odmah smo uleteli u "stiskavac". cale nas upozoravao na usku " Morachu ". h ! ovo je nesto malo drugacije. ima nesto ludog u ovim krivinama. srecom toga nema u lokalnim vozacima. desavalo se da ustajemo sa sedista i da se osvrcemo ne bi smo li videli dolazi li neko odozgo. a krivine ulaze u dvoriste... ko zna da vozi po piljevini ? :D zemljiste je maksimalno iskorisceno. sa svakih strana je ili livada... ili kuca. ili su trvdi oko zemlje kao ovi iz mojeg sela tamo kod one bele tacke smo bili pre 5 minuta. lagano idemo sve vise i vise. u usima pucketa zbog promene pritiska. uglavnom vozaci Golfova misle da mogu da pariraju. ;D ;D

cakum - pakum kao tuaregov sator :D tempo mezzo piano zanimljivo zanimljivo... ( za svaleraciju ) vikao sam tuaregu " ne ulazi unutra " !!! gledao sam na "NatGeo" koliko su opasni pozari u tunelima. ovo je bio samo dim, bez vatre. fiju ! dobro poznate " Lokve ". proroda - zelenilo, doduse " skromno " za sada. naziremo Berane. postaje dosadna magistrala. bili neki pravci, stvarno ne znam sta da radim sa 75 km/h. pitamo se da li ce mo tamo proci ?.... prizor pred Andrijevicu. U Andrijevici skoro da i nema "Albanezija", tako kazu oni koje smo pitali. a dok smo gledali kartu nekih 15 dana pre, pitali smo se da li smemo tuda... chill out mi idemo desno ovde. Andrijevica je nekih 2-3 km odavde. no prob, videli smo je sa puta ide desno, vodi preko Komova i koji, hah, pocinje da odusevljava ! :D

koji "shit" !!! najsigurnije nama u tunelu. zajebi ! totalno je drugaciji osecaj voziti kad nema ograde. hvata neka jeza. e sad ne znam koliki je ponor sa druge strane, taj deo sam preskocio. vozio sam sto vise uz belu pa nesto i nisam zapazio :o :o :o ovako je vec bolje. makar nam tuneli ne manjkaju, svih oblika i duzina... ali od ovoga se jezim i dan danasnji. :o pap, eto Rozaje. tankamo gorivdzu, mislim da je bezolovni. retko gde imaju super u CG. Bezolovni trosi do 4 l dok super oko 3.7 - 3.8 l prvi bez kabine koje vidjamo taj dan.

cista formalnost. : " Gde ? " - CG. :D stajemo izmedju u dve granicne kontrole. mora nesto da se klopa, podmazu lanci po 2-3x. prasina je kao krpelj. takodje se javljamo kuci po isto 2-3x. samo da nasi ne brinu. tad smo imali mali zastoj u javljanju i odmah propusteni pozivi i poruke. nesvesno, razmaci izmedju javljanja nam se povecavaju. jednostavno se zanesemo. dok cepamo pljesku oni cekaju. makar su malo u hladu. dobijamo informacije od trgovca u vezi puta, granice. kaze da kod njega mnogi jedu ! kaze da se pazimo na putu, da je guzva i da ima pospanih vozaca. uzak put. primamo sve sa rezervom jer mi ne idemo niz Moracu vec preko Andrijevice i planinskih visova Komova !!! sve na svom mestu, krecemo dalje. na Crnogorskoj strani im zapadamo za oko. ;D izgleda da je i carinik blizanac, hahahaahaaaa. malo smo " caskali". tipa "ko je stariji" ;D ;D ;D i " jeste li se tukli kao klinci ?" ;D ;D ;D a + ja i tuareg zavrsavamo ekonomski, smer - spoljnotrgovinsko poslovanje i carinski menadzment sad mozemo da preteramo tamo pola zoo vrta i nece se buniti :D odmah u CG, kad oni tamo rade :o ohoo ho ! gazimo prema Rozaju. po koji oblak je tu samo da nas podseti na planine s kojima su u jedinstvu.

sa "drifta" direktno na " power slide " ili obrnuto, kako god zelite. meni je bitno samo da se " okrece " molim vas,,, meni 5 litara ;D ;D ;D ovakvih objekata je svuda. trebalo je da bude nesto, a ono postalo hlad za stoku na vrelom letnjem suncu. opet uzivamo u blagodetima asfalta. iza svakog brda ocekujemo da vidimo grad Tutin. kad nam je pogled zaklonjen oslanjamo se na navigaciju oblacima. :D mrlje od ulja ! na pravom smo mestu. Tutin je sve vece trgovacko mesto. kamioni koji ispustaju svasta - cesta pojava. trazimo nesto da pojedemo na ulazu u grad. svi nas upucuju na neku pekaru u strmoj ulicici u kojoj je svaka zgrada u izgradnji. razmisljamo, ma zaj*** kako da izadjemo ako ne moze dalje. ;D ;D ;D nista od toga produzavamo u grad. ni traga od pekare ili mi nismo mogli da nadjemo nista slicno ali cisto sumnjam. utisak o Tutinu : mnogo se zivot vrti oko novca. svi trguju, svi muljaju nesto. devojkama u ocima vidim $$$, zao mi je ali tako sam vidjenje ja dobio. nista od ovoga, gladni smo, vec je pola dva a ima jos dosta da se izvoza. idemo ka granici i Rozaju.

mislim, sta reci ... odjednom, ne znam ni sam kako, stvorismo se u Mongoliji. konjanika smo videli iz daljine i meni i tuaregu se ucinilo da vodi prase za sobom i jednog dzukca. stvarno je tako izgledalo. usi samo lete gore-dole. kad smo se priblizili covek se sklonio pored puta ( verovatno se konj plasi vozila ). ono sto smo mislili da je prase je u stvari dzukac, oni su pobegli na drugu stranu a mi dobili uputstva gde dalje. ulazimo u sledece seoce. primecujemo da je sve vise muslimanskih naselja. tu opet stajemo i pitamo. s osmehom se setim te scene kad je gospodin prisao tuaregu i poceo da pipka upravljac izgovarajuci : " Alaaa sto ti dobar ovaj motoooor ". ali dobri ljudi i ko je na vidiku brzo se okupi oko motora. beo konj. naselja se nizu a horizont nam se otvara. na trenutke osetimo asfalt, ali to je samo na nekoliko stotina metara i manje. kad naletimo na raskrsce i ako nema niko da se pita smer, mi idemo onim putem koji izgleda korisceniji ( prometniji ).

bilo je kao na ringispilu, cas gore, cas dole. i stvarno je bilo zeznuto prelaziti iz jedne u drugu traku. a ja i tuareg se opustili i raspleli po gasu. tu smo negde preticali jednu kolonu od nekoliko automobila. ja sam izgleda malo zakasnio i sacekao me je lisiji deo za preticanje. naleteo sam na cisto rastresito kamenje. motor se trza kao divlji pastuv. brzina je bila oko 70 na sat. sa leve strane jarak, tik sa desne auto a podamnom teren sa Dakar relija. malo je falilo da napravim brazdu kacigom. raskrsnica, stajemo i izgleda da ce mo morati da sacekamo tu kolonu koju smo pretekli da bi smo ih pitali za smer. ( cim izvadimo kartu ljudi staju :D i spremni su da pomognu ) ( buraz kaze da je zena u kombiju imala 10 kila zlata na sebi :o :o :o ) da se zna da smo bili tu :D bilo je nekih lepih pravaca tu i odlucih da vidim za sta je Gilera sposobna :D Pester highway malo drhte ruke i noge sve ok. cekam burazera. prolazimo kroz mala naseljena mesta od po nekoliko kuca. zivot kao da je stao. [ftp][/ftp]

ruina, odlicna za kanter ;D ;D ;D salim se ! proplanci, livade a ovaca nigde dolazimo do puta Duga poljana - Sjenica. dok smo se spustali, prilikom prolaska pored jednog dzipa prednji tocak mi digne kamen velicine pesnice i katapultira ga pored dzipa. krajickom oka nazirem belu kapu u vozilu. ops ! tu stajemo, a iza nas staje i dzip. hm, brze vadimo kartu i pitamo za smer. trebamo da stignemo do seoceta pod nazivom Karajukica Bunari putem koji vodi preko Pestera. dekica iz vozila (sa belom kapicom ) zna svako skretanje i nabraja kao racunar. pamtimo prva dva a za ostalo ce mo da vidimo kad do tamo dodjemo. vozimo malo prema N. Pazaru i na najuzem i najnepreglednijem delu pretice nas vehabija ( velika crna brada i obrijana glava ). naravno usporavamo da nam ne napravi neko sr**e. ubrzo dolazimo do mesta koje nam je dekica objasnio. ima ljudi i laganica prolazimo. cekaju nas putevi kao iz bajke. jos smo na asfaltu, ali ne zadugo. trenutno samo zaobilazimo krave i njihov izmet ( ne bih da mi se zalepi za tocak i razbaca po celom motoru ) :D lep put, bez rupa... ali eto ga i iznenadjenje i prasina, mnogo prasine. u stvari to je nocna mora. uvek smo mi sustizali automobile i uvek smo morali voziti neko vreme kao "pozadinci". haos ! nista se ne vidi.

Hvala Doco

bilo je tu na raskrsnici na kocku gde dalje. isli smo desno i stigli na jedan prevoj. mislim da se neko od forumasa vozikao ovuda.. ? odmorili smo dusu i motore. uzivali smo u divnom pogledu koji puca u nedogled. buraz mi se podsmeva na ogibljenje uglavnom ispricali smo se. pocinje lagano spustanje. u daljini se nazire kamion koji se utovara drvima. momci koji rade tu sire se polugoli :D verovatno su mislili da prvi put vidimo drvo :D pitaju naravno za p***e, kazu, "gde su vam" ? hm, diskutabilno je to na ovoj vrsti putovanja. uz smesak ih pozdravljamo i nastavljamo svojim putem. koji nas vodi do ivice. i preko.... u sustini, put je ok, samo treba paziti i ne ulaziti u kanale koje je voda iskopala. ruzan je osecaj gubiti ravnotezu u njima ;D ;D ;D traktorista nam umace sporednim putem. kad god se ima prilike za zaobilazak mi zaobilazimo. resili smo da se prvo kupamo u moru

moze video, ... moze :D

Golijska reka, barem tako mislim. koliko znam i pretpostavljam, ovde su igrani turniri na nivou Olimpijade za ljude koji ovde zive. trbalo bi ovo da bude neka vrsta odmaralista sa stazom ? i onda krece "sex". od najboljeg puta koji smo vozili stizemo i do najgoreg. cist belutak ! moji amorti tvrdi do zuba, a Milosevi prednji bez grama ulja. put je pred nama ( nadam se pravi ) i idemo da ga predjemo. bilo bi i nekako podnosljivo da nije temperatura daleko presla 35 stepeni i da nismo morali preko pola sata da vozimo u prvoj brzini. ventilatore na mom bajku sam prevezao posto mi se ne ne pale niti znam koja je temperatura motora, ukljuceni su vec odavno :o :D

Duga poljna, to je sledeca destinacija. bi trebala da bude, kad ja gledam u fotoaparat a ne u ono sta slikam. opet ignorisemo znakove. lepo nam je Zdravko pricao, levo je za Bele Vode a desno za Golijsku reku i Dugu poljanu. kasnije nam to doslo u glavu. malo stila.. a mi samo vozimo jer nigde nikog da se pita, a karte nisu toliko detaljne. ovde smo saznali da smo omasili, opet. pa i nismo se iznenadili. nego ne gubimo vreme i vracamo se koliko je potrebno. u blizini je i manastir Gradac kako sam kasnije saznao i video koliko smo pogresili. vracamo se do skretanja koje smo omasili, treba nam lep put da nadoknadimo vreme i dobijamo ga i to jedan od najlepsih koji sam vozio i to u kakvoj vukoj....ni. kao fatamorgana :o

i vracaj se i vracaj se, kad eto table. mislim da se vratili preko 10 km.. skrecemo desno, ali ja zastajem i vracam se, video sam kampere, sigurno oni nesto znaju ako mi ne. tu upoznajemo Zdravka i negovu suprugu. inace Zdravko je bivsi oficir, alpinista avanturista i nudista ( i to 30 godina :o ) ko ce znati put ako ne on ? ispostavlja se da je bio na svim planinskim vrhovima Balkana pa i sire, to je nas covek :D sve nam je lepo objasnio, gde da skrenemo i koliko ima da idemo i mi osvezeni informacijama se pozdravljamo i guramo uz planinu. put je makadam nekoliko kilometara, ali nije toliko strasan. prelazili smo preko desetina mostica i kamenih ograda sa sinama. izgleda da je ovo nekada bio prometan put. ali kao i svi te vrste brzo se zaborave i priroda ih proguta, pa kao da i nisu postojali... krovovi presvuceni kamenim plocama. kako sam cuo pricu, tu pada jak grad i samo kamen izdrzava i odoleva iz godine u godinu. kao sto sam rekao, alfalt ubrzo stize. uzivamo u usponu, to je bitno. jezerce je tu posle vecih kisa, nama je bitno da smo mi kod jedne tacke koja nam je marker od iskusnog Zdravka.

vec posle nekog kilometra problem ! osecam da imam previse tezine previsoko na motoru i da on voza mene a ne ja njega. prebacujem, premestam i sve je mnogo bolje. planiramo danas da stignemo do ispred Podgorice gde ce mo i kampovati, ali idemo putevima koje ce te videti, tako da nije imalo vremena za zajeb mnogo produzujemo neki kilometar sa rute da bi smo sipali gorivdzu. tako posecujemo Ivanjicu. decko desno, koji radi na pumpi se izgubio kad sam mu rekao da idemo na more. : " Ma zajebavas me, zajebavas me, stvarno idete ? " - ma stvarno ! :D od Ivanjice se vracamo zadatoj putanji, krecemo juzno prema Golijskim vrhovima. prolazimo i pored Rimskog mosta iz XV veka. sledi extra put za voznju, uzivamo i samo picimo ;D sve dok nismo sreli bakutu. odgovor na nase pitanje gde dalje, dobijamo u siframa i pokretima ruku. ja sam mislio da ce "tuarega da isprebija. :D saznajemo kljucno, pogresili smo put ! vracaj se nazad i to ko zna koliko...

kroz koji dan ispada raspored ovakav... ide na svadbu a sutra rano ujutru polazimo na put ! na dan svadbe cujemo se sa Kochom iz Podgorice. ko je citao Sarajevo seice se. javljamo mu da dolazimo i da ce mo se javiti. takodje se javljamo i jednom FB prijatelju iz Trebinja da se vidimo negde na putu. plan je da sto vise kampujemo i posecujemo pekare sta je tu je, ja i burazer Igor palimo motorom za Aleksandrovac po mladu. a posto je mlada sad udata, mozemo samo da "zevamo" okolo pusti brigu na veselje ! preko noci se javljaju i Kocha i Stivi iz Trebinja i kazu da nas ocekuju. rano smo djipili i odmah ka motorima, kao da proslo vece nije imalo nikakvog uticaja na nas. posle doterivanja motora i kupovine nekih manjih sitnica nama ostaje po 150 E u dzepu. dajemo caletu da nas slika, pozdravljamo se i krecemo vec jednom ! :o

prednja guma je izdrzala Sarajevo, sad vec mora da se menja i cikica je bio ljubazan da pridrzi motor. evo boje koju svi volite :D dve prednje na motoru ? - prvu odozgo sam dobio od drugara Glodja iz KV-a. ali nisam mogao da je namontiram jer je malo ostecena i nije se mogla naduvati. bice za sledecu sezonu samo da ubacim unutarnju. ( Hvala Glodjo ) sezona 2 tocka u jeku i u Studenicu dolazi biciklistkinja iz Ceshke. a ovako vec moze da se ide. ova ide negde na tavan. sledeci dan isprobavamo satore koje smo pozajmili od drugara. do sada nam je svaki izgledao ovako... da se ne bi desilo da nam zapne pri njihovom podizanju, a npr. kisa samo sto ne pocne.

Pozdrav ponovo svim citacima i gledacima ! Zima je pocela da ulazi u nase domove pa sam resio da dam malo otpora. toplo vreme i "vruce" slike koje slede su za okrepljenje kako bi smo lakse pregurali winter na ovaj put idem solo, hm, ja i buraz, ( tuareg) ), to je to kolega Brki iz odredjenih razloga nije mogao sa nama, takodje iz tih odredjenih razloga ni ja ni buraz nismo mogli duze da cekamo pa smo se otisnuli. Pretpostavljam da svako od va ima neku zeljenu destinaciju za koju samo ceka pravi trenutak kako bi je odvezao motorom. Za nas dvojicu to je more ( bilo koje ), a taj trenutak je dosao 1.og avgusta 2010.te no nismo se samo digli i otisli.. trebalo je zaraditi kintu... i posle nekog vremena ovde.. bili smo na "ivici" samo sto pre da krenemo kako nam ne bi zarada otisla nekim drugim tokovima. posao se zavrsio i mi odmah to vece vadimo karte i vecamo. vodjeni logikom i "zdravim" razumom biramo CG i to da napravimo neku vrstu kruga i da vidimo sto se moze vise. desetak dana je ostalo do polaska a mi smo imali da obavimo esencijalne stvari kako bi bili uopste u stanju uraditi ono sto smo planirali. palimo za KV. nalazimo Bogija Argonca u Jarcujaku koji odmah leze na posao. neki njegovi radovi... rucicakoja je pukla u korenu pri preturanju na stranu na benzinskoj pumpi je uspesno zavarena. ( izvinite na malo nejasnoj slici ) zatim je i moja popravljena. ovako izgleda posle loma na 3 meste i posle drugog puta kod Gogija. pase lepo, ali Bogi je malo podigao standard. sad je jedna crvena za nas dvojicu. mislim da ni opet nije bio skup jer je kod buraza poradio vise. u svakom slucaju to je zavrseno.

ostao sam bez teksta ! svaka cast momci !!!

:takoje:

evo ovako, voleo bih da pomognem a da pokusam ne zbuniti. prve gume na mom Nordiu ( kad sam ja postao vlasnik )su bile Bridgestone Battlax BT-92 u dimenzijama 120/ 60 -17 i 160/ 60 -17. znaci sto se tiche izgleda lepo lepo! chak ne zazire ni od vlaznih uslova. pojele se posle 10ak hiljada km. problem sa njima ( ili ti + u zavisnosti sta zelis da postignes ) je taj sto klizaju na dodavanju gasa na izlasku iz krivine. naprzile me na to i verovatno bi i duze sluzile, no... na kraju je to izgledalo ovako.. zadnja je jos gora, sa obe strane nista nije ostalo. po sredini je ostalo milimetar zatim sam sam zadnju zamenio sa gumom koju koriste maxi enduro bajkovi ali ovde se dimenzire razlikuju. sad prelazi na 150/70 -17. - Metzeler Tourance EXP izgubio sam na ubrzanju, osteti se podobro. mogu reci da bolje drzi u krivini. takodje sam promenio i prednju i sada je profil 70 a ne 60. metzeler roadtec z6 120/ 70- 17 mnooogo bolje drzi nego Bridgestone ! ako zelis reaktivniji motor, petljanje sa gumama moze pomoci. jedno vreme mi je pozadi bila guma "visine" 70 a napred 60 + spusten prednji kraj preko vila i na prvu pomisao motor je padao u leganje. nadam se da nisam pomrsio konce :lol: srecno sa odabirom !!!

evo nikako da se do'vatim tastature motor je treca godina u mojim rukama taj motor su u pocetku jako hvalili kako je dobar za krivudave puteve ali naravno, pihtije idu sa godinama dobar je on jos uvek po meni ali ga je konkurencija zasenila. ovako treba znati da se desava veoma cesto da rikne alnaser do 15 000 km. ili rikne ili ne do te kilometraze, ukoliko ne velika je verovatnoca da se nece problem ni pojavljivati kasnije. ja sam imao sto bi rekli "pocetnicku srecu" da naletim na motor u extra stanju sa 18 000 km na satu uvezen is SWISS. ali na njemu se vide tragovi petljanja oko alnasera. cisto sumnjam da ce te naci taj motor ili bilo koji drugi u tako maloj kilometrazi. inace po prici nekih majstora zamena alnasera = 300 "jevreja". ( pa se vozimo jos) no da su cena i troskovi bili glavan faktor ne bih ga ni uzimao. na oko 50 000 km se radi veliki servis, radi se masina ali i to jako zavisi od toga koliko je NEsavesnih vlasnika motor promenio. motor kako neki kazu nije za duze staze ali ja drugo nemam i navikao sam se. uopste mi ne smeta vetar sto pichi po meni. nemam ni neki jak tempo voznje, do 80 i kulaja. sto se tiche delova = sve moze da se nabavi, sve moze da se napravi. na intrnetu mozete naci "brdo" polovnih delova. potrosni materijal - kao i za sve druge motore, ista situacija. da ne ulazim bas u detalje i brojeve delova... ali magnet mu moze sa nekog KTMa, karb ako ne isti onda slican kao i na XT, filter za vazduh pasuje sa Fiata, filter za ulje sa Reno-a 4. ne znam sta jos, tu sam da pomognem ako bas zapne za neki deo. ono sto najvise strada u koriscenju Nordwesta jesu plastike, znaju da naprsnu. previse krta plastika. - resenje je da se postavi mrezica sa unutasnje strane i zalepi sa nekim dobrim lepkom. meni radi posao Bison dvokomponentni. za sada vec dve godine drzi na nekim bas zahebanim mestima. rezervoar zna da naprsne takodje u podnozju, nije mi se desilo. zaboravio sam kako se to resava ali postoje sigurno neke zaptivne mase. meni se samo desava da se navoj chepa za gorivo smakne sa rezervoara, odvoji - odlepi pa moram da ga lepim ponovo sa Bisonom, sve zbog toga sto majstor pumpadzija dobro jeo pa se naslanja da odmori rucak dok tochi. cureo mi je na semeringu kod dekla ali sam uspesno resio problem. semering je bio Corteco ( ako sam lepo napisao) sad sam stavio odgovarajuci ( made in .... ) dvousni i termo prkidach mi not funckcione. zasto nemam pojma, mozda zbog toga sto sam zamenio polove kad sam proslog proleca nabacivao akumulator. ko ce ga znati - problem resen premoscavanjem i na manual paljenje ventilatra po osecaju jer ni pokazivach temperature not funkcione. ovo moze biti resenje ali se ne preporucuje jer ventilatori usled dugog rada mogu zakazati. ostalih problema tehnicke prirode nisam imao. jednom sam sa 60 izleteo iz krivine, jednina steta na motoru su retrovizor i rucica kvacila,( i malkice sastrugan nogostup sto je za i ocekivati) no ! plastika nista, sve na mestu. savetujem redovno menjanje kaisha i ulja, normalna voznja i prst u uvo motor se najbolje snalazi u uzastopnim "sporim" krivinama. njegov jednocilindras bas i nije nesto ugladjen, tako na "puzenje" uzbrdo zaboravite- ugasice se. u velikoj meri je ( ne mogu reci ogranichen) otezano kretanje po zahtevnom terenu zbog 17ice napred. ali vvozackim umecem se vecina nedostatako izazvanih time moze nadoknaditi. ubrzanje nije kao iz puske ali kad predje 5 od 7 200 rpm lep je osecaj. kada vozim na 3 500- 4 000 rpm trosi malo ispod 4 l na 100 km. motor nije za brzine preko 110 -120, ali stvarno. ja imam osecaj kao da se raspadam, ne motor vec ja. koci super. na zadnji i moze ali ali, nije on za to. FB - fun bike- motor za zabavu koji ce izmamiti osmeh na lice ali nekim svojim sharmom. @ - za visoke vozace bas i nije ako misle da se kriju od vetra. fabrichki vizir ne neupotrebih, solucija je pravljenje novog. U KV-u mislim da se moze nabudziti neki plexy za 700 - 1000 din ne drzite me za rech. ja sam visok 175 i milimetar mi fali da obema petama dodirnem zemlju. ulje sipam polu sintetiku 10W - 40. u servis manualu ( koji imam i koji su samo skenirani papiri na zahebanom Italijanskom) pishe da se koristi Agip ali.. teram ovako na Motulu. shta sam zaboravio nemam pojma, koliko mogu da pomognem.. tu sam pa pitajte. uz pravilno odrzavanje i pravo znannje i alat svaki motor je pouzdan. Nordwest - moja preporuka ukoliko ne ocekujete "brda i doline ", ako ne zbog mashine onda zbog izgleda. srecno !

..... kao sto rece kolega Brki, zadovoljimo zelju za brzinom pre putovanja i mirni smo po tom pitanju neko vreme

extra je putesestvije ! skidam kapu na odadjenom poslu. bravo !!!

kad svi procitaju ovaj ... hahha bice bice, za koji dan.