Jump to content

Moto Zajednica

nik_sa015

Moto Mongolija 2017

Recommended Posts

  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV

Planinama do budal-a

 

Mongolske noći su prilično hladne. Vetar sa severa konstantno drma stranice našeg Šeraton šatora. I neozbiljan vetar deluje kao gospodin. Prve noći se stiče iskustvo i spava se na rate.

Prva rata-u gaćama i majici ko gospodin legneš u vreću i zaspiš.

Kraj prve rate je kad osetiš zimoću a ne daješ joj većeg značaja od aktivnog pod odela za motor, dodatno navučenog na sebe.

Pa spavaš drugu ratu još kraće od prve.

Pa te budi ozbiljnija zimoća. Pa da ne bi opet ustajao, navučeš na sebe i moto odelo sa sve termo uloškom i vratiš se u vreću. Pa kreneš spavati treću ratu.

Onda usniš mladost svoju ranu. Detinjstvo. Šabac, neke 87 godine. Pobegnem iz mog kraja na Savu, sneg onaj pravi lepljivi. Pa grudve. Pa usne poplave. Pa se grudvamo dok na nama nije sve mokro. Pa drugari sve pogađaju grudvama po nosu. Em što boli, em što je hladan nos. Pa se trgneš iz sna. Nema snega, ali hladno toliko da šmrčeš i juriš potkapu da navučeš na glavu !

Usne plave, nos zaleđen, odleđavaš se u vreći i nadaš se da će ogrejati.

Četvrta rata bude i konačna isplata mongolske hladne noći.

Svako jutro oko 5-6 je toliko hladno da i kroz vreću i sve naše slojeve preporučene čak i od Rade Macure, budeš zaleđen.

 

Mogli bi sada malo i u stilu dnevnika.

4 juli godine 2017

Dok Steva I Bosanac pripremaju doručak, sklapam letelicu. Dron ! Sve je granice prošao, svuda ga nekako prošvercovali, e pa red je da ga podignem u visine i snimim naš kamp ! Vetar duva, ali mogao bi dron leteti. Pravim par snimaka i ateriram bezbedno kraj plinske boce.

 

Ka nama ide konjanik. Steva odmah priprema motorno ulje.

Dečak ili momak. Momak ili čovek. Teško je utvrditi.

Za njega smo mi isto što i za nas majmun u zoo vrtu. Atrakcija. Odeven u vojno odelo, davno dotrajalo.

Koščat. Mršav. Umoran. A mogao bih se kladiti da nije prešao više od 30 godina života.

Očigledno ovde život ne mazi.

Pozivamo ga na doručak, ali nije zainteresovan. Blag osmeh na usnama je sve što nam govori.

Steva iskopa iz džipa majicu kluba i pokloni mu je. Dodatna količina osmeha i vedrine pojavi mu se na licu. Mnogo je fin osećaj kad usrećiš nekoga makar i sitnicom.

Maki je o sitnicama mislio. Natovario je jedan bunker u Pajeru pun krcat slatkišima za mongolske klince i nije nam dao da pipamo to. Dajemo mu koju čokoladu i još po koji umotan slatkiš. Nasmejan okrete konja, mahnu nam i ode svojim putem.

Spakovasmo se za sat vremena i naš karavan krenu. Krećemo se asfaltom, i znamo da ćemo ga za nekih pet kilometara izgubiti, i onda samo off.

Današnji plan je jednostavan - preživeti. Ne polomiti motor ni telo. Idemo ka gradu Khovdu.

Ako stignemo u Khovd danas to je super. Okvirno nešto kalkulišem, mi smo tamo oko 4 popodne. S obzirom da su sada rute zahtevnije, to će biti i dovoljno. Ne valja se potrošiti sada na početku. Ulan Bator je daleko. Polako ulazimo u planine Mongolije. Puta nema, utabana zemlja pred nama.

Navigacija pokazuje kao putić a putića nema. Postoje samo pravci i tragovi. Držimo se njih i napredujemo. Prvo upadamo u blato. Sreća nije ga bilo mnogo, i nismo tu nigde pali. Pa je sledeća prepreka potočić širine oko 40 centimetara. Smešna prepreka !

Da siđem i da proveravam dubinu-nije neophodno. A i zemlja je mokra, tonem u nju. Polako napadam potok - i prednji točak upada unutra ! Podiže se zadnji kraj motora ! Krećem da padam u stranu, i nekako se dočekam na nogu i držim motor ! Bosaaaaanaaacccc ! Silazi s krave i hajde ovamo ! Sišao bi on, nego ne može da spusti motor na ćopavu jer propada ! Steva javio radio vezom da mu se čini da na 100 metara odatle ima lakši prelaz i on je otišao u izvidnicu !

Zadnjim atomima snage držim motor, a razapet ko Isus ! Nekako Bosanac oslanja BMW-a i dolazi do mene. Izvlačimo motor iz neozbiljnog potočića i pravimo pauzu koji minut. Steva javlja da nema  bolji prelaz levo od nas - ali da sa desne strane je dubina svega oko 10 centimetara i da tu prođemo. Hvalaaaa ! Okrećemo i prelazimo zgodno.

Kreće deonica prašnjava i suva. Vozimo mi u rasponu od 30-70km/sat. Steva iza nas. Sada smo mi njemu smetnja. On sa Pajerom ovuda može da leti.

Bosanac i ja već na komunikaciju diskutujemo da je naše poznavanje vožnje van asfalta već prevazišlo nivo Dakar vozača, i shvatamo da nema za nas prepreka ! Osim ako ne bude potočića.

U daljini vidimo konja i dvoje dece na njemu. Prilazimo polako i pozdravljamo ih.

Ozarenih lica mašu nam i skaču na zemlju. Sjaj u očima govori da im se BMW baš dopada. Dodiruju motocikl kao kakvu pitomu životinju, i prelaze prstima po rezervoaru. Nešto pričaju, ali ne razumemo. Stiže Steva i odmah ronja po džipu da nađe koju majicu za poklon i slatkiše.

Lice Mongolije je pred nama, otelotvoreno u ova dva dečija. Taman imaju godina za prvi dvocifren broj. Duboke bore ne idu uz dečije lice nigde, osim ovde. Koža od vetra i prašine već otvrdnula. Rumenilo odaje mladost. Šake pokazuju ozbiljnost. Uveliko rade i cilj im je samo da žive.

Nemaju ajfon. Nemaju internet. Imaju samo konja. On im je prevoz, drug, i igračka.

Šta je to sreća ? Kako definiciju sročiti ?

Ako bi ova deca pisala, ta definicija bi verovatno bila kratka. Da nisu gladni, da su zdravi oni i konj, i da ih vreme posluži.

Šta bi naša deca pisala ? Spisak podugačak. Na njemu ajfoni, igraonice, televizor, tablet, internet svuda i bez prekida, laptop, biciklo i tako još dosta.

Dajemo im dve najmanje majice moto kluba i pregršt slatkiša. Sreća i tuga među nama gradi neko čudno spokojstvo trena. Bar malo smo im dan učinili lakšim i lepšim. To je jedno od najvrednijih i najboljih ostvarenja naše ekspedicije.

Uspeh ovakvih putovanja je ustvari količina pozitivne energije i radosti poklonjene drugima. Kilometri su mrtva cifra na papiru ili samo još nekoliko bajta u nekom word fajlu.

 

Rastajemo se, i kao prijatelji mašemo jedni drugima.

Prvo malo ćutimo na komunikaciju, dok progutamo tu knedlu što nam stoji u grlu.

Vozimo sad već i bezobrazno. Malo smo se osmelili i zavrtimo nekad točak i na stotku !

Ispred nas u daljini nešto diže prašinu i liči na motor. Kako se približavamo, vidim da to stvarno liči na motor. BMW R1200GS stariji model iz 2006 i poznate jakne na njemu. Žuta boja motora...

Pa to su Mateo i Valentina ! Sustižemo ih i svi se zaustavljamo. Pozdravljanje i pauza.

Pauza se odigrava tako što prosto staneš i pauziraš. Ne moraš na parking. Parking je baš to mesto gde si se usidrio. Oni su takođe spavali u Olgiju ali u budalu.

Budal - nije budala nego hotel. Tako ga oni zovu. A kako hoteli izgledaju, e to već deluje ko da se budale s njim bave.

I oni idu u pravcu Khovda i polako napreduju. Mateo sa Valentinom pozadi, vozi sporije i opreznije. Iskustva mu ne fali, tri godine su na motoru i ne žure kući ! Dogovaramo se da čoporativno osvojimo najbolji budal u Khovdu i da se napijemo kao ljudi ! Bosanac se lupa po glavi... jer on pije kad mora i kad mu dođe. A retko mu dolazi.

Mateov BMW više liči na magarca nego na motor. Skidamo sve što možemo s njega da ga rasteretimo, i prebacujemo u Pajera.

Jakna, rezervna jakna, još jedna jakna (ako se izgubi rezervna), nekih 5-6 pari rukavica...zagledam ih bolje da nemaju po 2 para ruku...pantalone svih boja za motor, vreće, podloge, šerpe, lonci, poklopci. GS prodisao. Pajero još pola milimetra legao.

Pojedosmo po čokoladicu, malo vode srknusmo i na 30 stepeni nastavismo ka Khovdu. Iz prašine skočismo na asfalt u nekom momentu, pa opet malo u prašinu.

Stižemo bez velike muke predveče u Khovd. Najluksuzniji budal nema vodu. Tačnije ima ponekad. Sreća naša to veče je imao. Već ujutru je nije bilo.

Restoran u budalu nema, ali ima prekoputa ! Mateu i nama je red da razmenimo eure i dolare za tugrike (Mongolska valuta).

Ekipu šaljemo na tuširanje i spremanje za večeru, a mi začas do banke.

Pazi sad ! Svuda na svetu banka ima lovu ! Banka je najlepši objekat u Khovdu ! Imaju čak i vodu !

 

Kako da poručimo klopu pitanje je sad ? Jelovnici su na Mongolskom. Osoblje od engleskog zna bajbaj. Gledamo šta drugi jedu i nekako objašnjavamo šta hoćemo. Valentina dobi neku čorbu iz koje samo što oči ne vire. Užas ! Mateo se izborio za neku tanku salaticu, a moja ekipa i ja uspešno poručismo i dobismo neko meso od nepoznate životinje. Cene su ovde smešne, kao i hrana.

Svečano nazdravljamo Mongolskim "Legend" pivom ! E pivo nije loše. Pitam Matea i Valentinu gde im stoji frižider ? Da ponesemo koje pivo za put !

Za čudo nisu poneli. Razočaraše me.

Naši mobilni telefoni stoje na stolu. Čekamo da Maki javi šta je sa Vladom. Znamo da ga danas operišu. Internet imamo ali je dobar kao i restoran ili budal. U neko doba se javlja Maki kratko i kaže da je sve proteklo kako treba i da je u redu. Sad je pred njim oporavak od nekoliko dana pa idu kući. Bosanac pokušava dobiti Vladu, i on se javlja posle nekog vremena.

Morao je porodici reći za udes i to je sad prošlo. I nama je daleko lakše, jer ljudi nas pitaju na fejsu - gde je treći motor ?! A mi ga krijemo ko hajduci.

E pa za Vladino zdravlje po još jedno pivo !

Jeste nam matora vucibatina, luda, i neiživljena malo išla na živce ali nam sad i nedostaje !

Jer ja samo sa njim mogu ko čovek popiti pivo. Žao nam je što nije ovde sa nama.

To što je pao i jednu kosku slomio, ili što je motor malo polupao, to ga ne boli.

Mnogo je veći bol u njemu.

Nećemo zajedno ući u Ulan Bator.

Maki je nekako pomiren sa tim što je ostao. Bar za sada tako deluje.

Bosanac i ja uigran tandem, možemo do meseca na krempite i nazad. Ali Steva.

Zamislite čoveka koji je vozio džipovima svakojakim reli, kome je ovo životni san i uspe da ga pretvori u javu ! A onda na javi vuče prikolicu pozadi jer je neminovna ! U terenu s prikolicom ! Steva polude ! Ide za nama, vuče se polako, i još je sam u džipu ! 64 gigabajta mp3 muzike naučio napamet ! Kad se vrati odmah može u Mihailo Vukdragović muzičku školu u Šapcu i odmah da polaže za Šabana Šaulića i položiće desetkom !  Još mora da se bori sa ajfonom i internetom.

 

Mongolka objavi fajront i otera nas na spavanje.

Sutra ćemo ka Bajanhongoru.

Dodir kreveta učini da se telo i glava prebaciše na ler i ne ušaltaše se u prvu sve do jutra.

 

DSC01058.thumb.JPG.e2a2de967d1da542973020a26478de3c.JPG

Buđenje u kampu !DSC01056.thumb.JPG.15ccc937d0db9ffa6651895b6223e6d7.JPG

Jezero u brdima MongolijeDSC01062.thumb.JPG.54e1c5f2ba2ac65d8d5998e6b4947d15.JPG

Svako jutro pakovanje i gasDSC01054.thumb.JPG.b93126c15e258e1645449f96a6d9800d.JPG

To je put u najboljem oblikuDSC01063.thumb.JPG.bd3a13b1442fe5d414223b97e019ca5a.JPG

Mongol na konjuDSC01076.thumb.JPG.d13b5d0050b5fbb6c01b40680ac41e56.JPG

pejzaž severaDSC01066.thumb.JPG.613ce8c90b2f8cca5c9889168d858739.JPG

Steva poklanja majicu :-)DSC01073.thumb.JPG.39b36c26ea5d9b71c2c000602ab264c5.JPG

Pauza za oftamološku terapijuDSC01102.thumb.JPG.22b56963941a171180ea39da0391464a.JPG

Jedna od pređenih rečica DSC01079.thumb.JPG.24750afbc1a9452ab4b74e8c44127c7e.JPG

MisterX - BosanacDSC01099.thumb.JPG.7e67a99be23e97bc3af4764cf590ff3a.JPG

Bosanac u epizodi - Mogu i na Dakar !DSC01081.thumb.JPG.3b1d558bb17d2d8dd84d94122eebb948.JPG

pisac ovih redova pauziraDSC01103.thumb.JPG.906e5f80ddbab1b7f505eb4010ee86ac.JPG

boje severaDSC01106.thumb.JPG.eaa2cb0749765ca3f7e58bbb3972c254.JPG

Pajero na zadatkuDSC01112.thumb.JPG.72744cb51dde64b3eb618af0795128d5.JPG

Bosanac odmaraDSC01114.thumb.JPG.46b20aecc2b5fb223e217477f7614ee7.JPG

čest mongolski prizorDSC01123.thumb.JPG.bd3cfd9d8cf0141c5ed5fc9f2ccbf2bd.JPG

Osmesi MongolijeDSC01131.thumb.JPG.036ef2b78f39ade7dbcc0fcce9e37f89.JPG

Lice MongolijeDSC01132.thumb.JPG.8d1d9b163912caae007428bd083e45e4.JPG

Rastanak sa drugarima i zastava našeg kluba

DSC01142.thumb.JPG.4a5afa3478e38d0e4a9339ecfeeca271.JPG

Mateo, Valentina, i magareDSC01145.thumb.JPG.b630f3267ee4c70b56dcd3b11ad2ef69.JPG

Suzuki je stroj kume moj !IMG_20170703_183449.thumb.jpg.0240e9d4e2002f51fbcd49cc8c61c7b0.jpg

Pozer iz BosneDSC01156.thumb.JPG.8b0750c670c99ebb5dc93720f3db104b.JPG

Oduševljena čorbicom !DSC01157.thumb.JPG.9020b4b7ff206ec65c185116b7946151.JPG

Čorbica od nečega DSC01158.thumb.JPG.9a328dbc6a30886ab04e71dfd5391c22.JPG

Meso od neke životinje 

 

  • Sviđa mi se 10
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV
10 hours ago, trailer said:

Konacno prelomio i dao otkaz, napustio drzavni posao.

Pukao mi film!

Dugo se krckalo, a moram ti priznati da je uticaja imao i gore citirani savet koji si mi dao.

Ostaje samo jos da se snadjem :), samo sto sad odmaknut od budala trezvenije razmisljam.

Trenutno bez posla, covek od 35 god., sa suprugom i dvoje male dece.

I ne kajem se ni najmanje - sto bi rekao jedan mudrac "gladan necu biti"

 

1 hour ago, piki said:

Uvek davao otkaz i to kad popizdim,ne moze me vratiti nista,ni pare,ni kola,nista i nikad nisam imao rezervnu varijantu tipa nasao drugi posao pa dao otkaz,popizdim napusim ih i mars u pm(i to uvek sa sefovsko-direktorskih pozicija-ima nas jos sto igramo za raju i zanemarujemo taktiku),isto dvoje male dece,ali ne dam na sebe,na svoje radnike i na svoju struku,sto bi rekao onaj kreten seselj-mozete samo da prihvatite da mi popusite kurac i to je to,nista se ne brini iskrsnuce nesto:takoje:.

 

Kada sam se vratio u Srbiju s puta, imao sam novca da preživim dva meseca. Devojka, Niko mala vucibatina (moj pas i zamalo Mongolski saputnik) i ja. 

Bez auta-samo sa motorom.

Odlazim u Zemun da jurim stan, a posao nemam. Dodjem pred stan-zvoni telefon... zovu me ako sam slobodan da dođem da radim u Pančevo. Rukovodeća pozicija za ozbiljnu platu ! Ni uselio se nisam a dobio posao ! 

Auto rešio u danu - dao mi Bosanac ! Posle toga prodam mog Stroma, uzmem bolja kola ! Posle toga dobijem daleko ozbiljniju ponudu za posao i odem u Crnu goru ! Ni u jednom momentu se nisam pokajao. Na protiv - trebao sam i ranije napustiti Dojčland. 

Ako znaš da vrediš - ne dozvoli da te neko obezvređuje ! 

I jebeš sve pare ovog sveta - ako nemaš ŽIVOT. 

:)

 

  • Sviđa mi se 11
  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 492 postova

Auu brate moj kakav si ti pisac, pa to je opasno koliko je dobro. Sve pohvale ne znam ni sam koliko puta upuceno do sada.

Sto je neko gore rekao sa tvojim opisom slike nisu ni potrebne. Bukvalno kada si opisivao decu i njihova lica u glavi sam pravio sliku skoro pa identicnu uslikanoj.

Majstor si pisanja, ja mislim da definitvno razmislis o toj profesiji ili jos bolje da vozis pises a neko ti placa za to, uhh to bi takodje bilo odlicno :D

Zasto svako putovanje ti i bosanac morate da imate ista odela(boju) :lol2:

Aa  i ja pitam cuj mene zasto, pa tandem(ka) treba da bude u istoj boji :D 

Samo tako nastavi, nemoj da se uobrazis pa da nas ostavis na cekanju

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV

Pesak Gobija

 

5 juli godine 2017

 

Naši italijani se spakovaše rano ujutru i odoše polako. Ispred nas je asfaltna deonica, tako nam rekoše. A posle toga nema puta do Bayanhongora. Google maps zna da je to oko 450km. I kaže da se stiže za 6h30min.

Pokušavamo doručkovati u Khovdu ali nam to nešto ne ide od ruke. Prodavnice oskudno i odevene i snabdevene. U restoranu se prvo pola sata objašnjavamo a onda shvatamo da kuhinja ne radi pre podne. Možemo samo piti čaj ! Jedemo neke keksiće i čokoladice, i krećemo.

Nadamo se da ćemo bar ručati kao ljudi.

Sunce već dobro prži. Asfalt nov. Sa planina silazimo u ravnice.

Ravnicu ne krasi ništa osim naših motora i poneke travke. Čak je i kamenja vrlo malo.

Glad me uništava ! Vrti mi se u glavi, malo se tresem i jedva čekam da nešto pojedem.

Tri keksića su Bosancu dovoljna da preživi dan i on ćuti. Stevu ne čujemo. A i da ga čujemo - čulo bi se samo mljac, kršššš, mljac... jer desnu ruku je ugurao u boks sa slatkišima i pretovara polako.

Bosanac traži zaustavljanje - radi istovara ! Pravac ispod puta u nekakvu cev...

Iz one cevi počinju bežati nekakve životinje. Ta prokleta glad !

Gledam, vidim male kengure kako beže niz ravnicu ! Kakav sad mini kengur, nismo toliko spali sa rute pa u Australiji završili. Sreća moja jedno živinče stade ! Podiže se na zadnje noge i gleda pravo u mene ! Ispitivački nastupa, zagleda i između prednjih šapa ili nogu drži nešto. Na moj najmanji pokret, smota ono što nisi i nestade ! Prepoznalo živinče moju glad izgleda, pa što je sigurno sigurno.

Mongolski skočimiš-Jerboa je bio pred nama. Skakuće kao kengur, ima velike uši i deluje pitomo. Sve i da je divlji, teško bi neku štetu naneo. On, kamila, konji i goveda, su jedine životinje koje srećemo.

 

9bf02ccdfddb770f2d528f98d961dc7a.jpg.99c45b39c6c90a1a42b478958dabf642.jpg

 

Nekako uspevamo voziti do 2 popodne a ne srušiti se. Gorivo smo sipali u Khovdu. Rezervu vode imamo. Imamo i hranu-ali moramo da se usidrimo kako bi spremili ručak.

Vidim u daljini italijane ! Odmaraju uz neki zid kraj puta. Kriju se od sunca tačnije. I mi se zaustavljamo i dogovaramo da sačekamo Stevu pa da se kraj zida usidrimo, podignemo tendu i spremimo ručak. Napravićemo međunarodni banket kraj Mongolskog naselja.

Preko puta nas prodavnica, koju prepoznajemo samo po natpisu SHOP. Da nema natpisa mislili bi da je to napuštena stara kuća. Iza nje se čuje beketanje koza. Ne zna im se broja. Mongolka ih čuva i zagonentno pogleda u nas.

Sa naše strane gerovi. Malo naselje. Ugledasmo devojčicu na biciklu. Radoznalo nas gleda i bori se sa biciklom. Uči da vozi ! Škripa odaje otvaranje vrata na jednom geru. Drvena i stara. Reza pravljena, pukla nekoliko puta. Zarđala odavno. Vrata ojačana limenim flekama. Da njih nema verovatno bi otpala. Rukohvat se klati. Otpao odavno.

Prag od dvadeset centimetara nije prepreka za malog mongola. Sa svojih 3-4 godine napušta sigurnost gera i ulazi u prašinu i pesak. U svom zelenom šortsu i patikicama potpuno je spreman da preuzme komandu nad kozama, i da se penje po motociklu. Njegovo lice je već ozbiljno. Preozbiljno za tako malo godina. Jer pesak ne mazi. Pesak para kožu i uvlači se u nos i pod nokte. Koža postane gruba začas.

Sunce prži do crvenila i opekotina. Majka nosi dete sa sobom i ide da čuva koze. Obroci su im oskudni.

Nekako zaboravismo da smo previše gladni. Voda nam je potrebnija.

Usne nam se suše i pucaju pomalo.

Pređosmo s druge strane zida, na spoljašnju stranu naselja.

Postavismo tendu, začas ugrejasmo konzerve i počinje uživanje u ručku.

Ala Gala Carnex pasulj uz luk i pivo - e ko to nije jeo u nedođiji on ne mora ni jagnjetinu na Braču probati. Italijani manđare poco poco... si si...

Malo sutra ! Poco poco, počistiše sto kao brezovom metlom ?!

Kanda bilo seksa prošlu noć mamicu Vam a ?! Potrošili ste se malo više pa sad poco poco po porciju ipo !

Blago kampu koji zaobiđete !

Steva uživa u spremanju, pranju, pakovanju... samo ne znam što psuje s vremena na vreme.

 

DSC01215.thumb.JPG.d1814acad142b9f72e51348862313ac2.JPG

 

Mateo nas pita mogu li oni u karavan sa nama pa da svi džumle prođemo Gobi i stignemo u Bayanhongor. A što ne bi mogli ? Ionako smo smatrali njihovu vožnju ludošću. Pretovareni u pesak Gobija, nije baš pametno.

Valentina i ja odosmo da popravimo naše zalihe vode i spakujemo u džipa. U onoj prodavnici preko puta uzimamo po paket vode od 9litara. Više nemaju.

Ukupne zalihe su nam sada oko 2x9litara i Italijani dodaše još 9litara.

Nema tu više moje tvoje, naše Vaše. Sva voda je naša ! Hrana je naša ! Problemi su naši ! Devojka je naša ! To se Mateu baš i ne dopada. On ipak insistira da bude devojka-moja. Mislim njegova.

Žabari cicije. Bosanac i ja se ljutnusmo, ali ajd sad šta je tu je.

Naš karavan krenu oštro, dok se još može oštriti po asfaltu. Svega nekih 5km. Kreće utabana zemlja pomešana sa peskom. Tlo nije rastresito i može da se vozi. Ljulja pleše ali ide.

Italijan koristi tehniku-Romeo pazi na đevojku, Bosanac vozi tehnikom hobotnica, a ja vozim kao da sam tri puta vozio Dakar i još dva puta osvajao.

Italijan gleda kako da ne padne sa Valentinom, Bosanac vozi advenčera ali sa niskim ramom i sedištem, raskreči noge i ruke i vozi polako da ne bi bilo lete evri lete novčanice kad oblajzne u teren. Jer BMW je poznat ko jeftin za popravku. Meni se vožnja po bespuću svidela i osetim sigurnost, pa shodno tome vozim kao lud.

Kako izgleda ova vožnja iz perspektive vozača mučenika ?

Sunce te prži.

Prašina i pesak te šmirglaju.

Puta nema. Ima samo bezbroj utabanih staza kojima je pejzaž išaran.

Gledaš u pravac na navigaciji i tako nišaniš.

Ako ti nailazi u susret veliki oblak prašine-to je Toyota LendKruzer V8, i bežiš levo ili desno od nje što dalje. I svako drugo vozilo koje ti dolazi u susret tako izbegavaš.

Ako ja kao prvi držim centralnu trasu - Vlada i Italijan koriste levu i desnu. Ako imamo samo jedan prolaz-usporavaju da se bar malo prašina raziđe pa idu i oni.

Steva iza nas na 500m. Nekada se desi da on krene široko da nas obilazi, kada mi se gegamo jer naiđemo na testere na primer, pa ode ispred nas 500m.

Tamo gde je u kišnoj sezoni prošao kamion-napravio je useke koji liče na testeru.

I mi i motor se raspadamo po njoj. Sporije ili brže isti đavo. Rašrafljuješ se sa sve motorom.

Kad naiđe pista mi po gasu ! Češće stajemo jer smo svo vreme u stojećem položaju i otpadoše nam i ruke i kolena !

Na pauzi skidamo sve što možemo sa motora i prebacujemo u džipa. Mateo vidi da je teren sve teži i ubeđujemo ga da Valentinu prebaci kod Steve u Pajera da se ne muče bez razloga.

Stevi društvo prija i začas raskloni sve sa suvozačevog sedišta.

Nastavljamo !

Mateo kreće da vozi GS-a, kao da beži od nas i da gleda da se otarasi devojke.

Vičem Bosancu na komunikaciju da uspori ! Možda nam je ostavi ?! Kad eto Steve obilazi širokoooo, oblaaak dima... Valentina maše i navija ! Bosanac dan ti jebem pun gas ! Pobeći će nam Steva sa Italijankom, možda će i Matea stići !

Imuna na ubrzanja, hobotnica gega svojim tempom.

Za Berlin, Moskvu ili Beograd postoji tabla. Kao najava, pa za 100, pa 50 pa 10km i stižeš.

Gobi nema najavu. Gobi te mami, i kad se najmanje nadaš ti si već u njemu a nisi ni svestan.

Prosto želi da te proguta.

Vidim Matea ispred sebe, Steva desno. U milisekundi GS i Mateo se katapultiraju i padaju levo u teren !

Steva to ne vidi od oblaka prašine i produžava, Nisam siguran jel hobotnica spava il je videla pad, napominjem mu i umalo i ja ne padoh ! Utabano tlo je prešlo u pesak. Oslanjam nekako motor i silazim. Mateo otresa pesak sa sebe, nije mu ništa ! Odlično ! Podižemo svetu kravu nazad u vertikalu i nastavljamo. Osetno smo umorni.

Ne znamo sad ni koliko smo udaljeni od Bayanhongora.

Posle pada italijanu se ne žuri. Vozi s moje desne strane, 50metara iza.

Gledaš u tlo i svuda misliš da je utabano.

A onda samo izgubim prednji i nađem se u pesku !

Motor na meni leži, Bosanac je stao, pričamo na komunikaciju, ali ne može da osloni motor jer propada ! Italijan oslanja kravicu na žbun i dolazi do mene. Ja uveliko ko krtica kopam i izvlačim se ispod motora. Podižemo japanca i pojavljuje se i Steva - snimio u retrovizoru pad.

Malo me boli ruka na koju sam pao ali nije ništa bitno.

Nastavljamo dalje !

Nas trojica, nalik lalama iz Banata, kad krenu kod Sose na kafu... pa cela ulica od 20 koraka im traje letnji dan do podne. Nema žurbe. Svi voze polako ! Steva je nestao u obliku prašine.

Još demonstrira Valentini sposobnosti Pajera.

Oko 7h uveče stajemo jer više ne možemo. Ruke nam se tresu.

Mesto za kamp gde ti volja. Pustinja.

Podižemo naš šator, italijani svoj, Steva sprema svoju Pajero sobu za spavanje, i onda konačno večera ! Italijani spremaju pastu, mi spremamo supu iz kesice i pečemo jaja usred ničega.

Stanje vode neverovatno ! Od 27 litara mi sada imamo samo 15 !? ko popi ovoliku vodu ?! Znam da smo svaki čas se nalivali...ali da smo toliko popili pa neverovatno ! Biće dosta do Bayanhongora nadam se.

Tepih je zamenio pesak, spušteni plafon zameni nebo, zvezde sijaju bolje od led sijalica.

Od kad je sveta, vatra je centar svih okupljanja i bez nje nema ni života, ni filma ni avanture.

Jedna krajnje topla i zanimljiva atmosfera ! Iako premoreni do krajnjih granica, ne nedostaje nam ni humora ni piva ni vode da bi uživali u ovoj oskudaciji od komfora doma.

Kratko pregledam motore sa lampom, nema nikakvih vidljivih problema. Konji su to spremni, izdržaće oni. Nego hoćemo li mi izdržati ?

Ovo je tek prvi dan u terenu a mi smo pocrkali ! Kad smo sišli s motora mi oznojeni ko porno zvezde !

Naš prvi banket u Gobiju razbi umor. Otera nas u šatore i u vreće.

Po danu pakao, noću frižider.

Osećaj lebdenja iznad kreveta je izražen posle ekstremnog umaranja. Osećam se ko aladin na ćilimu. Lebdim uveliko ! Dok me san nije odvukao, stotinu misli i pitanja se provlači kroz glavu.

Danas nismo dobili poruku od Makija i Vlade. Šta je s njima ?

Šta nas sutra čeka ? Da li ćemo preći Gobi ?

Vetar šiba po stranicama šatora. Čuje se pesak koji pada i spada s njega.

San se uvuče u misli. Postadosmo imuni na sve zvukove i zaspasmo u lebdećem stanju.

 

DSC01167.thumb.JPG.82c808c1a6bbf51d492798ffcc436e52.JPG

naše verne obožavateljke

 

DSC01175.thumb.JPG.9573fd3e0bbbabf7ad0986fe97dd8e69.JPG

gde god pođemo obožavateljke ! 

 

DSC01174.thumb.JPG.05e6404cdc5a35c52b22654a306bcf60.JPG

kakvi bi mi bili džentlmeni da ih ne propustimo

 

DSC01181.thumb.JPG.98c9ab95b6b2e99e0f833706183357c1.JPG

Mongoli na motociklu 

 

DSC01184.thumb.JPG.5e8fa96a698b004763b90ad5cc66d516.JPG

u zaklonu od sunca

 

IMG_20170705_165907.thumb.jpg.50ec791771e76bc78739b3f12c426af7.jpg

susret u prodavnici

 

IMG_20170706_110043.thumb.jpg.d949efcbe2cdfdd53d4e23671e5b4670.jpg

Selfiranje nego šta !

 

DSC01185.thumb.JPG.656cfb4ba8555b9c043f92d4b7d7b7f5.JPG

naselje

 

DSC01186.thumb.JPG.8164681e69fa7b1fdb5b7a3c0ed884d2.JPG

počeci na biciklu

 

DSC01188.thumb.JPG.ada1654e8d10415e7096bf65671e55bd.JPG

radni dan

 

DSC01191.thumb.JPG.9a93d3e2c85bc4b0ebbeaad638e9bc78.JPG

na pragu života

 

DSC01192.thumb.JPG.db4a354ce8be16cf68523e989d413a31.JPG

samo Vas posmatram

 

DSC01193.thumb.JPG.971dbdf02305af9d0a8a88f19b58b779.JPG

vidite deco...došle neke budale da nas vide čak ovde !

 

DSC01209.thumb.JPG.363bc5d1e657998158654798be5384e1.JPG

ručak

 

DSC01218.thumb.JPG.34a5cd002f89b7687d3b9fd8d06f0307.JPG

Pauza u Gobiju

 

DSC02632.thumb.JPG.80f53e0086165a85afff2fb343232fa9.JPG

Surovost pustinje

 

DSC02659.thumb.JPG.30df180317ca121d39915024a26917db.JPG

Mongolsanac - osvajač Gobija

 

DSC02668.thumb.JPG.1e27016929714a4379a655856b9e3e24.JPG

Bosansko Mongolsko Italijanski pejzaž

 

DSC02682.thumb.JPG.0c2ce543a316bd672da207508c0ba528.JPG

Ima i Steva dušu, odmara i pozira

 

DSC02677.thumb.JPG.ebfd4f68657f9c0c6905f56d25526379.JPG

Ne bira se mesto za predah

 

DSC02671.thumb.JPG.78f3b1d846222cf8a5316871122988f5.JPG

Nema za njega prepreka

 

DSC02673.thumb.JPG.39378ad76ae0776d5f2971886b058742.JPG

Mateo 

 

DSC02707.thumb.JPG.481bb5d1b8fa95671cfc12e4c1ee0c2b.JPG

put pred nama

 

DSC02685.thumb.JPG.4d669d5b4a111e66058a49a2ec90d329.JPG

Jedini zaklon od sunca

 

DSC02699.thumb.JPG.219147e3339b2388ba8ec0309d6c6ccb.JPG

Pisac sunča tank torbu

 

DSC02728.thumb.JPG.aedd42baec1b40d4960122318f358129.JPG

Kamp u Gobiju

 

DSC02740.thumb.JPG.f60fbe323661dc3d9441b779a39f6a9a.JPG

Kuvari iz uvoza - Mateo i Valentina

 

DSC02756.thumb.JPG.1e7a40c94cfa5635297aa8f55b1ecca0.JPG

konji naši mučeni

 

DSC02633.thumb.JPG.fa27909ab5ae4164a62589a126c67a77.JPG

u susret noći

 

DSC02774.thumb.JPG.ac920f91f17f913f327f0e40ee438cd3.JPG

Vaš pisac uživa u zalasku sunca

DSC02648.JPG

DSC02703.JPG

  • Sviđa mi se 21
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 671 postova
  • Lokacija: Sr.Mitrovica
  • Motocikl: suzuki gsx 650f
Pre 3 sati, Singularitet je napisao:

Vidim mlada taliljanka vam nije izlazila iz glave... Čudo su hladne noći u bespuću :) 

Cuti dobro je da su sreli italijanku pa mislili na nju,u toj pustinji mu se mogao i bosanac prolepsati:lol3:

  • Haha 6
  • Zbunjen 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 8 postova
  • Lokacija: Pančevo

Druže, ovaj putopis me naveo da napravim profil na ovom forumu, da ti kažem kako je ovo veoma zanimljivo i u nadi da ću naići na još ovakvih priča :D  Da li je film izašao već, nisam upućen?

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV
3 hours ago, piki said:

Cuti dobro je da su sreli italijanku pa mislili na nju,u toj pustinji mu se mogao i bosanac prolepsati:lol3:

Prijatelju, ne postoji tako ružna pustinja u kojoj bi Bosanac bio lep i prihvatljiv :jee:

  • Sviđa mi se 1
  • Haha 2
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV
3 hours ago, lalos_013 said:

Druže, ovaj putopis me naveo da napravim profil na ovom forumu, da ti kažem kako je ovo veoma zanimljivo i u nadi da ću naići na još ovakvih priča :D  Da li je film izašao već, nisam upućen?

Ima ovde još brdo odličnih putopisa, film je i dalje u mojoj glavi. A kada ću uspeti nešto da od njega napravim ne zna se. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 637 postova
  • Lokacija: Crna Gora
  • Motocikl: BMW R1200GS LC ADV

Teške boje

 

Rok kreće ! Prašti to samo tako ! Dok se osvestim šta me snađe slušam muzički napad.

"Jer ja ću pevati i evo pevam, ja ne svijetlim, ja sijevam"... Meni u glavi seva od alarma ! Kud ne stavih neku laganiju stvar a ne uzrok srčane aritmije.

 

Sedam sati. Hladnoćo ona najgora je prošla, ali je i dalje duks nepohodan ukoliko krenem van vreće i našeg Šeratona.

Čujemo vodicu napolju kako teče. Nikola, nećeš više majci piti ono ludo Legend pivo. Ko zna od čega ga prave. Kakva vodica u Gobiju u sedam ujutru ! Pripisujem zvuke priviđenju.

Pogleda mi pada na ono što je predstavljalo moje lepe održavane i uglancane čizme.

Sad je to nešto što ima sličan oblik, ali od prašine i blata je to oblikovano. Ona divna Italijanska koža se ne vidi. Srce me boli za mojim Forma čizmama. Kakav je to drug od čizama !

Nema vode, nema hladnoće, udobnija od najudobnije patike. Setih se da sam u sred Gobija...

Jebale te čizme ! Samo nek izdrže Mongoliju pa ću ih baciti sa Šabačkog mosta u Savu !

Odlične jesu, ali ja sam valjda bitniji ?! Ustaj !!!

Napolju vetrić, par skočimiša čisti ostatke naše večere. Ne obraćaju pažnju na mene sve dok nisam uključio foto aparat. Nestaše brzinom svetlosti. Kod džipa se čuje vodica...

Au jebote ! Hladnjak !!! Garant se probušio !!! Trk do haube, i ništa. Čučnem i vidim neke noge iza džipa. Steva veseli nije mogao spavati, i bavi se pranjem suđa !

Italijani već spakovali njihov malecni šator i spremaju kaficu.

Bosanac spava i ne misli na noge lagane. Posle kafenisanja i doručka na redu je sklapanje našeg šatora. Pola sata posla. Svi učestvujemo u demontaži-jer kako ga spustimo na zemlju moramo da ležemo po njemu da ga vetar ne podigne i ne odnese.

Pakujemo stvari u džipa, i taman da zalupim zadnja vrata, pogled mi se zalepi na načet paket vode. A ostalo ? Stevooo...gde je voda ???

Pa eto je kaže gledaš u nju. Ali kako samo jedan načet paket ?!

Pa morao sam suđe da operem ! Sve se skorelo od sinoć !!!

Stevo ! Pet duša u pustinji Gobi sa 6 flaša vode ?! Pa kud sad uze da pereš ?!

MORAO SAM PRATI ! NE MOŽE OSTATI PRLJAVO !

Zalupih vrata, upalih komunikaciju i sedoh na motor. Bez reči Bosanac, Mateo i ja krenusmo.

Bosanac se smeje kao lud, što smo se našli sa 6 flaša vode u pustinji. Mateo nema komunikaciju, ali Valentina je pitala gde je njihov paket s vodom. Rekoh joj da usput pita Stevu. Aqua ti dođe voda, pa ga pitaj blago meni.

Problem je što mi ne znamo kakav teren je pred nama danas. Nemamo predstavu da li će biti nekog naselja i prodavnice. Nema ga na vidiku nigde. Mi ne znamo da li ćemo doću i Bayanhongor danas, sutra ili za pet dana. I u toj situaciji 6 flaša vode može biti veliki problem !

Već je vruće kao u paklu. Od starta vozimo stojeći, umaramo se i dehidriramo brzo.

Osim te vode, sledeća tekućina je Motul 7100 ! A vala ni Bmw ni Suzuki ga nisu trošili a kamoli ja ! Ne znam kako izgleda to piti !

Šta činiti ? Ništa ! Prepusti se faktoru sreće, ne umaraj se previše i ne pij vodu - nego srkući po malo !

Nismo ni 20 minuta vozili, prvo pade Mateo u pesak i motor na njega, posle toga 5 minuta ja padnem ! Hobotnica ide toliko sporo da ne pada nigde. S njim je ko s Piroćancem i ajfonom.

Ajfon u džepu na guzici, i kad se naguzi da uzme alat ono nešto kvrcnu...on kaže: Uh! SAMO DA JE KIČMA ! E tako i Bosanac gleda da sačuva motor. Uh samo da je...nogica !

Nek je nama kardan živ i zdrav ! Bolje levo koleno - nego levi dekl ventila !

A pravi se vucibatina da je njega baš briga za motor, on to ne pere, radi servis kad mora i tako.

Meni motor dođe ko dete. Pazim, volim, čuvam, brinem... i ja padam ko lud.

Formula Off road vožnje za početnike je sledeća:

Brzina kretanja je srazmerna stabilnosti, ali i srazmerna sa bolom prilikom pada. Kad pukneš o zemlju sa 30 je ništa, ali sa 60 boli majku mu.

Posle svakog pada, očisti se od peska, podigni motor, i kreći opet. Dešava se da posle svega nekoliko metara opet nas dohvati pesak i obori. Nema šanse da očima razlikuješ utaban pesak od rastresitog. Oni što voze Dakar i lete po onom pesku - ono je garant video montaža !

Lete negde po studiju a iza im našaraju one dine ! Bem li ti holivud !

Prva pauza je već posle sat vožnje. Mi samleveni. Sunce nas prži i to na reš. Dođe mi da se skinem go i da vozim ! Sve je višak ! I kaciga i glava i sva oprema ! I koji đavo smo ovde pošli i došli ! Svi smo mrtvi, ali muka je što nema nazad. Nema ni napred. Nismo se pomerili maltene od jutros a mi spremni za veče i krevet ! U gornjem koferu imam vode u flašici od pre par dana, jest malo topla, al kažu zdravo je to. Ćuti i pij ! Ako mi Steva vidi-mogao bi s tim i šoferku oprati.

Energija nam se troši ko da smo na kineske baterije. Izgleda blizina Kine utiče na nas. Pojavi se i Steva. Uzimamo neke keksiće i po trunku čokoladice. Ne smemo više jer će nam izazivati žeđ.

Prikolica se smeška i samo čeka prvog koji će odustati ili ne daj bože upropastiti motor. Vala se neće usrećiti. Nema odustajanja ! Gas ponovo !

Opreznije se vozi, menjač radi prva-druga-prva-druga. Treća danas može na odmor.

Stotine situacija gde motor kreće da pada, i da ga hvataš na nogu i vraćaš. Kad ne uspeš, onda svi staju i prvo se bore da svoj motor postave da stoji na ćopavoj a onda da ti pomažu.

Dolazimo na deonicu kamene pustinje ! Knedlu u grlu gutaš svakog časa.

Lako je bubnuti u pesak ! Kao klinac sam sa trećeg sprata skočio u pesak, i eto nema većih problema od toga. Možda malo luđi za avanturom i putovanjem i to je sve.

Međutim...ako... voziš i izgubiš kontrolu, i bubneš o kamenje, polomio si telo i motor.

Na to me je dobri Mato upozorio više puta. Nekoliko motora skršenih bez vozača smo videli na kamiončićima i džipovima.

Gledamo da vozimo sredinom utabane staze, jer tu nema kamenja, i ako padneš, aterirao si na utabanu podlogu ili u pesak a ne na kamen. Ako odeš levo ili desno, e onda možeš završiti na kamenu. Metri sporo promiču. Voda se troši. Naselja nema. U nekoj od pauza vidimo rupu na zadnjim vratima od METKA !

Svi se skupili i gledamo ! Nema šta drugo biti nego metak !!! Ko je pokušao atentat na Stevana ?!

Kako on nije čuo ništa ?! Kako mi nismo čuli ?! Posred petih vrata gore u vrhu ! Jedino logično objašnjenje je zalutali metak !

Razgledamo celu galeriju na džipu i vidimo da je cela pukla ! Dva nosača su skroz pukla, a dva naprsla !!! U sred Gobija !

Španer je jedino rešenje, da se galerija drži španerom uz krov. Krov će morati da se popravlja kad se vratimo druge nema. Jer nemamo gde sa stvarima sa galerije. Jedino što možemo jeste da olakšamo je tako što ćemo gorivo iz kanti pretočiti kod nas-koliko stane, i ostatak u džipa. Nadamo se da ćemo naći nekog varioca u Bayanhongoru da skrpimo galeriju !

Šape od galerije su upale u falc na krovu, i ona neće ići napred nazad, ali bi mogla po neravninama skakati. Španer spašava situaciju.

Gorimo na suncu, udišemo isparenja benzina dok pretačemo. Gladni. Žedni !

Nadamo se da ćemo naići bar na neki hlad, bilo šta. Ako se ništa ne pojavi u narednih sat-stajemo i podižemo tendu. Opet se vozimo i padamo ponekad. U daljini vidim antenski stub na brdu.

Ako je tamo stub - može se desiti da je iza naselje ! Put nas vodi sa strane brda, pa preko njega.

I konačno pred nama Mongolsko selo ! Spašeni !!! Sa 4 litre vode dolazimo u selo !

Dve prodavnice, nekoliko koza, i dečica ispred. U obe prodavnice ukupno 12 litara. E s tim ćemo vala nekako preživeti. Ručak i restoran ovde ne postoji. Kupujemo keks, čokoladice, koka kolu i tako se hranimo. Jer na suncu i temperaturi preko 30 stepeni nećemo vala našu kuhinju aktivirati.

Sedimo pred jednom od prodavnicama i postajemo predmet za posmatranje. Što u svakom slučaju i jesmo. Da odemo iz civilizacije, iz jednog nama normalnog života na vežbe preživljavanja. Za posmatranje. Nego šta !

Kuće i krovovi različitih boja. Sve je to sklepano od daske, kartona, i poneke cigle.

Postoji neki kolorit. Ali boje, baš kao u pesmi. Nije to ona zdrava boja, boja jasnog tona i RAL koda. I boja je prenapaćena. Teške boje.

Pokušavamo ući u priču sa lokalcima. Šta god mi ili oni rekli - odgovor je samo smeh.

Ispitujemo ih za put do Bayanhongora, i tvrde nam da će uskoro asfaltni put ako ih dobro razumemo. Na pomen asfalta svi podigosmo umorne glave.

Karavan za posmatranje objavi polazak i nesta u oblaku prašine ! Sa željom i nadom da će uskoro ugledati asfalt ljubljeni ! Sanjamo krevet. Sanjamo vodu i kadu. Može i tuš. Sanjamo da ovo samo sanjamo. Želimo se probuditi kući. Ili bar u komšiluku, na Jadranskoj magistrali na primer. U Sarajevu ! Ma bilo gde samo da je CIVILIZACIJA !

 

IMG_20170706_111114.thumb.jpg.e04cafa7422af8e01adeef74231a5d0a.jpgIMG_20170706_111134.thumb.jpg.42561eb9c0edc66beadf890184c3df37.jpgIMG_20170706_153828.thumb.jpg.a1f999d3821234766a9e122c978d215c.jpgIMG_20170706_162553.thumb.jpg.664cb244dd867ce841ab1b1ab358cf81.jpgIMG_20170706_162557.thumb.jpg.5e473eab217f752b324adff4c3a76a13.jpgIMG_20170706_162559.thumb.jpg.8b3b1dfd2ba2f1a1f249c18c7cf1c737.jpgIMG_20170706_163841.thumb.jpg.4ece7307cbc2d5607f21c1fe3e0a5a90.jpgIMG_20170706_164749_1.thumb.jpg.1ee7717ff65373fe8359acd4f9e651e0.jpgIMG_20170706_164956.thumb.jpg.31a974f017b596c785f5c283432b7231.jpgIMG_20170706_165401.thumb.jpg.f3b5ee906ef34e2a31ee847d009ea1ee.jpgIMG_20170706_174352.thumb.jpg.8981648f311869f461b9e46cf4a6da5b.jpgIMG_20170706_174404.thumb.jpg.84c3693c7099d7d2f4735c13f15f7f42.jpgIMG_20170706_174422.thumb.jpg.919efc1b05ebbf5c618b4e98f820b1f3.jpgIMG_20170706_174525.thumb.jpg.66254d29de58914dcb725e9f722651ab.jpgDSC02738.thumb.jpg.3000f912c68acaee7caed283addb7289.jpg

  • Sviđa mi se 11
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • BJB Maxi Scooter Club, 697 postova
  • Lokacija: Beograd, Rakovica, Skojevsko naselje
  • Motocikl: Yamaha Majesty 250

Ma niste se uopšte dobro provodili . Filmić je super samo da je malo duži

Sent from my SM-J500FN using Tapatalk

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.




×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja