Jump to content

Moto Zajednica

Alp

Mirpa Tebra 0820

Recommended Posts

  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

U ove prohladne jesenje sate, zateknem sebe kako bistrim predhodne i maštam o budućim destinacijama koje bih u ovo životno doba još sebi mogao priuštiti. Bolovi u kolenima i upala mišića od današnjih „sportskih“ aktivnosti me podsećaju da je doba kada si sve mogao lako i jednostavno, prošlo i da se isto neće vratiti.

Hiljade starih slajdova (stariji ih se sećaju kao dominantan foto zapis još dok nismo dobili blagodete digitalnih tehnologija..), me podsećaju da bih jedared stvarno trebao to dati nekome da iste skenira i arhivira kako priliči. Ali kao i uvek nađem opravdanje i razlog da to sada ne počinjem, jer ih ionako ima previše.. Gora leljost nego bolest, rekli bi oni još stariji.

Nekima od tih destinacija bih se rado vratio, makar kao gledalac, ako već nisam sposoban da aktivnije učestvujem u borbi za neke lokalne ili uzvišene ciljeve koje sam često u mladosti napadao, često daleko van konforne zone.

To smo nekada zvali život.

I tako, u tom procesu samo-sažaljevanja, stignem do foldera čudnog naziva „MIRPA TEBRA 0820“. Poznata pustolovina, nepunih 10 godina stara je jedna od onih koja mi vraća osmeh na lice, i roj novih ideja se pojavljuje kao alternativa toj turi.

Možda bi uz pomoć mnogobrojnih konja smeštenih u cilindrima ispod mog cenjenog dupeta, isti mogao da se ponovi? Ili malo drugačiji?

Kako god, pošto je tematika kolko-tolko slična forumskoj u kojoj volim često da palamudim (kotrljanje točkova, gutanje prašine, glad i žeđ, vrućina, hladnoća, blaženstvo, zalasci i izlasci sunca, povremeni osećaji jada i bespomoćnosti koji se sutra promene u status „Master of Universe”, novi ljudi, mirisi, običaji, zadovoljstva i problemi..), mislim da možda nije loše da ovo pogledate, makar i posle više godina.

Kratko listanje putopisa na ovom forumu kaže da tu ima barem nekoliko velikana morociklizma koji su ovu turu u nekom obliku odvozali ili delimično zakačili. Ali pošto je svako putovanje jedninstveno za sebe (a naročito moje, jel,te..), da vam ga ipak predstavim.

Tema je bitisanje BICIKLIMA kroz nekoliko “stanova”, tj država Ex Sovjetske regije u centralnoj Aziji. Ekipa koja je to isplanirala I sprovela je dosta žestoka, već su za sobom imali gomilu zahtevnih vožnji, neke od njih i po Himalaji.

Ja sam u taj tim upao rekao bih totalno nezasluženo, kao neko ko je poznavao taj kraj od ranije penjući se po lokalnim brdima preko 7.000 m, noseći sa sobom reputaciju nekoga ko ima rešenje za sve probleme na terenu i sa kim je budućnost svetla.

Činjenicu da je moj najveći biciklistički uspeh pre ove expedicije bio uspon na Avalu, niko nije uzimao kao referentni faktor.

Pa ipak, uprkos svojim malim skrivenim sumnjama, a na moje oduševljenje, sam uz pomoć Joneta, Peđe i Neneta, prepedalao par hiljada km bez većih problema.

Pošto ovo nije moja akcija, neću je previše komentarisati već ću pokušati (uz pomoć donjih linkova), da je kroz Jonetov tekst predstavim i eventualno dopunim slikama tamo gde su u originalnom tekstu izgubile vezu sa serverom.

 

  1. http://blog.b92.net/text/3562/Mirpa%20Tebra%200820./
  2. http://blog.b92.net/text/3615/Pocetna-tacka/
  3. http://blog.b92.net/text/3722/Kroz-pustinju-bez-prasume/
  4. http://blog.b92.net/text/3734/Prasinozno-mirpovanje/
  5. http://blog.b92.net/text/3831/Na-pucini-visokog-okeana/
  6. http://blog.b92.net/text/3932/Spas-od-greha-ponosa-i-rodjenje-kao-nagrada/
  7. http://blog.b92.net/text/4064/Svet-se-srubljuje-do-ogoljenog-jezgra/

 

Ako imate bilo kakvih pitanja, biće mi drago da odgovorim (ono što znam i što nisam zaboravio).

Nadam se da će nekima biti inspiracija za nove ideje.

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Rođen da peca, nateran da radi, 260 postova
  • Motocikl: FZS 1000

Inace,svaku daleku destinaciju, narocito na istoku bih uvek pre odvezao biciklom nego motorom (kad bi mi tekuce obaveze to dozvolile). Prostije je u svakom smislu, barem mi se tako cini.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Inace,svaku daleku destinaciju, narocito na istoku bih uvek pre odvezao biciklom nego motorom (kad bi mi tekuce obaveze to dozvolile). Prostije je u svakom smislu, barem mi se tako cini.

Hmm..

Biciklo definitivno ima svojih prednosti (lakše za preneti preko reke, manje delova koji se kvare/lome, manja vrednost pa si rasterećeniji, ne juriš pumpe, sporije voziš pa vidiš detalje pored kojih bi verovatno samo projurio..), ali i mane. Ali ako maš vremena (a onda i para, jer vreme=pare), sigurno bi trebao da probaš. Izuzetan doživljaj.

Ja za slične ture na žalost nemam dovoljno vremena sada, pa bih ipak nešto slično uradio motorom (samo makadamima i sporednim putevima), kako bih ipak upio što više lokalnog.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Rođen da peca, nateran da radi, 260 postova
  • Motocikl: FZS 1000

 

Inace,svaku daleku destinaciju, narocito na istoku bih uvek pre odvezao biciklom nego motorom (kad bi mi tekuce obaveze to dozvolile). Prostije je u svakom smislu, barem mi se tako cini.

Hmm..

Biciklo definitivno ima svojih prednosti (lakše za preneti preko reke, manje delova koji se kvare/lome, manja vrednost pa si rasterećeniji, ne juriš pumpe, sporije voziš pa vidiš detalje pored kojih bi verovatno samo projurio..), ali i mane. Ali ako maš vremena (a onda i para, jer vreme=pare), sigurno bi trebao da probaš. Izuzetan doživljaj.

Ja za slične ture na žalost nemam dovoljno vremena sada, pa bih ipak nešto slično uradio motorom (samo makadamima i sporednim putevima), kako bih ipak upio što više lokalnog.

 

U junu prosle godine, sam presao relaciju BG-Herceg novi bajsom, a nakon nekoliko dana odmora sam odvezao turu HN- Zabljak, koju sam skinuo sa pedalaj.me. Mislim da je to i najduza tura, oko 600km ako se ne varam, tu me je i uhvatio virus ciklo turinga. Ove godine slabo, nekoliko dana uglavnom po civilizaciji. Naveo si sve prednosti, ja bih jos dodao to da si u siromasnim zemljama manje zapazen, nego sa recimo sljastecim GSA. Na dnevnoj bazi, cena goriva koju ces potrositi jednaka je ceni hrane koju ces pojesti, itd...Mada slazem se, vreme je novac....a kod bajsa ti treba vremena. 

Na motoru nisam pravio duze ture od 2-3 hiljade km, sve ima svoje cari, bitno je samo da se tera.

Jednog dana u penziji...svet ce biti moj  :P  :lol:  :lol:  :lol:

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

"u siromasnim zemljama manje zapazen, nego sa recimo sljastecim GSA"

Tu si apsolutno u pravu.

Tvoj (profil bicikliste), je neko ko je umoran, izgužvan, jadan i gladan. Ne predstavljaš nikakvu opasnost za lokalne mangupe i najčešće ne žele da se poistovećuju sa tobom pa nema zavisti i onoga što iz toga proizilazi. U svakom naseljenom mestu su nam nudili smeštaj (koji smo mi uredno plaćali, ali ipak..), hranu i vodu. U nekim slučajevima do apsurda, pa ponekad smeta.

U jednom selu pri kraju ture mi je lokalni starac (grbav, prljave čakšire, masan sako sa Tadžik kapom), ponudio korom hleba koju je izvadio iz džepa. Kad sam mu odgovorio "hvala ali ne treba", samo je odmahnuo rukom i rekao za uzmem jer on zna šta je glad. Drugari su se smejali, a ja sam ostao zatečen. Odmah za njim, domaćica iz prve kuće je na put (gde smo odmarali), iznela čaršav i nekoliko lubenica. Dok smo se snašli, ona je lubenice isekla na kriške i sedela sa nama dok ih nismo pojeli, a onda iznela kolače.

Suprotno tome, u Dušambeu (glavni grad Tadžikistana), nam je lokalni pripadnik državne bezbednosti ucenio za po 50$ kako nam nebi pravio probleme..

Na pola ture smo sreli slovenca koji je istu turu vozio u suprotnom smeru, sam. Kaže voli za vozi m.b biciklu i enduro i nagledo se sveta. Kaže da mu sa biciklom nikad niko nije pravio probleme, a sa motorom (igrom slučaja baš GS), su ga više puta pljačkali, a u centralnoj americi je par sati ležao u prašini sa licem na dole zbog hira lokalne bande.

Znači neka uopštena pravila: ne privlači pažnju, budi jadan, kreći se po što manjim mestima (važi za zemlje 3. sveta..)

Ljudi što manje imaju, više ti daju. I obrnuto.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Elem, cela priča je trajala 27 dana, pa ću ja malo ubrzati kako se ne bi smorili.

Kombinacije sa avio kartama nas je dovela do Biškeka, glavnog grada Kirgizije (ili Kirgistan-a), odakle smo unajmili kombi koji bi trebao da nas dovede do Oš-a, mesta odakle je trebalo da uzjašemo naše konje (mada sa jednom konjskom snagom, ali nema veze, ionako sam se povremeno osećao i kao magarac sa svim tovarima koje smo nosili).

U stvari kad razmislim, kasnije na motor nikada nisam stavio toliko stvari..

 

Etapa_1.jpg

 

Pamir_Highway_Route.jpg

 

Sve slike: Nene, Jone i Raca

 

Menjanje para u Biškeku.

 

Raca_(2).jpg

 

Mada, kad pogledam bolje, i ovaj lik mi deluje kao da je iz nekog Srbistana..

Spakovali sve u kombeta..

 

Raca_(29).jpg

 

IMG_2133.jpg

 

Vozili se par dana, malo kombijem, malo pedalarali..

 

IMG_0023.jpg

 

Prešli prako par visokih prevoja, što je bilo dobro za početnu aklimatizaciju i još bolje, bez tereta, jer nas je kombi još uvek pratio..

 

Raca_(17).jpg

 

Umorni Kirgiz - putar, prilego čovek da odmori.. (sa druge strane je strmek jedno 500 m. :) )

 

IMG_2106.jpg

 

A mi za to vreme...

 

IMG_2121.jpg

 

Raca_(19).jpg

 

Raca_(21).jpg

 

Panorama4.jpg

 

i posle par dana stigli do Oš-a, mesta gde počinje prava vožnja..

 

IMG_0050.jpg

 

Vrućina i prašina... Ali nije tako strašno ako usput nađeš "naše" pivo..

 

IMG_0051.jpg

 

Lokalne reke su hladne.. sve dolaze sa velikih visina iz nekih glečera. Lokalni klinci su otkrili inovativni način grejanja..

 

IMG_0055.jpg

 

IMG_0058.jpg

 

I polako krenuli da pedalamo ono zbog čega smo došli..

 

Prvi utisak nije baš najbolji. Putevi su u pripremi za asfaltiranje, puno kineskih kamiona koji su glavni izvođači radova. To znači puno prašine. Kad na to dodaš i vrućinu.. već sam se pitao šta mi je to trebalo..

Da smo došli par meseci ranije, gazili bi po tvrdom makadamu kakav je ostao iza zadnje seanse Ruskih tenkova u Avganistanu.

Da smo došli par meseci kasnije, verovatno bi zatekli nov kineski asfalt. Ovako od celog džaka pi..ka, mi smo se uvatili za.... pa znate već za šta..

 

IMG_2187.jpg

 

IMG_0063.jpg

 

IMG_0074.jpg

 

Ostalo nam je da strpljivo pedalamo sledećih par dana po prašini i lokalnim selima, čekajući visinu, gde bi prašine trebalo da nestane..

 

IMG_2176.jpg

 

I srećom, po neki put priuštimo i po koji bostan..

 

IMG_2189.jpg

 

I eto, prvih 5 dana prođe u truckanju po vrućini, prašini i sa bolom u dupetu (za one koji nisu navikli), a posle toga...  Pa, navikneš se na utrnulo dupe i peglaš...

 

Nastaviće se..

 

 

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

U tom delu sam već razmišljao kako bi bilo ovu turu preći motorom.

Snabdevanje gorivom je uglavnom regularno... :) pouzdani kvalitet od barem 110 oktana, pa bi se moralo malo razblažiti da ne uništi mašinu..

 

Raca_(59).jpg

 

Na jednom furioznom spustu sam skoro istovremeno osetio dva uboda u predelu stomaka, dobro je da nisam sleteo u obližnji jarak. U senci najbližeg drveta zadignem majicu i nađem dva uboda od nekih insekta, verovatno stršljena ili slično. Uboli su me kroz majicu..

Dobro je da nisam alergičan, inače bi se moje putovanje ovde završilo..

 

IMG_2213.jpg

 

Sutradan sam morao da napravim sistem za hlađenje kolena, pregorela na suncu. To je napredni sistem tkzv "prisilno hlađenih kolena", po uzoru na one malo bolje automobile koji imaju sistem "prisilno hlađenih kočionih diskova"..

Malo vozim, malo zalivam vodom, pa ponovo u krug..

 

IMG_2214.jpg

 

Mi se svo vreme držimo glavnog puta, poznat kao "Pamir highway" ili "Pamirski trakt". Imamo još oko 1.000 km do silazka sa Pamirskog platoa i još koji kilometar više :) , do Dušambea, glavnog grada Tadžikistana..

Ali Kirgistan je zemlja endura.. Prosto neverovatno koje su mogućnosti i šta ova prelepa zemlja nudi.

Vredelo bi vratiti se sa pristojnim enduro motorom i zaviriti malo po "lokalnim" putevima iza ovih brda..

 

Raca_(63).jpg

 

Raca_(75).jpg

 

Raca_(88).jpg

 

Zadnje naselje pre granice sa Tadžigistanom. Voda, hrana, gorivo..

 

Raca_(95).jpg

 

IMG_2666.jpg

 

IMG_2192.jpg

 

IMG_2196.jpg

 

Još samo da pređemo "Kirgiz pass". Mi smo ga prekrstili u "Kirgiz ass"..

 

IMG_0077.jpg

 

Srećemo mladi ruski par iz Moskve, oni voze iz suprotnog smera, kad sam ga pitao koji je nivo vode jedne velike glečerske reke preko koje ide put, on vadi foto-aparat i pokazuje mi snimak u kome gazi vodu skoro do grudi i drži biciklo iznad glave.... Smrzo sam se.

Malo sam se smirio kad sam shvatio da je to bilo u junu mesecu (skoro dva meseca ranije), tada je glečerska reka mnogo jača nego u vreme kad ćemo mi naići. Rusi se baš ne žure..

 

IMG_0075.jpg

 

I evo nas na prvom prevoju preko 4.000 m. Jedan od nekoliko..

 

IMG_0080.jpg

 

Tu prestaje naša kombi podrška i počinjemo sa vožnjom pod punim teretom. Može se reći da posle nedelju dana, put tek počinje..

 

IMG_2250.jpg

 

IMG_2248.jpg

 

Dalje je teren uglavnom nalik mesečevom pejzažu, popeli smo se preko 4.000 m, vozimo u senci velikih brda preko 7.000 m. Neke od njih sam imao prilike da upoznam ranije.

Ritam je spor, navikavamo se na opterećene bicikle sa teretom od 25 do 35 kg. Dišem na škrge, uvek je tako prvih nekoliko dana..

 

Raca_(110).jpg

 

Ali hej... barem ima manje prašine..

 

Raca_(109).jpg

 

Put je povremeno jako oštećen, nije ni čudo što već drugi dan nismo nikoga sreli..

 

Raca_(106).jpg

 

Na nekim mestim se kroz put može gledati u glečersku reku..

 

Raca_(105).jpg

 

Počele su i prve havarije, srećom brzo rešavamo..

 

Raca_(103).jpg

 

Praktično smo u pustinji na 4.000 metara.

 

IMG_2256.jpg

 

Migoljimo se i provlačimo između moćnih džinova višljih od 7.000 metara..

IMG_2255.jpg

Nastaviće se..

 

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Slike mi nisu složene po nekom redosledu pa ću možda nešto preskočiti a možda nešto i pomešati (kao da ćete primetiti razliku..), ipak to nije bilo juče a i meni polako onaj nemac krade stvari :)

 

Pošto smo se popeli na Pamirski plato, ostalo je samo da isti prepeglamo našim moćnim mašinama od 1. konjske snage (samo sledećih 400 km. na visini od 3.500 do 4.600 m, posle se teren spušta..).

Ta konjska snaga je vrlo često i samo 1/2 ili bolje 1/4 snage, jer na toj visini i sa tim opterećenjem naša brzina kretanja je bila, kako da kažem... prilično neubedljiva.

Ali zato pluća, srce i svi ostali organi su radili na 150% mogućnosti, što je opet dobro za proces aklimatizacije.

U prevodu "ne crči magarče do zelene trave.."

 

IMG_2318.jpg

 

Raca_(160).jpg

 

Ovako su manje-više izgledali naši kampovi u ovom delu ture. Pesak, prašina, vetar i visina.

To je značilo da je voda bila od životnog značaja za sve nas, preko dana se napinješ kao magarac, vetar te isuši kao suvu drenovinu, a uveče dobro prokalkulišeš koliko smeš vode da popiješ, jer je sledeći izvor ili reka negde daleko napred..

U ovaj kamp Jone je doneo ceo bostan od skoro 7 kg, i pojeli smo ga ko za najveći praznik :jee1:

 

Raca_(119).jpg

 

IMG_0084.jpg

 

IMG_0094.jpg

 

Sledeća 3 snimka su skraćena rekonstrukcija šta bi nam se desilo ako bi kojim slučajem ostali bez vode..

 

IMG_0099.jpg

 

IMG_0102.jpg

 

IMG_0103.jpg

 

I to smo prilično ozbiljno shvatili. U ovom delu nije bilo nikakvog auto ili kamionskog saopbraćaja i mogli smo se uzdati samo u svoje snage (kakve god da su..). Predpostavljam da je sad situacija drugačija, sobzirom da su kinezi počeli da rade put još iz Kirgistana..

 

Puta malo ima pa malo nema. Priroda čini svoje. Zato u ovom delu nema prolaza za vozila na 4 točka..

 

Raca_(121).jpg

 

I peglaj dalje sine daleko je Amer.., ovaj ..Rusija...

 

Raca_(158).jpg

 

Naš sledeći cilj je mesto i istoimeno jezero Karakul. Jezero je skoro na 4.000 metara i seoce deluje... hteo sam reći ušuškano ali nije tako, više izgleda kao iz nekog bizarnog Felinijevog filma. Ceo gornji deo sela nedostaje, neko je jednim pokretom kose isekao sve više od prizemlja, ostale su samo bandere koje kao vrbe u borbi za svetlo hrle u vis, nadajući se električnoj energiji, koja je nestala sa malo po raspadu SSSR-a.

Nezavisnost nije uvek svetla..

 

IMG_0110.jpg

 

IMG_2287.jpg

 

Tu smo posle više dana osetili blagodeti čvrstog krova nad glavom i mogli da se posvetimo rešavanju sitnijih i krupnijih kvarova..

 

Raca_(144).jpg

 

Drugari su otišli da se plaknu na jezero, a ja sam se ušuškan u cveće, komiro..

 

IMG_2289.jpg

 

Pa nam onda Peđa uveče pročita priču za laku noć..

 

Raca_(272).jpg

 

Ajd sad na spavanje...

 

 

Promenio član Alp
  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Jonetovi tekstovi su nesto najbolje sto sam imao prilike da procitam, zato mi je u potpisu njegov sajt www.ciklonaut.com

Tačno.

Kitnjast i maštovit. Ponekad rečenice moraš da pročitaš više puta da bi shvatio šta je teo da kaže. Ostalo je čisto uživanje.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Hvala na pohvalama svima, previše je superlativa, uobraziću se.. ;)

Iskreno, očekivao sam različite reakcije, ali možda nije loše po nekad isprovocirati ljude, svašta se tu od ideja izrodi..

A i ja sam se uželeo, što kažu "što je babi milo, to joj se i snilo.."

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Kad sam bio mali, skoro svako leto sam boravio na selu kod babe i dede. Kasnije sam shvatio da mi je to bio lepši deo detinjstva.

U staroj kući postojale su 3 prostorije: dnevni boravak (sto, dva kreveta, smederevac i kredenac sa radiom i satom na feder), špajz i kuhinja (smederevac, samo još stariji, predratni, sušara za meso u vidu kamina / dimnjaka i česma za umivanje u vidu metalnog rezervoara u koju se voda sipa kofom iz vode sa bunara..)

U tom malecnoj kujini sam najviše voleo da boravim. Prijatan miris prepečenog kukuruznog hleba sa plotne šporeta (taj hleb je baba pekla za kuče, ali sam ga ja redovno krao a kučetu davao "moje" sledovanje belog hleba iz rerne..), tanke pritke sušenog mesa koje vise iz dimnjaka i kajmak koji je baba redovno skidala sa punomasnog mleka od naše krave... Neprocenjivo.

Kujna naših domaćina me je podsetila na taj deo detinjstva. Nekolicina male dece se vrzma okolo i kradom nas ispituju radoznalim očima. Veseli kikot se čuje svuda po kući.

Majka im je rekla da nas ostave na miru, ipak smo mi važni gosti koji ostavljaju dragocene pare. Zato smo mi smešteni u "gostinskoj sobi", (najveća soba u kući, sva u debelim cvetnim pokrivačima), koja predstavlja status naših domaćina. Svi ostali (troje dece i domaćini), su smešteni ovde u maloj kuhinji, kako nas ne bi uznemiravali..

Oni žive u šupku sveta, malo mesto u pustinji na obali jalovog jezera na 3.900 metara i zahvalni su svom bogu na svemu što im je dao. Struje nemaju a vodom se se snabdevaju iz jedne pumpe u centru sela. Deca imaju svakodnevne zadatke od donošenja sveže vode do skupljanja sasušenih žbunova u okolini sela kojim se loži lokalni smederevac.

Moji ukućani vade oči međusobno ako nestane WI-Fi konekcije na kratko.. Skoro da sam bio ljubomoran..

 

IMG_2292.jpg

 

IMG_2290.jpg

 

IMG_2284.jpg

 

IMG_2286.jpg

 

Drvnog goriva davno nema u kraju, zato se za loženje koristi dragoceni pustinjski žbun, a i njega ima sve manje.. (foto Jone)

 

jone_(11).jpg

 

IMG_2309.jpg

 

Još malo boravka pored jezera i obnavljanja energije.. (foto Jone)

 

jone_(2).jpg

 

I teraj dalje..

 

Raca_(151).jpg

 

jone_(5).jpg

 

Za par dana upornog pedaliranja bi trebali da stignemo u Murghab, jedno od većih mesta u kraju. Nekako je lakše kad sebi zadaš kraće i dostupnije ciljeve. Nekoliko dana vožnje po visokoj pustinji nam nije izgledalo toliko strašno. Malo nas je brinulo što na tom putu trebamo preći najvišlji prevoj cele ture, visok skoro koliko i Mont Blanc, ali ako su mogli drugi, zašto mi ne bismo?

 

Raca_(126).jpg

 

Raca_(122).jpg

 

IMG_0119.jpg

 

IMG_0111.jpg

 

Pred kraj tog dana nas je na lokalnom prevoju uhvatilo nevreme sa vetrom i jakom kišom. Posle nekog vremena očajničkog pedaliranja uz vetar i kišu, sklonili smo se u lokalnu putarsku kućicu, odmorili par sati i nastavili do zgodnog mesta za šator.

 

IMG-0121.jpg

 

Naredni dan smo stigli u ponožje prevoja Ak baital (4.656 m), i postavili šator za skoro isušenoj glečerskoj moreni.. Ovde je onaj rus sa početka priče gazio preko pojasa pre par meseci..

 

Raca_(165).jpg

 

Raca_(169).jpg

 

IMG_2330.jpg

 

Sunce, vetar i visina nas je iscrpla ko kad Badža mlati Popaja, samo što spanaća nigde nema.. Tog dana se nisam osećao dobro ali sam se nadao da će sutra biti bolje.

 

Naredni dan mi se situacija nije puno poboljšala i kao puž pod ručnom sam milio uz najveće brdo na našem putu. Činilo mi se da brdo nema kraja, put se uvijao i bežao ispred mene kao živa zmija kojoj ne stigneš da staneš na rep (to sam voleo da radim kao mali), mislio sam da će mi srce eksplodirati.

 

IMG_2341.jpg

 

Konačno zadnji ali ipak srećan, na prevoju.

To se mi pravimo da smo normalni i da nam nije ništa..

 

IMG_2351.jpg

 

Odatle smo imali duuuuugačak spust na drugu stranu doline..

 

Raca_(107).jpg

 

Raca_(207).jpg

 

Gde smo se pred-veče izcrpljeni smestili u jurtu lokalnog Kirgiz-putara, koji ovde živi sa svojom porodicom, zadužen za održavanje ovod dela puta (od alata ima lopatu).

 

Raca_(214).jpg

 

Mala je do malo pre sedela u kofi, majka je isterala iz iste jer joj je trebala za vodu a ona ostala nadurena.. :)  (Foto Jone..)

 

jone_(10).jpg

 

Raca_(212).jpg

 

Raca_(215).jpg

 

 "Samo da popijemo po još jedan čaj i peglamo bez problema sledećih 200 km.." :)

 

IMG_2313.jpg

 

Domaćica je u uglu jurte spremila nekoliko specijaliteta za nas koje nismo mogli odbiti. Ta odluka me je koštala dijareje narednih 3 dana..

 

IMG_2315.jpg

 

Ali ..beš ga, jednom se živi..

 

Nastaviće se..

 

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 285 postova
  • Lokacija: NBGD
  • Motocikl: BMW F800ST Honda NX 250

Čoveče...

Pratio sam pripreme za ovaj put još od same ideje, imao uvid u pregovore sa sponzorom iz Bačke Topole, kleo život i posao što ne mogu da pođem (a mogao sam da sam bio pametan i organizovan) i propratio sve do samog kraja. I opet se iznova oduševim kada vidim ovo ludilo.

Inače, Jone je moj dobar prijatelj, Peđu poznajem a baš sam se pitao kako su uspeli da se sastave još par ludaka.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 855 postova
  • Lokacija: Svud po malo..
  • Motocikl: Enduro

Čoveče...

Pratio sam pripreme za ovaj put još od same ideje, imao uvid u pregovore sa sponzorom iz Bačke Topole, kleo život i posao što ne mogu da pođem (a mogao sam da sam bio pametan i organizovan) i propratio sve do samog kraja. I opet se iznova oduševim kada vidim ovo ludilo.

Inače, Jone je moj dobar prijatelj, Peđu poznajem a baš sam se pitao kako su uspeli da se sastave još par ludaka.

Prosto je.

Nene je Peđin brat a ja sam Nenetu kum. Iz istog smo mesta i znamo se od malih nogu. Takve lako nagovoriš na svakojake gluposti. Ja definitivno nisam u ovoj priči, ali ni moja priča nije previše daleko od ovoga.

Uostalom, ovakve ture se prave sa ljudima koje znaš u dušu ili ideš sam..

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.







×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja