceo Durmitor se rado vracam, samo kada sezona ne bude u jeku. Otici na planinu radi odmora i svuda se gurati sa gomilom se bas i ne uklapa u moju viziju odmora....." Upravo tako! " Kada se priroda igra rezultati obavezno zadivljuju.." Svaki put! "Noge nad ivicom..........." E ova rečenica je obeležila ceo putopis! Gligo svaka tebi čast na hrabrom i iscrpljujućem poduhvatu.....Priroda je prelepa i hvala ti što si nam je dočarao fantastičnim fotografijama i tekstom!

Hajde piši jooooš.......mnoogooo je lepoooo......

Hvala ti @ Lukac puno i kao što ti rekosmo na pp jako bi voleli da ste Ljilja i ti mogli sa nama no biće prilike! @ hard....Mislim da ti je Potos za mlade u smislu da ima baš bogat noćni sadržaj.......Svejedno je da li je avugst ili septembar tamo "vri" od ljudi...Za one koji to vole je verovatno super jer je prepun je kafića, barova i sl. A inače ovi naši prijatelji što su bili sa nama su bili prošle godine na Zakintosu i prezadovljni su! Probaću da saznam od nekih ljudi koje smo sreli i upoznali se lično sada na Tassosu u kampu, a znali se samo sa jednog foruma o putovanjima, spominjali su nam neko od Grčkih ostrva a znam sigurno da nije Mikonos....gde je kamp celom dužine plaže gde su sve kafići i diskoteke i bukvalno je za mlade od 18 - 25 godina raj na zemlji!! Sve vreme je muzika, koncerti, zabava....Oni su pobegli... ...posle 7 dana jer im je bilo previše.....Ovi ljudi dolaze za nekih 20 dana sa Tassosa pa ćemo imati informaciju.... Eto toliko.....večeras nastavljamo putopis!

Kada sam počela da pišem ovogodišnji naš letopis ili ti Tassos II deo....Tassos 2012. mislila sam da ga pišem po danima. Ali uvideh da se sve ovo što sam do sada napisala izdešavalo za samo jedan dan koji se još nije završio....pa odlučih da se koliko budem mogla držim te odluke. Ali je vrlo teško! Ne može se to lako rečima opisati! Svaki dan negde oko podneva idući na razne strane i doživljavajući razne stvari više ni mi nismo mogli da se setimo gde smo bili i šta smo radili juče! ....E zato je pod naslov ovogodišnje grupne posete Tassosu trebao biti: " Ne znam gde sam, ne znam ko sam...." ....čuvena Čedina rečenica. Sve u svemu za sada stadosmo na Slavicinoj otekloj nozi i povratku u kamp....i pripremama za srpsku žurku u Limenariji tog prvog dana. Trebao bi da nam stigne i snimak te žurke.....iskreno se nadam da je dobar....jer ima se šta videti! Upoznali smo lično Michael Jacksona a to već nije mala stvar složićete se!

Pričaju ove tvoje slike same za sebe.....ja sam se na svakoj zadržala da bih otkrila svaki detalj i šta drugo reći osim da su fantastične.... .......neverovatni motori nikada bar sa moje strane viđeni, lepi ljudi, i Hirurg je na jednoj ako se ne varam, one na kojoj si ti fenomenalne, bina fantastična.....svemirska...a tek oni ogromni kotlići sa Bog te pita čime unutra.....i srpska zastava....ma svaka čast i hvala ti! Apsolutno si preneo atmosferu ovim slikama..... dok se ne odmoriš i nađeš vremena pa budeš i pisao!

....nije off biti radoznao....... .... evo objašnjenja! Naša mala plesačko - pevačka trupa "HaNiMuNBluD" ...nas 12 - toro...i prijatelji......

Naša štafeta - Dekijev štap! On je zaista na ovom našem letovanju bio neizbežan! I nije poslužio samo Dekiju već i ....... Nakon kupanjca gde Dekija nismo mogli da izvučemo iz vode kada je i nastala legendarna Nemanjina rečenica po kojoj ovaj putopis i nosi naslov : " Deki izađi iz vodeee kupaćeš se i sutra istooooooo" .....Slavica je imala bliski susret sa nadaleko poznatom Tassoskom osom - pčelom .....kao i Deni prošle godine...a takođe je alergična! Zgazila je na osu kada je htela da sedne na motor! E ovde je već nastala blaga panika u našim redovima....da što pre krenemo jer noga počinje da joj otiče neverovatnom brzinom. Ona mora što pre da popije neki lek protiv alergije....pa smo odlučili da dođe u kamp kod nas jer taj lek ima i Deni. Ima ga i ona ali je kamp u Pefkariju gde smo mi bliži 3 km od Limenarije gde su njih dvoje odseli. Njena noga je nakon par minuta izgledala ovako.... A nakon nekog vremena i kasnije ovako....menjala je boje posle iz ove bordo u žutu, plavu, ljubičastu.....ma strašno. Sve u svemu sve je prošlo u redu stigla je da popije lek na vreme i većih problema nije bilo osim što je to veče a i narednih dana jedva obuvala svoje starke...ali ipak došla na srpsku žurku na koju smo pozvani. A i svih ostalih dana išla gde god da se išlo i pešačila polako ali nije odustajala....a otok je bio ogroman. svaka joj čast na izdržljivosti....ni ona ne spada u kilave....to smo svi zajedno zaključili....Čak je posle jednog dana nakon ovog nemilog susreta njene noge i ose krenula šala kako sada imamo dvoje kljakavih u ekipi! Ali ni to nije sve....nije kraj iznenađenjima.....biće ih još....ali čujte naš stav je bio samo pozitivno pa od tog stava nismo ni odustajali. Ma ako treba da je nosimo nosićemo je naizmenično svi.....ali ima da ide sa nama sve gde i mi budemo išli i tačka! Ne ostavljamo je! Složila se! E onda je u kampu uveče bivalo uglavnom ovako............ njih dvoje Deki i Slavica....i dve stoličice pod noge da im bude lakše!

I jedva smo čekali da poskačemo u vodu da se malo rashladimo posle vrelih cena u Potosu! Hm, hm...o čemu li se ovde vodi razgovor? Ma važno da je momenat uhvaćen a mi smo pustili maštu na volju kada smo videli ove slike pa ih zezali sve vreme... Ova je za tebe Daki! Doduše ne mašemo....kao što si nam tražio kada smo se čuli, ali je to samo zato što nam bilo mnogo žao što niste Nataša i ti mogli sa nama na ovo putovanje!

Evo, evo....ko je još video da čovek ponekad treba i da spava.......E baš svašta! Sve u svemu to veče mi jesmo otišli na tu Srpsku žurku u Limenariju više zbog Čede i Milice nego zbog nas.......I opet zbog nekih "zanimljivih" dešavanja te večeri narednih dana vrištali od smeha kada bi se setili iste....Eh, taj dan je baš bio ispunjen dešavanjima a bio je tek prvi zajednički dan na moru! Stajling nam isti! Go!! Sa ove plaže pruža se pogled na veličanstven manastir Sv. Arhangel Mihaila. Dogovorili smo se da ga sutra ranom zorom propisno obučeni posetimo. Manastir je ženski i zaista ga vredi videti i obići i ako neko nije vernik.... ispuni vam dušu. Nama je ovo zaista bila želja još od prošle godine a i ostatku ekipe.

I dok ne nastavim ovaj naš letopis sa konkretnim dešavanjima potkrepljenim slikama moram zbog šireg auditorijuma da razjasnim jednu stvar! A to je zašto baš ja pišem ovaj putopis od svih nas koji smo ga zajedno doživeli! i verovatno će tako i ostati uz po koju upadicu dragog mi supruga moga....vama poznatog kao Bandolera! Objašnjenje je jednostavno! Bandolero trenutno nema ovo malo viška vremena koje ja imam...a ostali....pa ostali...su ljudi koji nisu sa ovog foruma. Ali su bajkeri i voze motore a pritom su sjajno društvo! Jelenu i Dejana smo upoznali prošle godine na jednoj zajedničkoj vožnji i putovanju kod Natašinog strica u Bosnu ( Doboj ) na koje smo bili pozvani i mi i oni. A nakon toga se povremeno viđali na opet tako nekim zajedničkim vožnjama na koje su ljudi pozivali i nas i njih na vožnju i druženje. Nemanju smo takođe upoznali tom prilikom. Njegovu lepšu polovinu Slavicu smo upoznali pre par meseci u "Semaforu" bajkerskom kafiću verovatno poznatom širim narodnim masama.... Čedu na Goču na KingsTown music festivalu u maju ove godine. I svi oni pripadaju nekom drugom forumu....ali i to je skroz ne bitna stvar. Ono šta je bitno jeste da su i sami marsovci na motorima koji pripadaju nekom intergalaktičkom forumu došli da letuju na Tassosu u vreme kada smo i mi tamo inspirisani upravo našim putopisom od prošle godine a da su pozitivni i dobri ljudi kao ovi naši sada već "morski prijatelji" bila bi ista srdačna reakcija sa naše strane. I zato nije bitno ko je šta i ko čemu pripada bitno je da su ljudi dobri ljudi i to je jedino što je nama dvoma bitno. Sve ostalo su trice i kučine....ili ti lični izbor i stav u životu i o životu i međuljudskim odnosima. A ovo je naš stav. Isti je i u odnosu na onu svima nam poznatu "drug na drumu"....ovde bi se to nazvalo "drug na moru". Moram ovde da spomenem i kolegu Lukaca ( Ljilja i Dragan) koji jesu sa našeg foruma i koji su nam se par dana pre polaska našeg na Tassos javili na pp da će i oni doći u kamp....ali se sa njima dole nismo našli.... ...ili oni nas nisu našli a imali su kontakte..... ali dobro videćemo gde su Ljilja i Dragan bili kada se vrate pa nam napišu putopis. E sada pošto napisah šta mi na srcu stoji idemo dalje.... Plaža Psiliamos zaista spada pored naravno ne izbežne čarobne Mermerne plaže u jednu od najlepših. Peskovita je.....s' tim što smo se mi nadžodžili na ono kamenje, stenje.... iz jednog vrlo prostog i jednostavnog razloga. Nismo hteli da plaćamo ležaljke ili piće ( pivo je 2, 2,5 eura kafa isto toliko ukoliko ste ispod suncobrana a ovako 0,65 centi u prodavnici) jer smo se na plažama koje smo posećivali zadržavali u proseku 2,3 sata pa odlazili na drugu.....Pa smo se snalazlili tako što smo nalazili prirodnu hladovinu ispod drveća ili ovako na stenama.... Momci su se sjajno provodili.... A i mi smo... Pošto nam je drugar Čeda bio solo....moralo je da bude i ovakvih fotografija....nije mu zameriti....živ čovek... .....i biće ih još.... Taman kada smo se nas tri lepo raporedile na svojim peškirima spremne za dobijanje preplanule boje....naši dečaci povikaše : "Devojke pokret gladni smo!!!! Okej...pravac Potos na giros! Potos je prvo mestašce na 5 min od Pefkarija gde nam je kamp. Ovde je giros zaista odličan i pristojne su cene oko 2,5 eura i sok 2 eura. Za one koji nameravaju da idu kada se uđe u glavnu uličicu je sa desne strane pored nekog salona nameštaja. Pogledajte njih dvojicu u pozadini....posle dobrog jela i kupanja vala malo dremnuti.... No naravno nije im dugo potrajalo. Hteli smo da se prošetamo po Potosu i sednemo negde na kafu dok ne prođe vrućina pa da se uputimo ka nekoj od sledećih plaža! I odraše nas! Potos je zaista lep gradić, prepun kafića za one koji to vole, potpuno u morskom stilu....kažu da uveče trešti muzika na sve strane...mi nismo bili noću pa ne znamo....takva vrsta provoda nas nije interesovala...ali se čuje čak iz kampa...Verovatno su zato cene po kafićima...neverovatne! Naravno mi to nismo znali a niti smo proveravali kartu pića kada smo seli u jedan od kafića! U bre ovo se čak i rimuje.... Usput nismo mogli da odolimo jednom prelepom štenetu sa plavim očima.....mazilo ga je 14 ruku u jednom momentu....šta ga snađe.... I tako smestimo se mi u jedan od kafića sa deeeeebeeelom hladovinom i našom konobaricom! Devojka u žutoj majici je Nišlijka. Oduševila se kada je čula da pričamo srpski a i mi kada nam je donela račun. Čeda se naravno separatisao od nas parova.....Milica je takođe iz Niša...slatka je što jes jes...ali mi platismo 5 kafa i 1 čašu koka-kole = 27 eura!!!! Lele..... Tako da opet za sve koji nameravaju da idu na Tassos a posete ili odsednu u Potosu...zaista proverite pre nego što sednete bilo gde kolike su cene pića. Kasnije smo od njih dve čuli da je tu na rivi u tim kafićima uglavnom tako. Jeste lepo ali i skupo ali neka ide život! Nas naše Nišlijke pozvaše da dođemo to veče na Srpsku žurku u Limenariji!! Besplatni kokteli za devojke....pih ja ne pijem koktele ali hajde šta je tu je ...ostali piju. I mi obećasmo da ćemo posle dugog navaljivanja doći! Iskreno mi na ovom odmoru zaista nismo noću išli po kafićima i tome slično. Ustajali smo oko 8h,9h....zujali po ostrvu, kupali se i zaista bili aktivni ceo dan. Večerali smo ili u kampu ili negde po restoranima poneli pivo i sokove na plažu i družili se međusobno. Ili ostajali u kampu i išli na spavanje oko 23h, 24h. A nismo inače u fazonu nekog ludovanja noću....davno nas je to prošlo a i bilo nam lepše ovako. Bilo nam dovoljno što smo zajedno prepričavali i smejali se dogodovštinama u toku dana. Mislim da je ovde jedino Čeda bio u hendikepu ali se i on brzo snašao. Nekako jedva progutasmo kafu i koka-kolu od 27 eura i krenusmo dalje.... ......ka Livadi beach -u....

Sjajno!

Društvance na okopu ispod suncobrana.... Jeca je jedina na suncu.....

Glavni fotografi! Nemanja se vraća sa pivom za društvo.... A Čeda nam ga baca u vodu....Hvatajte drugariiiiiii.....ma zar ima išta lepše.... Deki faca! Čovek je lafčina! Živeli! Naš morž! Naravno Čeda i Deni glavni za fotografisanje! Umetnička! Denijevog oka delo.... ....mi svi bili oduševljeni kada smo je videli!!!!

Street triple....ovo je odlična informacija pošto je nama, društvu, pala slična ideja na pamet jer Tassos je zaista "ostrvo koje se voli"....i kome se mnogi već godinama vraćaju a ima i zašto. Evo i ovi naši drugari koji su bili sada sa nama su istog utiska kao i mi! Tassos IMA DUŠU! Prvog dana na našem prvom grupnom jutarnjem veselom "zboru" dogovorismo se sledeće.....Da budemo potpuno opušteni kao što prirodno i jesmo i da radimo apsolutno sve što nam se radi....idemo gde hoćemo, vozimo koliko nam srce hoće, naravno kupamo se .....probamo sve moguće specijalitete, pijemo koliko i šta nam se hoće ...trošimo koliko hoćemo....i koliko traje da traje!!!! E to se zove "UMEĆE ŽIVLJENJA" !!!! Da nam ovaj odmor bude maksimalno uživanje za sva čula....i tako je i bilo! Na Tassosu smo ostali celih 7 dana....ali je delovalo kao da smo bili 20! Toliko je sve bilo sadržajno i prepuno događaja i doživljaja! A što se povratka tiče.....ma i to smo odlučili da bude po principu "lako ćemo"....kuda nam se bude htelo!!! I to ćemo se dogovoriti kada dođe vreme da se kreće....Samo ću vam reći da su oni koji su trebali da rade u ponedeljak zvali svoje predpostavljene za još po jedan slobodan dan! Eto dokle je došlo!!! Ma nije nam se razdvajalo uopšte.... A izgovore smo smislili zajedno! To ću vam otkriti kada dođe red na taj deo! Samo ću vam reći da su krajnje genijalni! I upalilo je! Svi su produžili odmor za još po jedan dan! No i to otom potom....Hajmo sada da obiđemo ostrvo!!! Prva plaža na kojoj smo se svi zajedno kupali prvog dana je bila plaža kampa....tu nismo napravili ni jednu jedinu sliku jer smo toliko bili željni kupanja, skakanja, ronjenja....da se nismo setli ni da postoji fotoaparat ....razumete nas naravno....Nakon dobrih dva sata kupanja, osušismo se i posedasmo na motore....Vožnja po ostrvu je prelepa, krivinarenja koliko hoćete, a pogled na more i pučinu fantastičan....Prva sledeća na kojoj smo se zaustavili jer nam se dopala kako je izgledala je.... Plaža - Psiliamos .........e nju smo zvali sve vreme "naša plaža"....mnogo nam se svidela....i stalno smo usput gde god da smo išli odlazili i na nju.... I pravac voda....jupiiiii..... Inače drugar koji nosi štap je polomio nogu u Beogradu mesec dana pre polaska na Tassos. Ne na motoru. A sedam dana pre nego što su krenuli sam skinuo gips da bi mogao da vozi! Šta ti je volja i želja! Prvih dana je nosio štap.....pa smo ljudima malo delovali čudno....čovek vozi motor...siđe sa njega pa uzme i hoda uz pomoć štapa.... ...... ....no on je poslednjih dana prohodao bez štapa a i otok na nozi je bio vidljivo manji! Valjda od morske vode i hodanja po pesku....Sve u svemu noga mu je super! I sada kada smo se vratili u BG! Inače uz put kada smo se vraćali negde noću na autoputu štap mu ispao sa motora i pregazio ga kamion.... ....to smo videli ....e baš nam bilo svima žao baš smo se vezali bili za taj štap! Bio nam nešto kao štafeta! Ali dobro ostala mu drška! Ako nekome ovo sve deluje malo blesavo....šta da vam kažem nama to sve delovalo skroz normalno kao i još neke pojedinosti koje su nam se izdešavale! Uz naš amortizer zahvaljujući kojem smo skakutali kao loptice skočice, Dekijevo hodanje sa štapom i još par "stvarčica" baš smo bili originalna vesela bajkerska ekipa !!!! Hi,hi....no otom potom videćete šta nas je još snašlo! No ono što je najbitnije svi smo valjda bili istog mentalnog sklopa i razmišljanja da se uopšte ne opterećujemo....sve se dalo rešiti.....i samo veselo i pozitivno!

Hvala ti puno i veliki pozdrav Svetac za tebe od nas dvoje!!! Loptica za tenis u gnezdu nekih ptičica iznad naših glava! Zanimljiv detalj!! Ko li ga je uočio i kada ne zna se ....pretpostavljamo da je to neko primetio kada je dobio porciju odozgo po glavi .....verovatno ....ali niko do kraja letovanja nije hteo da prizna ko je taj od nas! Ja nisam! Časna banditska! E ovde smo kompletni! Stigli su i Slavica i Nemanja. Došli su čim su ustali i tako je bilo svako jutro! Mi u kampu ustajali smo oko 8h...pili kafu i čekali da stignu njih dvoje negde oko 9h, pola deset pa svi zajedno na motore prvo negde na doručak a onda gde nam se srcu hoće slobodni i veseli kao "galebovi koji prate trajekte" ovo je citat jednog od nas iz mase .....Svačija želja ispoštovana, a dogovori gde ćemo sutra da idemo i šta da radimo pravljeni su prvo uveče a naravno i u toku dana....tipa...E mogli bi sutra..tamo Kad bi došlo sutra ujutro kada se okupimo razmatrali bismo svi zajedno opet iznova, svih sedmoro, ... gde nam se ide i šta nam se radi...jer možda je neko preko noći dobio neku novu ideju......i sve to vrlo opušteno opet uz šale i doskočice....zašto se nekom ide baš tamo a drugom baš ovamo....i onda bi krenuli da ispunjavamo želje sami sebi....da vozimo do plaža ili jezera ili gradića koje smo hteli da vidimo.....usput naravno posećivali kad god bi nam palo na pamet....taverne i restorančiće što zbog pića i rashlađivanja a što zbog gladnih stomaka ali i očiju!

I kao što rekoh evo ga video sa feribota u Keramotiju da dokumentujemo gužvu koja je bila.....ala smo beli...... I dođe nedelja! Imali smo dojavu da nam stiže društvo! Čitavih 5 -oro ljudi! Čitali su i gledali naš putopis od prošle godine sa Tassosa jako im se svideo i odlučili da dođu u kamp na Tassos! E baš nam je bilo drago!!!! Jelena, Dejan, Slavica, Nemanja i Čeda! Krenuli u subotu...išli preko Bugarske....svraćali u Sofiju zbog nekih poslovnih obaveza....spavali u Pirotu....pa u nedelju nastavili put Tassosa. Slavica i Nemanja su već bili uplatili smeštaj pre mesec dana u Limenariji. Ovih drugih troje hoće u kamp! Znači da je trebalo sačuvati mesta za još dva šatora pored nas! I počelo je razvalačenje naših stvari na levu i desnu stranu od našeg šatora, stavljanje na kanap za sušenje svih peškira koje smo poneli samo da bi napravili i sačuvali mesto. I naravno tog dana smo ostali u kampu! Nigde se nismo mrdali osim do plaže da se okupamo pa nazad! S vremena na vreme pojavljivala se Ana, gospođa koja radi na recepciji, sa pridošlicama koji su ceo dan stizali u kamp koji se sve više punio. Kada bi došla do nas mi smo ponavljali jedno te isto da nam stižu prijatelji i da bi bilo lepo da sačuvamo mesto pored nas za njih jer nikada nisu bili u tom kampu...i bla,bla...i bla, bla....da nam stižu prijatelji....i bla.bla.....i sačuvasmo mesta do 21h kada nam je stiglo društvo! Uveče.... pošto nismo više mogli da izdržimo da sedimo u kampu i čekamo ih krenusmo u jednom momentu da se prošetamo po gradiću nakon što su nam javili da su u Keramotiju i čekaju trajekt. I taman kada smo prošli kapije kampa i krenuli jedinom uličicom u Pefkariju.....na kraju iste ugledasmo drugare!!! I naravno oni počinju da mašu....mi isto....silaze sa motora, i kreće radovanje i pozdravljanje a onda svi ka kampu gde smo mi u međuvremenu rashladili pivo i sokove za dobrodošlicu! S obzirom da smo hrane imali obezbeđena je bila i večera ukoliko su gladni i hoće da jedu u kampu. A ako ne budu previše umorni da odemo do jednog od sa naše strane proverenih restorana. Red priče, red nameštanja šatora, red smejanja, red kucanja....valja se..........pa opet sve ispočetka.....a dogodovština usput pregršt što njihovih što naših tako da priči nije bilo kraja.... I nakon nekih dva sata smejanja, raspakivanja, pa opet smejanja.....ipak odlučismo da odemo do nekog od restorana svi zajedno. Mi smo odlučili da ih odvedemo u jedan od restorana gde smo nas dvoje jeli a imaju dobru hranu.........i upasmo slučajno pravo na Grčko veče.....kao poručeno! Sirtaki dance....bilo je fenomenalno!!! I pevalo se i tapšalo, malo i igralo..... E zaista smo se divno proveli....suvlaki bio odličan, pivce ledeno....muzika vesela i zarazna....ljudi raspoloženi....a mi svi srećni kao mala deca! Bila je to prava dobrodošlica sa naše strane....tako su nam rekli naši drugari a nama bilo zaista drago da tako misle i da je sve ispalo to prvo veče tako sjajno...od mesta za postavljanje šatora koje im se apsolutno svidelo.... pa do večere....muzike...Ipak smo mi ispali kao neki domaćini ovde jer smo već bili....pa se valjalo tako i pokazati.... Nama su domaćini prošle godine bili Italijani Nataša i Paolo i Nemica Klaudija koji su nas dočekali kao svoje najrođenije i pomogli nam da se snađemo u prvom trenutku kao i mi sada našim pristiglim prijateljima!