Na žalost svih nas, piše Vam Ivana. Dragi ljudi, Vi ste bili Davidova druga porodica. Provodio je mnogo vremena na forumu i u početku se plašio da li će ga iko prihvati. Vrlo brzo ste ga svi prihvatili kao usvojenče, brata, sina i odnosili se prema njemu kao prema svom rođenom. Hteo je da doprinese ovoj zajednici sa svojim putopisima, da vam stavi do znanja koliko uživa i koliko voli da se druži sa Vama. Planirao je da samnom i sa Vama ima brojna druženja i putovanja i da obiđemo ceo svet. Mala nepažnja dovela je do toga da se taj san naglo zaustavi. Ostaju putopisi, druženja koja pamtimo i koja pamtite i sećaćemo ga se baš takvog kakav je bio: pažljiv, odgovoran, osećajan, duhovit i uvek spreman za dobru akciju, dorbu klopu, druženje i pomoć . Ostale su neispunjene želje, neostvarena putovanja koja je planirao, za kojima je žudeo i koja je želeo da sprovede sa nama. Pokušavao je da ovaj svet učini bar malo veselijim, lepšim i boljim a znam da će se to sa Vama i kroz Vas i nastaviti. Hvala Vam za svu podršku koju nam šaljete i pružate i kad god poželite da se vidimo i da svratite dobrodošli ste. Ja sam i dalje na staroj adresi a David na novoj. P.S. Zadržavam pravo koje sam sama sebi dala da nastavim zajedno sa Vama tamo gde je on stao preko njegovog profila u vašoj zajednici. Vaš novi-stari član Ivana Loki.

Puno bezbednih kilometara ti želim! Prođe evo punih 7 meseci Sve što si napisao bio si u pravu Drago mi je da si se odlučio za brutalno ubrzanje Vidimo se na drumu!

Pad za vežbanje ide na jug Srbije. Kolega @Zlatko LA je bio najbrži. U zdravlju sin da koristi. Kada ošteti ovaj set palica, od mene ima još jedan gratis.

Inače kad sam već napisao "pod stare dane..." Imam 27 godina, tako da i ovo (deca imaju prednost) je širok pojam

Zdravo kolege, Pod stare dane rešio sam da se oprobam kao bubnjar. Sve je išlo i bolje nego što sam očekivao, ali kratkog veka trajanja. Korišćeno svega par (5-6) puta: Link: Vic Firth PAD12D Double sided, 12”pad za vežbanje sa dve strane 12" prodavnica Lyra Style Beograd LYRASTYLE.RS Vic Firth PAD12D pad za vežbanje sa dve strane 12" prodaja najveći izbor bubnjarskih padova za vežbu Marić muzički instrumenti i pribor MARIC.RS Želeo bih da ovo stvarno završi u rukama nekoga kome će koristiti (deca imaju prednost). Zauzvrat očekujem naravno jedno pivo na prvom nastupu Pozdrav i srećni praznici. David

Nedelja 25. Decembar. Za očekivati fotografiju ukrašenu belim pokrivačem Kada ono, međutim, pravi prolećni dan "Zimski san", kako se to obično naziva, treba iskoristiti za sređivanje dvotočkaša. Shodno tome, pre svega par dana, vozio sam jednu kratku relaciju-Pravac ordinacija ka operacionom stolu: Ventili, filteri, ulje i sve ostalo što je potrebno da ljubimac bude spreman za "jaku sledeću sezonu". Majstoru poželim srećan rad uz napomenu: Radi na tenane, neka bude kvalitetno i što pre gotovo... Jer sledeća sezona podrazumeva dvocifren broj stepeni celzijusovih uz sunčeve zrake. Majstor uslišio molbe: Bezbedno, kvalitetno i efikasno A mi voljni da to i proverimo: Jedna kratka vožnja do Smedereva upotpunjena dobro šetnjom. Skromnih 120km "testne vožnje" sa lepšom polovinom naravno. Vožnjom obuhvatio dve vruće teme na forumu: -Skladištenje motora preko zime -Zimska vožnja Sve u svemu pridržavali se onoga što je najbitnije, samo polako i pun gas Majstoru kapa dole, ova prede. Gledajući vremensku prognozu, mislim da će tema Kratke vožnje postati ponovo akutelna. Lepo vreme uz srećne praznike! Vidimo se na drumu.

I posle kažu ljudi da se ne poštuju ograničenja. Evo @gavrela prosečna brzina"svega" 78 km/h na pređenih "samo" 42 000km. Spavate li mirno bahati mamlazi

Dogovor za vožnju je pao u svega par minuta. Domaćini, ovog puta Sale i Duca. Moja lepša polovina je odustala od avanture zbog iznenadne prehlade. Nema veze, idem ja solo. Cilj smo imali, Zlatibor (Jasenovo). Ruta unapred "određena". Imaćemo dve kratke pauze: Prva na Koti a druga predviđena za ručak. Na samom startu ideja je bila otići preko Kosmaja, Aranđelovca do Rudnika. Iz još uvek nepoznatog razloga do Rudnika smo stigli preko Aranđelovca ali produžili u dobro opterećen subotnji Lazarevac. Start je obećavao Nakon kratke "analize" što smo umesto 100km vozili 170km do Rudnika, nastavljamo dalje. Ja sam ranije pronašao restoran Boem neposredno pred Ivanjicu. Na Google ne tako loše ocenjen. Restoran tipičan magistralni. Moram priznati teleća čorba i sama teletina je bila odlična, ali cena dosta jaka. Videvši račun ovako smo se češali Kolega @gambit998se pridružio. Zanimljivo je bilo saslušati njegove ture u proteklih par meseci po Evropi na njegovoj ljutoj mašini koja ima "svega" 300cm3 (Zontes 300). Do Jasenova vozićemo svi zajedno, a Sale ovako predstavlja motore: Ovaj Tracer je moj bivši motor Ovaj BMW vozim JA sad Priroda do hacijende stvarno bajkovita Parking obezbeđen Puno tema za razgovor. Svež vazduh. Rakija domaćina koja se ne može opisati rečima. Pucketanje vatre. I više nego dovoljno za savršeno veče! Jutro, maglovito i hladno. U oblacima. Neki spavaju a neko je i poranio Još ni kafu nije popio a krenuo je da glanca svog ljubimca (Ne verujte kada kaže kako mu se ne sviđa taj motor ) Dovoljno vremena da se ode u kratku berbu A i šetnju U pečurke se ne razumemo. Samo gledamo. Pronađosmo i ostatke dinosaurusa Sunce se pojavilo i objavilo polazak nazad. Kratko ali fino. Pozdravljamo se sa divnom kućicom i neverovatnom prirodom. Vodopad Gostilje bio je prvi na meti (I poslednji) Saglasni smo bili da nam je dosta šetnje (penjanja). Hajmo mi polako kući. Put nazad klasičan "nedeljni" opterećen saobraćajem. Beograđani se vraćaju kući. Kota je ponovo mesto za kratku pauzu. Sajam motocikala na parkingu. Na terasama se traži mesto više. Bez dugog zadržavanja, krećemo nazad. Sada idemo najkraćim putem , ne želimo ponovo da vidimo Lazarevac Sve u svemu: Nešto više od 500km. Prelepo vreme za vožnju. Dobra hrana. Dobri domaćini. Puno smeha. Svež vazduh. Izvorska voda. Rakija na koju ste svi pozvani a slabo se odazvali Ako bih rekao da bi nam jedan dan bio malo samo da "prepričamo" ovu našu avanturu, znajte da je stvarno bilo fantastično. Do sledećeg druženja!

Ovo je marketinški trik. Ista fora je prošla kad sam ja kupio Tarcer-a. Kao idem u penziju... Nisu prošla ni dva dana, on šalje kako je pazario BMW-a. Mozgam šta je sledeće? Jedino šta mu još ostaje da kupi, nakon BMW-a, je Benelli Srećna prodaja, kupac neće pogrešiti!

Svima preporučujem ovo: Bosch EasyPump. Nema cimanja i odlaska do obližnje pumpe. Uvek dopumpavam pred vožnju, svega par minuta je potrebno. Oni što mi se posebno sviđa je priključak. Ima urezan navoj tako da se jednostavno navije na ventil, nema mogućnosti "da nije dobro pričvršćeno". Dosta precizan pokazivač, uporedio sam sa par različitih kompresora. Puni se sa punjačem tipa C, i sa jednim punjenjem odradi bez problema 3-4 naduvavanja (Mislim na 0.3-0.6 mbara odstupanja od željene vrednosti). Ja takođe ovo koristim i za kontrolu pritiska na automobilu. Naravno i na dužem putovanju je apsolutno jedna od osnovnih stvari koju nosim sa sobom.

Komšo razmišljali smo o tome ali odustali. Saletu kasni isporuka iz BMW-a. Poručio je gaće (kupaće) "Make life a ride" a bez toga nema smisla da se pojavljujemo na Sisevac Terme

Još jedan dan predviđen za odmor, proveden na vrlo lep način sa vrlo finim ljudima Dogovor da jutros krenemo putem vodopada Lisine, desio se sinoć apsolutno neplanirano. Od komentara da je previše toplo za vožnju, do zaključka da se u 09:00h vidimo na Petrolu u Leštanima. Sajla kvačila na tresjeru zamenjena, tako da nismo očekivali današnje egzibicije na putu. Laganim tempom i po vrlo prijatnoj jutranjoj temperaturi stižemo do vodopada. U stilu... "Make life a ride" (Baš se Sale hvalio sa novom majicom). Kacigu nosi dok je ne isplati, a sve naravno mora biti u tonu Kod vodopada temperatura idealna, pravo osveženje. Posle dobrog ručka: Posada Yamahe posni meni (riba) Posada BMW manje posni meni (teletina) Nastavljamo do manastira Manasija na inicijativu Ivane i mene, jer smo jednom poljubili vrata tog manastira, bio je zatvoren . Kad smo već tu, zašto ne svratiti. Nastavak puta ka banji Ždrelo, gde smo napravili još jednu pauzu za osveženje. Ovog puta po jedna palačinka, sa tragovima eurokrema . Nema veze, taman dijetalno. Spremni za povratak nazad. Neposredno pred Požarevac, Ivana pomalo uspaničeno mi viče stani stani pčela! Okej, brzo i bezbedno zasutavljanje sa desne strane. Osa je uskočila u rukav i napravila 3 dobra uboda. Sve u svemu bez većih posledica, ljubim da prođe i idemo dalje Do Beograda, hvatamo i deo autoputa da malo "ohladimo" mašine. Nešto više od 300km danas, lepe prirode i dobrog društva. Da ne kažem porodična vožnja Nadam se novom druženju i pojačanom sastavu, pozdrav!

I sa moje strane veliko zadovoljstvo biti deo današnjeg druženja. Upoznao dosta kolega sa foruma, saznao ko se krije iz kojeg nickname-a Sve se više uveravam da svaki dan sa sobom nosi velike uspomene. Pored odlične vožnje, zanimljivog razgovora i vrhunske hrane, ovaj dan je obeležen i malim pehom na mom motoru, a to je pucanje sajle kvačila. To se ukratko desilo ovako. Krenuli sa Divčibara i uputili se ka pečenjari kod Mionice. Nakon par dobrih levih i desnih krivina, odjednom se čuje CAK. Osećam da ručica kvačila više nema nikakvu ulogu. Polako se zaustavljam. Bitna stvar je kolega iza mene. Na GS-u, kruzira. Gleda svoj bivši motor. Ako niste pogodili ko je, da malo pomognem Ja za divno čudo u tom trenutku i dalje vrlo dobro raspoložen. To je taj osećaj pozitivne atmosfere kada ste okruženi dobrim ljudima. Znam da ispod sedišta imam dve rezervne sajle i različite nastavke, siguran sam da ćemo nešto iskombinovati. Polako spuštam motor do prvog bezbednog proširenja gde se i zaustavljamo. Pristupamo rešavanju zadataka. U tom trenutku na terenu imamo: Iskustvo Znanje Mladost I tri vozača GS-a Neko se bavio rešavanjem problematike, a neko je konstantno pričao o mirisu pečenja, znaš ono što smo jeli na kajmaku, jel krećemo uskoro, i tako to Vrlo brzo rešavamo sajlu, i to poprilično dobrim rešenjem. Pitate se kako smo do njega došli? Stvar je jasna. Ruke je umešao Tradicional Tibetian Usui Teacher Nastavak puta protekao je bez ikakvih problema. Još jednom veliko hvala svim kolegama na strpljenju i pomoći. Neki smo naučili nešto novo, neki potvrdili znanje, a neko je radio popravni jer je već ovu sajlu menjao prošle godine na istom motoru @Bole37 Sve ovo je teško opisati rečima, ali ipak vredi pokušati. U tako dobroj atmosferi, kolegi kome jagnjetina "smrdi" ipak je počela da "miriše" @bajker71 Od dragog Saleta i njegove lepše polovine dobijam i poklon: Hvala vam na tome. Nadam se da ova tema polako prelazi u Počeli smo da se družimo. Do sledećeg okupljanja, veliki pozdrav.

@Bole37 @Marko05 Pojačao bih ekipu. +1 za nedelju

Prodato kolegi sa foruma. Može lock.

Mape 1. Dan 2. Dan 3. Dan 4. Dan

Dan 4 Subota Definitivno jutro gde će se preskočiti doručak. Kasna večera utiče na to. Uz jutarnji čaj sumiramo utiske. Svašta nešto smo videli, a festival je ostavio poseban utisak. Do sada nismo baš imali priliku da budemo na ovakvom tipu festivala. Posebnu čar dodaje grad Sibiu koji je stvarno prelep, i u kojem bi čovek mogao da odsedne par dana i da samo posveti njemu. Danas nas očekuje Transalpina, put 67C, po meni najbolji deo za vožnju kroz Rumuniju. Razmišljamo šta bi dalje, da li uključiti još nešto ili je možda čak i vreme za pokret kući? Nakon 15-ak minuta razmišljanja, odlučujemo. Danas se vraćamo za Beograd. Plan puta izgledaće otprilike ovako. Spremamo se i smeštaj napuštamo u 09:30h. Sačekali smo da se asfalt fino ugreje a oblaci raziđu. Nećemo ranom zorom na vrh. Prvo stajalište za dopunu rezervoara Sebes. Prilično lep magistralni put vodi do tamo. Tempo perfektan. Danas će biti manje fotografija, jer želimo da deonicu puta za dobru vožnju potpuno iskoristimo. Iz Sebes krećemo, put 67C počinje. Temperatura odlična, dobrih 27 stepeni. Ovo je deonica gde veoma dugo i u kontinuitetu imate dobar asfalt, lepe krivine i netaknutu prirodu. Iako je subota, na putu gotovo da nema nikoga. Par automobila i motora što smo videli, uglavnom se kreću u suprotnom smeru od nas. Spuštaju se a mi se penjemo. Prva pauza Pasa Lake. Tu se već može videti veći broj automobila. Mi se ne zadržavamo dugo, kratko osveženje i penjemo se dalje. Idemo više među četinare. Polako kreće i spust. U daljini vidimo naš današnji cilj. Pred sam kraj deonice puta 67C gde se ukršta sa putem 7A, kod mesta Obarsia Lotrului treba biti obazriv. Jedan deo puta potpuno je u makadamu. Ne baš toliko dobro obeležen. U camping zoni vidimo dosta kolega, mi skrećemo desno i nastavljamo dalje. Još samo malo. To malo je izgledalo ovako. Žute linije na putu daju poseban šmek. Tu su stanovnici ovih predela, vrlo opušteni. Kratko poziranje, da ostane u sećanju. Pravimo malo dužu pauzu na vrhu, odlučujemo da se prošetamo u nepoznatom pravcu. Idem prvi. Prvi i legnem. Kada pogledaš oko sebe shvatiš zapravo koliko si mali kao pojedinac. Propitujemo se zašto više vremena ne porvedemo na ovakvim mestima, baš u prirodi. Dosta vozila oko nas su tu na dnevnom pikniku. To je zaista prelepo. Ruku na srce, zemljani putevi na ovim vrhovima su predobri. Kolege na enduro motorima su nam posebno otvorili još jednu temu za razgovor. Da li je kombinacija putnog motora i motora koji može na blagi off road to što nama treba? A da nije BMW? Društvo nam prave i prijatelji. Spust sa druge strane kreće, pogledi i dalje pucaju. Kvalitet asfalta malo opada. Više mi se sviđa put od Sebesa ka vrhu. Ovde pravimo poslednju fotografiju, za rastanak sa Karpatima do sledećeg viđenja. Na dalje znamo da nas očekuje manje više magistralni put, opterećen sve do granice. Planiramo da pređemo kod Kladova. Kako smo ručak preskočili, to ćemo obaviti negde uz Dunav. U duhu svih ovih krivina koje smo ostavili iza nas, stvarno veoma brzo stižemo do granice. Moram naglasiti da vozači u Rumuniji poštuju motoriste, i velika većina se odmah pomera blago u desnu stranu kako bi vam napravili prolaz. To je upravo i osnovna stvar koja je omogućila da se relativno brzo krećemo svih ovih dana. Ono što moram zameriti, je njihova kultura uključivanja na put. Oni jednostavno izlete ispred vas ne gledajući koliko ste udaljeni i koliko brzo idete. Dvocifren broj puta na ovom putovanju smo imali ispade, ali vrhunac je neposredno ispred grada Targu Jiu, gde na pravcu dugačkom barem 3km, žena izlazi sa pumpe koja se nalazi sa suprotne strane od našeg pravca kretanja, u rikverc direktno u našu traku. Znači neki pokušaj koji nema nikakvog rezona. U tom primeru, na svu sreću, uspešno smo testiral sposobnost kočnica. Zasutavljamo se neposredno pored auta, na sredini kolovoza, i ona žena sa osmehom nešto mrmlja na rumunskom. Ja od čuđenja nisam stigao ljudski ni da se iznerviram. No dobro, Rumuniji napuštamo bez ikakvih problema. Mladi carinik dooosta spor, ali bez skidanja opreme i bilo kakvih pitanja pušta nas dalje. Prilazimo našoj granici na kojoj nema nikog na čekanju za ulazak u Srbiju. Tu kreće veselje. Prilazimo kućici prvoj, krećemo se 2km/h. Gospodin unutra drema, i njegov pogled kao da prolazi kroz ekran ispred njega. Ja ga pratim pogledom, i videvši da nema reakcije, onako "na leru" puštam motor ka drugoj kućici. (Dešavalo mi se više puta na graničnim prelazima da jednostavno samo mahnu ili klimnu glavom da nastavim bez zaustavljanja). Ma još mi nije ni izašao iz polja perifernog vida, kad čovek zalupa na prozor. Ja odmah stanem, gurnem motor JEDAN KORAK unazad i tu kreće. Alo gde si ti pošao? Ugasi taj motor (Akrapovič simfonija mu ne prija nikako, iako je stvarno tiho ali moćno). Zašto nisi stao? Jel vidiš ti tamo stop? Jel ti hoćeš nekog da ubiješ? Da li hoćeš da te jurimo? I čovek iznerviran do besvesti. Gleda one pasoše, nešto pretražuje, kuca po računaru. Ja u čudu gledam, ne mogu da verujem šta mi priča i kakvu gestikulaciju ima. Vidim gde ovo vodi. Ne želim da se ubeđujem sa njim, i ono najgore za njega, kažem mu: Izvinite nemam šta da dodam aposlutno ste u pravu. Pa on je tek poludeo. Počeo sada da spominje i pisanje kazne. Dobra stvar je što kacigu još uvek nisam skinuo pa mogu sam sebi u bradu da odgovaram, nekako mi je lakše. Epilog svega, je njegova rečenica koja zapravo daje odgovor na sva pitanja: Imaš dve mogućnosti, da odeš da platiš Ivani jedan ručak i kupiš parfem ili DA MENI DAŠ 50EURA, MISLIM NE MENI NEGO KAD TI NAPIŠEM KAZNU KOŠTA TOLIKO. Ma sve mi je jasno čiko, piši šta hoćeš. Posle još malo natezanja pušta nas dalje. Mi prokuvali na 32 u hladu i oblacima koji sa sobom nose đavola. Hvala lepo i doviđenja. Opsovao sam ga jedno 20-ak puta u narednih 100 metara i izbacio to iz sebe. Kreće dunavska magistrala sa naše strane. Nov put koji je urađen je fantazija. Ova magistrala kada bude završena, biće raj za vožnju. Radova baš dosta ima, i jesu malo naporni. Možda je sada bolje malo izbegavati ovu deonicu. Dosta su nas usporili radovi. Čorba se nije ipak ohladila. Preporuka za restoran Kod Šilje. Koristimo priliku da malo istražimo vremensku prognozu, jer po oblacima, kao da dolazi tvrdo nevreme. Imamo šta i da vidimo. U Beogradu ludnica. Prognoza za Požarevac i Srebrno jezero ništa bolja. To je to. Kucnuo je čas da se i mi oprobamo po kiši. Pomirili smo se da ćemo sada stvarno voziti po lošim vremenskim uslovima. Ali nismo slutili po baš toliko lošim. Krećemo, kiša počinje, rain mode aktiviran. U glavi su mi dve stvari, bez naglih pokreta i bezbedno rastojanje. Bele linije svakako ne volim ni kad je suvo a kamoli kiša. Od Požarevca na dalje je apokalipsa. Prst pred okom se ne vidi. Na autoputu svi voze sa upaljenim žmigavcima. Spora traka prepuna, brzu koristimo kao bezbedniju opciju. U suštini onako malo uplašeni, ja najviše zbog bočnog vetra koji se povremeno javljao, na kraju smo dosta fino izgurali vožnju. Čak šta više nije bila ni tako spora, ali to nije bitno. Da opet ima neka zanimljivost to je za očekivati. Na naplatnoj rampi u Vrčinu kolaps. Ne vidi se put ispred sebe, a prestrojavanje iz jedne trake u drugu za mene je bio ozbiljan zadatak. Prolazimo kroz reku ne kroz autoput. Motor ide gde on hoće. Biramo ka kojoj kućici uputiti se, svugde je gužva. Ja bih želeo da red čekamo ispod nadstrešnice, jer smo celi natopljeni. Prolazimo pored par automobila, ali sačekaćemo da oni prođu pa idemo mi, samo da ne kisnemo dok čekamo. Naravno, mi stojimo i dva minuta vozač priča sa radnikom na naplatnoj rampi, očigledno je neki problem ili nesporazum. Ja ne mogu da verujem da smo uboli baš tu gde ne treba. I baš to sada. Vrhunac, radnik izlazi i ide nešto da traži. Pa da poludiš. Kad ono. Rampa ispred je zapravo podignuta. Oni nešto drugo rešavaju. Pa gde to da me snađe. Nisam odoleo, menjač naniže i gas. Have a nice trip. Možda smo i uštedeli, videćemo. Još malo i kući smo. Sada je bitno ostati skoncentrisan. Sve što je waterproof je popustilo. Kompletno mokri. Teži sigurno za po 3 kilograma. Isključenje za Dušanovac. Stižemo kući! Bravo, nismo znali šta nas je snašlo Nema mnogo razgovora, uzimaj stvari i trk u stan. Treba sve to pobacati sa sebe. U tom trenutku sa terase lepi pogledi za kraj. Ipak nas ispraća sunce. Kilometar sat kaže brzih 599km za danas. Zaključak 4 dana (3 noćenja) 1935km. Jedna zemlja. Jedno novo iskustvo na jednom novom motociklu za nas. Voziti odličnim deonicama. Uživati u nestvarnoj prirodi. Biti na visokim vrhovima. Družiti se sa medvedima i lisicama. Očekivati neočekivano. To je nešto što bih ja nazvao Rumunija. Komšijska zemlja koja pruža mnogo toga. Ako uzmemo u obzir cenovnik, mislim da je pristupačna Da je ovo zemlja koju nikad dovoljno ne možete obići, to smo shvatili. Da ćemo se rado vraćati i istraživati dalje, to sigurno. Ovim kratkim putovanjem, zagrebali smo po površini. Nastavićemo. Planinske zemlje su nešto što nas posebno privlači. Alpi su se ovog juna izmakli, verovatno sa razlogom. Mišljenja sam da smo sada stvarno spremni za jedno duže i još ozbiljnije putovanje. Očekujemo uskoro! Do sledećeg puta David

Dan 3 Petak Prethodnih dana solidna dnevna kilometraža uz pisanje putopisa do iza ponoći prouzrokovali su jedno duže spavanje. Čak do 07:00h Za jutarnje razgibavanje istražujemo šta nam je danas činiti. Sinoć smo tokom šetnje videli da se u gradu nešto ozbiljno priprema. Reč je o Međunarodnom pozorišnom festivalu (FITS). Malo smo istražili o čemu se radi, i na prvi pogled deluje baš zanimljivo. Zapravo je danas otvaranje festivala. U redu, odnekud treba početi. Za početak odlučujemo da ćemo i večeras noćiti u Sibiu. Nismo ni pomišljali da bi nekad išli na festival, u Rumuniju Zovemo gazdu da produžimo boravak za još jednu noć. Dobijamo potvrdan odgovor, samo što je cena za večeras umesto 130leja sada 240leja, zbog pomenutog festivala. Razumemo apsolutno još se i slažemo da tako treba da bude. Pored jučerašnjeg plana da idemo do dvorca, odlučujemo da još jednom vozimo Transfagarasan, samo sada komplet, iz pravca Curtea de Arges ka mestu Carta. Ruta otprilike izgleda ovako. S obzirom da noćimo, danas idemo bez prtljaga, samo top case i to prazan. Super, još nešto novo na putovanju. Ne znamo kakav nas put čeka,za početak ne očekujemo previše od magistralnog puta ka gradu Brasov. U 09:00h napuštamo smeštaj. Tako i bi na kraju. Pravac, gužva, dobar asfalt. Ako bih poredio sa putevima kod nas, kao od Kruševca do Kraljeva. Monotonija. Prva pauza za gorivo. Benzinska pumpa deli parking sa ni manje ni više, Lidlom. Samo da kupimo vodu i nešto da imamo ipak za usput. A ustvari to je ona standardna priča kada se odlazi u Lidl: Idem po limun, sojino mleko, kese za smeće i još jedno 3000-4000din neplaniranih gluposti Nastavljamo dalje, putna brzina odgovara autoputu. Ubrzo, konačno, skrećemo sa glavnog magistralnog puta i nastavljamo dalje putem 73A. E tu već ima svašta za videti. Od radova na putu. Dobrih deonica. Domaćih životinja. Fantastičnih deonica. Ali i naseljenih mesta sa prepunim zakrpama na putu. Širok spektar asortimana. Sve u svemu, dosta brzo dolazimo do čuvenog dvorca. Parkiramo pored komšija. Ljubazni redar nas obaveštava da nas ovaj luksuz košta 5 leja po satu. Ok, bićemo brzi šefe. Oko dvorca kao na vašaru. Strateški, prvo prođeš kroz sve ovo pa tek onda možeš da uđeš u dvorac. A za ulazak tamo, 45leja po osobi. Drakula Drakula. Zamak obilazimo u predviđenih sat vremena. Dosta turista je bilo. Sve u svemu fino za obići i videti. Generalno ja nisam neki veliki fan ali ajde, zašto da ne. Nakon izlaska na obližnjem štandu kupujemo kafu i ceđeno voće. Hladno ceđeni mix limuna, narandže, jabuke i šargarepe je bila prava osvežavajuća bombica, za skromnih 12 leja. Ovo je već veliki plus. Uredno plaćamo parking i put nastavljamo dalje, sledeća destinacija Curtea de Arges. Deo puta neposredno nakon napuštanja mesta Bran me je posebno iznenadio. Obavezno preporučujem. Postoji na par mesta i malo lošiji asfalta, ali sve u svemu vredi odvesti par kilometara neverovatnog puta u kombinaciji sa nestavrnim pejzažima. Ovde na trenutak prestaje fotografisanje, izgubili motivaciju na kratko. Jer put sa oznakom koja povezuje put 73 i put 7C (Curtea de Arges) ne bi poželeo ni neprijatelju. To je rupa do rupe u dužini od preko 40km. Da je ovakav put bio do Drakulinog dvorca, imalo bi logike, ovako i druga strana rumunskih sporednih puteva. U seoskoj prodavnici kupujemo nešto za osveženje, a pored toga i jabuke. Trebaće nam. U Curtea de Arges stižemo u 15h. Nakon dopunjavanja rezervoara krećemo na uspon. Usput srećemo dosta kolega i automobila koji se spuštaju. Mislim da smo termin pogodili, jer u našem pravcu nema nikoga. Uživajte. Prvi meda. Drugi meda. Porodica meda. I naravno mnogo mnogo razglednica. Temperatura na vrhu 19 stepeni. Mnogo toplije nego juče. Sunce prži. Mi se pozicionirali, i pravimo dooobru pauzu. Zaslužena pauza. Zasluženi odmor za navigatora. Ne žuri nam se u Sibiu. Uživamo. Prilika da oči gledaju u ovakve predele, nije svakog petka. Nesporedno nakon polaska. Lija. Da nisam pogrešio. Nije leja, kao rumunska valuta. Lija. Još jedan stanovnik ove prelepe planine. Ali kako bih na pravi način to opisao. Baciš jabuku, umiljati meda priđe, uzme jabuku, pojede i samo što ne kaže HVALA. Umiljata lija priđe, baciš jabuku, uzme jabuku, lizne i ostavi i samo što ne kaže **** SE. Redosled operacija bitan, meda spontano čeka a lija lukavo priđe. Nastavak spusta kao i juče, fenomenalan. Nekako sada već prepoznajemo strukturu puta. Opušteno se spuštamo, krivine danas vozimo a ne one nas. Za danas krivudavih i nepredvidivih 402km. Vremena za odmor nemamo mnogo, u gradu je festival. Brze pripreme i polazak. Gladni smo i žedni. Juče i danas, potpuno drugačiji grad. Odustajemo od ideje da negde sednemo, jer ipak želimo biti deo festivala. Za početak preskačemo glad i fokusiramo se na žeđ. Limenke u džepove i pratimo. Francuski tim CirkVOST. Ne znam kako se tačno ovo zove, crikus. Slike ne mogu da dočaraju taj osećaj dok ih gledate. Trajalo je 40min a sam ja imao osećaj da govorimo 15-ak minuta nastupa. Svaka čast devojke i momci. Mrak pada, atmosfera se diže. Pratimo. U međuvremenu vidimo da će u 23:30h biti izveden show dronova. Zvuči futuristički i zanimljivo. Ne želimo to da propustimo. Grad blokiran oko centra, svi gledaju u nebo. Fino za videti. Verovatno složeno tehnički za izvesti. Dobro. Žeđ i više nego rešena, a hranu totalno zapostavili. Krećemo redom, od izloga do izloga. Želimo da probamo sve. Kao deca na ekskurziji. Dobar deo omladine ne zna ni reč engleskog jezika. Mi gladni. Daj šta daš. Kao i ovaj mladi maestro, palac gore i daj šta daš. Klimaš glavom i pričaš samo YES YES. Nakon unetih otprilike 3000cal, siti smo. Ne želimo da partijamo večeras, biramo povratak u smeštaj i odmor. Ovo putovanje za sada je jedno od opuštenijih. Uklapamo se u taj "lagodni stil" bez velikih planova. Rumunija je zemlja koja na neki način takvo ponašanje i omogućava. Danas smo se stopili sa prirodom i njenim stanovnicima. Na trenutak izašli iz zone komfora. Tako i treba, to je lepota i suština. Jedno je sigurno, sutra ćemo se provozati i stopiti sa jednim od najviših i najatraktivnijih puteva u Rumuniji. Road 67C vidimo se. Za dalje, videćemo. Nastaviće se ...

Dan 2 Četvrtak Po navici budimo se rano. Kako smo na temu za laku noć, pričali o Vlaškoj i Wood-u magiji nije ni čudo. Sve u svemu jedna dobra noć po pitanju sna iza nas. Magije neka nas za sada zaobiđu. Sa druge strane, vreme bi moglo da bude bolje. U redu, nećemo dozvoliti da nam kiša, koju baš ne volimo, pokvari raspoloženje (ne mogu reći i planove jer plana za sada nema ). Dok mi smišljamo šta raditi dalje, za početak premeštam motor. Po vremenskoj prognozi, sitna kiša padaće sve do 11h u ovom delu Rumunije. Okej, ali za nas nije prihvatljivo da 4 sata čekamo kiša da prestane. Dok se ne odlučimo konačno, uživamo uz serijal Wild Romania. Preporuka za pogledati. Plan ima i on je sledeći: U 09:00h krećemo ka rudniku soli Salina Turda. Očekujemo da će kiše biti samo u početku. Pakujemo stvari i polećemo. Prvi put aktiviram Rain mode vožnje. Samo po neka kap kiše pada. Naša ruta podrazumeva apsolutno izbegavanje autoputeva. Krivine su i dalje dobre, ali uslovi diktiraju dinamiku vožnje. Odziv gasa u ovom kontrolisanom režimu vožnje je fascinantan. Prvi put susret sa elektronikom na taj način i mogu reći da vredi. Kao da sam seo na poptuno drugi motor. U daljini ima nade. Hajde sunce. Na putokazima, zelene oznake puteva tipa A1 izbegavamo. U jednom trenutku nalazimo se između dva planinska venca. Desno kaže tmurno. Levo kaže vedro. Mi upravo idemo levo. Tamo gde je vedro. Dobar tempo sada, uz temperaturu od oko 22 stepena, držimo na finom putu uz ne toliko prometan saobraćaj. Za nepunih dva sata dolazimo do grada Turde i rudnika soli. Hello rudniče. Parkiramo se pored mnogobrojnih kolega. Odlučujemo da kacige ostavimo na motoru a sa sobom nosimo ostalu opremu. Kupujemo karte po ceni od 50leja za jednu osobu. Košta ali vredi. O rudniku ne mogu mnogo pričati, samo ću reći posetite i uživajte! Dalje. Još dalje. Niže. I eto ga. Temperatura u rudniku je približno 15-ak stepeni. Treba se obući. Sa druge strane ima dosta hodanja, dosta stepenica. Značila bi laganija odeća. Ne treba žuriti i za normalno razgledanje treba izdvojiti približno 2h. Bitna stvar, koju smo mi na žalosti videli prilkom izlasku, jesu ormarići gde možete ostaviti svoje nepotrebne stvari. Ehh da samo nismo vukli tank torbu... Tokom razgledanje dogovaramo sledeće. Nećemo se vraćati istim putem, već idemo u grad Sibiu. Tamo bukiramo smeštaj, a ruta je sledeća: Turda - Medias - Seica Mare - Sibiu. Plaćamo parking kartu za motor u iznosu od 5leja. (Može se provući pored rampe, to smo videli da članice zapadne Evrope rade ) Ne znamo šta nas očekuje. Jedno smo shvatili, nismo pogrešili. Iskusniji verovatno na osnovu boje asfalta mogu zaključiti. Temperatura oko 26 stepeni. Nema saobraćaja. Mi se opustili. Možda i malo previše. Ostavismo prvu varnicu na kolovozu... Posebno je dobar deo puta neposredno ispred mesta Medias na putu 14A. A put 14B je takođe za preporuku. Na oko 70-ak kilometara od destinacije Sibiu, stajemo na pumpu i mini pauzu. Sa predobrim raspoloženjem, nakon kratkog predaha dolazimo do zajedničkog dogovora da na kratko prođemo pored samog grada Sibiu, i odvezemo se na Transfagarasan, do tunela Capra. Ipak smo tu već drugi dan, hajde barem na kratko da osetimo zapravo zbog čega ljudi najčešće dolaze. Na raskrsnici gde se ukrštaju putevi E68 i 7C, stajemo da za svaki slučaj dopunimo gorivo. Mnogobrojnim kolegama odmahujemo, ali mi idemo na gore. Krećemo na uspon u 15:45h. Tri, četiri, sad! Na svakih tri minuta temperatura opadne za jedan stepen. Od početnih 26 u podnožju, do svega 12 stepeni na vrhu. Fino hladno uz fini vetar. Bez mnogo komentara. Jednostavno ovo treba doživeti. Ovo je mesto gde se uživa. Ovo je mesto gde se gas ne forsira. Dosta ima peska na putu, barem u ovom trenutku. Pogotovo na samom vrhu. Nakon kraće pauze i uživanja u pogledu, sada krećemo nazad. Na slici je sve ovo nestvarno, u realnosti nerealno. Ipak pored same litice malo je i nezgodno. Okreći mašinu i pravac Sibiu u smeštaj. Smeštaj smo rezervisali u samom centru. Apartman u staroj zgradi, salonac, sa velikim dvorištem. Super. Cena 130 leja. Motor parkiran, mi idemo na sređivanje. Za danas bajkovitih 467km. Kratka šetnja po ovom prelepom, velikom gradu. Odlučujemo da se smestimo u fini mali pub, St. Andrew's Scottish Pub. Dobro. Još bolje. Da sve bude još interesantnije, sto prekoputa nas zauzeli su kolege bajkeri. Dosta stariji od nas. Više ih ima. Govorimo istim jezikom. Da, oni su iz Hrvatske. Nakon par upućenih pogleda, vrlo brzo je došli do kratke komunikacije. Nakon toga živeli. Nakon toga "Konobar molim piće za komšijski sto". Konobaru ništa nije u početku jasno, ali kasnije shvata. Nakon par pozvanih tura pića, Ivana i ja prelazimo za njihove stolove. Bruno, Mario, Saša i ostali deo ekipe dele njihova iskustva. Članovi su moto kluba iz Osijeka. Mi naravno nudimo mladost i energiju, iskustvo tek stičemo, ali hiljadu pitanja imamo Jedan od kolega sa kojim sedimo, je danas imao pad na pomenutom planinskom prevoju. Imali smo priliku i snimak toga da vidimo. Na svu sreću prošao je i više nego dobro, a to je u nama dodatno upalilo lampicu da stvarno treba biti oprezan. I najiskusniji greše. Teme su inače bile dosta vedrije, osmeh nije silazio sa lica. Druženje je moglo potrajati do "ujutru" ali ipak smo na neki način imali meru. Količina popijenog piva u granicama normale, po nekim našim standardima Uz tople pozdrave, sa srećnim nastavkom putovanja i do sledećeg susreta, živeli! Hajde, vreme je za odmor. Nazad laganim koracima do smeštaja. Tu se naš drugi dan na putovanju završava. Jedan kompletno ispunjen dan. Za sutra, kao ni za danas, bez velikih ciljeva. Jedno je sigurno, dvorac najpoznatijeg vampira u literaturi i na filmu, biće naša polazna tačka. Bran Castle stižemo. Nastaviće se...

Ispravljeno! Nadam se da procenat nije više na 50

Rumunija, Destinacija koja je obeležena da se ove godine mora obići. Odluka da to bude baš sada u junu, nije bila laka a iskreno ni u planu. Prema planu od pre svega 2 dana, Ivana i ja smo kao destinaciju imali Alpe (Slovenija, Austrija, Italija). Zbog vremenske prognoze koja nam nije išla u prilog, a zbog već obezbeđenih slobodnih dana, odlučujemo se da odložimo Alpe i ovog juna posetimo Karpate. (Zamislite obilazite Rumuniju sa predviđenim džeparcem za alpske zemlje ). Detaljan plan nećemo praviti, slobodnih dana imamo i više nego dovoljno. Jedno je jasno: Rumunija, Transylvania i Transfagarasan, Putevi 67C i 7C. Pored toga želimo da se malo detaljnije upoznamo i sa ostalim krajevima i putevima. Očekujemo neočekivano. Krećemo Polazak je dogovoren za sredu. Minimum 4-5 dana putovanja. Bez forsiranja velikih dnevnih kilometraža, dnevno ćemo dogovarati tačne rute. Što se tiče posade, tu već ima noviteta. Vozač David - standard Suvozač Ivana - standard Naveo sam dva člana a treći se zapravo razlikuje. Za prvomajske praznike ovako Danas ovako Promena donosi 50% više: Bezbednosti Zapremine motora Snage motora Udobnosti Promena donosi 100% više: Osmeha na licu Nakon pakovanja, u našem minimalističkom stilu, dogovaramo se da današnja destinacija bude Targu Jiu. Vreme baš kao što nam u ovom trenutku i treba. Bez kiše ali i bez sunca. Potrebno nam je malo rashlađenja, s obzirom na prethodne tropske dane. Upućujemo se ka Pančevu, Kovinu, Beloj Crkvi i dalje ka Rumuniji. Do Pančeva putna brzina 65km/h kako bi hvatali zeleni talas na otprilike 20 semafora koliko ih do tamo i ima . Nakon Pančeva ima i radova. Samo neka se radi, sada deonica ka Kovinu izgleda kao traka od autoputa. Brzina nam je približno isto takva. Osećamo se kao detalj na slici. Slobodni. Vrlo brzo stižemo i u Belu Crkvu. Temperatura i dalje ne prelazi 24 stepena. Idealno. Pravci su polako iza nas, gume zagrejane, krivine dočekujemo spremni. Put dalje ka graničnom prelazu Kaluđerovo je nešto lošijeg kvaliteta ali podnošljivo. Na graničnim prelazima nije bilo nikoga. Bez ikakvih zadržavanja, bez skidanja kaciga, prolazimo dalje. Srećan put i doviđenja čuli smo od carinika. Krećemo se ka Dunavu. Pravimo mini pauzu za vodu i kratko osveženje. Temperatura počinje polako da raste, sunca sve više ima. Nastavljamo krivudavim putem preko brda. Kvalitet asfalta bi mogao biti dosta bolji, ali priroda je čista desetka. Na ovakvim terenima ne žurimo. Ubrzo vidimo i Dunav. Sada je sam kvalitet puta znatno bolji, a predeli još lepši. Dunavska magistrala sa komšijske strane. U nekim trenucima kao uz more da vozimo. Krivine za zagrevanje. Za predstojeće dane. Par deonica na ovoj magistrali je sa malo lošijim asfaltom. Treba biti oprezan, ima dosta i teretnjaka. Još jedno kratko zaustavljanje nas očekuje. Rock Sculpture of Decebalus. Iskoristili smo hladovinu da malo i odmorimo. Kolege iz daleke Češke takođe prave pauzu, uredno se javljamo i jedni drugima poželimo srećan nastavak puta. Prvo sipanje gorivo na Lukoil pumpi neposredno pred Turun Severin. Cena za jedan litar je 8.63 leja, što je približno isto kao kod nas. Do ovog mesta potrošnja iznosi 5.2l/100km. Pa to je super! Ujedno se ovde i završava krivudava magistrala i sada nas očekuje "malo dosadniji" i poprilično opterećen put ka Targu Jiu. Današnji tempo držimo odličan, to nam govore i putokazi. Još samo 80km i tu smo. Neplanirano dobar tempo naveo nas je na razmišljanje da ipak mi današnju rutu malo produžimo. Smeštaj još uvek nismo rezervisali. U vožnji odlučujemo da put nastavimo dalje, ali da se preciznije dogovorimo sada na kratkom predahu. U Targu Jiu stižemo. Kratak predah pravimo. U finoj bašti restorana Casa Versa, osveženje u vidu ceđenog voća, sa dobrim čorbama od ćuretine i teletine, uz hrskave tortiljice prelivine mocarelom za svega 65 leja. Na kratkom predahu dogovoreno je da idemo dalje do mesta Hateg, gde i noćimo, a sve to sa ciljem da prođemo deonicu Targu Jiu - Petrosani (E79 ili put 66). Temperatura dostigla dobrih 31 stepen, sada je već malo i vruće. Bežimo u planine. Nazire se šta nas čeka u daljini. U početku malo radova na putu. Lep manastir za obići na samom putu, Manastir Visina. Sada kreće iz desne u levu, iz leve u duplu desnu. Nestvarno. Prirodno. Realno. Nakon ovakve deonice, zapravo čovek bude svestan lepote ovakvih puteva. Kombinacija dobrog asfalta, odličnih krivina i svežeg vazduha. Mišljenja sam da ovakva jedna deonica apsolutno odgovara potrebama svih tipova vozača. Bitno je napomenuti da ne samo dvotočkaša, već i ljubitelja četvorotočkaša. Zapravo i onaj što gleda u telefon dok se vozi, ne bi ostao ravnodušan Stižemo i u Petrosani. Sada su putevi sa dosta manje krivina, ali dosta brže se vozi. Idealno da se utisci slegnu. Do finalne destinacije imamo oko 50km, hajde da to polako privedemo kraju. Hateg je vrlo malo mesto. Smeštaj lako pronalazimo, u samom centru. Cena i više nego pristupačna. Motor na sigurnom, soba čista u uredna. Bašta prelepa, sa osvežavajućim bazenom. Ništa više nam ne treba. Nakon što smo se raspakovali, idemo u kraću šetnju. Prva interesantna stvar, je što 95% radnji, marketa, menjačnica rade do maksimum 17h. Osećaj kao da ste možda u Finskoj ili težite ka tome. Druga interesantna stvar je da u gradu kao da nema žive duše. Možda su uveli neki policijski čas za koji ja ne znam . Samo mesto iskreno deluje tužno. Nerazvijeno. Zaostalo u vremenu. Hladno. Mi se trudimo da iz njega izvučemo najbolje. Obišli smo čitavo mesto, jer za sat vremena koliko smo šetali obišli smo dva kruga uzduž i popreko. Od centra, preko pijace, do najnerazvijenijih naselja pa na kraju i neizbežne destinacije - Lidl. Bez razmenjenih eura jer menjačnice rade do 17h... Interesantnu stvar vidim na reklamnom posteru zalepljenom na obližnjoj banderi. Pomislih u sebi "Hleba i igara". Mesto apsolutno deluje tako. Birtije i kocakrnice su jedina mesta gde ima ljudi. Kada je već tako, hajmo i mi da sumiramo utiske. Sve u svemu, za danas finih 465km. Prvim danom i više nego zadovoljni. Želimo da uživamo u prirodi. Istražujemo što je više moguće. Ne samo u fokusu dva najposećenija i najpoznatija puta TA i TF. Posetom ovakvih malih mesta zapravo stičemo širu, realniju, sliku. Nešto slično smo radili i na proputovanju kroz Albaniju i to nam je pozitivno iskustvo. Za sutra vremenska prognoza diktira pravac. Što se nas tiče jedan je siguran. Rudnik soli Turda. Nastaviće se ...

Update Cena: 290eura.

Garmin Zumo 595LM kupljena zajedno sa motorom (mislim da je stara nešto više od 2 godine). Pre 7 dana kupljena je Kingston microSD kartica 32gb (95 MB/s) i ide zajedno sa navigacijom. Do sada je ja nisam koristio tokom vožnji. Jednostavno još uvek nemam potrebe za tim i to je jedini razlog zbog kojeg prodajem. Navigaciju je moguće uživo videti/preuzeti u Beogradu. Cena: 320 eura. Srećna kupovina. David +38166414591

Danas prva vožnja sa saputnicom na novoj mašini. Svega 200km za zagrevanje. Osmeh od uva do uva Posvetilo se vremena i za detaljnije čišćenje Privikavanje je još uvek u toku

Hvala Nole. Motor probao dva puta, ovo je drugi koji sam gledao. Da li će mi odgovarati ili ne, verovatno će vreme pokazati. Kriterijum prilikom traženja svog drugog motora nije bio previše strog. Trebalo mi je nešto veće od XJ6, najviše jer 80% vozim sa saputnicom na dužim putovanjima. Iskreno na početku mi ni na kraj pameti nije bilo Tracer 900. Trudiću se da u njemu vidim veći i bezbedniji motor, jasno mi je da su brojke o raspoloživoj snazi itekako velike. Trenutni moto nam je "Daljina ne brzina", nadam se da će na tome i ostati