Koje ulje sipate u vas motor?

[Durmitor2000 139 Napisano Jun 10, 2013]

Pozdrav,

 

Koliko vidim ovde ima ljudi koji se razumeju u moto ulja.

 

Trenutno radim popravku agregata pa bi molio za preporuku za moto ulje.

 

Motor je

 

Honda Africa Twin RD07 1994 koji je prešao sigurno preko 100.000 km

 

 

Unapred hvala,

[expendable 280 Napisano Jun 11, 2013]

Poštovani "Durmitor 2k",

Bilo je nekoliko puta o ovome. Mislim da postoji i posebna tema o uljima za Africa Twin.

No, hvala na poverenju (i u ime M900, koji je zauzet, teško da je više od mene ali se "forumski ulenjio").

Zahtevi nisu posebno veliki, API SE/SF/SG a viskoznosti (preskočio bih monogradne jer nisu za našu klimu): 10W-40 (10W-30 za hladnija područja), 15W-40 ili 15W-50 te na kraju krajeva i 20W-40/50 za topliju klimu (od naše, mada za vožnju od maja do oktobra može i da se prisvoji).

Dakle, moglo bi i ulje za automobile 15W-40, API SG ili SF (izbor je veliki) ili 20W-40 (izbor je mali) istih standarda.

Ipak, moj savet bi bio da pre svega koristite kvalitetnija 15W-50 polu-sintetička ulja.

Što se tiče brenda, može i Modriča, a mnogi se hvale ovim ili onim. Bilo koja renomirana firma je O.K.

Naravno mogu se koristiti i sintetička ulja 10W-40, 10W-50 ili 15W-50. Ipak kod motora sa mnogo km u sebi, može biti i preskupa opcija bez posebnog dobitka u kvalitetu (možda čak i povećane potrošnje ulja u tim slučajevima, naročito ako su se ranije koristila mineralna ulja). Posebno posle remonta motora. (iako kod novijih ne važi da se ne razrađuje sintetikom, ovo je malo starija konstrukcija motora)

Primer?

Silkolene Comp 15W-50. (primer za uzor, mogu i druga slična)

Pozdrav!

[expendable 280 Napisano Jun 11, 2013]

sta je najbolje da sipam leti u svoju masinicu od 150ccm vazdusaru hvala unapred

 

Pošto je naglašeno "LETI", onda neko PS 15W-50 (vidi i gornji tekst)

[Mrva 541 Napisano Jun 11, 2013]

@expendable

 

Iscitao sam celu temu ali mi se cini da nije postavljeno pitanje kako prepoznati lose ulje, ako je to uopste i moguce na oko utvrditi. Mislim na ulje koje je sipano, dakle u agregatu je. Sami ste napisali da mirniji rad sa odredjenim uljem, sto vecina asocira sa dobrom zastitom, moze znaciti cak suprotno, kao i da su sva ulja vec na 50-ak stepeni vodenasta tako da ni to nije od neke pomoci. Vidim da je kod Amera popularno da salju korisceno ulje na analizu. Njima je to dostupno i jeftino, a sta mi ubogi da radimo Mala sala

U principu me ineresuje postoje li osetni indikatori ulja koje ne vrsi svoju funkciju bas kako treba?

[đunta 4182 Napisano Jun 11, 2013]

Dobar si Petre, labos za kontrolu ulja, pa ni osnovnu životnu namernicu nismo u stanju da ispitamo. Ja lično ulje meračim prostački, pod prstima, gledam masnoću i da li se krpom skine s prsta bez traga. Miris zagorelog je takođe indikitavin. Kad zamenim ulje memorišem prizvuke sklopova i kad tokom neke kilometraže počinjem da zapažam više to je znak da ulje polako puca, posebno ako uz to ide i povećana potrošnja. Drastična razlika u zveckanju između hladnog i vrelog agregata je takođe vrlo značajan pokazatelj, odnosno da dotično ulje ne paše najbolje, naročito kod visoko temperaturnih motora ala BMW bokser. Ako se ulje sliva niz šipku ko voda je isto indikativano. Povišena temperatura od uobičajene govori da mazljivost opada. Gašenjem agregata i odmah vraćanjem na kontakt lampica kasni ili se odmah pali, mada ovo nije univerzalno, zavisno kako je vezan davač pritiska. I na kraju postoji i subjektivni osećaj, lepo, harmonično prede il ne. Napolju pored hemijske analize koliko vidim postoje i priručni testeri koji mogu pokazati trenutno stanje ulja, ala merači antifriza ili kočionog ulja.

 

Što se tiče mirnijeg zvuka sa nekim uljem, uvek se sa gušćim uljem to dobije, slažem se da je kotraproduktivno, uticaj Gosn Steve, ali se i pod dobrim ređim uljem oseća nekako da sklopovi ne udaraju tvrdo. To sam se sad i lično uverio sipavši punu sintetiku, 5-40 u auto.

[Mrva 541 Napisano Jun 11, 2013]

Mile, pomenuo sam laboratorije u Amerikama, daleko, daleko od nas

A analiza kosta za njih simbolicnih 25$ Sigurno ima i kod nas odgovarajucih laboratorija ali nisu za siroke mase.

Ovo za zagorelo je vec ekstrem cenim, pogotovo za nas koji vozimo kultivisane japanske masine a ne svapske furune

Osluskivanje za mene licno nema smisla posto tesko da cu primetiti pogorsavanje koje se desava postepeno u par hiljada km. Drasticna razlika u zvuku hladno/toplo i povecanje potrosnje mi vec pije vodu

 

Kad malo bolje razmislim, sem ako je ulje totalni fals verovatno je jedino laboratorijska analiza validan pokazatelj kvaliteta tako da mozda najbolje bolje ni ne razbijati glavu razmisljanjem

[đunta 4182 Napisano Jun 11, 2013]

U Ameriki svaki veći grad ima nepristrasne laboratorije za analizu koje čega pa tako i ulja. Ima primer gde je čoveku puko menjač mislim nakon sipanja vrlo skupog i kvalitetno važećeg ulja. Analizom je utvrđeno da je bilo propusrta u punjenju, voda verovatno iz separatora za kondenz. U Beogradu je čovek uzeo vrhunsko ulje ali su mu odma zakovale 2 bregaste visoko na vrhu agregata, "specijalnom" analizom na faksu je utvrđeno da ono ne odgovara deklarisanom kvalitetu za taj tip ulja. Javno na TV-u u emisiji SAT, resorni inspektor je izjavio da uopšte ne postoje tehničke mogućnosti igde u Srbiji za kontrolu goriva a sami tim i ulja predpostavljam.

 

Prepoznavanje ulja u praksi iziskuje neko sabrano iskustvo. Recimo, nekad su auta imala uljnu lampicu preko pritisnog davača, ala reostat i kad pritisak oslabi svetlo tinja na leru pri niskim obrtajima. Danas to ne postoji. Takođe manometar pritiska,( uz termo davač) je egzaktno nemilosrdan i tačno očitava pritisak na leru, na hladno, toplo a najgore je kad na iberturi skazaljka zakuca trenutno na 0. Kroz niz analogija se dođe do razaznavanja.

 

Ulje zagori pre ili kasnije, na vazdušarama je to naravno vrlo brzo ako ono nije predviđeno za takav agregat. Ono što piše za vodene i vazdušne je tek onako. Vazdušnjak traži isključivo namenski proizvedeno. Primer je OM BMW ulje koje radi Kastrol, u jednakoj gradaciji pod etiketom Castrol, ulje ne odrađuje kako treba a ljudi ga sipaju smatrajući ga istim. Propelerac gura 1M ali uz adekvatno ulje, zaključak je izlišan.

[expendable 280 Napisano Jun 12, 2013]

A evo i mene!

Dobro, ono glavno ste rekli pa neću da davim.

Subjektivni osećaj je samo to, osećaj. Ništa ne dokazuje ali kao što đunta reče, iskusnom (dugogodišnjem) vlasniku mašine može nešto i da kaže (ali naravno ne detalje i ne da bude zasnovano). Iako viskoznije ulje po pravilu stišava motor, ne mora da znači (u šta sam se skoro i lično uverio gde za dve klase viskoznije ulje i to na +30°C napolju daje više galame i grublji rad, ne tako novog motore, u Peak Life fazi).

U principu lakotečljiva ulja visokog kvaliteta imaju više prednosti ali se ne može reći da su 100% bolja (u toliko slučajeva).

Ostaje da viskoznija ulja imaju deblji uljni film, ali to nije od tolikog značaja u motorima koliko kod menjača (ili u industriji, to je tek posebna priča, ali se odavno DOKAZANA činjenica da viskoznija ulja daju bolje EP osobine od jače aditiviranih ulja manje viskoznosti, naročito za bazna ulja kod masti).

Izuzetno duga priča koja se ne može ni mnogo skratiti niti uprostiti (više od navedenog).

ANALIZE

Videli ste i sami, tek par laboratorija u zemlji za čuveni aflatoksin i nijedna referentna za tu vrstu analize (pa je moralo da ide do Nemačke i Holandije). Nivo analize prehrambenih proizvoda je veoma nizak, pa šta očekivati u drugim sferama. Čak i farmaceutski proizvodi (iako formalno strogo kontrolisani) nisu baš na potrebnom nivou (pre demanta sačekajte kraj rečenice) jer nije dovoljno ni samo gotov proizvod kontrolisti (nezavisno, ako uopšte posle registracije, kao što smo videlil za ferveks info je bio iz inostranstva) već i ulazne sirovine koje traže skupe (a ne moraju biti, kao što će kasnije biti navedeno) analize da bi se potvrdilo jesu li Eu Ph (ili naš ekvivalent) nivoa kvaliteta, pa da li su starije od 6 meseci (kada se "uvaljuju" za kozmetiku gde se mogu koristiti duže), itd.

Analize ulja kod nas (ako niste veliki vozni park ili industrija) se u principu NE isplate. Osim toga, uglavnom nisu dostupne fizičkim licima. Mali broj laboratorija (uglavnom NIS, sadašnji ili bivši, Jugoinspekt, fakulteti ali to je komplikovano i nemate "paket aranžman" te mora na bar dva mesta da se rade analize da bi bile kompletne).

Čak i sa sve tim, ako NIS nije skoro nabavljao novu opremu, najbliža mogućnost testiranja na motoru je tek u Modriči.

Kompletan set za API sertifikaciju teško da se može uraditi u zemlji.

O softificiranim metodama kao što su RNT (merenje habanja u realnom vremenu pomoću radionukleida, Co-56 ili Co-57), inače neophodnim za zahtevna odobrenja (VW 504/507, VW ima posebno definisane testove baš za ovu namenu) bolje i da ne pričamo, stićićemo (opet) u Holandiju, Nemačku (eventualno Austriju).

Dakle, moderno testiranje po ACEA C#-10 ili A3/B4-10 ili API SN bi verovatno samo delimično mogli da uradimo u zemlji. Isto i za punu analizu goriva, makar i što se izmeri ne verujem da je akreditovano, osim onog što se navodi u (npr.) NIS izveštajima.

Znam da bi mnogi (uključujući i mene) za 25$ uradili analizu s vremena na vreme (makar zamena koštala isto, manje ili malo više) ali to neće još skoro u voljenoj nam Šljivropi.

Problem nisu samo skupi aparati (aparatura) već i loša produktivnost naših laboratorija. Ovo kako zbog organizacije tako i zbog toga što ne rade entuzijasti (u duši amateri - ljubitelji) već suvi profesionalci koji nisu završili ono što vole ili ako i jesu rade da odrade i da na tome zarade a ne zato što to vole da rade (ako su voleli kao mlađi); često im je i "dojadilo" (pa idi u penziju onda, zar ne?) to što rade (ovo i za druge struke i poslove, naravno).

ITD.

SKF TMEH 1 je jedna fina "spravica" (tester) za stanje ulja. Ne može (nikako) zameniti laboratoriju ali jeste korisna (mada više za industrijska ulja). Ovako nešto bi trebao da ima svaki bolji servis ali na žalost to nije slučaj. Košta tek oko 500€ (napolju, kod nas oko 800€, e zemljo Srbijo). Pre svega služi da bi dao (tester) odgovor na pitanje "da li je vreme za zamenu?". Mada laik može da zaključi i pogrešno (kao kod dijagnostike motora).

Samo (još) jedan komentar:

Đunta je spomenuo pritisak ulja (na leru, ili u radu).

Ovde se često pravi sistemska greška. Đunta je nije napravio ali zahteva dodatno objašnjenje.

Pritisak ulja u motoru (pa sad gde se meri) ZAVISI SAMO I ISKLJUČIVO od viskoznosti ulja u tom trenutku (što zavisi od temperature pre svega ali i broja obrtaja motora). Ovo NIKAKO ne može dati rezultat kvaliteta ulja. Može, više kvalitativno, da ukaže da je ulje odsviralo svoje ili (kako je i Đunta naveo) da posredno ukaže da su polimeri popustili te da se ulje "razredilo". Ovde treba biti oprezan jer "identični uslovi" obično nisu takvi (merač temperature ulja treba da je precizan i blizu merača pritiska ulja, uz precizan obrtometar).

Uopšte, pritisak ulja (pri radnim uslovima) ne sme mnogo da varira (ima i svoj maksimum) a pre svega mora da je praktično identičan za ulja različitih proizvođača a iste viskozne gradacije.

 

I mogli bi "letnji (sadašnji) dan do podne " ali vreme je isteklo.

 

Pozdrav obojici, kao i drugim čitaocima (M900 posebno)!!

[đunta 4182 Napisano Jun 12, 2013]

Gon Stevo, vrlo je komplikvano i opširno razumeti i naučiti problematiku podmazivanja, nemoguće laicima gde svrstavam i sebe. Sve o čemu pričamo podstaknuti Mrvinim postom su u praksi samo indikativne i bez dovoljno sopstvenog iskustva se ne mogu drugojačije tumačiti. Preplavljeni smo mnoštvom ponuđenih ulja i vidim da dosta ljudi pri svakoj zameni menja proizvođača, gradaciju, čak i sastav. To jednostavno nije dobro, ti ćeš to bolje da pojasniš, a sa moje tačke gledišta treba se opredeliti za određeno ulje, dobro i originalno, i kroz eksploataciju se mnogo lakše prepoznaje kad je ono počelo da puca. Volim taj izraz jer sam ga čuo od inženjera u rafineriji kad mi je na najjednostavniji način objašnjavao problematiku.

 

Da se vratim malo na instrumente, manometar i termometar ulja. Uobičajeno je da se na nekom relativno referentnom mestu ubodu oba davača preko T razvodnika da bi oba očitavana podatka poticala od istog ulja. Govorim o ekstremnim uslovima na sportskim automobilima koji izlažu ulje do maksimalnog opterećenja. Kosa se diže kad skazaljka trenutno padne na 0 i ako se trenutno ne otpusti papučica lom je neizbežan. Ako sklopovi u agregatu nisu preširoki i ne pohabani, tačno se pravi diferencijacija između dobrog i lošeg ulja. Približno tome je i kontrolna lampica za ulje koja služi da ukaže na problem podmazivanja i ako su sklopvi zasigurno dobri pažnju treba obratiti na ulje.

 

Ja ne vozim motor sa mokrim kvačilom pa nemam lično iskustvo, ali recimo par momaka na nekom treningu jednostavno nisu mogli da šaltaju prvi i drugi prenos dok se ne ohlade agregati što bi isto upućivalo da ulje il nije dobro il da popušta-puca.

 

Ja se držim svoje navike, ne prekoračujem predviđeni interval zamene, primarno fabrički a tek nakon pažljive provere prepooruku uljara ako on navodi duži rok od fabričkog. Načelno ulje menjam na 3/4 roka redovno prateći potrošnju i kad ona počne da raste za mene je to kraj i bez obzira na kilometražu maksimalno još hiljadarku. U graskim uslovima je i to možda mnogo jer broj radnih sati nije analogan kilometraži plus mnogo veće šokiranje ulja pri stani kreni.I naravno, 12 meseci je krajnji rok, vozio ne vozio bez obzira na sada produžene kalendarske intervale.

[expendable 280 Napisano Jun 12, 2013]

Slažem se (poprilično).

Ukratko: ostaje da je do viskoznosti ulja a ta "nula" je znak da su popustili polimeri (ulje nije shear stabilno ili je prestalo da bude).

Naravno to jeste jedna od ključnih osobina ulja, ali pokazuje direktno (samo) dve stvari: kvalitet polimera u ulju i to da se momentalno mora smanjiti gas (ili ode motor).

Ovo izvesno može porediti ulja "SAMO" (i nije baš samo) za određene (trkačke) uslove i samo za tu vrstu motora (ne mora da bude isto kod drugih).

 

"Ja se držim svoje navike, ne prekoračujem predviđeni interval zamene, primarno fabrički a tek nakon pažljive provere prepooruku uljara ako on navodi duži rok od fabričkog. Načelno ulje menjam na 3/4 roka redovno prateći potrošnju i kad ona počne da raste za mene je to kraj i bez obzira na kilometražu maksimalno još hiljadarku. U graskim uslovima je i to možda mnogo jer broj radnih sati nije analogan kilometraži plus mnogo veće šokiranje ulja pri stani kreni.I naravno, 12 meseci je krajnji rok, vozio ne vozio bez obzira na sada produžene kalendarske intervale. "

 

(makar i uprošćeno ali se dobro razume u suštini to je to).

[Mrva 541 Napisano Jun 12, 2013]

+ za obojicu

[đunta 4182 Napisano Jun 12, 2013]

Naravno Gosn Expendable, ponašanje ulja u praksi ne mora da se manifestuje uvek jednako. Da ne dotičemo tribologiju kao specifičnu tehnološku disciplinu, pri ineženjerskom projktovanju mazivo ima veoma značajnu ulogu. Naj uopštenije ili najgrublje, razvod unutar motora se može totalno razlikovati, recimo ravni podizači, takozvani šipkaši i nasuprot valjkasti, ne traže isti "shear stability", no tu se radi o finesame nezahtevnim za običnu upotrebu, za ekstreme da. Doduše pojedini proizvođači, u USA naravno, naglašavaju pojačanu ljepljivost ili otpornost na smicanje, struganje...ne znam žargonski stručaniji pojam.

 

Nego, ajd malo o menjačkim uljima uopšteno. Na trkaćim getribama što ređe ili ispod nivoa, to zuji, pišti al ko te pita. Na mom BMW-u vozam ekstremno gusto, 80-140 i drastična je razlika u samom šaltanju. Recimo, sa standardnim uljem, 90, pri kočenju sam imao problem iz treće u četvrtu, ne uvek doduše al mi je smetalo jer po navici išaltavam skroz do prve. Pri sipanju viskoznijeg, to je potpuno nestalo, na stranu tiše šaltanje što je inače uslovna mana BMW suvog menjača, buka.(mada se tehnikom šaltanja ona skroz eliminiše).

 

Dalje, razlika GL 4 i GL 5, boljici i mane, odnosno kompatibilnost sa materijalima( žuto). Ja imam svoje zapažanje al ipak nedovoljno utemeljeno.

[đunta 4182 Napisano Jun 12, 2013]

+ za obojicu

 

Hvala Petre, mnogo je korisno da Gosn Steva ne samo objašnjava nego i rastumači šatrovački pristup koji ja ponekad koristim kao kraticu za neko sabrano iskustvo koje je jako teško i dugotrajno za preneti jer ne može "copy/paste".

[expendable 280 Napisano Jun 12, 2013]

Ja sam vam u strašnom nedostatku vremena.

Da iskoristim Đuntin tekst kao šlagfort i uz njegovo dopuštenje ubacim kao uvod u jedan davno počet i skoro završen tekst baš o uljima za menjače (uz iskustva i sa industrijskim reduktorima, prostijim mehanizmima ali često pod većim opterećenjima).

Recimo za vikend. (nedostaje jako malo i par rečenica osvrta na Đuntina iskustva). Onda ostavnim link ovde pa nastavimo ovde diskusiju (ionako je to komplikovano na blogu forum je bolji za to, mada će biti i komentara tamo).

Eto to bih rekao jer da prepričavam isto ili ponovo pišem iz glave (pa nešto i ispustim) ... traži više vremena a daje lošije rezultate (mada i tekst trpi zbog pisanja u delovima).

Pozdrav!

P.S.

Đunta:

Zapažanja su ti O.K: i teorija i praksa kažu slično a videćeš u tekstu i zašto (mada, malih, izuzetaka uvek ima).

[đunta 4182 Napisano Jun 12, 2013]

Ja sam vam u strašnom nedostatku vremena.

Da iskoristim Đuntin tekst kao šlagfort i uz njegovo dopuštenje ubacim kao uvod u jedan davno počet i skoro završen tekst baš o uljima za menjače (uz iskustva i sa industrijskim reduktorima, prostijim mehanizmima ali često pod većim opterećenjima).

Recimo za vikend. (nedostaje jako malo i par rečenica osvrta na Đuntina iskustva). Onda ostavnim link ovde pa nastavimo ovde diskusiju (ionako je to komplikovano na blogu forum je bolji za to, mada će biti i komentara tamo).

Eto to bih rekao jer da prepričavam isto ili ponovo pišem iz glave (pa nešto i ispustim) ... traži više vremena a daje lošije rezultate (mada i tekst trpi zbog pisanja u delovima).

Pozdrav!

P.S.

Đunta:

Zapažanja su ti O.K: i teorija i praksa kažu slično a videćeš u tekstu i zašto (mada, malih, izuzetaka uvek ima).

 

Naravno, sve blanko s moju stranu. Jeste da menjačko ulje nije zanimljivo za motorcikliste osim BMW grupacije i skuter grupe. Ali, mnogi od nas vozaju i automobile gde masovno je uvreženo mišljenje da se menjačko ulje ne menje ili samo dosipa u najboljem slučaju. BMW ima i diferencijal, reduktor, nešto slično je i u prenosu kod skutera. Tome se vrlo malo pažnje posvećuje a nije za podceniti. Čekamo ko i uvek sa nestrpljenjem. (BMW menjač je specifičan kao uostalom i dosta toga na motorciklu. Neka moja stara rukovođenja pri izboru ulja su se tu potvrdila i baš ću rado da iznesem sveže iskustvo).

[dfast 446 Napisano Jun 13, 2013]

Jednom prilikom sam procitao negde na koji nacin se moze proveriti efikasnost ulja. Medjutim potrebno je imati ugradjen manometar pritiska ulja koji ce tu promenu ispratiti.

Potrebno je voziti visem prenosu i opsegu najveceg obrtnog momenta motora i naglo dodati gas. Ako manometar registruje veci pad pritiska ulja, znaci da je ulje odradilo svoje.

Naravno ako vec postoji ugradjen manometar onda se moze videti koje su primarne vrednosti tog pada pritiska (ako ga uopste ima) kada je ulje novo, a zatim tokom eksploatacije povremeno pratiti ponasanje ulja.

Kod jacih masina koje se ekstremno voze neka ulja vec posle 1000km pokazuju znake popustanja, tako da ovakav test moze biti vrlo znacajan za selekciju kvalitetnog ulja.

 

I jos da dodam, nije mi najjasnije i voleo bi da mi neko objasni, imamo situaciju da je ulje "oslabilo" ili je vec primarno losijeg kvaliteta. Motor je opterecen ide u visoke obrtaje i dolazi do prekida, pada pritisak ulja. Pod tim uslovima ulje bi trebalo da je sposobno da se "provuce" kroz sve sklopove jer pumpa radi na maximumu ali... tu je i moje pitanje, da li su molekuli ulja "preveliki" ili je doslo do neke promene koja je uzrokovala to ukrupnjavanje. Po meni to je i razlog pojave sintetickih ulja koja su efikasnija u tim uslovima od mineralnih. Druga stvar, po nekom rezonu viskoznija ulja vise stite motor od habanja ali... opet u pikovima viskoznija ulja ce pre da "zaglave" nego redja ulja. Da li je ovaj moj nacin razmisljanja ispravan?

[đunta 4182 Napisano Jun 13, 2013]

Jednom prilikom sam procitao negde na koji nacin se moze proveriti efikasnost ulja. Medjutim potrebno je imati ugradjen manometar pritiska ulja koji ce tu promenu ispratiti.

Potrebno je voziti visem prenosu i opsegu najveceg obrtnog momenta motora i naglo dodati gas. Ako manometar registruje veci pad pritiska ulja, znaci da je ulje odradilo svoje.

Naravno ako vec postoji ugradjen manometar onda se moze videti koje su primarne vrednosti tog pada pritiska (ako ga uopste ima) kada je ulje novo, a zatim tokom eksploatacije povremeno pratiti ponasanje ulja.

Kod jacih masina koje se ekstremno voze neka ulja vec posle 1000km pokazuju znake popustanja, tako da ovakav test moze biti vrlo znacajan za selekciju kvalitetnog ulja.

 

I jos da dodam, nije mi najjasnije i voleo bi da mi neko objasni, imamo situaciju da je ulje "oslabilo" ili je vec primarno losijeg kvaliteta. Motor je opterecen ide u visoke obrtaje i dolazi do prekida, pada pritisak ulja. Pod tim uslovima ulje bi trebalo da je sposobno da se "provuce" kroz sve sklopove jer pumpa radi na maximumu ali... tu je i moje pitanje, da li su molekuli ulja "preveliki" ili je doslo do neke promene koja je uzrokovala to ukrupnjavanje. Po meni to je i razlog pojave sintetickih ulja koja su efikasnija u tim uslovima od mineralnih. Druga stvar, po nekom rezonu viskoznija ulja vise stite motor od habanja ali... opet u pikovima viskoznija ulja ce pre da "zaglave" nego redja ulja. Da li je ovaj moj nacin razmisljanja ispravan?

 

Hmm, obrtaji u režimu obrtnog momenta i nešto iznad su vrlo povoljni da bi se tu ispoljavala anomalija. Recept mi liči na sledeću analogiju, iz malih, (nepovoljnih) obrtaja naglo opteretiti agregat, tad dolazi do nepravilnog klaćenja svih obrtnih masa, udaranja itd. koje dodatno istiskuju uljni film koji je nestabilan zbog malog pritiska ulja usled male brzne impelera uljne pumpe koja ga potiskuje u magistralu. Praktično kao da se javlja manjak ulja što se onda očitava na manometru. Indikativno, pohabani sklopivi, tanko ili puklo ulje.

 

Sklopoviu agregatu se projektuju za određeni namenski režim rada i ulje dosta diktira konstrukciju, da ne ulazimo u tribologiju. Nije isti zahtev za radni motor, ala kamionski koji se prosečno vrti ispod 2.000 i zujalica od 15.000. Ne postoji univerzalno mazivo koje apsolutno zadovoljava oba ekstrema već se odabira ono koje najbolje pokriva predpostavljeni režim.

 

Pad pritiska na visokim obrtajima je najveća opasnost kod sportskih motora zbog kritičniih tolerancija podređenih što manjem otporu. Načelno, pad pritiska je usled prevelikih zazora, bilo da su tako projektovani ili pohabani, pogrešna viskoznost-gradacija, slab temperaturni indeks,( uz obrtaje ide i povišena temperatura), nedovoljan shear stabiliti, penušanje i naravno izanđalo ulje. Po svemi ovim parametrima se i ulja razlikuju po kvalitetu a ne po sastavu ili još manje po API klasifikaciji. OM BMW mineralno koje više ne postoji recimo nije puklo meni ni na 11K.

 

Teoretski, viskoznije-gušće ulje bolje će da se bori sa visokim obrtajima ali zato u nižim će imati obrnut efekat. Zato se i bira neko kompromisno rešenje adekvatno režimskoj nameni. (Silkolen recimo skoro jednaka ulja po svemu razvrstava u zasebne kategorije zavisno od upotrebe).

 

Shear stabilnost je vrlo bitna a ne nalaze se podaci nigde. Naime, pri nekom režimu ulje bukvalno počinje da se smiče, beži u stranu, praktično curi i tad se gubi uljni "ležaj" i sklopovi idu na suvo. Radilica ima takozvane bočne ležajeve koji pored ostalog znatno smanjuju iscurivanje ulja i mnogi kad rade generalku nit obrade bočne rukavce nit zamene ležajeve. Tu je problem manje izražen ali kod otvorenih sklopova, razvod bregaste, ovaj kvalitet ulja dolazi do punog izražaja. Uobičajena pojava je recimo da se pojavi kvar bregaste, polizala se ili pojeli i čak probili podizači ventila. Ovo je karakteristično za bregaste u glavi gde se mazanje vrši uglavnom prskanjem a sam sklop je na kraju magistrale gde je neminovan nešto slabiji i protok i pritisak.

 

Penušanje je isto pogubno. U nepovoljnom režimu, temperatura i obrtaji, zupčanik uljne pumpe ko da miksuje nes kafu, odjednom se pojavi pena-vazduh i praktično magistrala ostane bez ulja. Iznenađujuće koliko inače uglednih ulja ima problem sa ovim. Loše ulje uopšteno će se delimično i pokazati mućkanjem, odma venac ko dobra rakija.

 

Izbor ulja za dug period eksploatacije je vrlo osetljiv. Za više destina hiljada sve može da prođe.Mi se ovde rukovodimo, čuo sam... od Žike, voza 3 sezone i nije imao problema, a Žika prešo 5 iljada za to vreme. Takve preporuke ne znače ništa, čak šta više opasne su, zato najbolje fabrička preporuka i za gradaciju i marku ulja, il prvenstveno savet Expandablea i Ma900.(Ne bitan redosled); (Ne podcenjujem sebe ali moje mišljenje je minorno, da ne kažem ništavno, em zbog laičkog znanja em zbog neke meni specifične Đuntologije).

[mikamoto 161 Napisano Jun 13, 2013]

A stanje agregata, uljne pumpe, lezajeva, konzola bregastih... ? Ako vozis extremno, sipaj sintetiku i menjaj ulje godisnje bez obzira na broj predjenih kilometara. Ulje u kanti moze stajati 5 godina, a u agregatu jednu, jer sa materijalom bloka pravi jedinjenja koja u mnogome smanjuju viskozitet. . . Samo da ulje nije falsh, inace mala, neprimetna je razlika izmedju ulja kvalitetnijih konkurentskih kuca. Razliku ne mogu osetiti ni vozaci u GP-u. Mnogo kilometara treba preci da bi osetio psledice upotrebe loseg ulja, i to da si siguran da je to uzrok eventualnog kvara! Treba eliminisati prelivanja karbova, pregrevanja motora, metalnih opiljaka, kvaliteta filtera i stanja opste pohabanosti motora. Pozz

[dfast 446 Napisano Jun 13, 2013]

Hmm, obrtaji u režimu obrtnog momenta i nešto iznad su vrlo povoljni da bi se tu ispoljavala anomalija. Recept mi liči na sledeću analogiju, iz malih, (nepovoljnih) obrtaja naglo opteretiti agregat, tad dolazi do nepravilnog klaćenja svih obrtnih masa, udaranja itd. koje dodatno istiskuju uljni film koji je nestabilan zbog malog pritiska ulja usled male brzne impelera uljne pumpe koja ga potiskuje u magistralu. Praktično kao da se javlja manjak ulja što se onda očitava na manometru. Indikativno, pohabani sklopivi, tanko ili puklo ulje.

 

Teoretski, viskoznije-gušće ulje bolje će da se bori sa visokim obrtajima ali zato u nižim će imati obrnut efekat. Zato se i bira neko kompromisno rešenje adekvatno režimskoj nameni. (Silkolen recimo skoro jednaka ulja po svemu razvrstava u zasebne kategorije zavisno od upotrebe).

 

Kada kazem opseg najveceg obrtnog momenta mislim na neki prosek kako je kod vecine motora(masina) na polovini ili iznad sredine ospega obrtaja. Kod nekih masina je to naravno i ispod polovine (turbo) ali je opet to dovoljno da bi uljna pumpa bila u punom rezimu kada ventil za limitiranje pritiska ulja vec uveliko radi (ogranicava pritisak). Tako da ne mislim da je u pitanju manjak ulja nego je bukvalno u pitanju otpornost uljnog filma na pritisak sklopova koji je u tom rezimu najveci (pun obrtni moment i pun gas).

 

U drugom slucaju kada se pad pritiska javlja usled visokih obrtaja, mislim da je u pitanju nemogucnost ulja da procirkulise usled unutrasnjih otpora samog ulja, da li zbog neadekvatnog ili loseg ulja nebitno. Ali tu mi se ne uklapa ovaj tvoj drugi pasus koji sam citirao, jer viskoznije ulje ima vece unutrasnje otpore kao i otpore trenja kroz uljne magistrale motora. I moj zakljucak bi bio, gusce ulje je bolje jer boje podmazuje, uljni film je deblji, bolje stiti motor ali do odredjene granicne vrednosti obrtaja motora kada jednostavno blokira magistralu. Druga stvar je hladan start, ako je ulje gusce od specifikacije potrebne za taj motor, desava se ista stvar, ulje nije u mogucnosti da prodre do svih sklopova usled otpora trenja sve dok se malo ne zagreje.

Kada se na sve ovo doda i degradacija ulja tokom eksploatacije onda stvari postaju jos komplikovanije. Jer degradacija u primarnom smislu znaci smanjenje nosivosti ulja (podnosenja pritiska sklopova).

 

Jasno je da je sve kompromis, gusce ulje podize i potrosnju, ali po meni vrlo je bitno da ovde razumemo stvari na pravi nacin makar teorijski prvo pa onda pronalazimo resenja problema iz prakse, valjda.

[đunta 4182 Napisano Jun 13, 2013]

Ulje ne može da zaglavi, pre će da probije negde, semering recimo, ako poraste napetost., mada ako nosi prljavštine može da začepi uljazak u radilicu koji je projektovan za protok određenog viskoziteta +/-. Pretakanje ulja se meri stotinama litara na sat, ne držim podatak u glavi, i za zadati poprečni presek gušće ulje neminovno manje obrne krugova što znači da umanjenjije podmazuje dok je sa ređim obrnuto.Viskoznije ulje formira koigzistentniji film, ređe suprotno i zato je nužan kompromis, odnosno optimalni prema već iznetim činocima.

 

Pad pritiska je jednostavno pojava iscurivanja, rupice koja se pojavi iz nabrojanih razloga.

 

Glavni otpor u uljnom kupatilu, karteru, ima radilica svojim bućkanjem. Zato se radilice i klipnjače poliraju na trkaćim motorima, sipa se svesno retko ulje da bi motor što manje razbacivao snagu. Ovo je irealno za normalnu upotrebu. Jesu se pojavila enerdži sejver ulja, 0-30 ali su ona prvenstveno namenjena dugim mirnim turama kada nema čekićanja sklopva pri stani kreni u gradskim uslovima.

 

Hladan start jeste problem zbog pumpljivosti ulja. Zato postoje letnja i zimska ili multigradna.

[expendable 280 Napisano Jun 15, 2013]

Tekst je na:http://www.motornaulja.blogspot.com/2013/06/more-viscous-than-less-and-api-gl-5-vs.html

 

Nije baš ispalo kao sam zamislio.

 

Ovde samo "apstract" (izvod):

 

GL-4 (ili motorno ulje, no to je duga i druga priča) je sve što je za menjač potrebno (u ogromnoj većini slučajeva).

 

Dilema je kada se zajedno podmazuju menjač/diferencijal i kod nekih specifičnih konstrukcija, je pitanje GL-4 ili GL-5 je samo u slučaju kada je fabrička preporuka GL-4 inače je jasno da je GL-4 nedovoljno.

 

Pa zar nije rešeno i u tom slučaju?

Ne uvek!

Može biti zastarela preporuka a može se desiti da zahtevani kvalitet ne možete naći (80W GL-4 tipično) ili se čak više i ne proizvodi (bar ne u viskoznoj gradaciji "po fabrici").

 

Najkraće rečeno: API GL-4/5 ili GL-4+ (u principu i GL-5 ako je test korozivnosti na bakar O.K.) su u bolja opcija (osim u izuzetnim slučajevima). Korozija prema obojenim metalima je uglavnom prevaziđena (i "duh prošlosti"), mada je treba imati u vidu (nije baš nulta, iako prednost ne mora biti na strani GL-4 jer nije samo do (EP) aditiva nego ulja kao celine).

 

Viskoznije ulje?

U principu da, ali ne i da se pretera. SAE 140 je vrlo široko dato (veliki opseg viskoznosti) pa bi SAE xxW- 10 bilo adekvatnije za SAE xxW-90 ili SAE 90 zahteve. Ali avaj, proizvođači kao da su alergični na SAE 110 i SAE 190 viskozne gradacije (iako su zvanične).

Ako su toliko konzervativni da ne prihvataju tako nešto, onda je i pitanje korozivnosti GL-5 iste kategorije (još nije došlo na red).

Iako (desetine) godine prolaze ... niko "ne mrda ušima". Zato je pitanje i dalje otvoreno iako tehnički prilično jasno.

 

Više detalja u tekstu.

 

P.S.

Đunta, dobar ti je prethodni komentar.

[dfast 446 Napisano Jun 15, 2013]

Ok, znaci viskoznost ulja znaci ne moze biti uzrok havarije. Taj mi je odgovor trebao.

Onda se sve svodi na popustanje ulja u ekstremnom rezimu, tj da uljni film popusti usled visoke temperature i slabljenja svojstava samog ulja i dolazi do direktnog kontakta metal od metal i pada pritiska u nastavku iste uljne magistrale.

 

Scenario bi onda bio:

popusta uljni film -> imamo oslanjanje metal na metal -> pad pritiska i nastavku uljne magistrale -> havarija samog lezaja plus havarija elemenata u nastavku uljne magistrale

Znaci da havarija motra (recimo lezaja na nekoj od klipnjaca) izaziva pad pritiska i plus obratno, da u nastavku pad pritiska izaziva havarije dalje (recimo bregaste koje prve stradaju jer su najvise).

 

 

Je li ovo sad ok?

[m900 227 Napisano Jun 15, 2013]

 

M900, koji je zauzet, teško da je više od mene ali se "forumski ulenjio").

 

 

Motori su ove godine na odmoru, a ja se opuštam obnavljanjem starih specijalki pa to ponekad traje i dugo u noć, a vikendom se bavim vožnjom istih tako da sam skoro nikada na forumu

 

http://www.dropbike.com/forum/viewtopic.php?f=25&t=81574

 

http://www.endomondo.com/workouts/203640373/10679428

 

P.S. izvin'te na offu

[expendable 280 Napisano Jun 16, 2013]

Kako li je sve (gore) počelo, ne mogu u par sekundi (pauze od drugog posla) ni da pohvatam.

Svi su rekli nešto što je više-manje O.K. a samo mi se čini da su smetnje na vezama.

Nije sve ni tačno ni precizno ali nismo baš ni naučni časopis (pa ni ja neću mnogo bolje).

popusta uljni film -> imamo oslanjanje metal na metal -> ... ne mora odmah da dođe do havarije motora. Za to su zaduženi aditivi poput ZDDP-a koji su zadnja linija odbrane (uz polarne komponente ulja, estarske sintetike prvenstveno koje sa svojih par stotina nm još uvek mogu neko vreme "držati" stvari van katastrofe). Ovo će naravno dovesti do povećanog habanja i zagrevanja motora (za početak).

Naravno uslovi u kojima popušta uljani film (debljine nekoliko mikrometara, zavisno od dela motora) će u iole dužem vremenskom periodu dovesti do havarije motora, to je nesumnjivo.

O čemu treba voditi računa?

Nije samo do debljine filma nego i njegovog kvaliteta.

Viskoznija ulja stvaraju deblji uljani film, ali tu treba voditi računa da sama viskozna gradacija nije garancija toga, jer je bitna viskoznost pod datim uslovima, pa je najbliža odrednica HTHS viskozitet ulja. Kod motocikala nema Low HTHS ulja (čak i kad su 5W-30 ili 10W-30) baš zbog velikog broja obrtaja.

Dakle pre svega treba porediti ulja iste osnove (po viskoznosti). U istoj kategoriji manje viskozna stvaraju manje otpore (smanju ih) u motoru i sadu nekoliko % veću snagu (obrtni moment) i pogodnija su za kratkotrajno postizanje najboljih rezultata na stazi (treninzi, kratke trke).

Osetljivija su na razblaženje gorivom, isparljivija su i uopšte imaju kraći vek upotrebe (uopšte ali posebno) u ekstremnim uslovima.

Zato za duži rad motora "na granici" treba ići ka viskoznijim uljima (pre svega sintetičkim ili minimalno kategorije preporučene od strane proizvođača, ako podatak postoji). Npr. 10W-50 ili 15W-50 za 10W-40 "PV (default)".

Debljina uljanog filma se računa po nekoliko (komplikovanih) formula a meri se još komplikovanije pa ne bih u te detalje. Zanimljiva je zavisnost tzv. minimalne deb. UF:

ona je direktno proporcionalna: HTHS viskoznosti ulja i brzini obrtaja a obrnuto opterećenju (uslovno obrtnom momentu) na delu motora. (SVE zavisnosti su kvadratni koren iz, pa sve ne utiču tako "naglo").

Gore je pominjano "popuštanje" ulja (zapravo polimera koji su aditivi za povećanje ind.visk.) što je tek posebna priča. Uglavnom, ovde je kvalitet istih (i ulja uopšte) od presudnog značaja. Zapravo mora biti dobro usklađena vrsta i koncentracija istih sa baznim uljem (smešom baznih štokova) što je posao koji je više zanat (da se skrati put) uz mnogo testiranja i merenja (da se potvrdi koja od verzija ima bolje osobine), što se skraćuje prethodnim iskustvima. Zato vrhunska ulja i više koštaju (uključuju i razvoj i ispitivanje) od prosečnih gde se proces uporšćava (na osnovu "sličnih" iskustava ili opštih preporuka, pa šta mu (ulju) bog da).

Popuštanje može biti "akutno" pod velikim smicajnim naponima i visokom temperaturom, za šta postoji (serija) testova koja to može i da izmeri. Ovo ne daju svi proizvođači, Repsol je jedan od retkih (koji hrabro priznaje natprosečne ali ne i izuzetne rezultate, vidi blog za više detalja).

Drugo je pitanje popuštanja nakon više desetina radnih sati motora (i pod uticajem fule dilution efekta i sličnog) gde je mnogo teže to predvideti, iako je u principu prednost (malo) viskoznijih ulja uglavnom pravilo.

I treće je trošenje aditiva tokom upotrebe ulja. Ovde su vrhunski proizvođači u priličnoj prednosti, makar zbog (u praksi) dokazanog sporog "trošenja" istih. (inače lako ću se složiti da za normalnu upotrebu nema velike razlike između (bar) renomiranih proizvođača, a unutar iste kategorije).

Termalna razgradnja baznog ulja ... to je već slučaj za zamenu istog. U normalnoj upotrebi praktično se ne dešava (makar za normalne intervale zamene). Karakteristično je za vazdušnjake i sportsku upotrebu.

U oba slučaja visoka temperatura utiče i na aditive, naročito organske polimere.

Po pravilu sintetička ulja izdržavaju 10-20°C višu temperaturu.

Poznato je "staro" pravilo da 10°C iznad određene granice (zavisno od vrste ulja) skraćuje vek istog na pola (malo zaokruženo, ne menja mnogo na stvari ako je stepen 1,75 umesto 2).

ITD.

[CoLiBrI 233 Napisano Jun 16, 2013]

sta mislite o elf ulju?

sipao sam ga kad sam menjao ulje pre 800 km ali sljustio mi je 700 g...dobro to je zbog drugih stvari

ali elf je bas potrosio od predhodnog repsol ulja koje sam sipao...

zanimaju me iskustva i misljenja posto ga majstori sa foruma preporucuju a cujem od drugih majstora da je krs ulje???