СВАКА ЧАСТ МОМЦИ!!!!

Драги пријатељи ово је Елена сликана у недељу 12.12.2010. Од тог дана њена слика је на десктопу њене тетке - мене, а ја нисам могла да одолим и да не поделим са вама радост живота којом одише ова фотографија..

...захваљујем од срца......

Svratili danas do Vir-a, obavili. Deda mrazevi želimo vam lepo vreme !!! ...морам да додам да би свако од нас чланова требао и ако не може да иде конкретно у Сремчицу да да донацију од тих 1000 дин...као што рече @kochaMatori то је људи само 7л бензина толико и ја знам...хи,хи...а са друге стране моја сестра која није члан нашег форума је послала по нама пакетић када је чула о чему се ради......мислим да треба што више људи да буде информисано о овој дивној акцији и да би учествовали без обзира да ли су чланови или не. п.с. Ево @kochaMatori за вас је @Bandolero направио спорију верзију Деда мраза.....

Бандолеро и ја би се врло радо придружили али пошто нам је мотор "конзервиран" и спреман за зимски сан долазимо у току недеље да дамо донацију наравно и свим срцем смо уз вас који ћете ићи и улепшати новогодишшње празнике тој деци.

Хвала вам пуно свима стварно сам најискреније почаствована вашим коментарима. Имам неописиву жељу да пишем поново али је хладно за вожњу мотором. Бандолеро и ја једва чекамо, као и ви сви, лепо време а до тада...па шта да вам кажем... ...хи,хи..... Још једном вееелики поздрав за све.

Прошле недеље Бандолеро и ја искористили смо лепо време за једну кратку вожњу до нама омиљеног Рајца! Целе недеље смо се надали да ће временска прогноза бити тачна.....и испунила нам се жеља 14. новембар а 25 степени. Ујутру око 9 сати спремили смо се за покрет. У Ћалијама смо стали да направимо паузу. Ушли у кафић на пумпи или ти пумпни кафић. Ставили кациге на почасно место... И одушевили се са применом новог закона о пушењу на јавним местима. Може да се пуши .......ову лупу ми је наравно Бандолеро додао на слику.....добра фора..... Наручили еспресо... И добили и кекс... Погледали кроз прозор, а човек узео оно за прање шофершајбни и ладно кренуо цео ауто да пере... Напред, позади па опет напред, хауба.... издрља он цео ауто....шта ће човек, снашао се....ово је иначе Бандолеру било јако занимљиво да слика...па ето тако се и та слика нашла овде...... Попили кафу и кренули даље, стигли до Љига. Уз овај споменик у Љигу иде прича: "У Србији ће бити боље кад овај баци бомбу"!.....Нама је коментар кад год пролазимо овуда па баци је више пријатељу.... Продужавамо даље и после Љига скрећемо десно према Рајцу. Прво село на које наилазимо је Кадина Лука. Већ се осећамо као код куће. Стижемо до раскрснице, десно је село Ба а лево Рајац. Наравно скрећемо лево према Рајцу и увек је исти осећај обома када пређемо овај мостић као да смо ушли у бајку..... Као што се може видети време је и даље предивно... Стижемо до Славковице у подножју Рајца. Ово је битно село јер ће вам послужити као оријентир када кренете у потрагу за каменим саркофазима у селу Иконићи. На изласку из Славковице према Рајцу успорите и добро обратите пажњу. Наилазите на прву оштрију десну кривину. Ни лево ни десно, већ право на дрвету се налази мали зелени путоказ за засеок Иконићи. У засеоку Иконић, на око 2 км од центра села налази се манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, задужбина краља Милана. У њему су пронађени саркофази деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине.Ове слике смо поставили на званичном сајту A.A.S. R.A. - Archaeology, Astronautics and SETI Research Association. То је сајт на коме се из свих делова света постављају слике а ми смо једини из Србије поставили нешто и баш нам мило што су их прихватили и уврстили међу остале премда је то научни, археолошки сајт. Одатле вас до саркофага води узан пут уз поток са леве стране. После отприлике километар вожње стижете до Иконића. Нигде не скрећете, возите само право. Блага узбрдица и стижете до напуштеног манастира. Ту паркирајте своје превозно средство. У дворишту манастира налазе се претпостављамо надгробни споменици из ко зна ког временског периода покушали смо да пронађемо нешто више о њима али безуспешно.....нема нигде ништа.....не зна се! Када уђете у двориште, одмах са десне стране су мала врата..... Уђете унутра... И гле чуда.... Испред ваших очију на одприлике метар дубине су два камена саркофага. Саркофаг деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине који су годинама били закопани испод темеља манастира и пуком случајношћу су откривени.....зашто су баш ту историчари не знају! А постоје приче, чули смо од мештана, зашто су баш ту закопани, и од куд у саркофазима када то није карактеристично ни за наше обичаје а ни за кулутуру, историју....па да је свашта пронађено око и у њима али пошто нисмо нигде нашли да је то и званично потврђено онда те приче нећемо ни причати овде. А неки нису улазили... Постоје на манастиру и друга вратанца. А иза њих...... ....ове иконе су такође пронађене затрпане у земљи испод манастира..... Врата наравно затворите при изласку... Прођите са десне стране манастира... Да направите једну лепу фотографију као што је ова... ...и са брдашцета изнад манастира Ако сте са собом повели и неку стоку, немојте је пуштати на испашу јер....ха, ха.... Као што пише: "Попрскано отровом, не ПУСАЈТЕ СОКУ" Пошто смо направили наше ремек дело од фотографије, узјахасмо наше грло... И пут под ноге, то јест точкове... Чобан тера ооовчице... Настављамо узбрдо... Наравно стижемо на незаобилазни Рајац. Без њега се једноставно не може. Продужавамо даље, успут срећемо и краву... Прилазимо ресторану Ловачке приче... Ту је и путоказ са котама намењен планинарима.....Врх Рајца, Врх Сувобора, Равна Гора, Мокра пећина, Слап, Дивчибаре.....Кота има 14. и нама су јако познате јер смо их претходних година обишли све планинарећи., што ноћу што дању....врло често по киши врло често и залутали јер не идемо у групи већ се сами сналазимо. Прве године нашег планинарења неког трећег дана су хтели да нам шаљу горску службу за спашавање јер се нисмо вратили више од 15. сати! Чекали су да прође 24 па да крену да нас траже...а ми смо се ипак појавили усред ноћи мокри и блатњави...али живи ( захваљујући Бандолеру- био извиђач некада давно) и одушевљени оним што смо доживели и издржали. Те године смо мислили да нам планинарска карта са котама не треба.....хи, хи Ето мало занимљивости из нашег живота но сада је време да бар нешто од тога проживимо са КЛЕ-ом! Скрећемо десно ка врху Рајца, успут наравно планинари... И онда коначно мало што би се рекло "ОФРОУДА"... Другачије се не може до врха... Обратите пажњу на ову раскрсницу, ако не скренете овде лево промашићете врх Рајца... Скренули смо лево и онда само право, узбрдо... И узбрдооо....ооо па ово је лудоо.... све се тресло....ја сам сликала на све стране.... И стигли смо на врх... Са врха предиван поглед... Пошто су цревца почела да нам крче, спуштамо се према планинарском дому....успут смо срели неке људе који су нас питали колико тражимо да их превеземо до врха, хи, хи.....е кад би они знали да је тај први врх најпитомији и најлакши што се планинарења тиче...а шта их све даље чека......али нека сами открију.....у томе је чаролија. Паркирамо се подно планинарског дома...Ово је планинарски дом "Чика Душко" планинарског удружења "Победа". Па уз степенице... Заузимамо позиције... Животињског света има у свим облицима... Овај лоповчић је на његову жалост проваљен у најкритичнијем тренутку... Док чекамо главно јело стигла је кафа... Уз кафу и ратлук од којег се Бандолеро најежио...он не подноси шећер у праху.....чак ни на крофнама... И коначно дочекасмо и нешто на чачкалицу.... Никако савладати роштиљ па су препоручљиве кратке паузе... Да се не би трошили и за преноћиште, после ручка смо одмах кренули ка Београду. Домаће животиње на све стране... По овоме мора да ће нам зима бити јака и дуга... Негде на ибарској Бандолеро је имао благо утрнуће задњице и то смо искористили да уништимо по један смотуљак дувана. О фризури не вреди трошити речи, кацига је чудо. Ја мислим да му баш добро стоји овако а колико се он слаже самном видите по изразу лица..... Убрзо кренусмо даље и после извесног времена стижемо у нашу џунглу... Гужва већ на чукаричкој падини... сви свирају, негде журе, на силу да исече... ко ће кога... Пробисмо се до блокова...некако....ова беба нама беше баш слатка ....а ми њој вероватно деловашмо као ванземаљци..... Надам се да смо успели да вам пренесемо бар делић предивних утисака са ове наше кратке новембарске вожње.

Evo konačno i nešto malo pokretnih slika sa putovanja... http://vimeo.com/16072442

Svaka vam cast!!!! Slike su prelepe, tvoji komenatri slika takvi da sam ih procitala u jednom dahu!!! Mislim da je sustina u ovoj recenici koju si napisao na kraju ovog vaseg prelepog putopisa!Treba sanjati i sve uraditi da ostvarite svoje snove!

Hvala vam puno svima na dorodoslici..... .....moram da podelim nesto sa vama.....jer sam dugo razmisljala da li da se uopste registrujem jer sta cu ja ovde gde su uglavnom ljudi kojima se ja divim koji vec uveliko voze a ja sam samo suvozac sa zeljom velikom da postanem vozac jednog dana....pa sam se pitala da li pripadam ovde i hvala stvarno svima na dobrodoslici jer mi puno znaci!!!!! Uh eto rekla sam.....

Hvala, pozdrav za joxy i tebe komso od mene i mog supruga Bandolero.

Hvala Violeta na komentaru za slike. Inace danas smo se malo vozikali do Bojcinske sume...i sami smo se čudili koliko imamo mesta za sedenje Pogledaj na videu jedinu zamerku sto se tiče udobnosti na KLE-u kada je natovaren raznoraznom opremom. http://www.youtube.com/watch?v=dA4B9igQ44w

Ja sam za sada suvozačica na KLE 500, jednog dana možda i naučim da ga vozim. Probala jesam, veliku želju imam kao i podršku mog supruga. Pozdrav svim članovima foruma. Bili ste nam od velike pomoći prilikom izbora motora i opreme. Nismo pogrešili, ja obožavam naš KLE!