- Moja baba je iz Moklišta. To je negde tu blizu...ide se kroz Sićevačku klisuru...prelepa je....ima oko 15 tak tunela...jeste da ćemo mi proći noću ali i to je doživljaj.....ali zato sutra ujutro...ima da uživate u pogledu.... Slavica dade predlog. Hajde da pitamo Marka... - Marko koliko ima do tog Moklišta? - Do čega? Gde vam je to? - Nemamo pojma ni mi..... ali Slavicini tamo imaju kuću pa nam je najbliže da idemo tamo....a sjajno je to što nećemo plaćati smeštaj....a šatori nam se Marko ne razapinju ponovo.... - Moklište je kod Bele Palanke...objasni Slavica. Svi pogledasmo u Marka očekujući da će da nam kaže da je to tu "negde blizu" ...možda nekih 15, 20 km ....od Vranja. - Sad hoćete da idete tamo? Ljudi pa ima oko 150km....a pada mrak....ide se preko Besne kobile.....pa kroz Sićevačku klisuru......to je Suva planina......ma ne, ne,......šalite se.... Kada smo ovo čuli više nije bilo dileme!!! Svi se složismo da želimo da idemo!!!

Da ne bude da smo posustali i odstupili od svojih "principa".... ....niste valjda posumnjali u nas? ....mislim neki smo pili i kafu....uz pivo naravno! Trebalo je smisliti gde ćemo da spavamo....u vodi nećemo....premda...

Pero ...upravo tako ....nije važno gde si, nego s'kimsi.... Mokl......za sina... naravno nova preko veze ...! Veliki pozdrav za vas od svih nas! Vlado.....pošto u BG mi svi od jutra do mraka radimo, putopis može da se piše samo u to vreme...a zato se na odmoru i ovako provodi! Mikulanac......svi akteri ovog putopisa ti poručuju da smo razmotrili tvoj predlog............ i usvojen je! Jednoglasno! Mile... ....tako nekako! E da su mogli biti svi iz naše "klape"....gde bi nam kraj bio.....verovatno bi se još uvek motali negde po Makedoniji, Grčkoj, Srbiji..... "....a mi smo bili škvadra najbolja..... ...znali smo piti, znali smo ljubiti, svaku noć pevati do jutra ... ..furali smo se kako smo hteli, pred nama bio je život celi..." Škvadra - društvo tipa malo, ali odabrano.

I tako....posle jedno četiri sata uživanja...smislimo da je prvo najpametnije posle ovolike hrane malo i vežbati! Naravno ispred kafane pošto unutra nema mesta.... ....i hajmo leva, leva...desna dva....drži ritam i samo veselo.... I eto ideje! Čeda je definitivno shvatio šta će reći : - Direktore ja sam se upisao na pilates!!!!! A prvi časovi su najvažniji!!!!! Sada smo na scenu stupili Deni i ja sa predlogom za društvo. Da idemo u kamp " Enigma" tu u Vranju na 15 min je od mehane ispred koje smo upravo vežbali..... .........u kome smo mi prespavali prošle godine kada smo išli na Tasos. Sa Radetom vlasnikom kampa smo se baš sprijateljili tada pa je Rade sa suprugom bio kod nas u Beogradu. I Deni ga pozva. Rade nije u Vranju ali mu je sin tu i pozva nas oduševljen da budemo njegovi gosti! Idemoooo! Iiiiiiii.....najzad....malo je reći da je društvo bilo oduševljeno našim predlogom..... posle celog dana vožnje po onoj vrelini...... Pošto je bilo već 7 sati uveče...Marko, sin našeg prijatelja Radeta, reče, da ćemo biti njihovi gosti i da će kada svi odu ostaviti sve otvoreno za nas za noćno kupanje.... A onda se i on pridružio našim dečacima u vodi!!!! ...lep li je ovaj odmor naš......

- Specijalitet su butkice, mešano meso odlično, piletina sa susamom takođe, karađorđeve sa domaćim kajmakom, obavezno ljutenicu našu domaću da probate, palačinke sa orasima zapečene u rerni.... -Daj sve! Slavica je rešila da ode do fontane....i tu obavila razgovor sa svojom predpostavljenom i uspela! Samo je Čeda ostao nejasan i nerešen po pitanju još jednog dana...... Deki poruči još litar vina i litar kisele....da se sve dobro i zalije....pa počesmo i da pevušimo....onako polugoli i bosi, siti, i nimalo više žedni u prijatnoj hladovini restorana "Gradska mehana".....smejali smo se bez prestanka....a i zaslužili smo! - Čedo zovi direktora! Zahvali se čoveku u ime svih nas! Sve je odlično i reci mu: Direktore hvala vam puno što ste nas poslali u ovu kafanu uspeli smo da je nađemo!!! Znali smo da uđemo ali da li bi ste bili ljubazni direktore da nam objasnite gde se iz nje izlazi? Bilo nam je jasno da ovakvi ne možemo i nećemo nigde na motorima...a gde ćemo...nemamo pojma? Smislićemo već nešto!

I poskidasmo se! Kao u rođenoj kući......eeeej pa šalje nas direktor! I tako ovaj put goli i bosi opet izađosmo napolje! Sto je već bio postavljen sa predjelom! Proja, domaće lepinje, pečenice, šunke, paprike na sto načina, sir, kajmak....i tako......samo opušteno i veselo samo što i ne zapevasmo! ....jesmo posle.... Dete je zatvorilo vrata..... ............a mi odlučismo da se okupamo u fontani po kojoj su plivale male kornjače...... ...kako je lep ovaj odmor naš..... .

Bio je neki dečiji rođenadan.....atmosfera fantastična....muzika....ljudi pevaju....deca gola trčkaraju okolo.....konobar kada je čuo ko nas šalje nije znao gde će sa sobom a ni sa nama ....onako mokrim i skuvanim.... Prvo nam ponudi da sednemo napolju.....sedosmo....ali onda ipak predloži da uđemo unutra....jer je napolju mnogo vruće....Ok! Uđosmo unutra! Donese nam piće dok ne odlučimo šta ćemo za hranu a i da malo dođemo sebi! Onda ukapira da unutra ne radi klima...pa nas pozva da opet izađemo napolje!!! Mi ga upitasmo da li možemo da se izujemo? - Ma naravno, slobodno, skidajte sve što hoćete ovde kod nas svi to tako....mislim ne svi nego tako motoristi kao vi....mislim kad vas neko pošalje i tako.....samo se vi skinite....a jes vruće danas..... Baš je bio smešan!

Direktor je preporučio "Gradsku mehanu"! A u mehani.....eeee direktore.....hvala ti.....

Lepo nafajtani mirišljavom vodicom iz prskalica opet smo počeli da razmišljamo šta bi ovo dvoje, Slavica i Čeda, mogli da smisle kao izgovor za još jedan slobodan dan..... Imali smo pregršt ideja! - Pa možeš recimo da mu tražiš produženi vikend od četvrtka do utorka..... - Jok bre kaži mu, direktore vidite, ovaj moj odmor je nešto mnogo kratak....ko je još video da se ima odmor 7 dana....8 je već sasvim druga priča...... - Ma ne reci mu da smo te oteli i nedamo ti da ideš kući........ - A ti Slavice reci da je bio uragan i da nikako ne smeš da kreneš sa ostrva.... - Ili...ili.....da je štrajk u Grčkoj pa ne rade trajekti.....a ne možeš da plivaš! A? Šta kažete? - E aj...smislićemo nešto bistrije kad stignemo u Vranje! Tamo ćemo da ručamo a kada se jede bolje se misli ...ovako gladni nismo baš maštoviti......ja ne mogu da mislim kad sam gladan......a kad jedem..... ih! Ima da smislim odmah! Naravno da pogađate da je ovu rečenicu izgovorio Deki zvani kralj! I nastavismo put po temperaturi od 1000 stepeni!!! Vranjeeeeeeeeee gde siiii???? Nešto se odužilo ovih 90 tak kilometara.... Bar smo na granici napravili pauzu....ne nismo čekali onako skuvani i iseđeni od vrućine....valjda ljudima bilo žao kada su nas videli takve pa su nas pustili prve da prođemo.....I tu na granici se najedosmo trešanja....neopranih.... ....ponudiše nam neki ljudi, sa kombijem u kom prevoze voće, pune šake trešanja......Nismo odbili! Mi njima zauzvrat ponudismo osmehe i jedno veliko grupno: Puno vam hvala! Kada smo stigli u vranje Čeda je smislio šta će da kaže direkoru! Svi smo ćutali i čekali...... - Dobar dan direktore! Čedomir Kalinčević pored telefona! Kako ste? Aha dobro ste! Evo i ja sam odlično! Nego direktore, vi ste ono beše rodom iz Vranja, jel tako? Jeste! Dobro! Mi svi u čudu? Ovaj je prolupao od vrućine definitivno! Htedosmo da mu otmemo telefon da vrag ne odnese šalu ali ne uspesmo.... - Onda ko bi mogao bolje da zna pošto ste vi iz Vranja....a moji prijatelji i ja smo trenutno u Vranju da nas uputi u neki restoran sa dobrom hranom!!!!!! Popadasmo od smeha!

I krenusmo prema Skoplju! Najavili su da će taj dan biti........ ooooo sreće naše ........... natopliji dan u toku godine.....divno! I nisu pogrešili......bio je! Naravno uz put svi onako znojavi, mokri, provreli od vrućine i zapare...otvorismo svi malo vizire......Čeda je imao posetioca u kacigi!!! Uletela mu je pčela!!!! Ali Hvala Bogu brzo i izletela a da nije uspela da ga ujede..... Do Skoplja stajali nismo... ...........ali zato smo u Skoplju ostali čitav sat u nekom divnom kafiću koji je imao i prskalice sa vodom po celom kafiću pa smo zamolili da ih slobodno puste malo jače i usmere ka našem stolu..... ....neka prska za sve pare.....

Sjajno!!! Sale jedva čekamo detaljan opis dešavanja....

Nedelja je ujutro mi na Ohridu i kao što rekoh ovaj put ključnu rečenicu je prvi izgovorio Čeda: - E narode šta mislite da ne idemo ni danas kući!? - Mislimo! Svi smo počeli da se smejemo jer se ponavljao scenario od juče. Kući nećemo, još nam se ne rastaje i ne završava ovaj naš veseli odmor, mnogo nam lepo zajedno ali..... - Pa kako da to izvedemo kada sad više ne zavisi od nas.....radimo čoveče sutra kao i ti uostalom? Ili imaš neku ideju? U ponedeljak prepodne na poslu treba da budu: Slavica, Čeda i Deki. Popodne i Nemanja! Jeca, Deni i ja ne. Teško je objasniti šta se tog momenta dešavalo u našim glavama. Samo smo se smeškali i kasnije u razgovoru shvatili da smo svi opet mislili isto. Hajde da se potrudimo da nađemo način.....za samo još jedan ....... osmi dan.....Najlakše je odustati sa rečenicom da je ne izvodljivo i ne pokušati. Hajde da vidimo da li je stvarno tako.Da okušamo sreću.....opet.... Deki će prvi da proba. Privatnik je.....pa je obavio par razgovora i nekako uz malo muke uspeo! Odličan početak.....izgleda da nam je naklonjena....Hajmo dalje! Sledeći je na red došao Nemanja! I on nekako uspe uz malo više muke i pregovora da se dogovori sa jednim od kolega da ga zameni tog spornog ponedeljka. Dalje! E dalje....je već bilo teško. Čeda je it manager u jednoj stranoj firmi sa predstavništvom u našoj zemlji....i on odluči da zove svog direktora u Srbiji .....a šta će da mu kaže.....smisliće usput! E baš ti je rešenje Čedo! Slavica je tehnolog u jednoj farmaceutskoj kući...i ona će poslati poruku direktorki a šta će u njoj pisati.....hm? Eto tako nekako u pola rešismo problem! Dvoje je rešilo dvoje nije! I mogli smo da krećemo. Poenta je bila da uđemo u Srbiju i budemo što bliže kući...ako ovo dvoje ne uspeju u svojoj nameri. - A kuda ćemo? - Hajmo u Skoplje na piće pa u Vranje na ručak pa za dalje videćemo! Ako ovo dvoje uspeju..... negde ćemo da spavamo....ako ne Bandolerosi će na Rajac, a mi za Beograd.....Do Skoplja oko 180km, do Vranja posle još nekih 90..... - Može! Idemooooo!

slike su crvene jer je refleksija od crvene tende za sunce iznad vas. mile = Tesla, a šta mogu. Ma naravno Mile samo ne znam što se baš ovoliko crveni...jer su Deni i Čeda baš iz tog razloga nešto podešavali na aparatima jedno po sata....i po slikama izgleda da je Deni više uspeo! Nije što je moj..... Sve u svemu što reče dragi muž .....Ohrid prepun turista. Čeda i mi bili prvi put na Ohridu i baš se iznenadili..... Promoterke energetskih pića i naravno ON! Deki je namerno upao u kadar.......kakva je faca..... .....

Zaboravih...... Ovde smo spavali kao bebe i jedva se probudili ujutro........ - "E krevete divna spravo!!!!! "....što reče neko iz mase.....

Raspametismo se od ukusa i sreće što smo ipak tog dana uspeli da ga okusimo!!!! Svašta ima na ovom Ohridu.... ....svaka čast za ove hrabre devojke! Ali mi više snage za šetnju nismo imali............. i mala vrstica od nas petoro sve jedan iza drugog odosmo da spavamo..... .....a ujutro se Ohrid pokaza u svoj svojoj lepoti! Posle jutarnje šetnje vreme je za kafu....i naravno doručak ....jer je Deki "znao za jadac"....od prethodnog dana.... Ne znam zašto su nam svima slike iz ovog kafića crvene ....pošto su slike koje postavljam u ovaj naš putopis naše ali i naših saboraca sa ovog putovanja.....nije nam jasno....ali ne mari.....nama je bilo mnogo smešno ..... U tom kafiću uz jutarnju kaficu odlučismo da: NE IDEMO NI DANAS " ONI KUĆI ZA BEOGRAD A MI NA RAJAC!!!" Bila je nedelja.....vremena je sada već jako malo....kuda ćemo....kad već kući nećemo? ..........i počesmo da smišljamo........

Svetac! Mile mudro zbori kao i obično Ostala nam neka sića... ....pa smo mogli još da se prepuštamo čarima odmora.....bio je to sedmi dan.... I kao što može da se primeti na onim slikama kada smo stigli na Ohrid "blago" rečeno ne ličimo ama baš ninašta! Ili tačnije rečeno izgledamo onako kako se i moglo očekivati posle celog dana vožnje kao u "rerni". A u jaknama smo zakopčanim do grla zato što je, kada je pala noć, odjednom počeo da duva jak vetar..... a mi onako vrući od celodnevnog kuvanja smrzosmo se... Smeštaj smo našli po neverovatno niskoj ceni. Nudili su nam smeštaj za deset evra po osobi...no priđe nam dečko koji je na jednoj slici zagrljen sa Čedom....bajker....član nekog makedonskog kluba.....ja se zaista izvinjavam ali se ne sećam kako se zove! Iznajmismo ceo sprat, 4 sobe za 7 eura po osobi! I to u ulici iza ove glavne u kojoj smo stali! Sjajno! Slavica je imala jake bolove u nogama pa su ona i Nemanja ostali u sobi. Doneli smo im hranu i otišli da se prošetamo gradom! Pošto smo kasno stigli ništa od kupanja ali nam je bilo žao da propustimo i ne vidimo Ohrid kada smo već došli. Jer sutra ujutro posle kafe nameravamo da krenemo kući - kako ono beše- " oni za Beograd, a mi na Rajac..." ...kakva šala! Premda smo samo doručkovali u Kavali tog jutra ustremismo se na restorane sa hranom! Ohrid je divan .....a tek cene..... Porcija ćevapa sa sve salatom i lepinjama je 2,5 eura. Pivo 0,75. - " Ja sam potpuno iscrpljen!" - mrmljao je Deki gutajući već drugu porciju ćevapa.... - "Mi nismo normalni da ovoliko dugo ne jedemo! Kukao sam ja na sav glas usput da ću se onesvestiti od izgladnelosti ali ste se vi svi pravili da ne čujete....i ti mala....znaš....( ovde se obraća svojoj lepšoj polovini Jeci )....eeee nećemo više tako.... Pošto nam je žal za nepojedenim sladoledom ostao još iz Soluna ....složili smo se da bi nam sada posle dobre ponoćne večere baš prijao..... - Koliko ti je kugla? - 30 centi! - Koliko je to kugli za 5 eura? - 19!!!!!!! - Daj nam 19 kugli u pet velikih korneta!!!! Od vanile, lešnika, karamele, limuna, banane, jagode, kapućina, čokolade..... Divan li je ovaj Ohrid....e neka smo došli......

Obožavam ove morske putopise! p.s. ...hvala za korisnu informaciju o kampovanju....

I smislili smo! Pošto svi radimo vrlo naporno u BG, i stalno je neki pritisak i tenzija u ovom našem "pećinskom društvu" ( da ne kažem "državi" pošto nećemo o tim temama u ovom našem "veselom putopisu" ).... brzo je sedam glava smislilo sledeće: Ono para koliko svi zajedno imamo ide opet na gomilu. Ako je neko priložio više biće mu vraćeno u BG od onog ko je priložio manje! Vrlo jednostavno zar ne? I može dalje da se uživa i putuje i naravno raduje! Da do Ohrida ima oko 150km....znamo i mi...a što smo mi putovali 650.000.000km to je već tema za neku drugu i duuguu priču... ....ali je jezero baš lepo pa nismo mogli da mu odolimo pa ga obiđosmo celog u krug i ako ne treba ..........i takoo.... A ni ovom malom kučencetu koje smo našli na pumpi nemam pojma da li još uvek u Grčkoj ili Makedoniji.... I stigosmo! Umorni od celog dana vožnje po nenormalnoj vrućini......... ali veseli! Na Ohridu smo! A koliko jutros smo mislili da ćemo biti u Beogradu. Kako je to divno! Prvo što nam je palo na pamet kada smo posilazili sa motora jeste: - Hoćemo li da se kupamo? ....šta nas je sve bolelo i šta nam je sve bilo potrebno u ovom trenutku bolje da ne nabrajam......hrana, kupanje, krevet, odmor,san ....odlučismo od svega da prvo pokušamo da nađemo smeštaj.....pa ćemo redom da zadovoljavamo želje i potrebe.....

- I šta kažete? - Paaaa.....mogli bi....aaaa šta kažu ostali? - A hoćemo li da spavamo tamo? - Ma joook......samo ćemo da se vozimo po Ohridu, pa nastavimo dalje.....pa naravno da ćemo da spavamo! - Aaaaa vidite ovde na karti.........vidi se neko jezero koje bi mogli da obiđemo na putu ka Ohridu! Mislim kad smo se već svi složili da idemo onda opušteno....možemo gde hoćemo! - Ko se složio? - Pa svi! - Ma nek ide život! Idemo! -Idemoooo!!!! I više vrućinu nismo osećali. Bili smo srećni, veseli i ponovo razdragani...... zbog iznenadnog, neočekivanog, unapred ne planiranog trenutnog dogovora.....E to je ono što je obojilo ovaj naš biser od letovanja.... Počeli smo da smišljamo šta ćemo da radimo i gde da se smestimo. Dogovorismo se očas posla da šatore više raspakivati nećemo. - Ma naćićemo sigurno neki smeštaj. - Pa jeste leto i Ohrid je verovatno pun....ali naćićemo.... - A kada stignemo i ko ljudi speremo svu današnju vrućinu i prašinu sa sebe ićićemo....ooooo daaaaa......da se kupamo!!!! Jeeeeee!!!!! - Daaaaaaa!!!! Jupiiii! Bravo e to je super ideja!!! -I kupićemo sokove i pivo da pijemo u vodi...kao na Tassosu! - Daaaaa! Naravno!!!! Onaj nadolazeći talas adrenalina i ogromne pozitivne energije nas je sada preplavio skroz. A ja se setih rečenice koju sam negde pročitala: " Odrasli su deca u najboljim godinama ! " I idemooooo! - A šta ćemo za pare? - Ma nemamo pojma....aj smislićemo nešto uz put....!

Preostalih 150km vožnje "kao u rerni" smo odvezli bez pravljenja pauze.... I stigosmo u Solun isto kao u Kavalu....opet mokri, znojavi, lepljivi i skuvani.... Prva ideja je bila da sednemo odmah u neki kafić tu na trgu gde smo se zaustavili i poručimo galone vode i sladoooleeed! I tako i bi. Poručismo vodu. Ljubazna konobarica nam reče da je voda besplatna! Prvi put od kada smo u Grčkoj! I donese svakome flašu ledene vode od 1,5l. i kafe, sokove. Počesmo da poručujemo sladoled....no devojka nam objasni da ide samo na porciju od 4 kugle po izboru. U redu! Svi ćemo. Kada je donela kartu sa cenama stvarno smo pomislili da nam nije dobro od vrućine i da haluciniramo! Kartu je prvo pogledao Deki pa je dodao i nama da se svi uverimo! I uverili smo se! 4 kugle sladoleda koštaju neverovatnih 7 EURA!!!! - Pa od čega je mmm...mu...mrmljao je Deki i otišao da proveri kolike su te kugle sladoleda kad toliko koštaju?! -Možda su od po' kile svaka....e stvarno ga preteraše..... NE! Nećemo sladoled! Hvala! Pićemo ovu besplatnu vodu i kafe koje smo poručili.....eeee bezobrazluka..... Iznerviran kao i svi mi Deki odjednom reče: - Ljudi slušajte....imam ideju! 'Ajmo na Ohrid!!!!! .......mi ga svi u čudu pogledasmo! Šta mu bi???? ....pa oni su krenuli kući za Beograd....a mi na Rajac...????? - Ma tek je subota! Ovi koji rade, rade tek u ponedeljak! Šta ćemo bre kući pre nedelje uveče! A i vas dvoje na Rajcu! A baš nam je sjajno zajedno! Hajmo bre da uživamo! Jednom se živi....hajmo na Ohrid! Pa blizu jeeeee! A? Šta kažete? Hoćete? Ma stićićemo za par sati...to je tu...nekih 150 km...ili tako nekako..... Ajmooo ljudi.....ubacite se u ono raspoloženje i razmišljanje kao na Tassosu! Samo pozitivno! Niko nije progovorio ni reč. Ni DA ni NE! ........samo se neki nadolazeći talas ogromne pozitivne energije i adrenalina osećao u vazduhu...... Nemanja je prvi uzeo kartu Grčke u ruke....a onda su mu ne govoreći ništa prišli Deni i Čeda....da zajedno pogledaju....koliko ima do Ohrida! Kada smo mi u pitanju to je moglo da znači samo jedno! Deki se sada već zadovoljno osmehivao....

E posle dobro obavljenog posla valjalo je da se častimo a bili smo već i stvarno gladni.......ali zaparu i vrućinu nismo mogli da eliminišemo nikako....znamo mi šta bi pomoglo....dobar kupanjac na jednoj od prelepih plaža na našem Tasosu ...ali cvrc! Idete kući! Svima nam je samo to odzvanjalo u glavi. Sledeće stajanje je u Solunu. Čekao nas je vreli autoput. Osećali smo se kao da vozimo u rerni .......vruć vetar, znoj lije....ma pocrkali smo od vrućine....ne znate da li je gore kada skroz zatvorite vizir pa se gušite ili ga malo otvorite pa vam vrelina ulazi....i kada stvarno više nismo mogli odlučismo na sred autoputa da napravimo pauzu..... Spasili smo se! Automobili koji su prolazili su nam svirali....ljudi mahali... ....pokazivali... ....ne znam kako je to njima delovalo....verovatno interesantno i zanimljivo....a mi smo zaista pocrkali od vrućine....a do Soluna ima još da se voziiiii.....i voziiiii.....i voziiiii......

Iskrcavanje.... A pošto nas je čika Marphy ostavio na miru par dana....bio je red da se opet malo družimo....Na obali je Nemanja na gurku jedva, ali jedva....upalio motor....Uh! I krenusmo put Kavale u kojoj će zameniti akumulator....a to će trajati jedno četiri sata.... Bilo je nenormalno vruće.....pa stigosmo u Kavalu skroz mokri i ulepljeni.... ......pa su se pojedini skinuli..... Joooj vrućine.......hajde da se kupamo..... I morali smo da napravimo pauzu....Čeda i nas tri....dok su ostali dečaci bili sa Nemanjom u servisu....

Hvala ti druže! A na trajektu uobičajeno zanimljivo. Trajekte prate galebovi pa smo im poneli hleb, čips, smoki... Da ih hranimo pokušavali smo svi. Davali jedni drugima podršku. Ih pade u vodu.... Nas dve ovde delujemo kao da hoćemo da nahranimo jedna drugu a ne galebove. Pa smo i odustale.... I nastavile da uživamo u pogledu.... Ali neki su baš bili uporni! Uzmiiii....eeeej....galebeeeee.... Hm? Uzmi! Evo žmurim neću da te gledam.... Sad....toooo..... E ispade! ....kakva je on legenda ljudi.... Ali zato..... Bi ON samo pružio ruku.... I... I...opet... Čedi je dosadilo pa je otišao da ih slika.....a Deki nastavio da pokušava...