travelman
-
Broj tema i poruka
1301 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Odgovori koje je postavio član: travelman
-
-
Za tunel sam 1.put čuo početkom godine kad poče onaj haos u UKR, bila neka emisija povodom toga na tv pa opisuju opsedanje gradova a onda jedan od učesnika spomenu ovaj tunel i kako je on bio žila kucavica sarajeva tokom ratnih dejstava.
Mic po mic, po guglu i eto, ja se nadje na njegovom ulazu.
Kinez se nešto nećka, dal se boji da udje sam ili nesto drugo, nemam pojma.
Sačekam 5 minuta pa ajd i ja unutra.
Sačekam minut 2 da mi se oči priviknu na mrak a onda okinem fotku.
Čujem nesto šuška kad on iza mene u ćosku, dobrica al kapiram da ga frka da krene napred sam.
Nekako ga ubedim i ode on. Da su bile sestre niste gdeste sa čarsije pa i nekako da zažmurim al ovako ....
Brat Kinez i ja u oknu ...
....
Tunel je dugacak 720 metara a visina je oko metar ipo. Zato se šlem pokazao pametnim izborom jer sam se par puta povio a onda nesvesmo ispravio i glavom poljubio gredu. Srećom bez ikakvih posledica.
....
Za transport robe kroz tunel su se koristila kolica koja su se kretala po metalnim šinama. Nesto slično kao u rudniku samo improvizovano.
....
....
Za posetioce je otvoren samo deo koji ide do aerodromske piste.
....
Reljefni prikaz bi izgledao ovako, ulaz je sa desne strane.
....
Odmah po izlasku vas dočekuje video prostorija i realan ratni video prikaz prolaska kroz tunel ali to već nisam mogao da gledam.
....
....
Novinskih zapisa iz tog vremena ima na sve strane ...
....
Glavnu ulogu u izgradnji tunela imao je ON.
Njegovu sliku sam video na netu i on je bio moja inspiracija da dodjem ovde i vidim sve ovo.
...
....
Kao eksponat je ostao u pravom izvornom ratnom izdanju...
....
...
....
Bem mu pleme i seme onom koji je sve ovo zakuvao ...
....
A zakuvali su oni koji su upravo ovako nesto trebali da spreče ....
....
...
Osećam kako počinje glava da me boli i da razmislljam negativno.
Vreme je da se ide, proturim jos koju pametnu sa kustosima koji su bili maximalno profi a onde perem ruke i izlazim napolje.
...
Rumunka me čeka iza ćoška, idem ka njoj i prolazim pored onih kafe aparata i bircusa a onda čujem
Srbijanac, ajde da popijes jednu sa nama.
Rado prihvatam poziv, u grupi i onaj mali redar sa parkinga i početka priče kad sam ga častio kafom da se ugreje.
Jedan pruza ruku da se pozdravi, pruzam i ja iako znam po njegovim tetovazama sa kim imam posla.
U glavi mi odzvanja ona kolegina ....
.... kakve zvukove ispuštaš u šumi,
takve zvukove i očekuj iz šume ....
Uvek te se setim u ovakvim situacijama
...
Nastavak sutra ....
-
15
-
-
Nisam video, gledam u zemlju i noge a ne u nebesa
...
Sad mi lakse, stvarmo ih ima ko nikad pre. Okupirali svaki ćošak i semafor.
...
Pre 7 sati, Eol je napisao:E Doco i ti znas da Travelic nije sliku slucajno u tom trenutku napravio,vrebao stari lisac ....
Ma jok, grešiš. Utrčale u kadar slucajno, primetio ih na slici tek kad ih Doca spomenuo
....
....
Pre sat vremena, gebee&co je napisao:Oduvak si bio promućuran,prvo strendžer,pa ako treba,nek prvi on najebe.
Toliko sam dobrodušan da se čak i papa u vatikanu boji da me ispovedi
Odo da iščukam jos jedan deo pre spavanja ...
-
2
-
1
-
-
DECO, čuvajte se .... dolaze gadna vremena i niko ne zna sta će sutra biti.
Setih se reči zastavnika Zekavice koje nam je uputio tog 18.decembra 1989.godine po zavrsetku sluzenja vojnog roka u nedzarićima.
Vozim a misli lete u neka prosla vremena, mladost ludost i mislilo se samo kako doći do one stvari pa niko od nas na političkoj nastavi nije ni registrovao kad nam je poručnik rekao kako ZOI nisu dodeljene sarajevu zato što nas vole nego da bi se dobro snimio teren i pripremila logistika za sve ono sto nas kasnije snaslo.
Par godina kasnije se ispostavilo da je bio u pravu. Crne sumnje su se obestinile.
Napustam glavnu dzadu i polako se odvajam od nje.
....
Hvatam pravac ka butmiru, prolazim pored aerodroma sa nekom setom u mislima.
Kasarna je bila nekih sat vremena hoda do aerodroma na koji smo dolazili zbog telefoniranja i javljanja roditeljima.
Beše to neko drugo vreme ....
...
Navigacija me vodi al neki radovi i sve raskopano. Gde dalje, nemam pojma.
Produzim dalje, ulazim u naselje.
Mezarje sa leve strane, veliko .... imam utisak da svi oni beli nišani gledaju u mene.
Tik uz njega klupa, klackalica i ljuljaška za decu. Mama se igra sa devojcicom, stajem i pitam za pravac a ona mi uz osmeh reče još par stotina metara napred i stizem na odrediste.
...
I bi tako, za manje od minut stigoh na cilj i razlog mog dolaska u sarajevo ...
...
....
Veliki parking na kraju ulice, na livadi.
Stajem .... ispred mene aerodromska pista, jedan avion sleteo a drugi odma poleteo.
Gledam i prisecam se .... tako smo i mi nekada gledali kad preskočimo ogradu kasarne i pobegnemo do telefona a onda skupimo koji dinar za flajku žestine koju cevčimo ovde na livadi. Onako partizanski, bila su to neka druga vremena kada se slepo verovalo i zaklinjalo u bratstvo i jedinstvo ....
...
A onda se iznad naših glava nadviše neki tmurni i tamni oblaci ....
Dok sam prolazio kolima dečkić od nekih 20ak godina mi pokazao gde da se parkiram, gledam ga iz daljine kako je šake uvukao u rukave, smrzao se.
Nosi zeleni prsluk, redar. Ko zna od kada stoji na toj vetrometini, čistina pa vetar duva.
Sa druge strane ulice automat za kafu za turiste. Bese tu i neke klupice za sedenje.
Pitam ga gde je ulaz, a onda uzimam dve kafe. Za njega i mene.
....
....
....
SARAJEVSKI RATNI TUNEL je bio ono što sam zeleo da vidim ...
...
....
Napravljen je ispod aerodroma tokom opsade sarajeva 1993.god i povezivao je dve slobodne teritorije koje su bile pod komandom ARBiH.
Bila je to najstroze cuvana tajna ARBiH jer su se tuda snabdevale bošnjačke snage gorivom, hranom i oružjem.
Dnevno je tuda prolazilo 30 tona robe i oko 3/4000 ljudi, sto vojnika sto civila.
....
U izgradnji su učestvovali i srpski logoraši koji su ovaj tunel prozvali tunel srpskog stradanja.
Ulaz u muzej 10KM
....
Neka jeza me obuzela, svi znamo današnje sarajevo iz neke druge perspektive ali ...
...
....
Šta reći sem da je običan narod sa obe strane izvukao deblji kraj ....
Bilo, ne ponovilo se ....
....
....
Svasta nesto tu ima ali mozda je neke fotke bolje i preskociti.
Meni je cilj da vam samo verno docaram atmosferu.
....
Mene je ocarala postavka izuma naprevljenih u takvim uslovima.
Ovaj agregat mi je svakako najupecatljiviji ...
Borba za goli zivot je najveca inspiracija ...
....
....
Dodje i do tunela, vreme je da se udje.
Prvo kaciga na glavu a onda sve ostalo mada sam se u pocetku dvoumio da je stavim ili ne.
Na kraju se ispostavilo da nije sluzila samo za ukras vec mi par puta i spasla lobanju.
....
Taman se spremim za spust u tunel kad me neko vuče za rukav ...
....
Nešto mrljavi na engleskom al ja nemam pojma šta, od stranih jezika mi ide samo šatrovački. Kako on ne zna srpski a braća smo, mi nikako nije jasno.
Objasnim ja tu njemu sta i kako, obujem ga u HTZ opremu a onda pustim njega prvog da udje.
Što mene drekavac da spopadne, bolje njega.
....
....
....
.....
-
13
-
-
Izlazimo na čaršiju a ona se tek budi, subota je jutro pa i nema puno ljudi na njoj.
Ovi moji se rastrčali da pokupuju kojekakve sitnice na njoj pa da odmah stave u gepek kako ne bi noslili sa sobom.
Ja dokon, čekam njih pa uveseljavam sebe a bogme i nju.
....
Turisti polako pristizu i svi odma trk ka česmi da se selfiraju.
Ajd reko i ja da okinem jedan selfi česme, nisam ni ja najgori.
...
Utom pristigose i kompanjerosi, odneli kupljene suvenire u kola i prvo sto rekose je
e sad bi mogli na doručak ....
Kakav, bre, dorucak kad ste jeli pre sat vremena al ko i da nisam rekao. Ne ebe me niko ni za žutu banku, mora da ćutim kad sam u manjini.
Vatrica pucketa, toplo, miris crnog luka me opio ....
A i domaćica po mom ukusu, na istim smo talasnim duzinama a i pogledi na svet su nam isti ... Sarajevo ljubavi moja ....
....
Izjedemo mi to i ja odma teram dalje, imam neke druge planove al moram da ih ispoštujem do nekle.
Samo što smo izašli bata viče e sad idemo na kolače.
Ajd ćutim ja al se mislim gde vam stade sve to, ja na putovanju navikao na paštetu ujutru i narezak uveče a ovi mu ga daju po hasanju kod svake bandere.
Da su bili ukusni, jesu ...
....
Gledam ja na sat, ima jos fore do ulaska u smestaj a posle svako na svoju stranu.
Pupustim kaiš za još jednu rupu, prvi put je bilo posle ćevapa, i ajd teramo dalje.
Posle par koraka beše
e ovde ćemo da pijemo kafu, i to ručno tucanu.
Ja već lego na rudu, ćutim jel znam da vreme radi za mene.
Nisam ljubitelj domaće kafe al ova mi bas prijala, udjosmo u spiku sa konobarom i on reče gde je nabavljaju. Tu iza ćoška, par metara napred.
Odosmo do tamo, da bata kupi za poneti.
Kako udjosmo u radnjicu tako me opio miris kafe, stvarno neka čudna aroma lebdi u vazduhu.
Razmerava čika kesice, nema gužve pa razvezasmo od kulina bana.
Sarajlije meraklije, objasnjava nam proces proizvodnje pa dade ovim mojima da je tucaju.
....
Ja nesto i nisam bio raspolozen za fizikaliju pa radije komentarisem uzrečice koje vise po zidu ...
....
Beše tu neki njihov jaran pa obojca zaključismo da vise volimo da tucamo *kamen* nego da tucamo kafu ...
....
Eh, kako je mali svet, lepo kaze ona narodna.
Kazem ja kako na kraju skadarlije ima ista česma kao na čaršiji, ona je u onim srećnim vremenima bila poklon sarajeva gradu beogradu.
Na to se vlasnik nadoveza pričom kako je on nekada davno tu drzao radnju za prodaju kafe a onda mu ja reče tačno mesto gde je bila jel me kevu tu slala da kupim kad dodjemo na pijac.
I gle čuda, to je bila baš njegova radnja.
Rastadosmo se ko rod rodjeni ...
....
Idemo dalje ....
Vaaalteeereeee ...
....
Napravismo par desetina metara i ja se vec čudim kako nismo nigde stali da jedemo i pijemo al moja sreca beše kratkog daha.
Onda krenu jos nesto gore za mane, šoping.
Ovde stani za patike, tamo stani da se kupi jakna ....
Ovaj drugar isti brat pa me i nije čudio al kako bata zastranio kad nas ista keva rodila.
Sva sreća ja ostao normalan, mene dalje od paštete i vožnje po vukojebina ništa drugo ne interesuje.
....
Nije taj sport za mene, oni trk u prodavnicu a ja pobeze na drugu stranu.
Prijala mi solo šetnja da sam nastavio onim tempom puko bi od klope jer na kaišu nema vise rupa za popustanje, jedino dugme na fadžama da otkopčam.
....
Miljacka tiho tece i zubori, nema guzve a ni tramvaja. Renovira se pruga, menjaju se šine .... zavalim se u klupu a onda meditacija, mozak na ispašu.
...
....
Nalevo krug a onda pravac ka rumunki, blizi se vreme polaska za dalje.
Ćevapi se upalili, usta osušila od silnih slatkiša. Ožedneo sam ...
Ulazim u trznicu da kupim vodu ....
SARAJEVO, ljubavi moja.
ZAŠTO te volim .... pa zato sto se u tebi osecam kao u svojoj kući.
Jarani me napojili i naranili bez da sam od ikoga išta trazio. Kao da sam im rod rođeni.
Kakav, bre, san marino ....
SARA JEVO je zakon ....
...
....
Na parkingu se nasli u dogovoreno vreme, ja stigao prvi pa gledam ove moje kako vukljaju silne kese iz šopinga. Sreća pa rumunka ima gepek ko avion pa ovo njihovo samo pokri pod.
Parking platili 9 KM za 3 sata a momku sa blagajne se oduzili doručkom jer je bio rumunkin lični bodigard u nasem odsustvu.
Kolega Sloba je svojim obrazom garantovao za nas tako da rumunki nije smela da fali dlaka sa krova.
...
Smestaj je bio u brdu iznad obilaznice i zasluzuje svaku preporuku, lako ga pronalazimo uz pomoc g.mapa.
Uslov je bio da ima ogradjeno dvoriste kako bi se rumunka spokojno osećala tokom noći.
Dvoriste prostrano, vidim dve garaze koje su prazne i pitam domacicu jel bi unutra mogli da se parkiraju motori ukoliko neko dodje sa njima.
Kaze moze, nije nikakav problem.
Nas je bio ceo 1.sprat.
....
Stan veliki, prostran, čist .... 70m2 ....
Od opreme sve ....
....
Moj sobičak ....
....
Terasa, sa pogledom na grad duž celog stana i sve to za nas trojcu SAMO 25e.
...
Znaci svaka preporuka za smestaj, na jednom mestu za relativno malo para imate sve potrebno za bezbrizan odmor.
Na kraju putopisa kačim link, brat je zaduzen za smestaj pa sad ne znam ni kako se zove.
Raspremismo se a onda kud koji mili moji.
Ja na jednu a oni na drugu stranu.
Tačno ispod nas, dole u gradu je holidej in, vidi se sa terase.
Oni odlučiše da idu u njega na sedeljku pa pozvase taxi a ja napokon dočekao svojih 5 minuta i da se posvetim onome zbog čega sam i dosao u sarajevo.
Izlazim na obilaznicu a tamo me dočekuje gužva, sedim u rumunki i posmatram kola koja mi dolaze u susret.
Niko ni da me pogleda, rumunka se stopila sa okolinom i niko ni da je primeti.
Nedostaje mi Srbo, njega nema šanse da prodju a da ga ne pogledaju.
...
Jedna stvar koja mi je privukla paznju jos dok smo se šetali geadom je da ima puno prosjaka, bukvalno na svakom ćošku.
Ima ih i po ulici kod semafora.
Nisu napadni .....
Polako hvatam pravac za lukavicu ....
....
....
....
....
Nastavak sutra ...
-
14
-
-
Sve je pocelo iz zezanja pre par nedelja dok sam bio na voznji oko skadarskog jezera, samo je zazvonio viber a onda se javljam.
Brat me zove, pita gde sam a ja mu odgovaram.
Samo se nasmejao i poceo sa prozivkom, kaze
opet se vozis kojekakvim vukojebinama sa tvojim kršom i guliš paštetu.
Ćutim, sta da kazem kad je u pravu.
Znajuci da je trebao na put sa zajedničkim drugarom pitam
Gde ste vi ....
Krstarimo bosforom, rece on i kaza jos neke detalje a onda reče
Znas sta, mi bi u sarajevo na klopu jer ovde crkosmo od gladi a mogao bi i ti sa nama. Da malo batalis te tvoje konzerve ....
Ja ko popišan al jbg, beše istina sve sto rece.
.....
.....
......
Krenusmo u petak veče, drugar radio do 8 i dok smo se okupili bese vec 8.30.
Nema guzve, grad prazan.
Tekma u toku.
Meni kez na licu, ne pamtim kad sam zadnji put negde krenuo a da nije bio krkljanac u gradu.
Kurs sabac loznica zvornik, granicu presli za 3 minuta bez da nas iko ista pitao.
Noc vedra i idealna za voznju, bojao sam se maglè i poledice da nas negde ne bi usporila al sve bese idealno.
Vreme brzo prolazi, nekada smo skupa radili i evropu kolima proputovali džumle pa imamo dosta zajednickih tema.
Prodjosmo milice, vlasenicu i dodjosmo do sokolca.
Oni odavno zakuntali, rumunka fercera za sve pare al romaniju ipak ostavljam za pred svitanje, sto je sigurno sigurno.
Pomislim na Srbu, obojca bi glasali ZA da opletemo romaniju po mrklom mraku al sad je neka druga situacija, crv sumnje radi ...
Eeee Srbo moj ....
Okinem fotku a onda zujka ZZZZZZZZZ ....
....
Sat navio da me budi pred zoru, taman dok se razdani popijemo kafu a onda paljba dalje.
Tako i bi, odma sa druge strane puta bese pumpa sa cafe barom.
I posle kazu travelić nema nista od skole a kolko sam puta ovde nocio doktorat bi zavrsio.
....
Put preko romanije takodje beše idealan, na par mesta magla ali no frks ....
Subotu jutro smo planirali da dočekamo na jahorini pa tako i bi
....
Ocekivao sam vise snega ali nema.
Daj sta das, ostar planinski vazduh je bio dovoljan da popravi raspolozenje i izmami osmeh ....
....
Na jahorini odavno nisam bio, 15ak godina sigurno.
Nisam ljubitelj zimskih sportova pa nisam ni imao razlog da dolazim a kada sam u ovim krajevima ovo mi je uvek nekako slepo crevo i nemam vremena za svracanje.
Ipak, emocije cine svoje.
Jna sam sluzio u sarajevu i na jahorini gde nam je bio objekat, ono sto je strazevica za bg to je jahorina bila za sarajevo.
Gledam, secanja naviru jedna za drugim ....
....
Gore desmo kod zadnjeg stuba je bio objekat, prisecam se koliko sam se samo puta vozio zičarom, tada je to bio trosed a mi mladi i ludi sednemo i zaljuljamo klupu iz sve snage.
Danas su tu gondole ....
...
....
Beše tu pored i jedan ratrak, sa njim sam takodje voleo da se vozim dok sam bio u vojsci.
Imali smo jednog TAM sa kabinom, crveni.
Kako je to islo po snegu, samo peva.
Uz rame su mogli da mu stanu samo legendarni pinc i čuvena 110ka za koju nije bilo jaruge na jahorini koju nije mogla da oplete.
...
....
Jutro je, temperatura oko nule.
Procurese nosevi.
Dajem predlog za rajsku dolinu, ostala mi je u lepom secanju jer smo se nekada sa vrha jahorine spustali klizeci na vojnim kaputima do nje kako bi se odatle telefonom javili roditeljima.
Nekada je to bio hotelčič a danas je to hotelčina u pravom smislu te reči.
...
Naručujemo nesto toplo da se ugrejemo, sviće i još što šta treba obaviti u danu.
...
Tu pored beše hotelski restoran, ovi moji kad to videse odmah dadose predlog za dorucak.
Ja odbijam, znam čemu to dalje vodi.
Nisam u fazonu fotkanja za instagram i tik tok, meni je Srba krajnji domet.
Oni u restoran a ja odo u šetnju, skup kod rumunke za sat vremena.
A na izlaznim vratima ....
Što reče kolega @slave74 ništa lepše nego nasmejati žensko srce a ja dobra duša pa nema srca da ih odbijem.
Za uzvrat dobi osmeh, i to ne 1 nego 2 ...
Meni ćaskanje sa njima bi doručka, kakav escajg, tanjiri i ostala granja.
....
A ispod nadstresnice kod ulaznih vrata ONI.
Znam ja šta kolega voli i koja mu je dijagnoza, nista gore nego kad benzin tece venama.
Čita me ko otvorenu knjigu pa mu uzvraćam sa par slidža ...
...
...
Pustim korak a onda obidjem trg i okolinu.
Sve me podseca na početak kraja zlatibora.
Gradjevinske masine na sve strane, niču zgrade ko pecurke posle kise.
....
Mozda tako treba, ko zna. Ja ne znam.
Sat vremena u šetnji prodje očas posla, nalazimo se kod rumunke a onda se teramo dalje.
Dan polako hvata zalet, biće lepo vreme a to mi je najvaznije u tom trenu.
Oni mi pričaju o restoranu i klopi al dzabe.
Ćutim i vozim dok mi misli lete ka one dve divne stjuardese na ulaznim vratima.
....
Hvatam pravac ka sarajevu ....
....
A put do tamo meraklijski, lepo vreme a saobracaj umeren ...
....
...
Vrlo brzo stizemo a onda na koju stranu ....
Pa desno, naravno ...
....
Parkiramo se na samoj čaršiji, nije sezona i mesta na izvolte kolko hoces ...
....
A onda je bilo svega i svacega jer ....
....
Nastavak sutra ....
-
22
-
-
Kada bi neko uvažio moj glas i misljenje ja bih rado odlikovao nekih 30ak članova najmanje, nema potrebe da ih imenujem jer će se svako od njih prepoznati.
Svako od njih mi je pomogao na neki način, neko predlogom a neko savetom a neko čak i pozivom na druženje.
Momci, HVALA vam, vi ste svi za mene vitezovi 1.reda.
-
1
-
-
Što sam stariji sve mi je manje bitno gde putujem, dok sam bio mladji uvek sam gledao da krajnji cilj bude što dalje i neko fensi mesto a sad, jok bre.
Naročito odkako mi i kolega Tumbe rekao
... nije bitno GDE, bitno DA se putuje ....
I ja ga poslusao.
I opet nisam pogresio, stvarno nije bitno GDE, bitno je samo da doope vidi put.
Na raspolaganju su standardno bila dva dana vikenda, subota i nedelja. Dovoljno.
Dodje zima a snega nema, jbg.
Nekako se kockice poklopile i krećemo.
Nas tri konjine. Srba osta kući. Da je čuva.
Pa da krenem sa slikama ....
A snega imaaa .... pa ima ga tamo ...
...
Imalo je tamo jos nesto al nek to ostane za sutra, da preslozim slike i pocnem sa piskaranjem.
Beše snega al nedovoljno. A nema ni Srbe rodjaci, kako drugačije lečiti tugu nego ovako, uz ženski osmeh koji leči sve muške bolesti ...
...
Ipak, glavni razlog ovog putovanja je bio jedan kamion.
Da, KAMION.
I to ne bilo koji kamion nego baš ovaj.
...
Uf, teska je to priča .... ko i njegova sudbina.
Ostavljam to za sutra a za laku noc nek bude ova "priča".
....
....
....
-
20
-
-
To je to, nije 100 ks u 900 kubika ko ovi danasnji
-
1
-
-
Pre 3 sati, vidakn je napisao:
U moje vreme je Golf Gti bio pojam sa nekih 105-110ks tako da mislim da je 100ks prosečnom
Jeste ali je GTI imao 1800 kubika
...
Pre 3 sati, srbac je napisao:Ranije je 90ks bilo mnogo. Sada ne možeš da pretekneš kamion..
90ks u pravoj kubikazi je dovoljno da preteknes i 2 kamiona u cugu a ne samo jedan.
Pre 2 sati, Markone88 je napisao:Moja astra h ima 101ks, a ide kao da je neko ukrao
A kubikaza je ....
....
-
1
-
-
Po izlasku sa autobana adrenalin prestaje da me radi, avantura je uspela u potpunosti i sad mi predstoji samo lagani povratak domu svome.
Niti sam vise igde stajao niti sam imao volje za tako nesto, nedelja je popodne i znam da će negde biti neki zastoj zbog povratka sa praznovanja.
Nisam dugo čekao jer već kod kruznog toka na zlatiboru upadam u koloni a onda je sve do uzica bilo kreni stani prva druga ....
Od uzica do cacka guzva ali kako sam posle skretanja za nas autoban uhvatio pravac starom dobrom ibarskom sve je bilo ok do kuće.
Posle predjenih 1398 km za 3 dana ponovo sam na svojoj kapiji, vreme je bilo idealno i sve planirano je bilo ostvareno.
Sta reći za kraj .... krajevi kojima sam se vozio su svima dobro poznati stim što sam koristio neke druge alternativne puteve a oni su mi doneli upravo ono što sam želeo. Adrenalin.
Mozda sam malo vise smorio ali kolega je tako trazio, drumopis sa puno slika i opisa
...
Hvala na čitanju ....
-
18
-
-
ULCINJ se sam po sebi nametnuo kao sledeca stajanka, veče je na pomolu i zurim za videla stići kako bih jos koju fotku napravio za kolegu.
Zadnji put sam u njemu bio .... pa ne znam ni ja kad al skoro nisam.
MALA PLAŽA mi je ostala u secanju pa idem na sigurno, parkiram se na kruznom toku a onda laganica niz ulicu.
...
Prvi utisak je sve isto kao nekada samo malo urbanije.
Pamtim ga iz nekih proslih vremena, imao je neki svoj specifični smek koji je dosta izbledeo za sve ove protekle godine.
Komercijalizacija ...
...
...
Ipak, kako to uvek biva, nadje se i neki podsetnik na stara dobra vremena.
...
....
Riva kao i svaka danasnja riva.
Moderna ....
....
Umor čini svoje, davno je bilo 4 sata tog jutra kada se ustalo.
Pravim krug sa jedne na drugu stranu promenade a onda se vracam do skvera gde sam se parkirao.
...
...
Za izlaz iz grada koristim put prema valdanosu, mrak je a i suvise je kasno da bi se posetio taj lokalitet mada sve imam utisak da ce ga nas kolega u skorije vreme posetiti i mnogo zivopisnije opisati od mene.
Hvatam pravac ka baru, prolazim sutomore a onda u tunel.
Iz tunela levo na magistralu i hvatam pravac za brčeli.
A brčeli .....
Sa magistrale desno pa sumskim puticem 300m pravo a onda opet desno ali ovaj put nizbrdo 300m do jaruge.
....
A domacin pravi domacin, kad ču Srbu i vide svetla odmah izadje da nas doceka.
Pita jel sam gladan, umoran, zove da udjem kod njih.
Rado bih ali, bi mi posle zao al nisam imao snage vise ....
....
....
...
Alarm sam navio da me budi u 5h narednog jutra mada u 4.10h me budi takav pljusak da sam mislio da ce sve da poplavi.
Izlezavam se sat vremena, da zaspim ponovo nije bilo sanse. Nisam navikao da spavam u krevetu tokom putovanja, samo u Srbi.
U 5.30h silazim kod domacina na kafu, takav je bio dogovor. Pita sto ne podjem malo kasnije, da ostanem jos malo bar do svitanja.
Rado bih ali odbijam. Pri povratku kuci uvek podjem ranije, ne volim da stignem u poslednji cas i reskiram kasnjenje na posao.
Do podgorice mi vreme u razmisljanju cime sam zasluzio takvo gostoprimstvo ili su ti ljudi stvarno takvi kao sto rece kolega @Eol koji mi i preporucio ove krajeve.
Gostoprimsvo im je obraz.
Treci dan je bio rezervisan samo za povratak, nisam imao nikakvih planova sem da overim ognjenu mariju pa nek bude dža ili bu.
Vec se razdanilo, tako sam i planirao pa ako se bude dizala hauba var da vidim ispod nje
...
Bože pomozi .... i meni i Srbi, samo da sve prodje u zdravlju i veselju. Udjosmo ...
...
Prvi kilometri puta mi prodjose u stalnom gledanju pokazivaca temperature agregata.
Ma hajte, molim vas.
Šarena laža od autobana, samo gas ali u okviru ogranicenja.
...
Da je napravljen svecki, jeste.
Da je priroda fensi, jeste.
Uzivalo se u bebriznoj i spokojnoj voznji sa osmehom na licu.
-
16
-
-
Pre sat vremena, gebee&co je napisao:
Mislio Travelić,da će da naleti na neku golu
...
...
Odo da pisem nastavak ...
-
2
-
-
Polako se rastajemo sa jezerom i krivudavim puticem a onda se zaustavljam ovde.
...
Gde i na koju stranu nije bilo dvojbe jel se ionako vozimo bez nekog cilja vec sve zavisi od trenutnog raspolozenja.
Vozi Miško, levo.
Zelenu kartu nisam imao al nije to razlog da odustanemo. Pravac granica.
Bese guzva, parkiram se kod ovih prodavaca a onda peske do prelaza.
Albanska strana pod zenskom kontrolom, reko nema frke. Rane 40e, dobrodrzeca ....
Dobar dan dobar dan, objasnim da bi samo do skadra na kafu al dzabe, objasni mi da je takva procedura i popi ja korpu uz osmeh.
Pita Srbo sta uradi al mu teska srca objasni da je vreme da okacim durex o klin, nekad sam imao prolaz samo kad me vide a sad ne vredi ni kad pitam ...
Pun levi ....
...
Ma nikaki problem rodjaci, ima njih kod kojih smo dobrodosli uvek.
Setim se ja Bojane a raspolozenje se odmah popravi.
Hvatam pravac ka ulcinju a put do tamo meraklijski, laganica 60/70, nema zurbe.
Napolju prijatnih 20+ stepeni.
...
....
A Bojana nas razdragano docekuje u haljini beloj ...
....
Ovde nisam nikada bio, kada su me ovakva mesta privlacila to je bilo rezervisano za neku drugu klijentelu.
Na samom parkingu me docekuju telefonske govornice zbog kojih mi se osmeh razvlaci u kez.
Vremeplov me vraca u 1991. kad sam upoznao travelmanku i drugarski vreme provodio sa njom. Onda sam otisao na more i iz ovakvih tel.govornica je zvao svakodnevno vise puta. Samo da je čujem glas.
...
....
Zevam unutra kao neko dete a kako i ne bi, sa onih tel.aparata sam je zvao i pricao kojekakve bajke da bi se po povratku sa letovanja ubzo poceli zabavljati.
Eh mladosti luda ....
...
Ispred mene kapija za ulazak u kompleks, dal sme da se udje nemam pojma al kako me je kolega @Tumbe zamolio da mu sve detaljno slikam kako bi se on podsetio svoje mladosti ja je otvaram i ulazim.
Ispred mene staza, sve je cisto ali deluje kao da je vreme ucinilo svoje.
Ej .... ADA BOJANA ... kako je to mocno zvucalo nekada.
...
Sa leve strane se odmah nalazi market, prilazi i gvirim al nema sta da se vidi.
....
Staza vodi dalje, do račvanja.
Levo su bungalovi, krecem ka njima al ugledam čopor pasa na nekih 20ak metara ispred mene kako se suncaju, pa odustajem. Sve se tešim da su vec rucali pa da im ne kvarim popodnevnu dremku.
Da su čivave pa i ajde al ovo sve neki telići, noćni čuvari.
....
Krecem stazom desno, ka apartmanima.
U glavi se vrte detalji o ovom mestu na kome su cak i filmovi snimani.
Ubrzo ulazim u ulicu ....
....
Korak dva dalje stoji tabla koja govori kakvo je ovo sveto mesto nekada bilo.
....
Krecem dalje ulicom, ulazim medj zgrade i stalno se osvrcem i osluskujem da me neki ker ne pojuri. Ljudi nema, nigde nikog pa me frka dal smem uopste da budem ovde.
Al, dao sam besu kolegi da ce biti referisan pa sta bude nek bude.
Prijatan ambijent pa mi neke druge stvari zaokupljuju paznju, e moj čika Tumbe kako je nekada sve drugacije bilo.
...
...
Stazica dalje izlazi na pesčanu obalu, prizor za medalju.
Opet nigde nikog, mir tisina ....
Vetrić pirka a miris mora i talasi mi zaokupljuju paznju ...
...
....
Prijatan ambijent i jos prijatnija morska atmosfera cine svoje pa hvatam sebe u razmisljanju da se skinem u gace i udjem u vodu bar do kolena.
Slatko bih to ucinio al sta posle, da je kamenjar pa i ajde al kako posle da se ocistim od peska ako se onako mokar uvaljam.
Ja sam se uzdrzao al je Srbo podlegao niskim strastima i ljepoti poroka.
Sad mu zavidim na tome, on se osolio ...
....
Ka Srbi se vracam drugom stazom, pored recepcije ....
...
Dodjoh do izlazne kapije bez da sam video ikoga od ljudi u kompleksu a bogme nisu me ni kerovi spopali.
Bacam jos jednom pogled na telefonsku kabinu prisecajuci se detalja od pre 30ak godina. Eh .....
Vracam se nazad, prelazim most i parkiram se na parkingu ispod njega tj kod restorana.
....
Niti sam bio gladan niti sam bio zedan, jednostavno bio sam sit svega zahvaljujuci svemu lepom sto me prati tokom cele voznje.
Ali, i mi Cigani imamo dusu.
Trazim samo razlog da ostanem jos koji tren, sat, ili 2 u ovoj prirodnoj lepoti ....
Trazim najbolju terasu sa najboljim pogledom.
A onda sve po redu ....
...
....
......
Prijatno, do sledeceg nastavka.
-
16
-
-
Lako je bilo da ga prepoznas kad je najruzniji na parkingu ....
Ako si jos tu vrati se do njega i pipni ga da se aktivira sigurnosna zastita, silazim odmah.
-
1
-
-
SKADARSKO JEZERO se samo nametnulo kao jedna od avantura na ovom putovanju, nikada nisam bio na njemu al citah na forumu o starom putu koji se prostire obalom tako da je bilo, što da ne.
Vrlo brzo se nadje na pol poziciji, ovde bese ljudi mada mislim da su to mestani koji nude smestaj turistima koji dodju.
....
Po samom izlasku na pravac stajem odmah, nisam znao sta da ocekujem i bivam prijatno iznenadjen onim sto vidim.
...
Ovaj put nije bilo iznenadjenja, sve je lepo obelezeno pa mi preostaje samo da
...
...
Put od prvog kilometra obecava dobru zabavu pa je kez na ustima od samog polaska.
...
Nailazim na prvi vidikovac a tamo info pano, generalno to smo odvozali stim sto smo krug malo povecali.
...
Kad su mogli oni sto ne bi i mi ...
...
Crveni zmaj je vec uhvatio rutinu, gnezdi se na svakom vidikovcu šireći krila
...
...
Povremeno se odvojimo od jezera i udjemo u brda ....
....
Ali se ubrzo i vratimo ka jezeru ...
...
Pogled puca na put u brdima koji nas čeka ..
....
Al ponekad stanemo i bacimo oko na put kojim smo dosli ...
...
Paznju mi privlace i mesta dole tik uz obalu al nije bilo vremena za silazak do njih ...
...
Put se polako udaljava od jezera a onda nas docekuju svakakva iznenadjenja ....
Prvo naidjosmo na ovce al sto da ne.
Kad sam mogao sa kozama mogu i sa ovcama.
...
I taman kad svaki put pomislim da sam omašio put naidju oni i uvere me da sam na pravoj dzadi ...
...
Put se vec uveliko odvojio od jezera i vozimo brdima, docekuju me albanske zastave na kucama.
Nikaki problem rodjaci ali vozim laganije i opreznije.
Izlazim iz jedne krivine kad džip stoji na puta a dva dečka koja su mozda tek prebacila 20ak godina se selfiraju i poziraju.
Jedan pita jel mogu da sacekam koji minut da zvrse, naravno da mogu, razume travelić danasnju pvc/instagram generaciju.
Isfotkaju se oni i zahvaljuju na strpljenju, gledam ih u oci i vidim da su dobrodusni obojca.
Udaram na zajebanciju, kazem ako zele mogu da se slikaju pored Y u bilo kojoj pozi.
Smeju se obojca, stanem pored njih i upoznajemo se. Natucaju srpski, pitam jel su albanci a oni kazu jesu.
A onda ih travelić pita jel bio Q u beogradu, smeju se i kazu NE.
A Srbo se okurazi pa reče, al zato je Y bio u tirani .... pokaza im ja slike i jos malo se izezali pa se rastade ja sa mojom novom bratijom.
....
ROKA MANDOLJINA ..... pitam Srbu cujeli i on, kaze čuje al odakle nemamo pojma obojca.
Ubrzo saznajemo, izlazimo iz krivine a ono raja po ulici na sve strane. Da se prodje nema sanse. Da sam se uplasio nisam al da mi se g.vno smrzlo, priznajem.
...
Šeta grupa, ide ka nama. Sta da radim nemam pojma. Vidim ja da mi ovde nece pomoci ni hitna pomoć ni vatrogasci spasioci.
Razmisljam sta da radim a onda kazem sam sebi,
Traveliću, lako ti je bilo da se qrčiš medj kozama i ovcama, pokaži se kakav si medj vukovima ....
Ubacim u prvu i vozim ulicom ka njima dok mi u glavi odzvanja ona kolegina
KAKVE ZVUKOVE ISPUŠTAŠ U ŠUMI,
TAKVE ZVUKOVE OČEKUJ IZ ŠUME ....
Snimim grupu staraca kako stoje sa strane i posmatraju, neki od njih u onim njihovim narodnim nosnjama i sa belim kapama na glavi. Znam da se kod njih postuje najstariji pa lm ukazem postovanje i pridjem. Svi imaju preko 80g sigurno.
Dobar dan, da li mogu da prodjem kolima ovuda .....
Slobodno vozi ali samo polako ... rece jedan.
Hvala dovidjenja ....
Ubacim u prvu i pustam kvacilo bez gasa milim a ruke i noge se tresu ...
Svi gledaju u nas, prvo u tablice pa u mene ...
...
Nisam se bojao da ce se nesto desiti ali sam podsvesno ocekivao da svaki cas neko lupi sakom o krov ili uradi nesto slicno iz zezanja ...
...
Kakva je festa u pitanju nemam pojma, sa strane stolovi i prodaja djakonija kao kad je kod nas vasar.
...
...
Ispred nas omladinke, okrecu se i provociraju Srbu vrckajuci dupetom.
Deco deco, sreca vasa sto umesto matorog travelica nije bio kolega @the_doctor jer bi vas on u sekundi posadio na haubu dok mu vi na uvce pevusite ori Mile al duboko.
...
U jednom trenu ispred mene izlazi momak i pokazuje mi da stanem a onda on hoda ispred mene i pravi mi prolaz.
....
Tu se ja malo okurazim pa opustenije vozim a onda nekako nabrzaka okinem ovu fotku.
Inace, kola sa usa tablicama je bilo ko mrava
....
Sprovede me on do kraja ulice a onda pridje i kaze dalju mogu sam.
Proturismo koju pametnu, pitam jel mogu da ga slikam a on reče ne uz osmeh.
Pozdravismo se a on mi pozele srecan put ....
...
Ubrzo naidje neki crni ML kom su se svi sklanjali pa ja fiju za njim.
...
Vozim i razmisljam kako mi nije pala trunkica prasine na kola a kamoli da me neko ruzno pogledao ili pipnuo po kolima.
Svakako, ovo mi je najjaci utisak i dozivljaj sa voznje.
Ubrzo upadamo u nove zgode i nezgode ali o tome sutra ....
-
18
-
1
-
-
@Kadezi sve je lako kad si mlad
Hvala za igricu, nisam video do sad.
Sto se tice nastavka gledacu i veceras da ispiskaram jedan deo.
-
2
-
-
Pre 1 sat, djolji je napisao:
Zbog radova sam imao čekanje od jedno sat vremena, miniranje i uklanjanje kamenja.
Bar neko da me razume
Lepo si rekao, miniranje.
Samo je HITNA mogla da me spasi.
Glavnu zbrku su napravile mape koju su konstantno pokazivale da sam na dobrom putu i da izlazim u njeguse a na kraju se ispostavilo da je to put koji se tek prokopava.
Sve u svemu dozivljaj No1 .... za mene.
-
Budjenje, gledam na sat a ono 4.
Superiska, taman kako treba. Jutarnje razgibavanje i pokret dalje.
Pravac tunel a onda skretanje levo, bese tu perionica pa stadoh da se zaperemo.
Srbo se ispuskirao a ja umio na cesmi, bese tu i aparat za kafu pa obavismo komplet jutarnji ritual.
Proverio gume jel su citave a onda gas.
Oko budve pocelo da svice a u petrovcu se razdanilo, taman kako se planiralo.
Kolega predlozio stari petrovacki put a ja ga poslusao i nisam se pokajao.
...
...
U nastavku puta pratim ovaj znak ...
...
Sto jes jes, panorama put za sve pare ...
...
Pevam ja od srece al pevaju i creva od "srece" ....
Znam sto mi je ciniti a onda uzivam u pogledu na put kojim smo se popeli ...
...
...
Za to vece sam imao rezervisan smestaj u seoskom domacinstvu u koje je moglo da se prijavi vec u 7h, idealno za mene jel posle nisam morao da vodim racuna o vremenu za povratak.
Hvatam pravac za BRČELI ...
...
Sa magistrale skrecem desno a onda 300m puticem kroz sumu ...
...
A onda opet desno, jbt kakva avantura.
Nece da moze iz prve nogo moram da ga lomim dvaput ...
...
...
A smestaj po mom ukusu, bas ono sto sam hteo to sam i dobio na dnu jaruge.
Nista fensi al zato sve cisto i uredno sa pogledom na divljinu.
...
....
Domacin moje godiste, isti pogledi na svet.
Posle nekoliko trenutaka vec smo na istim talasnim duzinama. Predlaze da me odvede do zanimljivog izvora u sumi ....
....
Jos ga njegov deda kao dete pamti da je bio tu, povremeno provere kvalitet al uvek je ok.
Ladna ko led ...
...
Tu je i Dzeki, zna kucov ko ima dobru dusu. Prati nas u stopu ...
...
Domacin gaji koze, one su mu glavni izvor prihoda.
Ja gradsko dete, sve me zanima. Rado bi ih video a on predlog prihvati sa odusevljenjem.
...
...
Ova se zove LJUBAVNICA, cim vidi novo lice pridje da se mazi.
Nije da se hvalim al ....
....
Kada sam dolazio plan mi je bio da ostanem par minuta kolko samo da izbacim stvari i begam dalje u avanturu al dobrodoslica je ucinila svoje, ostajem puna 2 sata i hvatam sebe kako razmisljam da ostanem i dan provedem sa ljudima koji su me docekali kao rod rodjeni.
Ipak sedam u Y a onda hvatam pravac iz jaruge ka civilizaciji, razmisljam gde se izgubila ona ljudskost i dobrota u ljudima koja je nekada bila sveprisutna i svakog putnika namernika docekivala rasirenih ruku i otvorenog srca.
Kolega sa pocetka putopisa i ovaj domacin su primeri da jos uvek ima ljudskosti u nama uprkos teskim vremenima koja nas ubijaju u pojam.
....
Kako se dokopah magistrale cilj mi bi da se tankujemo do vrha.
Raspon cena benzina, onaj jeftiniji, je uglavnom bio od 1.45-1.55e tako da nisam vodio racuna gde sipam.
...
Blizi se podne i vreme je da zapocnemo novu avanturu a cilj nam je ....
...
...
....
Sledi nastavak ...
-
13
-
-
pre 21 minuta, Savan je napisao:
Ladno si pozvao hitnu pomoć da pitaš za put…
Mislis bolje da sam okrenuo vatrogasce/spasioce da pitam za put
....
Sad ozbiljno, Y In ima udobna sedista koja su fotelje za ona obicna iz starog Y.
Cak su udobnija i od onih iz golfa za koje bih rekao da su neudobna.
Nemam problem sa ledjima a ni sa bilo čime zdravstveno, mogu da spavam gde hocu i kako hocu i da mi uvek bude udobno.
Konfor mi zadnja rupa na svirali
...
-
3
-
-
Posle kratke stajanke u danilovgradu nastavljam dalje, cilj mi je da odvozam stari put danilovgrad-čevo-njeguši.
Vrlo brzo izlazim iz grada i hvatam pravac.
...
Put nista posebno, nema sta ni da se vidi ali mene odusevljava priroda kroz koju vijuga stari put.
...
Odvozao sam ga jednom pre nekih 5 godina i tad je biooooo, pa onako. U solidnom stanju.
U medjuvremenu je vreme ucinilo svoje i ucinilo ga dzombastim pa nije iznenadjenje kada se naidje na tragove po putu.
Neko ga overio u upisao sa po njemu.
...
Da nekoga ima ovde, NEMA.
Čak su se i Djekna i Radosav iselili odavde ko zna kad.
Jedino Srbo uznemirava poskoke i šarke.
...
Jedina mana zimskih voznji je sto se rano smrkava a ja volim svugde da stanem i zagledam.
Nisam ovako planirao al sta je, tu je.
Fenjeri su spremni.
...
A onda zadje i sunce.
Prizor jeste fenomenalan al da si negde u sobi i gledas iz fotelje.
...
Deonica danilovgrad čevo je nekih 20ak km a mi do tad odvozali nekih 10km.
Narednih 10 km do čevo prodjose ok, uglavnom se vozi drugom.
Kad prodje čevo nasta rebus.
Prave se novi putevi i prosiruju stari.
Do njegusi mozda nekih 20ak km, odvozah nekih 5 km po poluzavrsenom putu a onda makadam.
Opletem km ili 2 po njemu al nisam siguran da sam na pravom putu.
Nalevo krug, vratim se u čevo jer nigde nikog nisam sreo pa tamo slucajno videh momka koji mi kaze da sam ipak bio na pravom putu.
Kaze čas je makadam čas 1.sloj asfalta pa da me to ne buni.
Ajd opet nazad, vratim se na mesto odakle sam se 1.put vratio i teram dalje.
I stvarno asfalt pa makadam pa zemlja ovo ono.
Srbo muski trpi udarce po trapu, nije ni meni lako.
Napolju vec mrkli mrak, posle nekih 5 km dodjosmo do kraja puta, nema dalje.
Stoji bager koji cupa drvece i tek prokrcuje put kroz šumu. Ispred nas rov par metara dubok.
Ja se samo nasmejao. Sad mi krivo sto misam okinuo neku sliku al ko da se seti u tom trenu.
Nije mene bilo frka sto sam zalutao nego me bilo frka da Srbi gume ne pocepam.
Sedim 15ak min, libo me raka za sve. U najgorem slucaju cekam jutro da dodju radnici ako pocepam gume.
Ali tek je 18h, mnogo jos do zore.
Na jednom mestu videh parkirane kamione i masine, ajd se vrnem do njih. Sigurno ima čuvar pa pitam njega.
Ajd par km nazad, stizem sviram turiram Srbu u crveno aj jok, nema čuvara.
Niko me ne cuje.
Sta dalje, razmisljam. Ne bi da gubim vreme cekajuci zoru ovde.
Kako mi palo na pamet, nemam pojma.
Bacim se na net i nadjem broj polis stanice u njegusima al niko da se javi.
Zovem plavce u kotiru al nema ni njih.
Vidim broj CJB cetinje al ni oni sa se jave.
Sledeci broj bese hitna pomoc u kotoru.
Javlja se snajka 30ih godina, naglasak pravi domaći.
Dobro vece
Dobro vece
Ja nisam povredjen i ne treba mi vasa pomoc ali mi treba savet. Ja sam se izgubio.
Tajac par sekundi ....
Dje si se izgubio, jado ...
Malo falilo da se nasmejem al bi mislila da se zezam, lepo joj objasnim a ona reče samo da pozovem naseg vozaca, on ce ti objasni.
Kolega vozi sanitet, ja zapamtio neke detalje pored puta i on skapira gde sam al da nema sanse da nadjem izlaz sam.
U blizini bese čuvarska kucica, objasni mi kako da tamo stignem a onda cuvar neka mi objasni za dalje.
Tako i uradim, pitam cuvara sto nema neki putokaz a on samo odmahne rukom.
Pitam jel zalutao jos neko a on rece bosanci su najgori, gube se najvise ...
Nasmeja me u sekundi.
Izlaz je bio neki uzani makadamski put kroz sumu i ne bi ga videlo nas 10 po danu a kamoli nocu.
Na kotorske serpentine izbijam oko 8 kad vec caruje mrak, bi mi zao sto ne mogu da uzivam u pogledu al onda skapiram da zaliv nisam nikada video u ovakvom izdanju.
Slike ne mogu da docaraju prizor al stvarno je bilo simpa.
...
...
Meditiram dok crveni zmaj nadgleda okolinu.
Duvka neki topli povetarac i rado bih ostao jos al me strah od crnog pantera, šuška sve oko mene pa uskacem u zmaja i teram se dalje.
....
Niz serpentine sam se spustio laganica, nigde nisam zurio.
Uzivam sto duze u niima.
...
U kotoru se parkiram na samom ulasku u grad kod kruznog toka, slobodno mesto gde god pozelis.
Pustim korak i eto me odmah na rivi.
Pirka povetarac a valovi pjene ...
...
Bese 9 kad udje u tvrdjavu ...
...
A u njoj caruje tisina.
Nema guzve i galame ...
...
...
...
Kupim neki suvenir a onda idemo dalje ...
...
Jos je bilo rano za povecerje al je zato bilo idealno vreme za potragu apartmana na samoj obali mora.
Nadjosmo ga, gledam na sat a ono pola sata do ponoci.
OK Srbo, dosta je za danas.
Vreme je da se vuce rucna.
Otvaram prozor kolko samo da cujem kako mi talasi zapljuskuju diskove.
Obaram sediste i uplovljavam u carstvo snova.
Bas ovde ...
....
-
24
-
-
Proteklih mesec dana nisam izasao iz beograda, jednostavno nisam imao volje.
Stisle obaveze pred kraj tekuce godine i sve mi je drugo bilo prece a onda me @Tumbe svojim emotivnim putopisom po HR trguno iz letargije.
Kako mi je rekao NIJE BITNO GDE, VAZNO JE PUTOVATI, tako se u meni razbudio pundravac. A kad se on razbudi ....
U avanturu krenusmo u cetvrtak posle posla, znao sam da ce biti guzve ali da cemi sa dorcola do izlaska na ibarsku trebati sat i 20 minuta nisam ocekivao.
Sve stoji ceo grad.
Sajam/ada ....
...
Vremenski nisam nigde zurio jer 3 cela naredna dana su namenjena motanju volana ali to vece je bilo predodredjeno za nesto drugo.
Predhodno vece se sasvim spontano dogovaram sa Tumbetom da se upoznamo kad budem krenuo na put i prolazio njegovim krajem pa eto razloga da osecam neku nelagodu sto necu ispostovati dogovoreno vreme za susret.
Planirao da popijemo kaficu i malo se ispricamo a onda nastavljam dalje.
Ali ... kad ono medjutim, stigao oko 7 a kolega me pustio tek u 10 da nastavim dalje mada iskren da budem ni meni se nije napustalo onako gotivno drustvo.
Da skratim pricu, svi znamo kako fenomenalne putopise pise a meni preostaje samo da kazem da je kao covek bolji nego sto su mu putopisi.
@Tumbe HVALA ti za gostoprimstvo
...
Iz lazarevca na ibarsku izlazim kod omv pumpe u celijama, obzirom da noc polako hvata zalet nema saobracaja na putu.
Koliko mi je trebalo do zlatibora nemam pojma ali znam da mi se tu opasno prispavalo.
NIS pumpa je moje staro konačiste, podesim alarm da me budi za sat vremena a onda uplovim u carstvo snova.
Budim se kao nov, sat vremena mi je bilo dovoljno za odmor ....
...
Mir, tisina .... kako prija ...
Nastavljam dalje ...
...
Put bese suv a onda vrlo brzo nizemo novu varos i prijepolje ...
A svitanje docekujemo ovde, bas kao sto smo planirali.
Stajem da se fotkamo, otvaram vrata a onda me zapljusne miris paljevine.
Noge mi se odsekle...
Srbo, sta je ovo ... a on mukica kaze NISAM JA ....
Onda skapiram da smo u visokoj travi i da ju je usijani auspuh od uspona verovatno oprljio.
Bi mi nekako lakse, nismo ni granicu presli a vec frka.
...
Kad videh praznu granicu usne se same razvukose u osmeh ...
Dobro jutro
Dobro jutro
Gde idete
Na more, da se provozam i popijem kafu
Ćuti brka par sekundi dok me gleda a onda me upita
Što bas danas
Rekoh, danas (petak) kod nas praznik pa spojio sa vikendom.
A brka pita koji praznik
Ne znam, meni bitno da je neradni dan na poslu ...
Ćuti on ćutim ja ....
Stani tamo sa strane, rece brka.
...
Posle desetominutne kontrole vozila vec hvatam pravac ka zabljaku, put bombona ...
...
Stomak odavno peva ali ga ignorisem, trazim pogodan separe sa pogledom na prirodu.
A onda ...
...
...
Punog stomaka se lakse gasira pa nam i most bese odmah tu iza coska.
Posebnu draz nam daje to sto tokom celog putovanja bukvalno nigde nije bilo nikog.
Sami ...
...
Stajanka kolko samo da vidimo koji pravac da hvatamo ...
....
Kad smo usli u zabljak prvo sto sam pomislio je kad nigde nikog radnim danom kakoli je tek neradnim danom.
Izlazni put iz zabljak takodje prazan a policije nigde nema
...
...
Ono u daljini bese beli kamper F tablica i on ode dalje ka moru a ja sa magistrale skretoh na dzadu hvatajuci pravac za ...
....
A onda srce pocinje ubrzamo da radi
...
Vozim i uzivam, sta drugo da radim ...
...
Jedina dva vozila koja sam video na celom durmitoru su bili jedam kamper I tablica kod sedla i jedan kombi sa kojim sam se mimoisao u tunelu prilikom silaska.
...
Ovde je vetar tako jako duvao da mi je u jednom trenu prilikom izlaska istrgao vrata iz ruku a ja pomislio da ih je odvalio.
Srecom nije ...
...
Legenda kaze da je prevoj dobio ime po konjskom sedlu jer lici na njega a nastalo je tako sto su bogovi dolazili ovde i sedeli na njemu uzivajuci u prirodi koju se stvorili samo za sebe.
...
Dodje vreme za kafu a ona je bila planirana za ovde.
Idealno mesto za kafenisanje i visinske pripreme.
...
Sve sto je lepo kratko traje, dodje vreme za rastanak sa durmitorom.
Koristim svaku priliku da bacim jos koji pogled na prirodu i uzivam u njoj
...
...
Po silasku na magistralu stajem a onda gledam u pravcu kanjona i puta za bosnu.
Ima i tamo prelepih štekova za odmor, dvoumim se da napravim koji km u tom pravcu pa se vratim nazad ali ipak ne.
Ipak se odlucujem za pluzine i cafe na samoj obali, ovo mesto je idealno tokom leta al daj sta das.
...
Krasi ga prelepa letnja basta sa pogledom na put i tunele ka durmitoru, ovaj put sedeljka unutra.
...
...
Normalne cene, toalet, internet, odlican parking. Svaka preporuka.
Ja licno najvise volim da se leti izvalim na njihovu klupu i zevam u kanjon i tunele ...
...
Iz pluzina pravac ka niksicu magistralom gde na jednom puteljku susrecem bajkere.
Rodjaci moji, na oba bajsa pise BARSELONA-TURSKA
...
Samo sam se nasmejao setivsi se pojedinih komentara u temi koliko je ks dovoljno za putovanje.
Ove fotke nastase sasvim slucajno i u poslednjem trenu setivsi se kolege koji je opisivao nacin voznje ovog lezeceg bajsa.
Inace, bila je blaga nizbrdica a brzinomer je pokazivao 55 km/h.
Bas me zanimalo kolko jure.
...
...
...
U danilovgrad stigoh u popodnevnim satima a onde se nekim drugim stazama i bogazama krenulo u neku drugu vukojebinu i novu avanturu.
Nastavak sutra ....
-
20
-
-
Kod mene je upadanje dozvoljeno, ima slika vise nego Srba konja
....
-
1
-
-
A u glavnoj ulozi Srbo Lee jer je @nafetS to tražio ....
Bili videli odvozali, 3 dana i predjenih 1400 km je bilo dovoljno da i ja po prvi put u zivotu dozivim nesto novo uprkos tome sto sam mislio da sam vec sve iskusio.
Vreme idealno, kao da je bilo prolece a ne kasna jesen a onda sve to u kombinaciji sa kvalitetnim forumskim predlozima je garantovalo dobru zabavu i jos bolju avanturu.
Ovaj put mi cilj nije bio vozikanje putevima vec džadama i zato 1.dan zapocesmo ovde ...
...
Nastavak nije bio nista manje zanimljiv, bas naprotiv ...
....
Stigli i da osolimo tabane ....
....
A bogami uzivalo se i u čarima života.
Dal ovako ....
....
Ili mozda ovako, je ovaj put bilo najmanje bitno ...
....
Bitno je da smo se, po ko zna koji put, zakleli jedno drugom na večnu ljubav ...
....
Da preslozim i odaberem slike pa sledi nastavak ....
-
23
-
2
-
-
Vidis odlicno a i detaljno.
Valjda ih muka naterala ... ludilo.
Prvi put sa Rumunkom ....
in Putopisi
Napisano
Ajd polako da privodim kraju, ja se raspisao kao da sam bio mesec dana negde na kraju sveta a ne jedno popodne par stotina km daleko od kuće ...
Istim putem se vracam nazad, moji me cekaju u holidej inu pa da skupa idemo na čaršijski korzo.
....
U povratku upadam u još veću guzvu nego kad sam dolazio.
....
Nigde ne zurim, sve planirano za taj dan sam obavio i srce mi je puno.
Zagledam Rumunku dok stojim u koloni al dzabe, misli lete ka Srbi. Dzabe sto ima sve od opreme kad mi srce miruje, nije to za mene.
....
Zaglavi se ja u koloni domacinski, sve stoji.
Menjamo plan, moji će taksijem do čaršije a ja kad stignem pa se nadjemo negde.
Parkiram se u garazi kod zatvora, slobodnog mesta na izvolte gde god pozelis.
Ja ovde imam svoj separe, cena po satu 3KM kao i svugde.
...
Prijatno veče, jeste sveze al uz lagano setnju do čarsije sve mi prija.
...
U vazduhu se polako oseca nadolazeca novogodisnja atmosfera, subota je vece, mladi na sve strane ....
Neka deco, uzivajte .... kad ako ne sad.
Neki postavljaju jelke, raja graja koke trebe ....
A onda zagrme iz vufera dok travelić pada u trans ....
Volim ritam tvoga boka
Haljinu na pola koplja
Volim tvoje oci tamne kao grijeh
Izbrisi mi bore nacrtaj mi smijeh
Volim te a mozda kasno je za sve
Opasno mi ulazis pod kozu
Ali ja sam samo
Mali kamen u tvom brosu
Hajde mala kosuto nemoj da te strah
Zasto bjezis od mene nisam lovac ja
Volim te, a ti oduzimas mi dah ....
Bem ti zivot, u sarajevu mož da riknes na svakom ćosku od meraka.
Grmili grmi iz onih zvučnika,
LOVAC I KOŠUTA ....
Plavi orkestar i njihov sarajevski hit iz 1989.dok je travelić bio u JNA ....
....
Na čaršiji ko u košnici ...
...
...
Malo se procunjali a onda nazad u smestaj.
Ja sam u pola 9 vec bio u pidzami, stigao me umor.
Sat me budi u pola 7 narednog jutra, prognoza je najavljivala kisu ali imali smo srecu, izlazim na terasu i bacam pogled ....
Sarajevo spava ...
...
....
Ja sam planirao da podjem ranije ali jok, ove moje izjelice nece da krenu nazad dok ne izjedu 10ku za doručak.
Željo se otvara u 8 ....
Ajd lagano na pola gasa, nedelja jutro svi spavaju .....
...
Čekam ih u kolima a živac pocinje da mi radi, sutra se ide na posao i volim da krenem ranije a ne u zadnji čas.
Eto ih idu, kako su usli tako su i zakuntali za par minuta.
Rumunka laganeze odra onaj uspon od sarajeva, vrlo brzo smo i na romaniji, jos je rano i nema saobracaja.
...
Razmisljam sam sa sobom, kratim vreme...
Jeste plastican i tanak ko flis papir al u vožnji je skroz ok, da me neko stavio u njega i rekao da pogadjam koji je auto nikada ne bi rekao da je dacia.
Kako ga nahvali sam sebi tako pogleda u tablu a ono gori cek endzin.
....
Noge mi se odsekle, preseče me nesto u stomaku jbt, svakakvih sam se prica naslusao. Nema nikakve promene u radu, sve tip top.
Sva sreca sokolac blizu, stajemo na kafu.
Aj da krenemo, startujem agregat a ona ćuti.
Ugasila se i vise se nije palila.
Mislim se u sebi vala neće elektronika ući kod travelića u dvoriste nikad. Osedeo sam na romaniji u sekundi.
U nastavku puta sve ok, nema guzve a i nemam neke planove za stajanku.
U zvorniku stali kod hotela al brze otisli nego sto smo usli. Neki punišići se deru i smeju kao da su sami u restoranu pa stukosmo pice na eks.
....
Na granici zadrzavanje par minuta a onda suncana reka bi sledeca stajanka.
Neka mesta stvarno treba obici u zimskom periodu kada su prazna i nema guzve od posetilaca.
....
....
Nekako se ovde potrefi vreme ručku pa već kad mora što da ne.
Ovde sam obedovanje uvek izbegavao jer sam na forumu čitao da je klopa ništa posebno al nama je prijalo samo tako.
Sve u svemu extra komplet klopa za malo para.
...
@Eol @the_doctor kao veliki fan Bosiljčića i serije ranjeni orao htedo da slikam goblene na zidu pa tek sad vidim da mi glavna domaćica slučajno upala u kadar
...
....
Mic po mic i dodjosmo do kraja mrak kuca na vratima i vreme je da se finišira vikend.
Ja dobi osmeh za srecan put i sad da me pitate kako dodje do kuće, nemam pojma.
....
Sve u svemu za 2 dana smo prešli 710 km, moram priznati da sam Rumunki od prvog metra trazio manu ali da nisam uspeo da je nadjem pa je od mene dobila čistu 10ku i komplet pranje po povratku.
...
....
Ono sa cek endzinom je bila Srbina provokacija pa to ide njemu na dusu.
Šta reći za kraj.
Ajmo ovako ....
Kolegi @slobasuper9 hvala do neba na preporuci i ukoliko nekome zatreba usluga rentiranja vozila kao sto je trebala meni, znajte da ste na pravom mestu. Galaxy pro
....
Ako nekome treba preporuka za odlican smestaj, za relativno malo para u sarajevu, sa garazom preporuka je
....
Hvala za čitanje pa se uskoro ponovo čitamo al ovaj put sa Srbom u glavnoj ulozi.
Nema pravog muskog putopisa i avanture bez paštete u nekoj vukojebini.
Ebo ol inkluziv, nije to za mene.