Posle toga ja preuzimam chelo kolone i odvodim sve pogresnim putem. Inache, bili smo u potrazi za selom Binici. Sve ovce je rasterao, a isao je samo da se okrene ;D ;D ;D Ubrzo na pravom putu, ali nailazimo na zastoj. Baba viche :" Nemojte tamo dete mi tera ovce " ! Mislim da su ovo vikendice " Srbija shume ". kasno sad za okretanje .... pratimo.

Ko moze da pretpostavi ? Ovde smo se prosle godine okrenuli nazad zbog sneznih nameta. Sad skoro da i prashine ima. Skrecemo sa rute koji metar kako bi smo osetili makar malo asfalt. Ovde ga ranije nije bilo. Pa onda pade redaljka na mom motoru. Da osete i oni sta i ja osecam. Konstatacija - nesto mora da se preduzme. Dolazimo i do kamenoloma U levom uglu se nazire osmatrachnica .... U blizini nalazimo proshirenje i menjamo svecicu ! Dalje nastavljamo sa istim problemima, mozda i gorim. Kochim, stajem, vadim noz i prekracujem muke crevetu za gorivo. U to, do nas dolazi i chobanin Dushan Vishnjic i ugovara jednu fotografiju :D

Pored puta usamljena vikendica. Makar ima u chemu da uziva. Krecemo dalje nasim putem. Moj motor pochinje sa problemima. Puca na auspuh posle nekoliko minuta voznje. Sumnjamo na elektriku ili na dovod goriva. Mada poprilicno sigurni da je vazdusni chep u crevu za gorivo u pitanju. I to se ne bi desilo da ja ne slusam svakoga. Chesta Vrela ! Na pravom smo putu. Da nije bilo teske mehanizacije i ovde bi smo se malo zezali.

Bolje bi smo prosli da smo dosli u sred zime. Sledi rotiranje bajka i nazad da olesimo to pivo. Kako je lepo leglo pivce, uhhh ;D A moram da pomenem i jos neku lepu turistkinju i fantastican pogled s terase. Jos Brki legenda sa nama. Nista vishe nismo mogli pozeleti. Krug zaokruzen. A sad trenutak odmora. Pa na pranje ruku ;D ;D ;D Mislim da je s desna na levo : Bjelasica, Komovi, Prokletije. :o kalemljenje svih stvari i pokret. Palo nadvikivanje Uglavnom saznali smo put za Chesta Vrela.- orijentir prema mestu Bzovik kod treceg (ako se ne varam ) po visini vrha Golije - Radochelo ( Krivacha ) Kud sad ?

Krecemo pesice d proverimo ima li snega na stazi. Nema. Vozi Misko ! ;D Na vrhu, repetitor koji para nebo. Zauzimamo pochasno mesto na terasi. A odatle, ko na dlanu mozete videti ( s desna na levo ) snezne vrhove Durmitora, Bjelaice, Komova i Prokletija. I ranije sam se pitao koje su to planine u daljini. Sad ne mogu da shvatim koliko to blizu izgleda. Zatim se pentramo na terasu ove kolibe da bi smo pojeli nesto. Ali pazite sad. Ja i Tuareg vec zaseli. Dolazi i Brki, zavaljuje se pored nas, kad meni sinu', daj pivo jbt ! Nevoljno se Brki dize i ode do motora po torbu. Kad torbe nema :o :o :o Uh, nemoguce ! Shvatim ja koliko je sati. Ta Brkijeva torba je bila na mojim ledjima a sad je nema. Iz stopa sedlam bajk i krecem nazad, u nadi da cu je naci na mestu gde sam pao sa motorom. ( ukoliko neko nije stigao pre mene ). Nisam se lepo osecao. So zbog torbe, sto zbog toga sto moram ponovo da se vratim kroz onaj pakao, dok mi prednji tocak svu vodu baca u lice. :o Prolaze tako kilometar, dva. Razmisljam da nastavim peshke ali ipak nastavljam. Zeznuo bih se da sam krenuo pesaka jer je jos dosta imalo. Nailazim na uzbrdicu, zaglavljujem. E sad mora peshke. Cujem neki zvuk. Rekoh klinci na kwadovima sad cu da ih zamolim da me odvezu. Kad ono Brki :o Nije mogao da me pusti samog i krenuo odmah zamnom. Nastavlja on motorom a ja cisto iz radoznalosti peshke. Nedugo zatim, torba pronadjena. ( laknulo mi )

Mesto poznato po vkend naselju i izvoru Studenice. ( koji nije bas izvor kakvog mnogi zamisljaju - ovo je mochvarni izvor ) Prolazimo pored spomenika ( ? ) I asfaltnim putem stizemo do odmaralista. Poznato sa proshle ture :D Izaberite kucicu ;D Lepi objekti nema sta, ali nekako ne mogu da se odmaknem utisku da vlasnike istih zabole tuki sta se sa njima desava preko leta. Sa njima i njihovm okruzenjem. Shuma pored je zatrpana smecom ! Uzas, a tako lepo mesto. Nize niz ulicu - zandarmerija ! ;D ;D ;D

Bela stvar. Svako na svoj i idemo. Sta sve okruzuje. Samo prati put, izbijamo negde sigurno. Da li je ovo primer kradje, ili prekinuta izgradnja usled kradje... Pojma nemamo. I posle 1h i 50 min prelazimo 6,5 km od mesta na kojem smo kampovali i stizemo do Odvracajnice.

Put nas dalje vodi iznad sela Radulovac. Koje ruku na srce izgleda skoro napusteno. Ali makar malo dobrog puta. Gde god je levachno tu ima i snega i leda. Sigurniji smo kada ima kanalic u ledu, njega pratimo i lakse se dise kad vozimo u njemu. Shta ce te, hteli smo da vidimo sneg.

Ideeeemoo ! ;D Krenusmo malo da obidjemo mesto ali odmah upadosmo. Dubinu nismo smeli da testiramo. Prosao sam gurajuci. Tako malo treba da se izgubi zeljena putanja. Samo malo da se izadje iz ravnoteze i mozete odmah da planirate sledecih 50 metara. Krecem sa novim "izgledom" i tras ! Kako je odjednom doslo ?! Moj motor na ledu, mislim lezi na ledu. Podigao sam ga brze nego sto je pao. Ali "shteta" je vec uchinjena " :o Guraj samo dalje, nema osvrtanja pozadi.

Sto se mora mora se :o Sve je dobro dok smo na motorima. Shteta je vec uchinjena. Blato kao krpelj ! Karbon fiber sad moze da posluzi za skijanje.

A tocak maze li maze. Konstatacija nista od snimanja u toku voznje Put nagadjamo. Cesto stanemo i razmislimo. A raskrsnice obozavamo ;D :D

' Oce li to !? bara nije bauk na ovoj strani. ajde i ja da predjem. Sushenje na zici. ;D Uzivajte u prirodi Ko mu je kriv kad baksuzira ;D Miruj tu ! dok se to ne osushi da se malo sedne. Spakovano. Polazi ! Vec smo jednom prosli snezne nanose dok smo se po mraku peli uz planinu. Ovo sad je novi susret.

Ali put nas zove ! Pojava Nive nagovestava da ipak ima zive duse na planini. Ubrzo zatim vidim kako Brki obara motor na zemlju. Gas ! Stizem do njega kad on otrca od motora. :-[ Nije mi jasno. Srce mi lupa, napadam Transalp-a za pogresno mesto. Za guvernale. Upredam levo desno, vizir me kolje, a motor nikud. Tad me tek zainteresovalo gde ode Brki. Pogledam levo, tamo se on sa Tuaregom brchka u bari. Prica on meni nesto, pricam ja njemu nesto Dotrcava i on, pa zajedno dizemo globu. ;D Pogresna strana bare je probana. Rupa u kombinaciji sa muljom i eto Tuarega kako lezi zajedno sa motorom. Mislim da je otvorio sezonu :D Spasila ga torba da ne potone ! ;D ;D ;D

Mali prozori verovatno zbog cuvanja od toplote koju donose suncevi zraci. Ako se ne varam, u ovome spavaju oni koji cuvaju ovce u udaljenim torovima. Reshenje bez kapije. Koliba za boravak. ne zurimo nikud, imamo ceo dan.

Poljski WC ispod velike jele. Ludilo ! Ovo su shtale i kolibe u kojima se boravi samo preko leta. Bukvalno druga kuca. Nase kamp mesto bas ispod vishe vekovne jele. Umivanje na koritu sa ledenom vodom. I dorucaaak :D Kobasica gotova za minut. Tu je i nezaobilazna kucica za kera.

Nalazimo kolibu sa druge strane brda ! ;D ;D ;D sa cvecem slabo stojim ( pomagajte ) ??? Ni ovo ne znam kako se zove ???

Budjenje rano... posle svitanja... na 1 500 i kusur metara. U gluvo doba noci je pocelo sve da huce i zavija. Iglice sa drveta su celu noc padale po satoru. Ja sam kao mumlao nesto, Tuareg je strugao nesto po satoru dok je Brki hrkao. Ja i Tuareg oka nismo sklopili. Konacno da vidimo gde se nalazimo. Sator se pokazao kao spreman za nas trojicu sa svom opremom. Pre dorucka krenusmo u obilazak mesta. Divota jedna ! Noc je bila hladna i to jaako. Sad nam setnja super dodje. Kosheno- ne koshena trava.

Trpamo sve u tor ! pojma nemamo gde smo dosli. Bilo je malo muke naci pravo mesto za shator, ali cim smo ga nasli Tuareg je zalozio vatricu. Sledi postavljanje satora, sto nam je teklo, pa onako, skoro u mrklom mraku, drugi put premijerno. Posao zavrsen. I u slabom odsjaju vatre uzivamo u sledovanjima za to vece. I, da bi vatra gorela do jutra krenuli smo u nabavku. Na kratko je palo dvoumljenje da li da uzmemo iscepana drva ili proshtac... ipak da mi to isecakamo. Pa na spavanje.

Napredujemo uz planinu. Pronalazenje kamp mesta je postao hitan slucaj. Ubrzo smo se nasli rastrkani po shumi, svetla sevaju na sve strane. Bezuspesno. Meni je naglas pala misao da idemo do Odvracajnice ( vikend i turistickog mesta ) i da zakampujemo kod repetitora iznad ski staze. Nije proslo kod kolega. Nakon nekog vremena, prvi obrisi krovova pored puta. Posto je Tuareg veliki pristalica kampovanja u ogradjenom prostoru... prvi skace da otvori kapiju :D

od uspona ja preuzimam vodjstvo i odmichem. Dolazim do prvog sela, Neshovici. Uredno poredjane kuce, tik uz put. Na prozorima stoje nekakvi prekrivaci kako bi se unutrasnjost sakrila od radoznalih pogleda nocu. Na kraju ulice stajem i cekam Brkija i Tuarega. Nije proslo nekoliko sekundi, u to dva svetla izranjaju iz prasine. Prizor nije bio sa ove planete. Do susednog zaseoka smo stigli za manje od minut. Zastali smo sva trosjica na jednoj osvetljenoj raskrsnici i ugasili motore da malo razmislimo sta i kako dalje. Pored je bila lepo uredjena kucica i ubrzo se pojavla jedna starija gospodja u crnom ispletenom prsluku. Pocinjemo pricu i kako je cula da planiramo da spavamo napolju odmah nam je ponudila sobu za spavanje. Kako ona kaze : " Imamo soba koliko hocete". ( verovatno se bave seoskim turizmom) Jako primamljivo ali morali smo da odbijemo, takodje i to da svratimo na kafu jer od nesrpljenja da krenemo dalje nismo mogli da se zadrzavamo. Ljubazno odbijamo ponudu i ostavljamo zutu svetiljku iza nas. Ceka nas samo pustos i divljina.

Vec na prvoj raskrsnici shvtam da nismo poneli mapu, a i jos neke stvari su u zurbi zaboravljene. No, moze se samo napred. Planiramo da vozimo do tik pred mrak i da se ukotvimo na ( po mogucstvu ) bajnom mestu. Vozimo tako 15 km putem prema Ivanjici i skrecemo levo za mesto Devici koje je jos 10 km udaljenosti. Od tog skretanja za Device dalje vozimo kao " zmija ". Rupa koje ostavljaju bez tockova ima na pretek i tako samo pratimo onog ispred sebe i uzdamo se na to da je 100 % skoncentrisan na to sto radi. Stizemo u Device. Malo mesto gde se bukvalno ce zivot odvija na jednoj raskrsnici. 3 svetla najavljuju nas dolazak. Svracamo u malu prodavnicu, koju, mogu reci nikad ne zaobilazimo. Tu smo ja i Tuareg na svom prvom putovanju pre 4 godine upoznali jednu prijatnu gospodju kojoj ulepsamo dan kada se pojavimo. Tako i ovaj put. Samo smo pivo ostavili zadnje za kupovinu, sto zbog loseg puta, sto zbog tezine. Naravno, pola dobijamo gratis. Hvala ! E, od Devica pocinju "ratovi zvezda". :o Sa ovom deonicom imamo malo, ili ni malo iskustva. Vozimo mahnito kao sto smo i do tad vozili. Ja i Brki vidimo samo STOP svetlo na Tuaregovom bajku i to pratimo, dok nas deli svega koji metar. Umotani smo u prasinu. Ono sto naidje ispod nas to se gazi. Rupe polako dezintegrisu bajk na atome. Sve skripi, sve puca. Na to dodajte da smo vise gledali pored puta i trazili mesto za kampovanje nego u put kojim idemo. Mislim da se ova situacija zove "navlakusa ". U potrazi za boljim mestom isli smo sve dalje i dalje. po secanju dolazimo do zadnjeg mosta kod kojeg treba da skrenemo. I prolazimo ga ! Prolazimo pored savrsene livadice, ali pored rasturena prastara vodenica. A, a ! Vozi dalje. Po ko zna koji put stajemo, gledamo na lepo mesto sa druge strane obale, seno pored. A preko reke se mora preci pesackim mosticem bez ograde. Razmisljamo.... kad Tuareg rece : " Sa druge strane reke trava uvek zelenija ". ;D ;D ;D Nista ni od ovoga. Na kraju put vodi u totalno pogresnu stranu planine i vracamo se. Dolazimo do mosta, mrak vec pao. Kampovanje na planini nas ceka ! Polazimo !

Svaki pocetak je tezak. To je ono " kao po pravilu". Ekipa koju cine Brki, Tuareg i Nordi je resila da doda i tradicionalno toj feshti. ;D Kako ja i Tuareg uvek kasnimo sa spremanjem motora za sezonu i ovaj put smo odlucii da nam otvaranje iste bude Uskrsnja voznja na planinu Goliju. Stim, sto je ovaj put trajao dva dana. Subota je, 23. april, a ja u Chachku sa Brkijem i jos nekim drustvom, kupujem sebi prvi sator i nesto kamperske opreme. Nas petorica je islo da kupi jedan sator :D Dan je bio prelep ! " kao stvoren " :D Vetar koji je duvao kroz otvoreni prozor auta je sirio ionako rasirene zenice. Ja i Brki smo samo fizcki bili prisutni tu, cesto gubili kontakt sa realnoscu dok su nam misli letele u daljinu, u pravcu Golije... gde pred prvim usponom turiramo masine... i tenzija dostize maksimum, puca slika !... Krecemo !!! Tako bi se misli vratie u auto, koji se krece izmedju dva drvoreda. Stizemo u Kraljevo ! Imali smo fore da jednom postavimo sator, cisto da vidimo sta nas ocekuje, a ocekuje nas posao ! :o Pred polazak saljem poruku Tuaregu da se spremi, stizemo ! U Uscu kupujemo namirnice. Gde god da stanemo, svako nas zadrzi po malo, a nama ruke samo igraju na gasu. stizemo kod mene kuci u pola 7. sunce vec zalazi. Nashi, posto nisu uspeli da nas ubede da podjemo drugi dan, cale otvara pivo i zaseda sa Brkijem. Ja sam se za to vreme spremio. Trk ! Provera pritiska u gumama... Polecemo !

i evo neke mape. nadam se da ce pomoci barem malo. ( ko zeli malo vise da istrazuje neka me kontaktira preko mail-a nordi600@gmail.com kako bih mogao da posaljem mapu u KMZ formatu za GE ) idem redom oblast po oblast... Studenica - Golija Golija - Pester Pester - Tutin Tutin - Andrijevica Andrijevica - Podgorica Podgorica - Buljarice Buljarice - Dubrovnik - Trebinje Trebinje - Pivsko jezero Pivsko jezero - Zabljak Kampovanje pored Crnog jezera Zabljak - Prijepolje Prijepolje - Zlatibor i, povratak kuci... deo od Kokinog broda do Ivanjice cela mapa- Balkanezija pozdrav bajkerski svete ! ;D ;D ;D

Djakovo ! i ja zivim u Djakovu, samo sto je ovo selo u Srbiji mi nase mestane zovemo Djakovci lep putopis i prelepo mesto !