vracamo se i na susednom brd opet stajemo da bacimo jos jedan pogled. tu su se zadesili i Italijani. Oni su trajektom na Budvu i prave krug oko Jadranskog. srecno momci ! ja uporno pokusavao da gledm kroz ovo cudo ali samo tama. rekoh da nije problem do mene ! :o ali Stivi me je brzo opustio plati pa se klati.... ostaje nam samo da stignemo do Trebinja.

trazimo mesto za iskljucenje. Kaze Stivi da su svuda kamere i da je zeznuto, ne smes punu da predjes ! nismo ni ulazili u Dubrovnik, za to treba mnogo vise vremena nego sto smo mi imali, a i nismo zeleli da ostavljamo motore same uvece u gradu.

na Hrvatskoj granici pregledavaju papire i pitaju imamo li para za ovo " planinarenje " ? ;D ;D ;D

jos jedna Kraljevcanka to popodne kod nas dolazi FB prijatelj i prijatelj nekih nasih prijatelja - Stivi iz Trebinja. motori su dva dana bili na odmoru, sada su natovareni i spremni da polete. ostavljamo druzinu iza nas, toplo more, i krecemo u nove predele... malo problema dok se ne izvucemo iz grada.

pridruzuje nam se i Nevena iz Kraljeva koja voli objektiv... prilikom izlaska to vece, mislio sam samo na noge. ubijale su. pregorele kao przenice a ja jos obuko pantalone pa svaki korak ubija. cak sam ih i skinuo ovde u "Pozoristu" u Starom Gradu kako bih nekako spustio temperaturu hladnim pivom. noc sam preziveo na jedvite jade, na plazi uz 2 case kisele pvlake za mazanje. kad sam uvece kupovao pavlaku u gradu, svi su me cudno gledali. ujutru je takodje bilo frka. ukoliko ostanete mao duze da spavate na suncu izgorecete ko rakovi. suncobran koji smo nasli to vece i koji smo postavili tako da nam ujutru bude ladovina, neko je zdipio a mi naj****li. brze bolje u vodu da ohladim muku. druga obala je ostala ne dostignuta. ali bice vremena i jos prilika. nema nista lepse od jutarnje tisine... ah taj miris ribe, uhhh ! ja i tuareg trk u pekaru. nasli smo lepu pekaru sa lepom radnicom i odmah postali redovne musterije. ovim malim ulicama smo se vec super snalazili.

sledece jutro po palacinki i na nogama smo. plaza nas zove. mislim da nismo izlazili iz vode. u pocetku mi nam je malo bila frka jer smo se retko kupali na Studenici ove godine- da se ne trosi snaga uzalud, da se usavrsi tehnika... na kraju dana zamalo da zapalim sa drugarom preko zaliva. :D voda je bila bas taman. plaza je bia primamljiva svim zivim stvorenjima. na plazi se upoznajemo i sa Danijelom i Jelenom. slatka mala kuca. - nekako smo uspeli da je dozovemo da dodje do Jelene. ali vlasnicu, m mm, nismo mogli prevariti nasa yaht dosta vremena smo provodili na njoj jer nije bilo nikoga. bila je odlicna platforma za izlezavanje. o suncobranu nisam ni razmisljao. zato sam i pregoreo. res pecen sam bio.

treba da se nadjemo kod restorana Galija. tuareg staje ispred znaka pocinje da pita ljude gde je -nije ti ovo Golija !!! :D planirali smo da ostanemo ovde dva dana. nece biti lose.- sestra i drugar iz Kraljeva. nadugo zatim pada vece i krecemo u obilazak ja sam bio odusevljen "Starim Gradom " :D mogao bih da zivim ovde - preko leta, cuo sam da je zimi smor zivi. mislim da je ovo manastir Savina posle grada veci deo noci smo proveli sa drustvom na plazi. imali smo drugara gitaristu i uz zubor talasa, malo vina i zivopisnih prica sa puta vece brzo proslo.

put oko Boko- Kotorskog zaliva je fenomenalan. mislim da ni nedelju dana ne bi bilo dovoljno da se on preceslja kako treba. druga obala je izgledala tako blizu, ali se put oduzio i oduzio. iako sam prizeljkivao da talas udari i prekrije ceo put nista se nije desilo. malo utrkivanja . i pobedjujemo. tunel kao naznaka ulaska u Herceg Novi. nase sestre su radile u palancikarnici, ka njima smo se zaputili. a bilo je tu i jos drugara iz Kraljeva koji su bili sa njima. nekoliko poziva, nekoliko upita i put nas navodi na ovu ulicicu. ja van sebe, ovo sam samo vidjao na TVu i to valjda na Beverly hills-u. :o

kad smo zadnji put bili na vishijadi u Budvi ja i tuareg smo hteli zadnje pare da damo ovde. :D ne idemo za Tivat i trajekt vec skrecemo prema Kotoru i tunelu.

u Buljaricama Kocha nama sprema rucak, vadi iz frizidera djakonije i osvezenje. malo price o putu i zajednicka za uspomenu. Kocha je imao posla u Podgorici a mi u Herceg Novom, krecemo jos malo zajedno. ovde se pozdravljamo sa Kochom i Bandicem uz najlepse zelje jedni drugima. moram opet da se zahvalim Kchi sto nas je ugostio kao svoje. Dogovorili smo se da ce mo opet jednom voziti zajedno. Cvrst stisak ruke i rastavismo se. pocinjemo da vidjamo jos bajkera koji su zapucali na more. Becici... oleeee ! vala i ovaj uziva

stajemo samo da se dogovorimo kako dalje. znaci, palimo sve do Buljarica gde koca ima kamp prikolicu. sad se mesta redjaju a mi samo vozimoi uzivamo. opet nam Bandic bezi. tu smo se malo pogubili, misleci da je skrenuo desno prema planini. Dzabe zovemo na mobilni, ne cuje. lutamo sporednim putem i vracamo se na glavni gde i stajemo da sacekamo. moraju da se vrate kad vide da nas nema. u to se oni vracaju kroz nekoliko minuta. dogovaramo se da sad nema rastavljanja i jurcanja i taman da podjemo prilazi zenska tuaregu sa mikrofonom, cime vec i lik sa kamerom. Intervju ! Bandic polazi.. ja i tuareg malo ostajemo, slikamo se... tek kasnije kad smo se vratili saznajem da smo izasli kroz koji dan u dnevni list " Pobjeda ". Nesto tipa : Motorom na more extra verovatno zbog toga najvise volimo da idemo sami i sa brkijem.svako ima svoj tempo. Buljarice, prelepo mesto. sreca sreca radost ! ipak zajedno sa drugarima idemo na plazu

igrom slucaja opet ostajem sam. ali imao sam svoj trenutak. na sred krivine kroz jedno selo nalecem na lepoticu kako prevodi babu preko puta. znate ono " oci u oci ", a ja vozam " najbolju " krivinu u zivotu. kad sam je prosao bilo je povuci potegni i nekako ostati na putu. a devojka .. uhhhh ! granicu prolazimo brzo. i vec smo na planini. kad odjednom bum pred nama ! ... more ! :o Ulcinjsko.

!!! pazi ti njih. energetsko pice B- 52 bombarder !!! televizijske antena na Tarabosh planini pored grada Skadra. mi nalazimo nas izlaz i prelazimo preko drvenih dasaka na mostu nad rekom Bunom usce reke Bune u Skadarsko jezero. na brdu je cigansko naselje i tu je Kocha jednom prilikom bio bukvalno kamenovan i to na motoru. stajemo da bi smo malo protrljali oci. restoran neki, a 50 lek-a za cuvanje :D

pocinjemo da placamo cenu toga sto nismo poneli vodu, crkavamo ! a i ogladneli smo. doduse ja i tuareg smo rano po otvaranju posetili jednu pekaru dok su drugi verovatno jos spavali. kad ste u " divljem zapadu " morate i da se ponasate kao da ste u " divljem zapadu " gostionicu u kojoj primaju evro nalazimo odmah preko puta nasih motora, ne zelimo da se udaljavamo od njih. inace u Albaniji se koristi valuta lek, a evre primaju na foru : " moze ajde ". ovo u flasama je " cudesan " napitak - Boza a pravi se od jecma, u stvari to je liker od jecma pomesan sa limunadom. kazu da ga " delju " ovde. pa ajde i mi, ne moze da skodi ? tuareg posle jednog gutljaja. kad si zedan daj sta das... uzdrzacu se od komentara. morate i sami da probate :D - amater ! ukusi su razliciti :D nekome se i svidelo :D :o -pro ! Bandic je cak narucio dve flase da ponese kuci, ali sa pitanjem, kako ce to da bude posle ove vrucine ?... a gde u Albaniju bez bakljave , nesto smo i pojeli. mesta za sedenje .... neeema ! pred polazak drmamo po 2- 3 case vode, ona boza je samo gore napravila. flase su na sigurnom i mozemo da podjemo. malo je bilo frka sesti na motore jer su bili vvvreli !

zivot je " kocka " ;D ;D ;D ooooo srecom parkic ! ova zapucala pravo na nas, niko ni rec ne progovara :D ..... Jakarta maaan :D " moto salon "....

gledam ponovo preko kolone i ne vidim nikog. :o ne cekam priliku i cepam. ubrzo mogu da vidim tuarega kako munjevito zamace u krivini. ispred mene nov sivi Mercedes ( auto ). cekam priliku jer su konjske zaprege na svakom koraku, a oni mali motorcici kao da idu duplo brze nego sto se to meni cini i za tren oka mi blokiraju prolaz. krecem ja da prej***m i mercedesa i tad sam se prvi put malo bolje zagledao u dvoglavog orla na njihovim tablicama. blokada !!! kocio sam svim snagama da ga ne udarim, zadnji plese kao balerina po rupama i stajem na sred puta. drma me adrenalin. izgubicu ove moje. najgore mi sto sam sam. svirenu nisam pipao od kad smo usli u Albaniju, za preticanje se samo oslanjam na gas i vatru!! " vatra vatra " ! zalecem malo bolje ovog puta. nisam imao srece. uspeo sam da pocnem da ga prelazim ali me je izgurao sa puta. ne znam kako sam ostao na motoru, masina mi se gasi i izlecem u livadu. mnogo zajebanije nego prvi put. sad sam vec besan !!! " zaskocio " sam ga kao ptica grabljivica, nije ni znao sta ga je snaslo - jedan cilindar na 7 000 obrtaja. :D ali sam hvatao zalet i brzinu pa sta bude... ovaj put prolazim. jurim da stignem moje i sam pod forsazom ulazim u Shkodru - Skadar. preticem sve redom i nailazim na raskrsnicu. :o :o :o kad ono kocijas nailazi sa leve strane i ne j**e zivu silu ni pravilo desne... vatafack :o izvrcem se u izbegavanje i pravo u krater !- na sred raskrsnice. resen sam bio da stignem ekipu. tu se ne zna " ko vozi traktor - ko otvara kapiju " ! nema pravila, ko je parkiran za sekundu moze da izleti na put ; ko je u pokretu moze da zakove u mestu. zaglavljujem u guzvi kad cujem poznatu svirenu iza mene. aaaa ! " tuareg !!! jeeee ! a za njim i Bandic. pocinjemo da se salimo na foru : ako nam se ovde pokvari motor... redan za tocak, drugi masinu, treci ram i bezi. hahaha. bezi pre nego sto primete. Bandic koji voli da " tera " masinu i kao iskusniji u gradskoj voznji ( ceo zivot je na dva tocka ) je poveo ritam koji ja nisam imao srece da ispratim, a ni zdrav razum mi nije davao da ulazim u makazice, barem ne ovde. ok. tu smo, sve ok. da vidimo sta se radi ovde... malo je prljavo znate rekli smo Bandicu da ne izlazi iz prve ;D pesacki je tamo gde se zadesis :D niko ne zna ni srpski ni engleski, samo po malo italijanskog. srecom Bandic nesto zna od italijanskog, i nesto pokretima ruku i dobijamo pravac za izlazak iz grada. usli smo u lavirint...

od motora sto se vozi... pa izbor je jednostavan, jedna marka jedan model. nisam siguran sta je ovo ali je malo i svako ga vozi. ne mogu reci da me predeo nije zaintrigirao ponekad. Policia shqiptare preko mog levog ramena. kako smo im prisli onako u koloni oni pocese da nam masu. :o ne znam za reakciju kad smo prosli.... prolazimo kroz malo vece naseljeno mosto. tezge na ulicama pune, masa ljudi se krece bez nekog pravila a motore 90 % vremena drzimo na kvacilu. ima tu zlata samo ga treba naci ! ;D ;D ;D kako smo usli tako i izasli, polako i primetno. ponovo smo na otvorenom putu i pokusavamo da razladimo masine. ovaj je zasigurno zgresio nesto ( motorcic u zadnjem delu kombija ) kao sto sam i rekao, zivotinje preuzimaju kontrolu. e ovde pocinje ludilo. nekim slucajem ostajem iza Chrysler-a dok tuareg juri za Bandicem. ne smatram to nikakvim problemom, opusten sam i konje slikam.

ono sto je na Pesteru izgledalo kao pumpa, ovde i jeste.... bilo nekad. i ovde zivotinje preuzimaju stvari i vladaju. dogovorili smo se prethodno vece da nista ne jedemo i ne pijemo u Albaniji, kako smo naculi da je sve prljavo. ovde se dogodilo da smo ogladneli i ozedneli, a vode za divno cudo niko nije poneo. koji smo mi... ! mali i crni ljudi... svi su uglavnom isti likom i ponasanjem. imate li cesmu ? :D ne znam stvarno koja je ovo vera.. ? ovo znam da je siromastvo. ne znam da li se nazire - cetak zanovetak :o :D cesta pojava. takodje smo utvrdili da slabo ko postuje pravila saobracaja. sunce upeklo, ne popusta, przi neplodnu zemlju. secemo vazduh, cuvamo se rupa i nesavesnih vozaca.

prolazimo pored "mochvare ". tj. Skadarskog jezera - njegove prve naznake. ukoliko vas ne vidi malo sutra ce te ga preteci. Srecom gosn' nas propusta. ovo je vec nesto. uzgred nasi ne znaju gde smo se sad uputili. dobro nismo ni mi bas znali ali oni ce saznati tek kad se budemo vratili kuci. ovako bi previse brinuli. Zona kufitare.... :o da li se to tuareg preznojio od straha ili vrelog letnjeg sunca ili i jednog i drugog ? ;D ;D ;D prvi prizori su unistenje ... i spomenici njihovim borcima. vecinom je ovako. nikako ! srecom ja imam goviva i vise nego sto je potrebno, makar o tome ne brinem. nesto kao prave. pocetni utisak je nekako ovakav.

Bandic sipa gorivo svima nama meni je do duse sipao 9 umesto, nemam pojma , 8 litara. ;D ;D ;D niko ne pusi,fiju, brisemo visak nekim sundjerom i nastavljamo prema Tuziju i granicnom prelazu. vinograda mali milion :o

kod Koche to vece na zalost nismo mogli penociti jer je kuca bila puna. kazem trenutno zivi tu, njegovu kucu ako se ne varam od 2 500 m2 izdaje, kod Bandica takodje nije imalo mesta. da nam ne bi Kocha placao hotel ( sto je i hteo da uradi ) mi smo ugrabili da kampujemo u Bandicevom dvoristu pored motora koje popravlja. jupi, extra. oko ponoci odlazimo na spavanje. kod Koche kuci nista nisam slikao, bilo mi to nesto nepristojno da radim. ovo je Bandicu prvenstveno zanimanje. ( mislim da je masina od 250 ccm i kako on kaze moze preko milion km da izgura ) :o vracanje u zivot starih BMW-a i ostalih muzejskih primeraka. razapinjemo satore i spavanjac. mnogo je toplije preko noci nego kod nas u Studenici. za tili sekund smo u snovima. budimo se i prvi pogled nam pada na Kochin Intruder 1800 koji je tu na zameni sajle. nikog jos ne budimo, izgleda da smo se prvi probudili. rasklapanje za 2 sekunde ali sklapanje malo teze ide. ;D na prodaju konacno se budi Bandic, sredjujemo tu sajlu zajedno ali Intrudera ostavljamo. Kocha levo i Bandic desno, sa nama, naoruzani do zuba krecemo na nove granice i nove avanture. Kocha kaze da je malo zeznuto za nase tablice. ne ulazimo mnogo u Albaniju, samo oko Skadarskog jezera ali tu kao zive muslimanski Albanci koji su malo " nervozniji ".

pogled na zeleznicki most preuge Beograd - Bar preko Male Rijeke. tuareg drzi siguricu od 50 m. eto stigli smo i do magistralnog puta prema Podgorici. a onaj ringispil kroz krivine nikad necu zaboraviti, mislim da ni tuareg nece... ;D kad se pomesaju testerol i prasina sa Pestera, ovako to izgleda. krecemo put Podgorice. izgleda da necemo spavati ispred Podgorice kako smo mislili vec se javljamo Kochi da se nadjemo u gradu i idemo kod njega. nalazimo se sa Kochom i on nas kolima vodi do njegove kuce u kojoj trenutno zivi. prolazimo pored dzamije i ja i tuareg se samo pogledasmo idemo dalje kroz lavirint kuca... parkiramo se pored Hamera H2 :o znaci docekani smo kao carevi. tusiranje jeli i pili i nadoknadili snagu izgubljenu u toku dana. Kocha je legenda kad vam kazem. kasnije je kod njega dosao njegov prijatelj i mehanicar Bandic. posle razgovora gde idemo i koliko vremena imamo njima dvojici smo zagolicali mastu. nije mi dugo trebalo da pomenem Albaniju. za minut je dogovor pao. nas dvojica i Bandic tamo nikad nismo bili i jedva smo cekali da svane dan kako bi smo krenuli.

ne idemo prema Kolasinu vec kod mesta Matesevo skrecemo levo prema Podgorici. jos ne znam gde je bilo to skretanje putevi "dusu dali". malo smo vozili brze nego inace kako bi stigli pre mraka do Podgorice. e sad, vozimo neko vreme uz Taru prema njenom izvoristu. meni je vise licilo na potok ( tad nismo znali da je to Tara ;D ). nije "Opasnica " kako sam ja mislio vec Opasanica. :) "moze li ovuda za Podgoricu !!? " -svi potvrdno klimaju glavom. ljudi, ovaj deo je prepun krivina ! ovakvim krajom sam oduvek zeleo da vozim, kuce od kamena... zatim smo dugo dugo vozili ovim puticem prateci auto ispred nas. onaj u autu je video da smo malo naprzeni pa je i on ganjao. tuareg mu se kao krpelj zalepio za rep. nismo znali da je put dvosmeran :o :D u jednoj krivini izlece auto iz suprotnog smera, auto ispred nas koci i tuareg se kao munja nebeska zavlaci pored njega. srecom je imalo mesta jer nije mogao da zakoci i da nije bio toliko uplasen mogao je da barem mahne kroz prozor ovima u autu ;D ;D ;D

ovo ja zovem ladovinom. 8) za put preko Andrijevice smo se odlucili koliko zbog toga sto smo bili orni da istrazujemo toliko i zbog toga sto smo ( igrom slucaja ) videli slike jednog bracnog para koji su na motorima iz Argentine obisli svet sve do Australije. njihove slike ovih predela su fantasticne. morali smo i mi to da dozivimo. neko bi rekao cudoviste, neko neman... ipak, to je krava u begu. dok sam se ja hvatao fotoaparata, njih nekoliko je polizalo tuarega i nestalo glavom bez obzira, kao da nikad nisu ni bile tu. malo smeca po strani, nista cudno ali samo da steknete uvid u to kolika je ovo strancuga. tu je pored puta bila i cesma sa ledenom vodom. odmarajuci malo masine staje auto i mi upoznajemo drugog penzionisanog oficira u jednom danu. od svakog cujemo neso korisno prelazimo prevoj na 1573 mnv. u mestu Treshnjevik. A pogled ne mozemo da odvojimo od Komova i njihovih 2487 m. ocarani smo bili. jednog dana idemo ravno na njih ! Spustajuci se dalje prema Kraljskim Barama srecemo grupu motorista sasvim iznenadno. oni jedu put, bukvalno dva GS 1200 ili 1150 ( jbg sad ), jedna Afrika ( zelena ) i beli KTM 990 Adventure. stigli smo samo da mahnemo jedni drugima i to rukama u vis jer nije bilo mesta pruzati ruku pored motora. u svakom slucaju lep prizor i saznanje da i jos neko danas guli ove krivine.