pouceni iskustvom ... i dalje izbegavamo hotele. udaljavamo se od nestvarne prirode i krecemo u kontinentalne predele. do pre neku godinu i mi smo imali pcele, ali cale alergican i morali smo da ih prodamo. med je bio za medalju. da ne bude samo enduro putovanje evo jednog pravca za R-ove ;D uhvatila ih kisa... here we are pocinjemo spustanje prema Tari. prelepog li puta i zanosnih krivina...

" cudna suma je to " ! zatim smo otisli pesice u obilazak staze kojom moramo da se vratimo. nije bilo sanse da se izadjemo onim putem kojim smo dosli. sad smo hteli samo da se uverimo nema li koga u zelenom odelu da nas zaustavi. nema nikog, samo priroda, clear ! motori natovareni i premni za polazak oko 15 do 7. tuareg polazi prvi i kod restorana staje da me saceka. krajickom oka je spazio sumara ali se pravio blesav da ga ne vidi. u to mu ovaj prilazi i pocinje da vice : kako si usao, gde si prosao ! ( ne znajuci da smo mi i kampovali ) rece tuareg gde smo prosli i da bi smo zeleli da izadjemo ovde i da nas propusti. u to dolazim i ja. a sumar vice : " hajde brisite mi s ociju ". u jbt. ja moram po fotoaparat u restoran. ja tamo kad nema nikog ! :o sede dvoje turista za stolom i ja njima : gde su ovi sto rade ovde ? kad oni na engleskom izmutise nesto :o uh. stao mi mozak totalno. objasnjavam im rukama i nesto lupam dok se zavlacim iza sanka i uzimam punjac i baterije. bye bye ! :D na stazi pocije da bude guzva. neko takmicenje u orijentiringu se odrzava i takmicari opsedaju mesto. htedoh da im kazem da se paze mecke, ali sam se uzdrzao :D bacam zadni pogled i palim. krecem dva minuta posle tuarega i vidim ga kako je on sa druge strane rampe. ja prilazim i nista se ne desava. gledam de da zaobidjem i odlucujem se za desnu stranu, dalje od cuvarove kucice. u trenutku prolaska kao usporen snimak, bacam pogled levo i pogled mi se ukrsta sa sumarovim. video sam sirom otvorene oci, kao da ne zna sta se desava. pitam tuarega gde si prosao? - : iza kucice . ;D ;D ;D jesmo ga zaskocili. picimo prema naselju.. tamo srecemo nama uvek drage kolege i vracamo se na pravi put. malo smo bili omasili...

zaboravio sam da napomenem da su se u selu culi dzukci kako laju celu noc, onako u pozadini. ja i tuareg odmah u ispitivanje tragova. da vidimo sta je to. na nase iznenadjenje nista nismo mogli pronaci. mesto na kojem smo bili je vecinom prekriveno travom pa je mozda i to uticalo. evo ni dan danasnji ne znamo sta se to muvalo okolo. dok smo se mi smirivali, pored nas, do obale pacici samo guraju :D vide se obrisi satora na obali. izgleda da je " savrsena pozicija " bila u nekom pogledu. bili smo suvise blizu sumi i njenoj tajni ... posto smo jos na nogama krenusmo u obilazak jezera. ali ne planiramo dugo da se zadrzavamo ne bi li nas neki sumar video. Medjed a ? :D svice novi dan, vedar i nasmejan kao da nista nije bilo. podeseno na " nocni vid " ovo je " cudoviste " videlo i pokusalo da istrazi. odavde nas je spazilo dobili smo poruku od nasih da se niposto ne kupamo u jezeru. ) i nismo mogli jer nismo imali vremena da se susimo. ali smo se opustili na drugi nacin...

e sad mala zackoljica. priblizavajuci se jezeru kroz gustu cetinarsku sumu, nailazimo na rampu. stajemo ali nema nikog da je podigne. slucajno spazim tablu koja oglasava zabranu za sva motorna vozila. eh sad ! samo bajs i pesice. u tom trenutku se dosta ljudi vracalo u Zabljak. mi pitasmo jednu zenu kako dalje... kaze ona zabranjeno je tamo motornim vozilima. .. u to mi : ima li neki sporedan put, bilo kakav samo da se dovucemo do jezera ? " ima kroz selo, ali necete moci da se spustite do jezera. ja nisam mogla biciklom. " razmisljam ja ... 10 godina iza nas downhill voznje bajsa, ko zna kako ona ocenjuje to.... zamolili smo je samo da nas uputi i ostalo prepusti nama. 8) do sela ima vodi mali uspon, tu su naravno i vikendice i nesto sto me je zacudilo.. kampersko naselje koje je ogradjeno. nadao sam se da ce mo naici na neka kamperska mesta koja se placaju, ali ne i da je to ogradjeno visokom bodljikavom zicom. :o dolazimo i do dela koji je "(ne) moguce" proci, izbacujemo iz brzine i krecemo, ohooo. izbacujemmo iz brzine jer je prva isuvise brza za spustanje jer ima kamenja. zena nije mnogo pogresila ali nije nas ni dobro procenila ;) tuareg nestaje u ponoru. koji kasnije postaje mesavina vode i kamena i blata ! ovde se oseti svaki kilogram motora. ( slika je dodatno osvetljena na kompu ) posle nazovi puta, vozimo kroz sumu i izbivamo na livadicu pored Crnog jezera. cilj ostvaren, jeaaaaa! ;D kakav osecaj, a kakva tek priroda !!! samo da nagovestim ! slike sa telefona su nekako previse osvetljene, a sa fotoaparata premalo. bilo je negde izmedju u stvarnosti. odmah smo resili prvi zadatak - postavljanje satora. tuareg je imao onaj koji se postavlja za " dve sekunde". samo se baci i gotov je. posle samo klinovi da se pobiju. ja sam bavio mozda oko 5 minuta na mom. savrsena pozicija dok pisem ovaj putopis cesto se prebacim na Google Earth da bih vam dao neke podatke. recimo naziv mosta ili nekog mesta. onda smo retko sta znali. znali smo samo veca mesta i mesta na kojima skrecemo. sad me je interesovalo kako se zove ovaj vrh- planina iznad jezera.. Medjed ! tako pise, hm. ja sam bio dosetljiv i nabavio dusek na naduvavanje. uz tuaregovu auto prikljucnicu za punjenjenje koja na motoru povezujemo pumpicu koju sam dobio uz dusek i pocinjemo pumpanje ! ljudi moji, to nikako da se naduva ! pored nas prolaze i poslednji posetioci jezera a nama se cini da nas svako izbezumljeno posmatra. a pumpa zuji li zuji. i dok se noc spusta nad Durmitorom, ja odlazim do restorana na drugoj strani jezera da probam ostaviti baterije da se pune a tuareg ubacuje pumpu u sator ne bi li se buka utisasla. zadnje sto nam je trebalo je sumar koji ce nas odatle oterati. dosavsi do restorana i dalje sam cuo zujanje. to je zvuk koji je parao i narusavao mir i tisinu kao i moje usi. vracajuci se, ne cujem nista ali vidim tuarega kako se napinje nad dusekom. duvao ga je svom snagom. ja ga malo odmenjujem. mrak je malte ne pao i legam da isprobam dusek. samo mi jedan deo zadnjice dodirivao zemlju. fuck ! da je naduvan bilo bi kao da sam na oblacima, ovako nije to TO. ali ne mogu vise da duvam, spavao sam i na tvrdjem lezaju... da ne napominjem da je bilo nenormalno hladno. prelazim kod tuarega i brzo zatvaram. malo bajkerskih prica i brzo ogladnesmo. dozivljaj je jesti u satoru sa jednom lampom iznad glave. za cas smo smazali neku salamuru i Srna jogurt, pa udarismo po Jelen pivu. prejeli smo se aahhahaa ! a tuareg je za vreme vecere non stop zezao , mecka ovo mecka ono. za stomak se vatao od smeha. ja se nesto nisam uzbudjivao posebno, verovatno zbog toga sto je izabrao pogresan trenutak za zafrkanciju. samo sam ga posmatrao. pakujemo hranu. ostatak salame zabivam tuaregu pored vrece do glave, samo sam je sklonio. pivo i jogurt van, ispred satora. dogovorismo se da odemo do Zabljaka, mozda ima neka zurka, neka cica, da se malo izbaamo, bilo bi extra... krecemo, ja otvaram sator i ne mogu da vidim obrise planine koliki je mrak. odmah se predomisljamo, uhvatila nas neka jeza i strah. zajebi, ne krecemo se po ovome pa neka su sto party- ja tamo. zabivamo se svaki u svoj sator. bilo je oko pola 10 kad smo legli. bolje da spavamo i dobro se odmorimo kad se nista ne vidi i nigde ne mozemo. tuareg je pored glave spremio neku veliku britvu i lampu. ja sam za svaki slucaj imao malu britvicu i onu gumenu zmiju koju sam ranije nosio za Sarajevo ( boli kad se udari sa onime :D ). lampu nisam imao a ni telefon tada. divljina, nista se ne zna. tuareg odmah zaspa, ja ne ... oko pola 11 pocinje sitno pucketanje po satoru i pocinje pljusak. :o :o :o aaaaA! a bilo extra vreme kad smo dosli ! molim Boga da mi sator ne propusti i ludim zbog onog dela koji mi dodiruje zemlju preko duseka. samo cutim i namestam se u vreci. kisa prestaje oko pola 2, ja i dalje budan. oko 15 do 2 cujem korake iza satora. pretvaram se u uvo. cujem lupetanje papuca :o ko je bre u dva sata kod jezera. ko je jos lud. cujem jos kako pisa iza satora :o ali samo cutim. kako je dosao tako je i otisao i nastaje neverovatna tisina.... i oko 2 sata ja tonem u san. u 3 sata budi me vriska :o :o :o ! nisam ziv, srce mi staje ! u susednom satoru tuareg na sav glas vice : " MARSH MARSH MARSH !!! " uh kad se setim najgore sto ne znam sta je u tom trenutku i brzo ga pitam i on mi odgovara sah zadihan i saputavim glasom: " cut, cut... " - sta je bre pricaj... pitam ga opet. i ja tiho. " nesto ima napolju, od pola 3 obilazi satore i sad pocelo da udara po satoru kod moje glave " ja ni mrtav ni ziv... ne disem, ne progovaramo ni jednu i cekamo sta ce biti sledece. kroz koji sekund opet se cuje se kako hoda u krug okolo satora. rastvaram britvu i hvatam zmiju. ako mu to uleti u sator, cepam moj i idem da koljem ! nema druge ! tresli smo se koliko od zime toliko od straha. osecam ga da dolazi iza moje glave i pocinje da njusi. vise je licilo na usisavanje. stezem zube.... i ne pomeram se. opet pravi krug oko mog. na trenutak se sve utisava... ja brze bolje oblacim kozno odelo, cizme, rukavice i kacigu. ako ce da zvace moze do sutra! a za to vreme cu ga ubiti. tuareg izbacuje najludju ideju : " izadji vidi sta je " hah ! ni u snu, zadnje sto mi je padalo na pamet jeste da izbacujem glavu i da proveravam u mrklom mraku. dolazi onaj trenutak kad molis Boga da se vratis kuci ziv. naslusao sam se prica od starijih o meckama ali nikad nisam video jednu u prirodi. veoma su jake i brze i nije se s njima zezati. opet nam prilazi... cuje se kako napolju pretura. Jelen pivo i Srna jogurt, a ono sto je tuaregu diralo sator kod glave je zbog salame koju sam ja ostavio tu. nismo shvatlili za ozbiljno ostavljanje hrane i sad dosla maca na vratanca ne znam sta je bilo gore, kad obilazi njega ili mene... onaj " sat " sto sam spavao je bilo sve za tu noc. sve do zore je bilo sa nama to stvorenje, najgore sto nismo znali sta je ! 15 do 6 svice i dogovaramo se da zajedno polako izadjemo. u tom trenutku iz pravca sume zacusmo muk od kog mi se srce zaustavlja.

ubrzo zatim prva naselja. i ulazimo u Zabljak. za koji sam ja mislio da je samo po koja kucica. kad ono zgrade i cudesa a prelepih vikendica mali milion :o u Zabljaku kupujemo namirnice i pivdzanu kako bi smo pregurali noc jer nismo imali nista od hrane. vidimo da smo malo zakasnili i grabimo svaku trunku svetlosti kako bi smo stigli i podigli satore. samo da se ususkam u vrecu i vise mi nista nije bitno.

ova putovanja treba planirati tako da moze i da se sedne, stane pored puta, ode do krava i malo opusti sa njima. treba planirati vremena za sve. da nije tuareg zakazao... sto daje zakljucak da i za kvarove treba planirati vreme. nekad smo ih milovali i bez silaska sa motora. e, ovo je stado ! u daljini se nazire prelaz " Sedlo ". i eto nas tamo, 1907 m.n.v u RRRAA ! :D ovo je za nas bilo "na vrhu Sveta" ! :D ;D ;D ;D

posto sam ja bio jedini koji je slikao u voznji prsti su mi promrzli. bilo je nemoguce hladno. ni fotoaparat nisam vise osecao. morao sam da zagrejem ruke pa palimo. fotograf sa nekim velikim cudom :o nismo mu bili mi zanimljivi, slikao je auto koji je dolazio ??? razliciti ukusi ... mogli smo i tu da kampujemo, da slikamo dok ima svetlosti, ali smo hteli Crno jezero. samo pored njega je dolazilo u obzir. tako smo planirali i tako mora biti. polazimo, ne idemo brzo, sto zbog toga sto ja vozim jednom rukom, sto zbog zivotinja i zbog kola koji mogu da se pojave iza svake krivine. zato oprez. a put perverzija... vidite sami. na pola puta srecemo Slovenca sa zenom. kazu da su bili na Zabljaku i da su napravili 1000 km do sada na putu. rece i da ce biti na Zlatiboru na moto skupu na koji i mi planiramo da stignemo. ja sam vristao od srece i zadovoljstva ! nisam ni jednom trepnuo. izgledalo je kao da sanjamo, vreme je brzo prolazilo iako smo se trudili da ga zaustavimo, zamrznemo sve u vremenu i lagano prosetamo kroz sve to...

kosidba u toku. zna se ko kosi ko vodu nosi samo je jedan asfaltni put, ne moze se izgubiti. usamljena crkva. zamislite da svaki dan morate dolaziti ovde po stoku... za ovo volim da kazem netaknuta priroda. mada covek svude umesa prste.

aaaahhhaa ha haa ! opasno je vozit ovim putevima... nismo znali gde da gledamo. svude oko nas samo raj za oci, dusu, telo i sta jos sve postoji. a mi ... mi vozimo motore kroz sve to, ludnica ! kao sto vidite, Trsa pred nama. stajemo da se malo smirimo ;D ;D ;D naslanjamo se na ovu ogradu ispred mene i pricamo o putu kad pored nas staje devojka... meni malo cudno, pogledam je jednom, dva puta. kad je skapirala da smo " pali s Marsa " rece : " Izvolite". na kraj pamet da je to shank. - hvala, samo prolazimo. neki mestani su ispijali pice za susednim stolom i malo smo se informisali u vezi puta do Zabljaka. nekako nam je promakla cinjenica da je to 40ak km krivudavog puta i da se ne moze preci samo tek tako. pogledom na sat vidimo da je pola sedam :o trk na motore, nikako ne zelim satore da razapinjem po mraku. putevi cist ruski rulet ! da imam mogucnosti da izbacim slike velikog formata ove bi bila cista perverzija. mada i na ovim manjim se vidi da je ovo raj na zemlji.

ako neko zna gde postoje jos ovakvi putevi neka obavesti. ovo je uzivancija. ;D ;D ;D veoma smeli graditelji puta. nemamo vremena za odmor, a tako nas je sve privlacilo. jos malo i izasli smo na Durmitorski plato. ovde se svaka travka kupi i sve se kosi. verovatno zbog nestasice, a ljudska navika da imaju dosta stoke tesko da se iskoreni.

ako se ne varam ovo nam je prvi put u zivotu da prolazimo tunelima koji imaju ovakav uspon u sebi.

savrseno ! odmah po zavrsetku mosta u tunel, i to kakav tunel !

Dolazimo do Pivskog jezera od kojeg zastaje dah. ovo je jedno od retkih meta sa kojeg se moze baciti pogled ka jezeru. sve je skoro obraslo. ogranicenje 50 a mi smo vozili oko 75 i naleteli na radar. policajac ni glavu nije pomerio kad smo prosli Pluzine. jedno od najlepsih jezera koje sam ikad video !

kupujemo punjac i kreemo iz grada. onda se sa pumpe vracam do radnje 3 puta koja je 5 km udaljena. nesto sam bio u dilemi zbog punjaca, setio sam se da potazim sa utikacem za kola, i tako nesto pa smo izgubili dosta vremena a nista nisam uradio. omasismo skretanje prema Durmitoru ! srecon decku je bila cast da pomogne i odveo nas je na pravi put. opet muke sa golficem. terali smo se dosta narednih kilometara, na kraju je on popustio i skrenuo. pravac Pluzine. tako nam je Ivan iz Niksica rekao. kaze da je to lepsa deonica. OK idemo tamo. kakve livade i kakvo naselje, ludnica. samo me je nerviralo sto se nista sa puta nije moglo videti. sve je obraslo. inace ima se sta videti.

Careva cuprija preko reke Zete. uberite koji za vase drage stajemo kako bi smo nasli punjac za baterije. prethodni sam zagubio posle boravka na Trebinju. ( kasnije se ispostavilo da je bio zamotan u odecu ) dok je tuareg ispitivao po radnji za punjac, ja stojim pored motora i cujem glas iza ledja: " sta je momci niste se valjda izgubili ? " :o :o :o Stivijev drugar ! ne mogu da verujem. srecom rekao nam je kako da se izbavimo iz grada, inace bi smo dugo kruzili.

ovde bukvalno jedna greska znaci HAOS ! :o nas je zanimalo ima li puta prema Niksicu ali preko planine. nikako nismo hteli da se vracamo ponovo na magistralu. ( tamo nas svi preticu ) bakica i korisne informacije, u siframa, doduse samo jedno skretanje i lako smo ga zapamtili. obavezan vodic ! nase skretanje kod kamenog krsta . to je to ! zaboravljenim predelima palimo u pravcu Niksica. tipicna slika mucnog zivota ovde. jedino smo ovu baku videli na ovoj deonici. nas je plasio ovaj mali dzukac, ko magnet je ! :o expedition ! odjednom niodkuda tri Land Rovera max natovareni.

doduse ovde ima obezbedjeno prenocise i mnogi se na to i odlucuju, ali mi imamo drugacije planove. culi smo da ljudi cesto zanemognu na usponu izmedju donje crkve i ove ovde tako da lekari imaju dosta posla. Stivijeva keva nama spremila sendvice koje smo slatko smazali. mnogo je lepse kad se jede u prirodi i na planini. u trenutku kad smo se spremali da podjemo dolazi nama poznat lik Gagi iz Balosave ( 3T Racing ). iznajmio covek motor i dosao iz Niksica sa prijateljem koji izdaje skutere. a do Niksica dosao kolima - nista bez motora. :D Ostrog nam ostaje u lepom secanju. nas cekaju putesestvija po Durmitoru, odmah polazimo. samo polako i sve u redu. od ovog parkiralista se mnogi odlucuju za uspon pesice. verujte mi, niko ne zna koliko je dobro sa motorom dok ne proba. :D

samo polako. na koga god naidjemo odmah nas propusti. bili smo ranije ovde, busom, sa skolom, sad je fora kad smo motorima dosli i jos sami. vecu guzvu na ulazu u neki manastir nisam video. :o ne preostaje nam nego da se slikamo i vratimo nazad. da smo cekali verovatno bi smo ovde i zanocili.

" gazdarica " kako je zovu, je shou zivi ! :D pozdravljamo se sa Ivanom i zahvaljujemo svima na pomoci. vec je 12 : 15. mnogo smo vremena izgubili i moramo to nadoknaditi. Niksic ostaje iza nas, idemo pravo na Ostrog. sve ok dok ne pada kisa. - prvi znaci gde treba da izadjemo. tuaregova sreca sreca radost put perfektan ali nije to TO. ubrzo pocinje festa i u krivinama jurim tuarega cevi hidro elektrane Perucica... izuzetno dobar put :D po mom kriterijumu . ovde nema trkanja !

bilo bi divota da nismo u situaciji u kakvoj smo bili. ;) da nije bilo tog problema sa motorom bilo bi sve extra. ovde vredi svratiti i bez neke potrebe za pranjem. za vreme cekanja u baru zovemo Stivija i objasnjavamo mu situaciju. on nam je govorio da ima dobrog prijatelja u Niksicu, naravno bajkera. sad je rekao da ce njega obavestiti i da ne treba da brinemo. nazad u perionicu i ista stvar, ni zvuka ne ispusta. rastavljaj sve ! pregledavali smo elektroniku. okupilo se tu raznih ljudi koji kao znaju o motorima, - mehanicari i padali su komentari tipa : moras karburator da menjas, radnja je 10 km odavde ! :o swasta ! decko na cetvrtoj slici iznad provaljuje u cemu je problem. kapica od svecice je izgubila kontakt sa svecicom. malo namestamo kalem u kapici i posao je zavrsen. cak je i bolje palio nego ranije dok je bio suv. mi svi happy. :D u to, dolazi i Ivan, Stivijev prijatelj. Covek je napustio posao da bi nam pomogao. Svaka mu cast ! a i kisa je prestala, stvari pocinju da nam ide na ruku.

i onda negde ispred Niksca tuaregov motor popusta. poceo je da se gasi u voznji dok nije totalno utihnuo. morali smo stati tu gde smo se zadesili i videti sta je raditi.... a i kisa je na trenutak utihnula.... put kojim smo dovezli. a odavde guramo meni je kesa pala preko STOP svetla pa am se i onako lose prepoznavao po ovom tmurnom danu. uglavnom ja sam krenuo dalje da nadjem skloniste. kisa je ponovo pocela da siba a tuareg je i dalje neumorno gurao motor. posle nekih kilometar i nesto nalazim auto perionicu i pitam momke mozemo li se skloniti na neko vreme. dobijam potvrdan odgovor i vracam se do tuarega da ga bodrim. momci su mnogo dorbi likovi, zezatori i hteli su da uloze svoju pomoc kako bi smo zajedno resili prblem. :D hajde sada mirno ! mesto nam se svidelo. jos drugari kazu da je verovatno najjaca perionica na Blkanu. i to pustena u rad nekoliko dana pre naseg dolaska. nisam mogao da odolim a da ne slikam. retko vidja ovakva mesta uglavnom je to moje dvoriste. desavalo se i ranije da tuaregov motor nece da upali odmah posle pranja strafiksom. tek kad se malo osusi, valjda voda udje tamo gde ne treba. to smo mislili i ovaj put i da bi ubrzali proces susenja tuareg ga malo produvava vazusnim pistoljem. prolazi pola sata sto je duplo vise nego sto treba da prodje da se osusi. ne daje znake zivota. resavamo da ga ostavimo jos nekih pola sata a mi da uzmemo malo predah. Philip Island :D kazu da je gazda bajker. a po prici shvatio sam da je imao R6 pa sad kupio neki ATV cetvorotockas.

ono sto smo odatle videli nas je ocaravalo svakim trenutkom. ne znajuci da je ovo napusteno, ja i tuareg smo trazili ljude okolo ;D ;D ;D prolazimo za minut jer nikog nije bilo. tih kako je tamo ! e odavde nastaje prekid filma :o nebo se otvara ! od prelaska na crnogorsku stranu, putevi vise nisu putevi, to su reke vode, jezera. lepo nas je stavilo na test : gde ces prvo osetiti kisu ? :D imali smo nekog ludog zadovoljstva kad nas kamion pljusne vodom. ;D nogavice, kod mene, ponasale su se kao oluci i sva voda kao da je isla direktno u cizme. prolazeci kroz jednu malo dublju baru, mlaz vode koji je digao prednji tocak, skida mi nogu sa nogostupa. vozio sam po kisi, ali ovakvoj NE. cizme su bile pa recimo 10ak cm, mozda malo manje, napunjene vodom. nije bilo hladno zagreje se vremenom. situacija sa tuaregom. i njemu su nogavice sluzile za slivanje vode do patika. motor je vodio svoju bitku. tuareg je morao da ide brzinu nize pri prolasku kroz vodu, ne zato sto se plasio prolaska, vec zbog usporavanja. sve u svemu stajemo ko zna gde da vidimo kako stoje stvari i da se kisna zastita malo dovede u red. makar smo kesa imali dovoljno

bez obzira na sve mi idemo dalje. zao mi je sto vam ovom prilikom ne mogu docarat slikama put koji smo odvezli sa Stivijem. to je nesto prelepo. na izlazu iz Trebinja prolazimo pored Brane Gorica na Trebisnjici. ubrzo smo pored crkve koja je potopljena izgradnjom brane. vidi se samo krst i oronuli zidovi. jezero je imalo neku cudnu boju. prizor ljudi ! pratimo samu obalu jezera i kroz neko vreme stizemo i u Jazine ( neko ce prepoznati, ovde su se ranije odrzavali moto skupovi ). Tu se i oprastamo sa Stivijem uz najbolje zelje.... ja i tuareg nastavljamo uspon sami prema Crnogorskoj granici ja jednom od najklizavijih puteva koji sam ikad vozio. ranije sam i smeo da sinem gas u krivini i da se zezam bez bojazni da ce prednji proklizati. sad je bilo samo da se prodje krivina. u mislima nam je manastir Ostrog, da li je i tamo kisa.... stvarno mi je zao sto nisam mogao da vam oslikam deo puta uz jezero ovaj deo puta uz obronke Bijele Gore i nije nesto naseljen. ima dosta rusevina kamenih kuca koje su stare, pretpostavljam i vise vekova. i krivine su blage, kao da ne zele izvuci max iz nas. osecamo kisu svude oko nas ali nekako uspeva da se suzdrzi. laganim tempom blizimo se vrhovima...

zaboravio sam da napomenem to da nas je Stivi docekao kao careve. takav smo tretman imali. Hvala Stivi ! kako smo legli tako smo i zaspali. krevet je izgledao strasno dobro posle kamenite plaze. kako sam se ujutru probudio tako sam odmah hteo da se vratim u san. udari kapi kise koja pada niz oluk odzvanjaju u glavi nemoguce ! samo ne kisa ! .... nebo se smrklo nad Trebinjem i ne popusta.... odlazemo polazak do 8 jer nemamo neku kilometrazu danas, mozemo da budemo opusteni. u 8 sati pakujemo sve u djubretarske kese, oblacimo kisna odela i oko pola 9 smo spremni da podjemo, naravno i Stivi sa nama. :D tuareg malo u neverici. a ni ja nisam bio bolji... nogavice kisnog odela zavucene U cizme, sto ce se pokazati kasnije kao luda greska. barem tuareg nije imao slicnih problema :D i nas vodic kroz nepoznato na svom vernom "djogatu" . neizbezno se ne moze izbeci. polazimo. i mostom preko Trebisnjice do prve pumpe.... mali problem. tuareg vadi 100 E u komadu da plati za nase gorivo a pumpa ne prima evro. srecom neko u blizini je imao tako da se raskusuravamo. kod nas nema problema uopste sve dok je usluga na nivou ;) i ne znajuci, dok smo mi zevali u radnicu, nebo se otvara i nastaje pravi pljusak.

tad na granici sa Hercegovinom ja ne mogu da nadjem zeleni karton. malo frka, jurim po stvarima nigde nema. slucajno opet pogledam u dokumentima i vidim on tamo. koje cimanje. u Trebinje stizemo nesto pre osam sati. Stivi mi kod kuce daje neki gel od aloe vere da namazem na noge i krecemo u obilazak. odusevio sam se gradom. veoma prijatno mesto za boravak, dobri ljudi, sa svima mozes lepo da razgovaras, doduse svi su visoki - " krsni " narucujemo pivo, zna se ! da je samo malo blize Studenici.... aloin gel se skupio na nogama. agonija ! nekako stizem do Stivijevog stana i bacaj se na spavanje. sledeci dan Ostrog !