Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'srbija'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 25 rezultata

  1. Satelis

    Od Izvora Tri Putica

    Od izvora tri putica, vode na tri strane Glavni akteri ovogaaa skupaaaa su.... pu @PaPaja s'Caponordce, @Bojanko s'NC, @GAGI74 s'MT07, Milos s'Burger650 i moja malenkos takodjer s'NC-etom. Ekipa mladih muzicara koja ne pravi mnogo pitanja, dogovara se u 4 reci.... hocemo da idemo tam - hocemo...... kad - tad, moze...... ende. Nema priprema, nema izvoljevanja, nema a sta ti nosis a sta ja da ponesem.... ponesi dokumenta, kes mani i rezervni kljucenzi i prokleto kisno odelo. Zasto bas "Od Izvora Tri Putica", zato sto je Milosu i meni putovanje pocelo u nedelju (16.06), otisli smo do CG, Papaja i ostatak ekipe krece u ponedeljak. S'tim da Papaja odlazi za Cerovac odakle ce krenuti, Boki i Gagi krecu iz Bg-a..... 5 ljudi, 3 tacke ce se spojiti u Albaniji tacnije Skadru..... pa da pocnemo. 1. Dan, ceka nas sledece Nismo nesto poranili, krenuli smo oko 08:30' standardnom rutom, avalski do Mladenovca - Topola - Rudnik gde bese prva pauza. Ne zadrzavamo se mnogo, popili po kafu i izeli palacinci s'dzem u Koti 555, kacige na glavu i vozi misko. Na putu se nista ne desava, nema guzve, ima sitnih radova tako da brzo stizemo do Zlatibora. Zlatibor ki Zlatibor, nema se sta pametno videti, cirkus napravise i da ne duzim dalje, sve vec znate. nismo svratili, picimo dalje do restorana "Borova Glava" pauza, gasi makine pakleno vruce, Milos kao da jos uvek spava ljubi ga Majka posto smo se dobro nakrkali kod kuce, ne zadrzavamo se mnogo na pauzi pali makine, pravac gran. prelaz Jabuka.... tam mala guzva, nista bit'cemo kurturni u redu kako smo usli u CG, tako se navukli neki sivi oblaci, mislim se u sebi pa neces valjda da tuces gde je najlepse tako i bi nanicu joj njenu, 2-3km pred Durdjevica Tarom poce kisa, zamakli dok ne stane, mali skljoc na Mos tukla je nekih 15-20min, ne vise od po sata, dovoljno da ti sjebe najlepsi deo za voznju temperatura za 10C ode dole, par slicica Dj. Tare - Zabljak - Savnik stigli u Niksic, tankaj gorivo te produzi do Bogetica, pao plovak u zeludcu...odosmo na krku restoran "Na Kamenu Podostroskom" i da znate, klopa nije bas jeftina podize se plovak, spusta se lagano mrak, ustaj Losmi Ostrog nas ceka Parkirali se, poskidali sta smo imali, usli unutra, prizor neverovatan. Za divno cudo nema guzve, vrlo malo ljudi. Darovali te gledamo hocemo li nociti napolju il untra. Milos kaze da su najavili moguce pljuskove u toku noci, sto me je odmah navelo na misli od pre dve godine.... uzas! Poceo je duvati jaci vetar, unutra se oseca na ustajalo, ma nikako... tako da grabimo cebad, ambolije, jastuke i idemo vani. taman kad smo sve namestili, vetar prestaje da duva.... ima neceg, kazem ja sam sebi Laka noc, vidmo se sutra.....
  2. Singularitet

    MOTOTEK Srbija

    MOTOTEK https://www.mototeksrbija.com/ Interesantan splet okolnosti koji je doveo do otvaranja još jednog moto servis i tjuning objekta u ovoj našoj lepoj Srbiji: Naime, Ian Coffey je Irac oženjen Dalidom koja je srpskog porekla, a ovim poslom bavio se u svojoj rodnoj zemlji pod brendom Blackwater Motorcycles. Na nekoj od vožnji Balkanom, sa svojom suprugom, zatreskali su se u podrudničke krajeve i izabrali selo Dobraču za mesto svog prebega iz Irske (tako Ian kaže). Nešto im je kliknulo, pazarili su lepu kuću negde na pola puta između Kragujevca i Gornjeg Milanovca (100m od glavnog puta) i definitivno rešili da život nastave ovde. Naravno, Ian nastavlja da radi ono u čemu je najbolji i čime se bavio i u svojoj rodnoj Irskoj. Rezultat svega toga je MOTOTEK. Imao sam priliku da kod njega zimus predihtujem motor i zamenim vodenu pumpu. Ne razumem se nikako u motomehaniku, ali sam primetio da sve radi po katalozima, uz odgovarajući softver i originalne delove. Prostor radionice uredan kao apoteka, nema šta. Zatekao sam kod njega par Smakovaca i jednog od vlasnika kompanije Sunce Kragujevac, koji su mi rekli da im je neko kao Ian oduvek falio da im priprema motore za stazu. Po njihovim rečima Ian je totalni frik za to što radi. Sajt je još uvek samo na engleskom jeziku, priprema se prevod na srpski. Ian Srpski po malo koristi, za sve izvan toga tu je supruga Dalida. Za sad nemam više informacija da podelim, ali kako se budu ređala iskustva nek se ređaju i komentari
  3. Evo kako izgleda kad neko uloži stvarno dosta vremena, živaca i novca u motocikl. Dosta delova, kao npr. rezervoar, sedište, rep, heblovi, izduvne grane, lonci, far, retrovizori, polugice, trouglovi su unikatni. Ako ima zainteresovanih, okačiću i neke fotke koje sam napravio mada mislim da sve što vas zanima možete naći na linkovima koje sam okačio ispod HONDA CB 750 - Messnermoto custom-made motorcycle MESSNERMOTO.COM This Honda CB750 is a handmade motorcycle designed by MessnerMoto. It took tree years to design, engineer and build this motorcycle to perfection. https://www.instagram.com/messnermoto/ Front Triple Top Tree for GSX-R Conversion is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Triple Bottom Tree for GSX-R Conversion is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Front forks came from GSX-R 750 2007 Brembo calipers with performance Brembo Series Oro brake discs Front brake master cylinder is hidden below the tank Steering shock is integrated with a custom holder on the frame below the bottom triple tree Frame Back Frame if shortened at the back and bracing for mono-shock conversion is added to the frame Tail lights are integrated into rear frame tubes Part of the frame, above the engine, can be disassembled and engine work can be done without taking out the engine from the frame Rear fork is designed by MessnerMoto and it made from DOHC cb900 1981 fork with added bracing for mono-shock conversion Rear mono-shock is OHLINS from Yamaha r1 2012. Spring of mono-shock is chrome plated The rear brake caliper is taken from KTM Adventure 1290R including Brembo brake rotor Carrier for the rear brake is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum The frame is cleared of all unnecessary hinges and brackets Rear wheel Rear wheel is 18“x4.5“ sourced from KTM Adventure 1290R Tire is 170/60zr18 Bridgestone BATTLAX BT-54 Front and rear drive sprockets are specially made to accept 525 chain and to be compatible with upgraded rear wheel Fenders Front and rear fender are designed by MessnerMoto and both are 3D printed Hidden carrier for front fender is made using 3D printing and it is reinforced with carbon tubes and stainless steel Controls Front Handlebars are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Control levers are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Mini Push Buttons for handlebars are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Throttle control is designed by MessnerMoto and it is laser cut and CNC machined Rear Rear-set Brackets for Tarozzi Rear sets are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum All brake tubing and control cables are custom made for this project Electrics Installation Motogedget m-unit v2.0 is center of the electrical system. M-unit is packed in a box below seat with two lithium batteries Motogedget Motoscope Pro digital dashboard Temperature, pressure and end other parameters of the engine are monitored using special gauges and information from gauges is displayed on Motoscope Pro Lights The front light is made of 45w LED unit integrated in aluminum metal-shaped headlight bucket designed by MessnerMoto Turn signals are hidden inside of the front light bucket Tail lights are designed by MessnerMoto and they are smartly integrated in rear frame tubes. Tail lights are made using custom LED diodes and lenses Power Alternator, flywheel, and rectifier were sourced from Yamaha R1 2009 Alternator engine cover is modified to accept R1 stator Engine Lightened and balanced crankshaft Stronger and lighter connecting rods Forged pistons with an increased compression ratio 1:10.5 Increased engine displacement from 736cc to 836cc Race Cut transmission gear Reinforced primary and camshaft chains Honda CB750 Cam Chain Tensioner - High Performance designed by MessnerMoto Honda CB750 Primary Chain Tensioner High Performance designed by MessnerMoto Ported and polished head Hi-flow racing valves Racing beehive valve springs Racing camshaft CX-7 has 2mm more lift on intake and exhaust sides than stock camshaft Hard-welded rocker arms Optical multi-spark ignition Mikuni RS34 racing carbs Honda CB750 Oil Pump Rebuild Kit CNC ROTORS engineered by MessnerMoto and CNC machined from 4732 billet steel Oil cooler fitted in front of the bike Exhaust All four exhaust pipes are hand-bent and designed by MessnerMoto Handmade mufflers designed by MessnerMoto Hidden exhaust mounting brackets All parts of the exhaust system are made from 304 stainless steel Bodywork Tank, tail and headlight bucket are designed by MessnerMoto and they are metal-shaped from aluminum Aluminum is left uncovered with brushed finish The tail is a functional oil tank for engine dry sump oiling system Front light holders are 3D printed and reinforced with stainless steel Motoscope PRO is supported by hidden 3D printed holders Mold for Seat foam is 3D printed Upholstery was done using artificial black leather. The only visible MessnerMoto logo is on the seat Custom designed side stand. When retracted it blends into the frame Engine casings are vapor-blasted
  4. draki

    Slabo divanim mađarski

    ”Slabo divanim mađarski dve tri reči i to s greškom tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom Ali mađarski ne umem daj nauči me 'leba ti nisam mog'o da pomislim da će mi tol'ko trebati “ Nekada prije, dok sam bio mlađi, dosadu sam ubijao igrajući fudbal sa društvom ili igrajući igrice na kompu. Kako sam prevazišao igrice, a društvo se rasulo po svijetu, ostalo mi je da pronađem dobar način da se dosada iskorijeni. Kada sam počeo da vozim motor, prije 13 godina, nisam mogao zamisliti da će mi baš to biti najveći saveznik u borbi protiv dosade. Vikend se bližio, a ja nisam imao nikakavu ideju kako da ga provedem. U stanu mi se nije ostajalo. Sjetim se da sam prije par mjeseci pričao sa komšijom o vožnji do Segedina i u sekundi odlučim da će taj grad biti moja sledeća destinacija. Pozovem par drugara da vidim da li su voljni da mi se pridruže, ali neki drugi faktori bili su jači od njihove volje. Bez puno razmišljanja, odlučim da krenem sam. Dođe i subota. U ranim jutarnjim satima spakujem sebe i motor i krenem put Mađarske. Odmah sam se uključio na auto put i do Bačke Topole nisam stajao. Primjetio sam ogromnu gužvu na putu, ali na svu sreću sa suportne strane. Kasnije sam slušao na vijestima da je, baš taj dan, označen kao dan kada se očekuje najveći priliv tursta kojima je Srbija ili krajnja destinacija ili tranzit na putu do Grčke i Crne Gore. Dok sam se vozio odlučio sam da na Palićkom jezeru napravim pauzu za doručak. Pošto put nisam znao najbolje, uključim navigaciju na telefonu (Here We Go), ali zaboravim da isključim opciju najbržeg puta. Malo po malo počne navigacija da me vodi kroz prigradska naselja Subotice. Posvađamo nas dvoje. Ja bih na jednu stranu, ona vodi na drugu, a tvrdoglavi oboje. Konačno nađemo kompromis i zajedničkim snagama pronađemo pravi put. Stižem na Palić, ili kako sam ga nazvao - oaza mira. Sunce se već podiglo visoko iznad jezera, a jezero, kao more. Ne vidi se kraj. Palićko jezero je dika i ponos, ne samo sjeverne Bačke, već i cijele Srbije. U trenutku kada sam ja stigao na šetalištu pored jezera nije bilo nikoga. Idealna prilika da se postavi stativ i napravi neka fotografija. Zelenilo i cvijetni aranžmani ovaj Park prirode čine još privlačnijim. Doručak, po svim običajima, obavio sam u restoranu “Riblja Čarda”. Ima jedna zanimljiva anegdota o ovom restoranu. Prije nekih desetak godina sa roditeljima sam bio na odmoru na Paliću. I baš u ovom restoranu smo odlučli da ručamo. Za ovaj restoran kažu da je najbolji riblji restoran u Vojvodini. A ja tada ribu nisam jeo. Zašto? Pojma nemam. Na meniju su bile razne vrste riba, ribljih specijaliteta, čorbi, salata… ma svega. Pola sata su moji odlučivali šta će da jedu, a ja sam se bacio u potragu za nečim mesnatim. I taman kada sam pomislio da je moja potraga bila bez uspijeha, sitnim slovima u nekom ćošku vidim da piše “Bečka šnicla”. Sreća u mojim očima, radost u mom stomaku. Dolazi konobar i pita me šta ću da poručim. Ja tiho, dječačkim glasom kažem da bih jeo tu šniclu, a on sav iznenađen veoma glasno ponovi “BEČKU!?!?!” Ljudi moji, desetine pari očiju su me oštro pogledale, ljudima sa okolnih stolova su kašike i viljuške od šoka poispadale. Mene uhvati neko crvenilo ali nisam odustao. Pojeo sam šniclu i bio veoma srećan. Pošto sam od tada malo promijenio izgled znao sam da me niko neće prepoznati i sa ponosom opet uzeo doručak bez ribe. Nastavljam da vozim prema Segedinu. Vanjska temperature 36 stepeni, a na meni puna oprema. Ni sam ne znam zašto odlučih da idem na granični prelaz Bački vinogradi. Loša odluka! Posle obilaska kilometarske kolone policajac koji me je srdačno dočekao ispred kućice mi fino kaže da ja sa papirima BiH ne mogu preći granicu na ovom graničnom prelazu. Granični prelaz Bački vinogradi, i još dva prelaza (sjećam se da je spomenuo Đer) su napravljeni samo za građane EU i Srbije, a mi ostali da idemo na Horgoš ili Kelebiju. Pomalo ljut okrenem se i krenem put Horgoša, koji na svu sreću ima dva prelaza - jedan na auto putu gdje se čeka satima, i jedan u samom selu gdje se ne čeka dugo, ali taj prelaz radi samo od 7 do 19 časova. Tu na prelazu sam dobio detaljne informacije o graničnim prelazima sa Mađarskom. Policajac (preziva se Ognjenović) me je izvukao iz kolone duge skoro jedan kilometer i rekao da na tom prelazu motoristi imaju pravo da obiđu kolonu i prije svih dođu na red. Dok su Mađari pregledali auto ispred mene, od policajca sam dobio dosta informacija o putu za Segedin i samom gradu. Konačno stigoh u Mađarsku. Sedma država u kojoj sam se ove godine vozio. Od Horgoša do Segedina nema ni dvadest kilometera, a veliki dio tog puta je pokriven drvoredom. Već na samom uslasku u grad primjetio sam da sam došao u grad koji ima dugu istoriju. Austrougraska arhitektura je najizraženija, ali kao i svuda, moderna gradnja pokušava da uzme primat. Parkirao sam se ispred Gradske kuće na trgu Sečenji. Izgradnja ove zgrade je započeta još davne 1799. godine. Preko puta se nalazi park koji vodi sve do korzoa. Na samom ulazu u korzo nalaze se bakarne skulpture koje označavaju festivalsko raspoloženje koje ovde počinje još u ranim proljećnim danima. Šetajući se korzom, stižem do Dugonjićevog trga, na kojem dominira muzička fontana. Tu se još nalazi i zgrada rektorata Univerziteta u Segedinu, nekoliko kafića i prodavnica suvenira i narodnih rukotvorina. Ono što mi je posebno drago jeste činjenica da sam uspio da pronađem Srpsku pravoslavnu crkvu posvećenu Svetom Nikoli. Crkva je građena u periodu od 1773. do 1781. godine i u njoj se, kako kažu, nalazi jedinstveni ikonostas i nekoliko unikatnih primjera ikona, kao što je ikona Bogorodice koja je donijeta iz Sirije. Nažalost, u crkvu nisam mogao da uđem, jer paroh nije bio tu, a vrućina me je polako trjerala iz jezgra grada. U povratuku, ne tako daleko od pravoslavne crkve, vidio sam ogromnu katoličku katedralu. Brzinski se ulogujem na net i saznam sve o ovom maestralnom zdanju. Segedinska katedrala je visoka 54 metra, a njene kupole čak 91. Ona je četvrta po veličini katedrala u Mađarskoj, a vidiljiva je iz svih dijelova Segedina. U ovoj katedrali se nalaze i orgulje sa 9.040 dirki, a to su, prema podacima sa interneta, treće po veličini orgulje u Evropi. Poslednje što sam obišao u glavnom gradu županije Čongrad bilo je šetaliste u blizini Tise. Puno je zelenila, klupa za odmor, spomenika… Zaboravio sam da napišem da je ovo najčistiji grad u kome sam bio. Prošetao sam se do Segedinskog mosta i time završio tursitički obilazak ovog divnog grada. Pozdravio sam se sa Segedinom i obećao mu da ću opet doći, nadam se sa drućtvom i na duže. Put ka mome privremenom domu, u bloku 62, vodio me je preko Kanjiže do Kikinde gdje me sačekao moj veliki prijatelj Mirko Brkanlić. Kako to obično biva kada se prijetelji sretnu, razne teme se otvoriše. Riječ o ovome, riječ o onome, prođe 3 sata. A ja planirao da u Kikindi ostanem svega sat vremena. Dok je sunce zalazilo vozio sam se banatskim drumovima. Prizor kako sunce napusta vojvođanska polja, izmamio je osjećaje sreće i zadovoljstva. Zastao sam na čas da uživam u pogledu, ali telefon nisam vadio. Postoje pogledi koji se ne fotografišu i koji ostaju u mislima cijeli zivot. Put od skoro 550 km se završio nešto malo prije ponoći. Uživao sam u svakom kilometru, posjetio još jedan grad i državu ali i još jednom shvatio koliko je naša Srbija lijepa. Nadam se da će ovaj kratki putopis pomoći nekome u planiranju svoje rute. Živi bili i dugo se vozili! Dražen Draki Karišik
  5. Poštovani prijatelji i kolege, ovom prilikom želim da vas obavestim o mom velikom putu oko Evrope (40-50 dana, 10 000km) na motoru (Honda VF750 CafeRacer), koji sam sam napravio. U prilogu se nalazi PDF document sa detaljima ovog puta... svaka pomoc mi je dobrodošla (u vidu saveta, nekih vaših iskustva) PONUDA-ZA-SARADNJU.pdf
  6. Vespa Rally 180

    SERBIA VESPA DAYS 2017.

    http://www.autoslavia.com/1-serbia-vespa-days-zlatibor-2017/#.WT_YPVNcXCw.facebook http://www.moto-berza.com/moto-vesti/moto-skupovi/1--serbia-vespa-days---zlatibor-2017-/ Na Zlatiboru je od 09-11.juna 2017. održan 1. Nacionalni Vespa Skup u Srbiji pod nazivom "SERBIA VESPA DAYS 2017." u organizaciji Društva Ljubitelja Vespe Beograd - Vespasian, a pod pokroviteljstvom Vespa Saveza Srbije - Vespa Club Serbia, koji je ugostio više od 150 Vespi i preko 180 učesnika iz preko 14 zemalja sa više od 30 klubova. U trodnevnom programu moglo se naći: vožnja Bobom na Torniku u petak i nedelju, a glavni dan subota je bila vožnja Vespama u koloni od centra Zlatibora do Šarganske osmice gde su se učesnici skupa provozali vozom "Nostalgija", a nakon toga se Vespama išlo u posetu Drvengradu. Svi su bili i više nego zadovoljni organizacijom kao i samim skupom, te su takvi u nedelju otišli srećni svojim kućama. U petak, na sam početak skupa i prijem učesnika, u 13:30 do nas je stigla stravična vest da se kod Sevojna desila strašna saobraćajna nesreća u kojoj je život tragično izgubio muž naše vespašice Maruške, Vladimir na svom motociklu Moto Guzzi, koji je bio naš prijatelj i drug. Sahrana će se održati u petak 16.06.2017. u 12:15 na bežanijskom groblju. Vespa Savez Srbije - Vespa Club Serbia Predsednik Marko Dimitrijević
  7. Veliki pozdrav postovane kolege Zelim sa vama da podelim svoje iskustvo, koje sam imao pre mesec dana Zapravo dobio sam 9 dana odmora, smestaj u Grckoj i Crnoj Gori, pa sam sebi organizaovao jedan lep odmor i voznju od 9 dana Prosao sam 2000km, potrosio oko 100l goriva i prove se ludo i nezaboravno... ja bas i nisam neko ko voli da kucka, ljubitelj sam VIDEO zatisa (pokretnih slika) zato zelim sa vama da podelim svih 9 dana u 9 kratkih video snimaka koje cu objavljivati svake nedelje... za sada postavljam uvodni snimak moje avanture... pa ako vam se svidi zapratite me na YouTube kanalu i uzivajte u ostalim klipovima... naravno ja cu i na forumu postavljati svaki dan tjs. klim koji izbacim Uzivajte i nemojte da zaboravite da kliknete na dugme SUBSCRIBE http://www.youtube.com/c/JovanDasic http://www.youtube.com/c/JovanDasic
  8. l33t

    Qingqi 125 2D NOVO

    Pozdrav svima. Izvinite ako otvaram temu na pogrešnom mestu,ali interesuje me da li ima i gde da se kupi NOV u Srbiji navedeni motor Qingqi 125 2D? Nigde na netu nisam uspeo da nadjem nesto vise o tome Hvala unapred na odgovoru!
  9. Dudic90

    Nešto sasvim...isto...

    Uzimajući u obzir da je svima nama zima najgori deo godine iz očiglednih razloga i da neki (čitajte JA) pre radnog vremena, za vreme radnog vremena i posle radnog vremena, jedva čekaju da se pojavi nešto novo na ovom forumu, reših da malo osvežim rubriku "PUTOPISI". Odmah da se ogradim da ovo nije nešto nesvakidašnje (shodno i imenu), niti nešto gde verovatno niste bili (baš naprotiv), ali kao što ja volim da vidim slike predela i mesta na kojima sam bio iz neke druge perspektive, verovatno to želi još neko. Ovo čak i nije klasičan putopis jer neću biti precizan kao do sada niti će naglasak biti stavljen na naraciju i deskripciju, delom zbog toga što je ovo retrospektiva 2014. i 2015. godine pa sam i zaboravio dosta pojedinosti, delom zbog toga što, ponavljam verovatno ste i vi već ovo prošli tako da naglasak ovaj put stavljam isključivo na slike naše lepe zemlje koju svako treba da upozna pre nego što krene u neke ozbiljnije "pohode". Nadam se da će Vam se svideti. Beše to 2014. za vreme "velikog potopa" Srbije, odnosno onih poplava. Sezona je verovatno većini bila nikakva a nisam ni ja bio izuzetak. Posle posla uprkos tome što sam video da će me kiša negde dočekati, krećem ka Srebrnom jezeru gde sam planirao da kampujem. Kiša me je dočekala a gde drugo nego u Obrenovcu. I odmah posle Obrenovca je prestala... Promrzao i sav mokar dočepam se Srebrnog jezera oko 21h, postavljam šator i vreću (500 dinara je bilo mesto za to, a 1000 dinara da spavam u prikolici). Pošto sam tek kupio šator, nisam hteo da ga neiskoristim. Sutradan ujutru, ustajem rano kao i uvek i polako nastavljam Dunavskom ka Boru i Borskom jezeru, Feliks Romulijani, Sokobanji i Nišu gde sam prespavao. image hosting free no registration picture uploading
  10. Mina

    Voznja 17.02.2007.

    Poshto najavljuju lepshe vreme vetj od sutra, reshili smo da se u subotu malo provozamo. Tura je Avala-Ibarska - kafana 4 vetra [ukupno tje biti oko 80-120km] Okupljanje je u 10:30 kod kafitja Solo na NBG, Jurija Gagarina , na kraju ENJUB trznog centra. Za sada prijavljeni za voznju su : Lazar [Evil Zo], Nesha XX i ja ...
  11. Giuliano

    Dva dana po Srbiji

    Danas sam se setio da sam vam ostao duzan za jedan putopis koji je odvozan u aprilu prosle godine. Posto nemam mnogo vremena da pisem, kao za put u Trebinje, potrudice se da postavim dovoljno slika kako bih vam docarao ono sto smo moja lepsa polovina i ja doziveli na putovanju. Dan 01 Beograd - Belusic 24/04/2006 387+ kilometara Dan 02 Belusic – Beograd 25/04/2006 255+ kilometara DAN 01 Rano ujutro startujemo iz Beograda. Celim putem vozimo lagano i uzivamo u prirodi. Djerdapska klisura Iznenadjenja na putu Lepenski vir Medjudrzavni incident Idemo dalje kad tamo... Rajkova pecina, nazalost zatvorena u tom periodu Borsko jezero A onda pun gas pa u Belusice na spavanje. Uhvatio nas mrak u sred sume, jezivo ali to je deo avanture. Stigli smo negde oko 22. DAN 2 Belusic Jagodina. Hvala bajkeru koji nam je pomogao da kupimo ulje. Put ka Resavskoj pecini Resavska pecina. Ako ste blizu ovo nemojte propustiti. Vodopad Lisine, nedaleko od pecine. Definitivno mesto koje treba posetiti. Samo pola sata voznje od pecine. Odmor i dobra klopa. Jos malo pa kuci Mi kuci kad ono ispred zgrade Toliko od mene za ovaj put
  12. lalajko

    Okolina Lazarevca 10.01.2007.

    Leti cesto vozimo ovu turu biciklom. Kad vec imamo ovo januarsko leto, resio sam da ljutoj masini malo protegnem noge. Ususkan u kacigu i toplo odelo krenuo sam po blagom popodnevnom suncu. Vec posle par kilometara se vidi najlepsi deo puta brdo Vagan. Do Vagana se stize lagodnom voznjom preko malog mesta Darosava (bivsi Partizani). Ko nije prolazio neka pogleda spomenik u centru mesta. Podigao ga je otac u spomen na 9 sinova poginulim u Kumanovskoj bici. Sa Vagana puca pogled na okolinu pa se vide Kosmaj, Avala i Bukulja koja je u neposrednoj blizini. Atmosfera nije bila bas cista pa evo kako je izgledao Kosmaj u izmaglici: Dalje put ide preko Zivkovaca. Velja se potrudio te je sad ovde potpuno nov asfalt. Neki delovi ipaj jos nisu gotovi, pa treba biti oprezan jer se iznenada moze uleteti u nezavrsen deo. Teskoce mi je pravilo i sunce jer sam stalno vozio ka zapadu pa na momente nisam mogao da vidim vise od 30-tak metara. Posto je ovo ipak januar, delovi krivina u senkama su jos vlazni, a na samom Vaganu ima dosta zaostalog snega. Dakle, oprez! Petnaestak kilometara prelepog puta i okoline dovodi me u Belanovicu, malo mesto u kotlini. Na zalost, basta mog omiljenog kafica iz letnjeg perioda nije radila (ipak nije _toliko_ toplo) pa se ovde nisam zaustavljao. Ispod Vojine vikendice ususkane izmedju borova, put se odvaja desno za Brajkovac. Opet nov asfalt (ko ce kome nego svoj svome) opet predivna okolina. Ubrzo se stize u Brajkovac. To se vec nekoliko godina nalazi ovo: Avion je bio u upotrebi u RV od 1953 do 1968 godine. Preostali deo puta do Lazarevca ide preko Stubickog visa (najvisa tacka opstine Lazarevac 380 mnv). Takodje odlican asfalt, vijugav put kroz sumu. Treba posetiti crkvicu brvnaru par kilometara posle Brajkovca. Sve u svemu jedna lepa opustajuca voznjica, meni prva sa ovim motociklom, a sve ovo je samo vezba za predstojece leto. Sto rece neko: Kad porastem bicu Djura (mada sam stariji od njega) Pozdrav svima.
  13. hitman

    Woznja - Maglich

    Izwinjawam se nadleznima shto prawim nowu temu sa istim sadrzajem .. ali lakshe je i urednije owako .. onu prethodnu koja je bila u swojstwu dogowora oko pomenute akcije mozete slobodno da obrishete.. Dakle josh jedna sunchana subota .. josh jedna lepa woznjica od oko 450 km .. owog puta cilj je bio Maglich i Studenica koju smo na zalost morali da izbacimo iz plana zbog sticaja nepredwidjenih okolnosti .. (Koma nas je usporawao weci deo puta ) Dogowor je sklopljen da krenemo sa malo chudne lokacije .. okupljanje kod plawog mosta :shock: shto je u nekima izazwalo razne poriwe :whistle: Organizacija na niwou .. naprawili smo i wideo zapis Kragujewac .. prwa jutarnja kafa .. Mikka moram da primetim da na swakoj slici drzish cigaretu :fcab: Maglich ... Ibar ..
  14. Najzli

    Izlet, Èaèak, MC Manèula

    Dogovor je pao iznenada. Mina je ponudila vožnju do Èaèka, Evil je prihvatio i Nataša se obradovala èim je èula za vožnju. Ja nisam mogao da odbijem, ipak, zna se ko u našem braku pije pivo i prièa glasno. Zakazali smo polazak u 9:30 ispred Minine gajbe na Senjaku. (Dobro zvuèi, a?) Ja sam kasnio jer je moj pametni burazer (Glista prim. aut.) poneo kljuèeve od Honde u bolnicu gde je operisao bruh, a usput iskljuèio telefon, pa nisam mogao da pronaðem ni kljuè ni kalauz, popizdeo sam, ali kada sam video njegove tugaljive okice, sve sam mu oprostio... Krenuli smo oko 10:15, Èukarica, Ibarska... Standardno opuštena vožnjica, uz pandure koji su nas uglavnom ispratili pogledom, sve do Ljiga i prvog zaustavljanja, jer nas je uhvatio semafor. Ekipa je bila sledeæa, Milan na Banditu 1400, Evil i Mina na nekoj Yamahi R6 i Nat i ja na VFR-u. Sledeæi checkpoint je bio na vrhu Rudnika jer Evil obožava ovaj deo puta, sa krivinama do prevoja "Rudnik". Naime, prièa se da on prosto obožava krivine. I dok su Bandit i R6 peglali krivine, meni se u jednom trenutku otvorio padobran, odnosno izletela mi je kapuljaèa i poèela da me davi. Sreæom imao sam Natašu iza koja mi je pomogla da dovedem svoju opremu red. Nismo se zaustavljali do Èaèka. U Èaèku nas je doèekala ekipa iz MC Manèula, i tu sam ja i izvadio fotoaparat. Pružanjenogu nakon èuèanja do Èaèka... Uživanje u Novembarskom suncu... Dožli smo gladni i žedni, a naši domaæini su se potrudili da odemo potpuno drugaèije raspoloženi. Napojili su nas i nahranili. Doèekali su nas kao prijatelje i organizovali roštilj u našu èast. Zaista lep gest. Nadamo se da æemo imati priliku da im se revanširamo za gostoprimstvo. Uz neizostavnu šalu i moto anegdote, vreme koje smo planirali da provedemo u Èaèku je prošlo i brže nego što smo mislili. Neke anegdote su bile toliko smešne da su se pojedinci dolovce upišali od smeha. U povratku smo rešili da na prevoju Rudnik skrenemo desno ka Topoli i Mladenovcu. Put je bez pravaca, sa mnooogo krivina, ali i blata i govana na putu tako da smo vozili dosta oprezno. To, naravno, ne znaèi da nije bilo preglednih èistih krivina na kojima smo uživali. Usput smo sreli patrole milicije, a jedna nam je, videvši da smo usporili zarad njih, davala znake da pièimo... Lep gest, neuobièajen. Zaustavljanje posle Mladenovca. Evo dokle smo gulili gume. Stigli smo u Limun taman i kada smo skinuli opremu javljeno nam je da je Èeh imao udes (sreæom lagan) pa smo produžili do njega. Nakon toga smo otišli do Gliste u bolnicu da ga obiðemo. Mina je vrtela krugove oko benzinske pumpe dok je Evil uživao u zvuku njegovog Termignonija. Ghost rider(ka) Trudili smo se da izbegnemo noæ, i plan nam je bio da doðemo do BG-a pre mraka. Nismo uspeli da izbenemo sumrak. Usput smo, rekoh malopre, naleteli na delove puta prekrivene blatom zbog kopanja kanala za odvod vode pored puta, vrlo malo rupa, i slab intenzitet saobraæaja. Meni je dok smo išli ka Èaèku u par navrata smetalo sunce koje se odbijalo o asvalt, a u povratku smo imali situaciju da nas sunce par puta udari u oèi preko retrovizora. Sve u svemu, prijatna vožnjica od oko 300km. Još jednom hvala MC Manèula iz Èaèka na divnom doèeku i lepo provedenom vremenu. Milan, Mina, Evil_Zo, Nataša i Najzli P.S. Jel Vam se èini da Mini baš leži ona Yamahica, a? najzli
  15. hitman

    Woznja - Lepenski Vir

    Date: 18.Novembar 2006 Destination: Lepenski Vir Tour Distance: cca 400 km Meeting Point: Beogradsko Dramsko Pozorishte - Beograd Meeting Time: 08:30h Departure: 09:00h Ko god je raspolozen za jahanje.. widimo se..
  16. koma

    Vikend na Kopaoniku

    Evo Dane i ja iskoristismo dobro ovaj vikend..dakl eput do Kopaonika,polazak u Subotu u 8 ujutru...idemo Ibarskom magistralaom,malo da ugrejemo gume i da vidimo kako drzi ladan asfalt,..ispred Rudnika ima kafana Zlatna dolina,nisam jos prosao a da ne svratim...moja preporuka sendvici sa domacom prsutom i kajmakom,jako je cisto i sve je odlicno,nikada nisu omanuli...tu pravimo pauzu za dorucak i da se malo oporavimo od neprespavane noci. nastavlajmo put ,motori odlicno rade naravno i posle kraljeva,mesto Bogutovacka banja ima jedna cuvena kafana koja je stara 200godina i nikada nije zatvarana,malo je van magistralnog puta ali naravno da mora i ona da se obidje,jedna vesalica,malo kozjeg sira,proje,kajmaka,znamo da zivimo u kafani pa to ti je a onda najlepsi deo puta do Usca,nov asfalt,sve oznaceno,vozimo koliko moze ali sa malo rezerve jer na severnim stranam ima vode na putu,malo peska..penjemo se uz Kopaonik,sa strane sneg,jako lepo medjutim na severnim strana ima jako puno snega i leda na samom putu...tu su stromove gume tj.kore od lubenice pokazale pravo lice,agonija naravno...ne mozes da krenes,kliza...ima filmcica pa ce da okacimo...inace africa tu jede sneg i pravi grudve sa svojim kramponimaTKC80 strasna guma...stizemo bez padova i maskiramo azdaje u sumi sledi fizikalisanje dva dana a onda povratak kuci povratak preko Brusa,Aleksandrovca,Jgaodine,Kragujevca,Mladenovca do BG.. ostali smo duzni video klipova ali bice za koji dan...
  17. koma

    Dnevna tura do Stare Planine

    evo ljudi malo je bila guzva pa nikako da napisem jedan mali post od pre mesec dana....evo samo par reci.. Dane i ja smo morali da se spustimo rano do Knjazevca i kako smo 8 morali da budemo dole krenuli smo negde oko 6 iz Bg autoputem...jos je mrak ali je zato preko 20 stepeni,bolesno toplo...punimo gorivo na ELP-u posle naplatne rampe i krecemo dalje...e sada evo malo racunice ...dane krece sa pumpe jer nece da vozi Africu preko 140km/h a ja ostajem da napumpam gume i dok sam se obukao proslo je 10min...ja krecem za njim i vozim sve vreme 180-190km/h,usput racunam gde cu ga stici i shvatam da je to OMV 100km dalje...dakle ako vozite normalno stizete na svim putevima u toku dana najvise pola sata brze a potrosnja barem na Stromu je 2lit vise...naravno da je dosadno na autoputu i da kada imas jak motor ne mozes da vozis polako ali do Nisa imate rucak dzabe ako idete malo sporije,sve ovo govorim jer ljudi obicno misle da mnogo mogu dobiti na brzini a u stvari na velikim putovanjima usteda je ogromna.. jako je lepo jutro bilo,izlazi sunce,toplo,lepa priroda...iskljucujemo se kod Paracina i krecemo ka Zajecaru ovaj deo puta je lep,sve vreme 140km/h,oko Rudnik planine se nalazi jedan lep prevoj sa 3 trake gde posle dugog pravca kreces da struzes papucicama ...pravo osvezenje..zatim Zajecar,Knjazevac i odlazimo na Staru Planinu... Planina je stvarno prelepa i pravi raj za endurase...skrecemo za asfaltnog puta na jedan razvaljen kameniti put... zalim sto nemam Dominatora jer nije bas Strom za ovakav teren...u stvari nisu gume za takav teren i zastita motora je od plastike,tj nema je a ima dosta velikog kamenja...ali ide strom bez ikakvih problema ali mogu samo da gutam prasinu i kamencice iza tandema Dane-Afrika.. stizemo na vrh uzivamo malo i pokusavamo da se popenjemo na vrh jedne livade...krecem peske jer vidim da je to zid prekriven travom ali krece Africa sa svojim gumama koje su kao kora od lubenice i naravno posle klizanja u mestu Dane je lepo spusta da odmori u travi.. nastavljamo dalje put ali nailazimo na motorne testere uz poruku dalje necete moci,decooooo,decooooo,busiiiii,busiiiii haahahh naravno salim se,seljaci su bili krajnje gostoljubivi jer tu motor nikada nisu videli .. malo osvezenje na potoku i krecemo nazad tu smo naisli na cicu koji ima 95godina...pogledajte samo kako izgleda...neverovatan lik...u toj vukojebini gde ima 10 kuca taj genije prica bez ikakvog zamuckivanja,koncizne misli,prica o datumima iz proslosti,atomskim bombama...neverovatno.. izlazimo na asfalt i nastavljamo ka Dunavu...put kojim smo isli Knjazevac-Zajecar-D.Bela Reka(sve vreme uz planinu Deli Jovan,put odlican i sve su krivine ,odlicna deonica) i izlazimo na Dunav,Donji Milanovac.. put uz Dunav je prelep,vecina je vec bila tamo pa nema sta da se pise... tura je nekih 800km i super je za jedan dan...jos je bolj eotici na dva dana pa se provozati po Staroj Planini koja je stvarno netaknuta i prelepa... eto toliko..
  18. Upravo sam se vratio iz Krupnja, srca Raðevine. Moji su odatle, pa sam obišao babu i sjajno se odmorio. Iako nisam išao motorom, želim da Vam kažem par reèi o tom divnom kraju. Neæu biti subjektivan. Putevi su trojka od deset. Dve varijante dolaska, od Valjeva ili preko Šapca i Cera ili sa strane Loznice. Put Valjevo - Oseèina - Zavlaka - Krupanj lep za vožnju, relativno dobar, sa mnogo krivina, ili da kažem, bez pravca. Bukove i Hrastove šume svuda unaokolo, miris prirode i odsustvo civilizacije. Bez nekih stvari koje "treba" videti. Šabac - Tekeriš - Zavlaka - Krupanj, put sa više pravaca, dosta ošteæen, ali krpljen. Delovi sa lepim krivinama. Tekeriš je mesto gde se nalazi spomenik borcima cerske bitke iz I svetskog rata (ono vreme kada smo pobeðivali). Spomenik kaže: Vaša dela su besmrtna. Put sa Loznièke strane, to je ustvari put Loznica - Valjevo, sa preèicom ka Krupnju, blago užasan. Uglavnom naseljena mesta, šljaka i rupe. Blizina Tršiæa, rodnog mesta Vuka Karadžiæa. Na putu ka Krupnju se nalazi i manastir Tronoša. Vredi videti. Sledeæa taèka su Stolice, istorijsko mesto iz II svetskog rata. Najzad Krupanj. Crkva u Dobrom Potoku, biser, rekao bih. Planinska crkvica oko koje je sposobni pop Aco, skupljajuæi staru graðu iz okolnih zaseoka, izgradio desetak vajata gde se nalaze stolovi za obedovanje. Postoji i 4 roštilja sa æumurom koji èeka i drvima za potpalu. Sve je potpuno besplatno, a u dvorištu crkve se nalaze i muzej Dobrog Potoka, Muzej Lova, Etno Muzej i galerija starih fotografija. Crkva datira iz 16 veka, i danas je od drveta. Po predanju starih krupnjana: Crkva u Dobrom Potoku poèela je da se gradi u Lazarici, ali što god majstori za dan ozidaju ono uveèe nestane. Onda su krupnjani tražili temelje, ali ih naðoše tek uveèe, zahvaljujuæi upaljenom kandilu, pored jednog potoka gde je i danas. Tako su dalje prestali da je grade u Lazarici i podigli su je na dobrom mestu - tamo gde je Bog hteo. Krupanj se nalazi podno Jagodnje, planine na kojoj se nalazi vrh Maèkov Kamen. Tamo postoji kosturnica borcima iz prvog svetskog rata. U blizini se nalazi i Raðev kamen po kome je ceo reon dobio ime Raðevina. Na 20 kilometara enduro puta se nalazi i zadužbina Episkopa Lavrentija, manastir Soko. Soko grad je poslednje Tursko utvrðenje koje je osvojeno od Turaka. U vreme kada je bilo aktivno, imalo je više stanovnika nego Šabac tada. Nalazilo se na steni koja je visoka stotinak metara. Za one koji bi da se obogate, stoji narodno predanje da je ka zvezdi Danici, na 20 koraka od starog Duda zakopano tursko blago. Ne zna se koji je dud u pitanju i koliki je tada bio korak. Manasti je èesto pod mobom, tako da su izgraðeni ikonaci i napravljeno veštaèko jezero od vode koja izvire iz stene. Ja sam prvi put bio u tom manastiru još sredinom devedesetih. Veoma prijatno i spokojno mesto. Postoje i ostaci utvrðenja na stenama. Noæni život u Krupnju je vikendom kao na najluðim mestima u BG-u. Cene su malo drugaèije, toèeno pivo je 40 din, nes, espreso ili topla èokolada takoðe 40. Na cenovniku nema stavke iznad 100 dinara. Viski je 70 a rakija, koja je u tom kraju veoma dobra, je 20 dinara. Palaèinke su 25. Krupanj ima hotel Borac, bioskop, bazen... Krupanj je poznat po prvim rudnicima antimona u koje su pre II svetskog rata ulagali Englezi, pa je zato i prvi teniski teren na Balkanu izgraðen upravi u Krupnju. U zadnjih par godina, neki Holanðani su ulagali u te rudnike, gajeæi u njima marihuanu ali su svi bili pohapšeni. Sledeæe sezone obavezno organizujem turu obilaska znamenja Raðevine. Krupanj je na 146km od Beograda. Ja obezbeðujem smeštajne kapacitete i program aktivnog odmora. Nagradna igra: Onaj koji objasni pojam i upotrebu vajata dobije litru šljive iz mojeg šljivika. Odosadio sam... najzli
  19. Pre 10tak dana smo se provozali do Kosmaja. To je bila nedelja, tako da nije bilo vremena da sve lepo najavimo na sajtu (prethodnog dana smo isli svi zajedno u NS). Evo slicica... Stigli smo do restorana 'Piknik' koji ima sjajnu bastu, ali i poprilicno jake cene klope... Yomanovi drugari Pogled na Mladenovac (Ivica malo pozira za kameru ) Doslo je vreme za klopu... Igor sa oruzjem u rukama Ekipa na okupu Motori nas verno cekaju ispred restorana Eto, nije bilo lose, sve u svemu. Dan se lose zavrsio posto je Neshi motor zakazao na naplatnoj rampi za Mladenovac, tako da smo se gurali do Beograda uspesno. Steta za Suzukija...
  20. U Subotu smo se i mi provozali do NS (doduse, plan je bio da odemo samo do Avale). Malo smo se presli u polasku pa smo do Iriskog Venca otisli 'the hard way' - starim putem i evo svecano se zaklinjem da vise NIKAD necu tim putem ici... Dakle, stvarno je katastrofa... Malo smo posedeli na vrhu venca, a onda smo se spustili do NS na setnju i sladoled... Tamo (na vencu) smo naleteli na ekipu sa moto krosevima, u kojoj je bio i Motofan Akteri voznje i dogadjaja su: NeshaTL, IgorXT, Dexter, Peca, Suki, Never, Mina, Cici i ja. Nadam se da nikoga nisam ispustio... Slike ce Peca da okaci. Ajmo Peco! Sve u svemu, lepo je bilo
  21. Posto je Smajser vec poceo da kuka kako su mu spali Dijamantov zejtin umesto polusintetike i objasnio sta smo tamo trazili, ja cu samo ukratko.. On i njegova supruga su otisli do NS-a da urade servis a moja zena i ja smo im se pridruzili malo kasnije... Pred polazak, masina je spremna kao zapeta puska: Dolazimo ispred Markosa...Smajser ih ubedjuje da su mu nepovratno sjebali motor a zene srpljivo cekaju: Posto smo ga ubedili da ce ipak moci da predje jos koji kilometar, odosmo do 'djave' da vidimo kakav je pogled odozgo: Posto preduzmljivi novosadski ugostitelji jos uvek nisu izbacili baste na tvrdjavi, mi smo se spustili u podnozje i seli na neki simpatican splav i gushterisali: Posle 15ak min voznje od NS-a, stizemo na salas: Dok smo se mi tako borili sa pilecim jastucima: i posle toga malo odmarali: Masine su se takodje druzile (stariji bata je cuvao mladjeg ) Sa punim stomacima krenuli smo preko Kovilja i Arkanja, nazad za BG.
  22. Peca

    Jedan lep dan

    E pa prica ide ovako. Pogledao ja u petak vremensku prognozu za subotu na yubc sajtu i vidim oblacno BEZ kise temperatura 19 stepeni. Jutro suncano mozemo sestra i ja da idemo na put. Kod lipovacke sume pocela da pada kisa.Do Lazarevca smo vec bili debelo oprani i resili da se vracamo kuci. I tako je to slavno proslo... ...Ali posto sam ja prilicno uporan resih da probam ponovo. U ponedeljak gledam prognozu ovaj put na TV-u(na greskama se uci) za utorak predvidjeno super vreme i 24 stepena. Moze! A da zaboravio sam da spomenem gde idem: Divcibare,Bajina Basta(BB),Perucac,Tara,Zlatibor. U utorak 9.00 sve spremno i mogu da krenem ovaj put sam. Po ko zna koj put ove godine idem ibarskom do lazarevca tj do OMV pumpe kod mesta Celije. Par metara pre OMV je skretanje za Divcibare ima putokaz. Dalje put ide ka Mionici i sve do nje je put dobar/odlican. Odatle pocinje penjanje na Divcibare i los put a negde ga i nema tj nedostaju delovi asvalta skinuti jer su bas tad radili i krpili put verovatno je to vec zavrseno dok ovo citate ali opet je put dosta los. Dobra strana toga je sto mora da se ide sporije pa moze i malo da se uziva u pogledu koji postaje sve bolji i bolji sto se vislje ide. Dolazim do vrha gde su odmaralista sve je uglavnom prazno,renoviraju hotel Divcibare valjda ce proraditi tu se nisam zadrazvao jer sam bio mnogo puta kao mladji idem malo dalje prema Kosjericu(mozda 2 km od hotela) i izbijam na vidikovac gde ima kucica i moze malo da se odmori uz bruka pogled. Cajger kaze malo preko 120 km tj vremenski 2 sata i 15 minuta voznje(bilo bi brze da nisu radili put). Tu malo odmaram i pricam sa nekom zenom koja mi daje korisne savete sta bi mogao da obidjem uglavnom sve sto sam i planirao ali me podsetila da bi mogao da obidjem i Mokru goru tj ono Kusturicino etno selo gde je sniman film "Zivot je cudo". Moze. Idem dalje,spustam se prema Kosjericu i tu je put dobar i ima zanimljivih krivina,lepo! U Kosjericu pitam neke ljude da li ima put ka BB posto na jednoj karti imam ucrtano a na jednoj nema. Kazu oni ima i da idem do Varde pa levo prema Jakalj-u. Savet: Obavezno pitati mestane sta smatraju pod pojmom "put". Do Varde put nije tolko los a odatle makadam. Pitam nekog seljaka kolko jos ima makdama do asvalta,veli on 2-3 km. Savet: za seljake i vreme i km su prilicno relativni pojmovi. Nekih 5-6 km moj bike je imao prilike da dokaze off road sposobnosti(kome jos treba V-Strom). Onim koji ne bi da se upustaju u ovakve avanture tj ne voze enduro preporucujem neki drugi put od Kosjerica. Dalje put me vodi preko Kostojevica i Rogacice prema BB. Tu se vec izbija na Drinu pored koje ide put pa je pogled lepsi. Tu negde je i ovo mesto Krivi vir(ako sam dobro zapamtio) gde moze da se odmori pored same Drine verovatno moze i neko pice da se popije ali nije sank radio kad sam ja bio. Idemo dalje. Kroz BB samo prolazim i dolazim do hidroelektrane i zastajem da slikam, kasnije je zabranjeno slikanje. Sa druge strane brane Perucac i jezero. Tu pravim pauzu 20-tak minuta,pogled odlican, da je leto verovatno bi se oladio malo u jezeru. Odatle se penjem na Taru sto je trebalo da bude jednostavno da nije zatvoren tunel koji vodi ka Mitrovcu zbog asvaltiranja. Opet sam prinudjen na kozije staze na koje me upucuju mestani ovaj put poucen iskustvom saznajem da ima oko 5 km makadama(penjanja) sto smatram podnosljivim posto sam vec doktorirao off road voznju. Posle dosta zajebancija konacno stizem do Mitrovca tu se malo odmaram,jedem i raspitujem za put dalje. Vreme: 15.15 predjenih 230 km. Odlucujem se da obidjem krug oko Zaovinskog jezera. Nekih 5 km od Mitrovca dolazi se do raskrsnice gde biram u kom smeru cu da idem oko jezera. Odlucujem se da skrenem levo sto preporucujem svima koji ne voze enduro ili nisu iskusni soderasi. Put nije los obilazi se oko Zaovinskog jezera ali ima tu jos nekih malih jezera. Da li treba da spominjem da je pogled wooooow. Posle nekih 70% obidjenog kruga oko jezera dolazi se do raskrnice(ima neka kafana na cosku) gde se levo skrece za Mitrovac. Kao sto sam vec rekao ko nema iskustva sa soderom a ponekad i blatom bolje da se vrati istim putem kuda je i dosao. Prilicno umoran dolazim opet do Mitrovca. Trebalo mi je vise od sat vremena da obidjem tih 20tak km oko jezera sto zbog spore voznje zbog razgledanja a vise zbog onih 30% loseg puta. Dalje idem prema Kremni. Nemam vremena da svracam do odmaralista. Od Kaludjerskih bara do Kremne je put mnogo dobar sa opakim krivinama(kome jos trebaju Alpi). Da nisam bio umoran i da se nije smrkavalo otisao bi jos jednom gore-dole. Treba reci da je na Tari uglavnom sve dobro obelezeno putokazima. Od Kremne se ide nekih 15 km i dolazi do Mokre gore. Napomena: skretanje za Etno selo(tj Drven grad Mecavnik da budem precizan) je sa desne strane pre cesme i ja nisam video nikakav putokaz nego me je kasnije uputio neki mestanin. Inace cela Mokra gora je u etno fazonu i ima raznih stvari razbacanih na vise mesta. Ja sam obisao samo malo odamh pored puta i etno selo. Ulaz u selo se placa 160 din (po meni mnogo). U sustini nema nista posebno da se vidi galerija,prodavnica etno dzidzabidza,pekara,restoran,biblioteka,bioskop. Zao mi je sto nisam imao vise vremena da pogledam kratak film(verovatno ukljuceno u cenu karte) verovatno je zanimljiv.Inace u restoranu je sedeo Kusutrica ali nisam ja paparaco pa ga nisam ni slikao(a nisam bas ni neki njegov obozavaoc). Tu sam uhvatio zadnje zrake sunca za jos koju sliku i polako povratak kuci. Morao sam da odustanem od plana da svratim do Zlatibora da pojedem pljeskavicu i odmorim malo pored jezera...drugi put. Radovi na putu i obilaznica do Uzica tj Mackata. U Uzice ulazim da se malo odmorim i pojedem prvi normalni obrok tog dana. To je pravi grad udjes 100m i odmah naletis na 5 fast food-ova. Vec je pao mrak i malo me minula zelja za voznjom a ceka ne bas kratka voznja kuci. Da li treba da spominjem da je bilo malko hladno pri povratku...Skinut asvalt kod Gornjeg Milanovca ali posle onih kamenjara ovo mi je zezancija.Kuci sam oko 22.30 posle predjenih 575 km i oko 12 sati aktivne voznje. Opaka putna brzina. Za kraj treba reci da ovu turu definitivno treba ici po lepom danu. Verovatno bi ona Tara po tmurnom danu delovala malo sablasno. Takodje bi trebalo ici leti kad je dan duzi pa da se to lepo provoza po danu. Najbolje bi bilo da ostati po koji dan na Divcibarama,Tari i Zlatiboru pa prosetati i obici sve ali sto se tice samo voznje ovo je mnogo dobra tura. Pozdrav svima pa na prolece da obrnemo jednu grupnu voznju! P.S. Malo se oduzio ovaj post(kolki bi tek bio da sam isao na turu od 10 dana) sta da radim kad sam covek od pera
  23. andrejp

    IZLET DO TOPOLE 27 / 28.08.05

    Evo da najavim: nekoliko ljudi se dogovara da ide sledeci vikend u obilazak spomen kompleksa Karadjordju (Oplenac, nekih 15km od Topole) i u obilazak Mauzoleja Karadjordjevica, na brdu iznad Topole. Ja sam izvideo put, planiram rutu pa cu u narednim danima objaviti plan kako , sta kada i koliko
  24. dakle...nekoliko nas se skupilo u subotu pre podne da malo protegnemo tockove nasim masinama. Krenuli smo sa Bezanije gde je Pablo iskukao TLa posto je trenutno, jel'te, pesak Uputili smo se auto putem ka Iriskom vencu i na samom prevoju stali da napojimo kamile a i mi smo malkice ozedneli pa smo ubili pola sata u prijatnom kaficu. Tu smo sretali ralicite bajkere a i jednom trenutku iz sume su izleteli i endurasi (bio sam ubedjen da ce i Dirty da se pojavi tu negde ) Odatle smo krenuli ka NS na moto skup. Ovde bih teo da zahvalim prijateljima iz NS-a koji su nas ugostili i otpratili do skupa za koji niko od nas nije imao pojma gde se tacno odrzava Hvala Dado! I jedan obican kafic u Novom Sadu... E sada pocinje spektakl....Ovo je za mene bio prvi skup tako da sam polovinu vremena tamo proveo umiruci od smeha (a bogami ni Andrej nije daleko od upale trbusnih misica) OK, nisu bili sve antikviteti... Tu smo sreli i neke prijatelje... i na kraju defile....slike ne govore dovoljno....totalna ludnica... Eto to bi bilo to. Onda smo Andrej i ja krenuli za Bg a ostatak ekipe je resio da roni do kuce ali o tome malo vise....gospodin Pablo... Zamalo da zaboravim....apsolutni mister skupa u NS '05:
  25. andrejp

    IZLET U KOVILOVO

    Evo Djura i ja bili pre podne do Kovilova - ljudi, mesto je SVAJCARSKA! Nove gazde su od soc-realistickog strelista napravili nevidjeno lepo i moderno izletiste, nesto malo vidite na ovim slikama a okacicu sutra jos, samo da ulovim Djuru za ostatak slika gde se vidi pejsaz. Udaljenost je jedva 15km od Beograda, cim se prodje skretanje sa Zrenjaninskog puta za Borcu / Ovcu, pa produzite jos 2-3km pravo ka Zrexu i onda cim se zadje u sumu, ima put desno. Prepoznacete ga po SAVRSENOM asfaltu i ambijentu kao u sred Engleske. Cim se zadje u sam kompleks, puca pogled na divote privatnog vlasnistva ugostiteljskog objekta: hotel President 4* sve komplet sa otvorenim bazenom (kupanje samo za goste), dva kafea, velikim setalistem, sportskim terenima, uredno osisanom travom na sve strane itd. Mesto je sjajno za poludnevni ili celodnevni odmor, sem ako vam smeta pucnjava koja se cuje, jer to je ipak pre svega streliste. Inace streliste je takodje VRH, digitalne info table, plazma ekrani sa rezultatima, klupe za pracenje strelaca itd itd. Lik koji radi tamo rekao nam je da je ovo prva faza, a da sledece godine prave jos dva otvorena bazena za sve posetioce, travnati fudbalski teren, akvapark (!) i jos neke sadrzaje... preporuka! evo i par slikica: stajanka na Zrenjaninskom putu na OMV pumpi parking u Kovilovu mali deo ambijenta PIAGGIO ekipa ispred hotela u Kovilovu, Djura (levo) i Andrej (desno)
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja