Bella Ciao ruta

[Vuja 36 Napisano Avgust 21, 2010]

Ostatak puta do Poreča ostao mi je u sećanju po izvanrednim tunelima od kojih svojom dužinom ali i opremljenošću dominira Učka. Učka je najviša planina Istarskog poluostrva kroz koju prolazi fenomenalni tunel za koji se naplaćuje putarina. To me iznenadilo neprijatno ne zbog para nego zbog svlačenja i oblačenja zarad plaćanja sitniša ali sam kasnije saznao da je to graditeljsko čudo napravljeno putem koncesija pa je normalno da koncesionar ubira prihod.

 

Tunel je dugačak 5062, a širok 9,10 metara. Promet se odvija u oba smera uz ograničenje brzine od 80 km/h, a preticanje je zabranjeno.

 

Tunel ima 83 nadzorne kamere, 538 požarnih detektora, 39 vatrogasnih hidranata i 38 SOS stanica. U tunelu se nalazi i pet ugibališta te tri okretišta.

*Wikipedia

 

Nisam slikao jer mi se aparat već smučio ali sam se setio Pablove kamere koja se pričvrsti za kacigu i počeo da maštam o njoj. Da sam imao mogućnost da snimim/slikam sve što sam hteo imao bih neprocenjivo bogatstvo dok ovako grizem nokte sad dok pišem jer su mi reči nedovoljno slikovite.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

U Poreč sam stigao zbunjen kulturom u saobraćaju koju ispoljavaju stranci, pre svega Italijani. Nije bilo potrebe preticati, obilaziti..., kako vidi motor u retrovizoru tako se pomera udesno pa i oko bele linije ostaje dovoljno mesta za manevrisanje.

Sirenu nisam čuo, namrštio se niko nije što sam ga pretekao.

 

Navigaciju na motoru nemam ali sam poneo Garmin-a iz kola za svaki slučaj. Baterija ne traje dugo ali je dovoljno da se čovek izvuče iz gadnih raskrsnica ili nejasnih odvajanja sa auto puta. Moje odredište bila je agencija za promet nekretnina koja je u vlasništvu prijatelja kod kojih idem što me je radovalo jer je ipak lokal u pitanju pa i ako se zagubim lakše ću naći nego da tražim nekoga privatno. Na sreću za tim nije bilo potrebe, Garmin me doveo na 10 metara od broja i bio je prisebniji od mene koji sam se pitao šta skuter traži tu gde idem.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Prva dva dana uglavnom je padala kiša a ja nisam želeo da bilo šta fotografišem po kiši. Ovde mi morate verovati na reč, lepota prirode je impresivna i baš zbog toga nisam slikao, nadao sam se boljim danima pa da svaka fotografija ispadne kao za bilbord. Na kraju, zahvaljujući prijateljima, imao sam jako dinamičan boravak po tom delu Istre i nisam stigao da fotografišem Poreč, Vrsar i Rovinj.

 

Želja mi je bila da posetim Umag jer tamo nisam bio a dosta naših redovno ide na Skup. Sve vreme sam se neprijatno osećao jer su prijatelji kod kojih sam bio u velikom poslu, sezona traje a ja neznam šta ću sa sobom od slobodnog vremena pa nisam želeo da zamajavam ljude koji ozbiljno rade. Zahvaljujući prijateljima dobio sam turističkog vodiča, devojku koja je svo svoje slobodno vreme posvetila šetkanju samnom i pružila mi obilje podataka do kojih ne bi mogao da dođem na drugi način.

 

Za razliku od Dalmacije Istra ima drugačiju konfiguraciju terena jer ima kontinentalni deo koji je drugačiji po svojim klimatskim svojstvima. Nema ustaljenog šablona po kome je iza leđa planina a ispred more već je iza leđa veliki prostor koji je zauzet makijom ili veoma ozbiljnom poljoprivredom pa Istra ima, može se slobodno reći, skoro sve.

 

Put od Poreča do Umaga je kratak i prijatan, nisam gledao kampove i turizam već vinograde i mlade maslinjake koji govore da taj posao nije zamro i da postoje nove generacije koje će nastaviti tradiciju. Video sam stablo masline a pored njega kukuruz da bi u neposrednoj blizini bio vinograd i po koja trešnja. Impresivno jer mi je u glavi bilo teško da složim takve biljne vrste i u najluđim snovima.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Pored puta su pokretne tezge/štandovi na kojima meštani prodaju svoje proizvode. Očekivao sam rakiju i vino, očekivao sam maslinovo ulje i smokve ali se nisam nadao da ću pored toga naići na veliki izbor pečurki i školjki. Pečurke plene svojom veličinom, poznao sam tartufe i vrganje ali je pored njih bilo još par vrsta za koje nisam znao šta su. Isto je i sa školjkama samo što mi je pogađanje teže išlo, jedna vrsta mi liči na Dagnje samo su znatno veće nego obično dok ostale nisam imao prilike da probam.

 

Iz Umaga imam samo jednu fotografiju zbog kiše koja je upravo počela. I tako ima getro kao u Zagrebu pa mi je velika kupovina dobro došla jer sam imao želju da napravim večeru za prijatelje, da im uštedim malo vremena i napravim promenu od mediteranske kujne.

 

No, u tom Getro-u užas: tuče kiša pa ubija a objekat je limeno stakleni pa sam na momente pomišljao da je bolje da sam napolju nego unutra jer je sve zvonilo oko mene. I onda kada se to najmanje očekuje do izražaja dolazi ono što je najvrednije: LJUDI. Prodavačica mi je prišla da se izvini. Ja sav zbunjen pomislim da joj nešto treba pa nemogu da shvatim šta hoće a njoj opet neprijatno i priča priču u koju postepeno ulazim. A suštima je sledeća: vreme je ružno, pada kiša pa je onome ko je došao na odmor ružno a i onaj koji živi od turizma još ružnije. Sve u svemu svima je jako ružno a njoj je neprijatno jer želi da iz Umaga odem sa najboljim utiscima.

Utešio sam i nju i sebe rečima da je leto i da nemože kiša da nas pobije kao u Februaru, može da udara malo ali će stati za dan dva.

 

Tada sam potvrdio ranije donesenu odluku da ništa neću slikati po toj usranoj kiši i tako je i ostalo. Krivo mi je bilo jer sam video da ljudi brinu, svi bez obzira da li su domaći ili turisti, nije dobro. Opet, ja sam sa porodicom bio 10 dana u Grčkoj a 5 je padala kiša dok je jedan bio promenljiv pa opet nije bilo kupanja i šta ću, nisu mi Grci krivi što su budale sjebale planetu.

 

Na kraju se ispostavilo da sam bio u pravu, kiša je, iako je bila odvratna, prošla brzo i formalno je trajala dva dana mada je taj drugi već bio moguć za kupanje.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Umag je iako mali izuzetno dobro snabdeven. Brige nema ne samo za osnovne namirnice o kojima obično vodimo računa kad planiramo odmor već je pristupačnost najrazličitijim proizvodima neočekivano dobra. Sve sastojke sam uzeo u Umagu jer sam čekao da kiša prođe pa sam ih nosio za Poreč koji takođe obiluje objektima velikih maloprodajnih lanaca: Getro, Lidl, Kaufland nama manje poznat ali najviše liči na Tempo.

Ono što se i u beogradu teže nalazi, goveđi jezici, u Umagu ima. Pored dva špikovana goveđa jezika pala je salata od pečuraka - šampinjona u sosu od paradajza i mešana sezonska salata.

 

Možda je moglo bolje ali nisam u svojoj kuhinji i nevolim da preturam ljudima po kući pa je ovaj izbor pao zbog lakog spremanja i pruža kakvu takvu sliku o nama koji nemožemo da zamislimo život bez mesišta.

 

Ko na trećoj slici prepozna ''Žutu Osu'' u pravu je, došla je iz Beograda, za više nije bilo mesta a za to je moralo.  ;D

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Da se razumemo, nisam ja tamo išao zbog kupanja i golih guzica nego sam želeo da provedem vreme sa prijateljima. Oni su radili a ja sam upadao u njihov raspored pa sam išao gde i oni kada je to bilo moguće. Posebno me interesovao taj kontinentalni deo Istre jer u njemu žive ljudi koji su potpuno vezani za zemlju a ne za more. Zemlja je izdašna ali je vizuelno neobična, bogata je gvožđem i ostalim mineralima i ima izrazito crvenu boju. Od Marjana mog prijatelja i domaćina saznajem da u Istri ima tri vrste zemlje i da sem crvene postoji i bela dok sam zbog obilja informacija treću boju zaboravio. No i ova crvena je baš crvena, fotografije nisu dobre jer boja vuče na bordo.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Marjan je čovek od osiguranja i osigurava sve, i kuće i motore i automobile... ko šta želi. Po prirodi posla se kreće svuda pa smo taj dan proveli u razgledanju izuzetnih kuća u unutrašnjosti Istre. Kao i stariji žitelji tako i novopridošli turisti i vikendaši koji tamo obitavaju nemaju baš previše interesovanja za more, uživaju u čarima prirode koja obiluje raskošnim mirisima raznih trava i borova.

 

Opredeljenje ljudi da su blizu mora ali da nemaju ništa sa njim je još čudnije kada se vidi koliko su investirali u kuće koje su kupili. Možda to meni tako izgleda jer mi u Srbiji insistiramo na moru dok sve drugo imamo kod kuće ali ne bih potcenjivao ni Skandinaviju čiji su ljudi došli i debelo investirali u ovakve kuće.  Sramota me je bilo da slikam ženi po kući ali je u npr. taj objekat uloženo oko 500,000 evra, adaptirana je kompletno, ima fenomenalan bazen pa na more i ne ide a u otvorenoj garaži stoji mercedes AMG i kvad kakav nisam video.

Vidim, ne tuguje nešto za plažom.

[Vuja 36 Napisano Avgust 22, 2010]

Manje mesto nad Porečom je Višnjan koji krasi vrh brda na kome se nalazi. Višnjan može da bude primer gradića koji ne izlazi na more  a ima živopisnu arhitekturu sa ambijentom koji unosi mir i spokoj u posetioce.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Naredne dane u Poreču sam proveo osmatrajući vremensku prognozu. U Istri je bilo lepo ali sam čekao da se vreme popravi u celoj Hrvatskoj kako me kiša ne bi stigla negde usput. Tu nameru kompilkovali su prolazni kišni oblaci koji su svoj mokri tovar izbacivali svuda po Hrvatskoj pa se gledajući prognozu sticao utisak da svuda pada.

 

Dok čekam odgovarajuće vreme za povratak ili nastavak putovanja aktivnosti sustižu jedan drugu.

 

Istrijani su pre svega dobri ljudi pa to što su dobri domaćini nekako mu dođe kao posledica ovog prvog. Ja sam se smestio kod prijatelja u stan, Marjana i Dragane ali se oni kao i većina ljudi iz Poreča bave turizmom i izdaju neke apartmane. U tim apartmanima su boravili gosti iz Zrenjanina, porodični ljudi sa decom koji su posle 15 dana provedenih u Poreču želeli još da ostanu ali im obaveze kod kuće nisu to dozvolile.

Marjanu je bilo žao što ljudi idu jer se sa njima lepo družio dok sam ja obilazio okolo: sedeli su, pijuckali vino, mezili, jednom rečju uživali. Onda je doneo odluku da na taj poslednji dan njihovog boravka pravi roštilj od onoga što nam more dozvoli da uzmemo. Kontaktirao je drugare ribare pa se probrani deo ulova našao kod nas.

 

More je izdašno i u pogledu vrste i kod količine ulova ali spremanje morske hrane nije jednostavno baš iz tih razloga. Niko nemože da garantuje šta će se taj dan izvaditi pa onaj ko sprema hranu mora da zna sve a uživaoci u plodovima rada ne bi trebali da izvoljevaju.

 

Mi smo imali sreće jer su nas obradovale skuše, sitnija riba u vidu sardela, zalutao nam je jedan morski pas od takve vrste koja ne naraste mnogo pa nije opasna za čoveka a salatu su nam ulepšale manje hobotnice.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Kao što Dunavski alasi kažu da ne valja da se sa ribom pije voda jer će riba da pomisli da je pas pojeo, tako se i ovde zaliva hrana odabranim a proverenim sortama vina od grožđa koje krasi Istarske plantaže. Nama je najpoznatija Malvazija mada sem nje postoji veliki izbor belog i crvenog vina koje karakteriše pun ukus, dobra snaga ali kroz istančane aromatske čarolije što povećava želju i za hranom i za pićem.

 

Pored ribe kao mesnatog dela obroka na roštilju se našlo razno povrće, pre svega pečurke. Svako od jela ili salata bilo je začinjeno travkama koje rastu svuda po Istri a čine neodvojiv deo ove bogate kuhinje. Iako sam dobio dosta saveta šta se za koje jelo koristi ne bih smeo da sugerišem ništa kako ne bih pogrešio ali znam da su bosiljak i ruzmarin jako važni elementi u radu svakog kuvara.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Za ovu priliku Vrganji su stigli kasno mada su ostali u kući za naredne obroke. I dok sam se ja čudio zbog veličine ovih pečuraka domaćini su odmahivali glavom jer suviše velike pečurke ne pružaju najbolji kvalitet pa se i u ovom slučaju pravilo zlatne sredine pokazalo kao ispravno.

 

Vrganji su dopremljeni u kutiji a veličina jedne pečurke može da se nasluti na drugoj fotografiji ako se uporedi sa veličinom šake.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Istra ima fjord za koji oni što su imali prilike da vide iz aviona kažu da liči na pi... Iako pošalica, ova se dosteka lepo uklapa u lokalni imidž: Vrsar je najveći nudistički auto kamp dok je na vrhu grada Vrsara dvorac Kazanove pa nudizam i seks turizam imaju dublje utemeljenje nego što se na prvi pogled to vidi.

 

Limski kanal popunjava more ali voda nije toliko slana jer je slatkovodno razblažuju reke ponornice Limskog sliva. Ta slatka voda ne izbija u jednom mlazu nego ih ima više pa je cela voda u kanalu poluslana ili poluslatka, kako se već gleda na stvar. Zbog toga ovaj teren pogoduje uzgajanju školjki dok je ribolov zabranjen, izlovljava se samo u periodima kada se kanal čisti što je retko jer priroda čisti sama sebe pa na ovaj enorman ulov ne treba računati.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Lep pogled na kanal proteže se sa vidikovca na koji je ulaz slobodan ali uz oprez.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Evo dva interesantna tipa!

 

Drže štandove/tezge pored vidikovca i prodaju Istarske proizvode. Zajebanti po prirodi, sede u lepoti ovozemaljskoj, uživaju u ljudima i dobroj hrani, popiju po koju sa znatiželjnim turistima pa su stres i sekiracija ovde potpuno strane pojave.

 

Istarska rakija Biska nastaje kao produkt fermentacije insekta koji živi u Hrastu. Od Srpske rakije je slabija ali je izrazito pitka sa specifičnom bojom i aromom blagoslatkastog ukusa.

 

Pored Biske probao sam medovaču koja se ovde pravi i mogu da kažem da baš ima meda u njoj, nije preterano jaka ali je slatka i gusta od meda. Čudnu meru imaju kad ovo prave jer i pored tolikog meda ovo piće i dalje liči na rakiju i nije povuklo otužan ukus kojima likeri obiluju kako bi dodacima prikrili krš od sirovinske osnove. Ko zna, možda je baš razlika u kvalitetu ta koja onemogućava poređenje sa bilo čim.

 

A onda sam probao JOŠ!  ;D

 

Rakija sa rogačem je interesantna ali mislim da je imala suviše rogača jer je puna snažne arome i tamne boje. Jako je aromatično sa takođe umerenim alkoholom u sebi pa može da se proba više puta. ;D

 

Rakija sa limunom uopšte ne podseća na liker jer se limun diskreno i u osvežavajućoj formi oseća u piću. Nema ga previše iako su kolutovi na dnu flaše, daje svežinu aperitivu i ostavlja ukus prirode u ustima.

 

Rakiju od mandarine i pomorandže nisma probao jer su me misli omele. Palo mi je na pamet kako niko nikada nije skočio motorom u taj Limski kanal i da imam dovoljno dug pravac... :

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

... i da imam dovoljno dug pravac sigurno bi glavu izgubio, ne bi me ostalo ni u sećanjima. :o :o :o

 

Dok je želja za pevanjem rasla bacio sam se na degustaciju Istarskih sireva. U želudcu nije bio požar kako bi moglo da se nasluti već osećanje potpunog blaženstva što me je zabrinulo jer ljudi gledaju da ne mešaju pića a ja sam probao sve i svašta pa mi posledice nisu poznate.

 

Onda ovako: sir običan, pa taj isti sir ali dimnjeni, pa dimnjeni ali više suv, ekstar tvrdi sirevi raznih fela sa najvećim stepenom masnoće, ovčiji sir pa koziji sir. Poseban specijalitet: sir sa tartufima za koje se veruje da poseduju afrodizijačka svojstva što čini da ovaj specijalitet pruža carstvo u ukusima.

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Od vidikovca do podnožja kanala je kratko rastojanje sa prelepim krivinama koje ispravljaju motociklisti pridošli sa raznih strana. U terminu u kome sam bio najviše je Italijana koji voze dobre motore i uglavnom nove. Ne divlja niko ali ljudi uživaju, nema nesreća i kvarova, sve je idealno.

 

U kanalu na obali je restoran sa sjajnim školjkama. Nisam fotografisao zato što sam snimao a bilo me sramota da radim oba jer su radnici restorana bili krajnje predusretljivi. Objasnili su o kojim školjkama je reč, da je lokalno ekstradevičansko maslinovo ulje dobilo nagradu na nekom sajmu kao proizvod najvišeg kvaliteta i da ga zato serviraju uz svoja jela. Sa školjkama ide belo i nema razloga da ne bude najbolje: Istarska Malvazija.

 

Abnormalnu količinu hrane unesenu u sebe pravdao sam njenim svojstvima, to je lako pa može da se jede. Ko voli da se toliko oždere nije problem, priroda je fenomenalna pa ima gde da se prilegne.  ;D

[Vuja 36 Napisano Avgust 24, 2010]

Nakon posete Limskom kanalu pomislio sam da sam predugo odsutan od kuće i da bih trebao da se vratim. Lepo je, u svakom trenutku svoga puta sam uživao ali jednom uvek dođe kraj i to treba prihvatiti na vreme.

 

Nedostajala su mi deca, Paja i Fića moja dva dečkića. Nedostajala mi je i veštica od ženetine jer se osećala usamljeno i uplašeno za mene. Nedostajao mi je Beograd, moja Karaburma, vožnja MZ-om kada srce lupa u dva takta, gluvarenje po taksi stanicama uz masne viceve, ulica i kafana... moj milje koji je neodvojiv deo mene kao čoveka.

 

E pa nema kući, ima još. Iznenađenju kraja nema jer sam se ubacio u turističku turu za Brione a to ni u najluđim snovima nisam zamišljao da ću videti.

 

Čudno malo izgleda što me Broz prati celim putem iako nisam poštovalac njegovog imena i lika a dela naročito. Međutim šta sad, ako već znam gde je saranjen i gde se navodno rodio trebalo bi da vidim i gde je boravio pa ako je njemu bilo dobro verovatno će i meni.

 

Idemo na Brione.

[Vuja 36 Napisano Avgust 25, 2010]

Do Briona nije komplikovano doći jer su atraktivni za posetioce sa svih strana pa je ponuda turističkih organizacija dosta dobra.

 

Brioni jesu stvar turističkog prestiža jer za par sati razgledanja treba odvojiti od 70 evra pa naviše, u zavisnosti sa kim se tamo ide. Ukoliko se na Brionima nešto i pojede onda se slobodno može reći da ovaj provod nikako nije jeftin. Međutim od Briona se ne bogati niko jer koliko god sve skupo izgledalo održavanje kompleksa je nekoliko puta skuplje. Ako se pogleda da ulaz košta 300 kuna (1 evro - 7 kuna) onda je jasno da su cene brodskog prevoza simbolične kao i provizije turističkih radnika koji organizuju izlete.

 

Od celog kompleksa ostrva (Vanga, Mali Brioni...) za turiste je najzanimljivije odredište Veliki Brioni jer je ostrvo najveće površine. Na ostrvo se naravno dolazi brodom i tu se vidi ko se koliko odvezao za pare  ;D, da li je reč o imućnom turisti ili nekome ko se uvalio bilo gde samo da ima prevoz.

 

''Dora'' je brod od 40 metara, poseduje dva jet motora koji ga pokreću a navigaciju olakšavaju dva radara i GPS uređaj. Za smeštaj putnika na raspolaganju su dve palube, svaka sa toaletom i barom. U normalnim prilikama vožnja Dorom je nezaboravno iskustvo ali kada sam išao ka Brionima more je bilo puno ogromnih talasa, vetar je duvao i može se reći da nas je sustiglo lepo nevreme.

Ja baš nisam klasičan kontinentalac, imao sam iskustva sa brodovima i čamcima i nije mi bilo muka od vožnje. Zapravo ludo sam se provodio jer sem mene još jednom članu posade nije bilo ništa dok su svi ostali ispustili dušu od povraćanja. Ko je bio brz povraćao je u kese ali mnogima to nije uspelo što je zabavu činilo još boljom. ;D

 

Možda ljudima ne bi preselo ovo putovanje da je u njima postojala svest o snazi mora. Brod jeste dobar ali sa morem ništa nemože da se meri i ako je nemirno onda ima da ljulja bilo koji brod. Dok se ljulja brod svaki od putnika ima jasnu sliku o veličini broda kao i o načinu pomeranja stvari. Kada brod ide naviše podignut talasom u ljudima se javlja strah jer je očigledno da more podiže i brod i sve što je na njemu. Najdramatičniji trenutak je kada se to podizanje završi pa sve što postoji, i ljudi i stvari i ceo brod, stoji u bestežinskom stanju. Tada je vriska, cika, vikanje i plač da bi se propadanjem ka moru osetilo beznađe i iščekivanje najgoreg. Trenutak udara u more ostavlja ljude zbunjenim, gledaju da li smo čitavi, da li je brod pukao...

 

Stvarno stanje uopše nije bilo kritično, brod je nov, kapetan iskusan, nije bilo naznaka da postoji bilo kakva opasnost. Ali eto, strah čuda čini a ja sam se smejao kao nikad u životu. Naravno, fotografije kako ljudi povraćaju nemam, to bi već bilo previše...

[Vuja 36 Napisano Avgust 25, 2010]

Sa broda pravo u kafanu. ;D Da vidimo šta ovde ima, da se organizujem, napravim neki plan gde ću i šta ću...

 

Dok sam u opuštenoj atmosferi pijuckao kaficu uz kiselu vodicu sa posadom Dore, primetio sam kako u moru ima mnogo ribe. Ovde ribolov nikada nije bio dozvoljen i ribe ima koliko duša može da zamisli.

 

Da bi mi dočarala koliko ima ribe šarmantna damica što radi za šankom Dore je otišla po bajati hleb na brod. Hleba je ostalo od ture za Veneciju kada je more bilo nemirno pa niko nije pomišljao o sendvičima na brodu. Vratila se punih ruku francuskog hleba i kifli a kada je bacila malo parče u vodu more kao da je provrilo, sjatile su se ribe sa raznih strana i napale bačeni hleb. Takav prizor može da se vidi samo sa piranama dok su ove ribe Cipoli, nisu grabljivice ali ih toliko ima da njihov broj čini prizor neverovatnim.

 

Mi smo bili puni hleba, vremena smo imali koliko god hoćeš i hranili smo ribe koje na kraju nisu htele da jedu jer im je bilo dosta.

 

I tako, baciš iz kafane parče hleba u more, ribe se oždrale pa ignorišu ali sleti galeb i uzme hleb.

 

A onda pojedem neki kolač, sveži su, idu na vrućinu.

 

Raj!

[Vuja 36 Napisano Septembar 1, 2010]

Brioni imaju safari park koji u današnje vreme izgleda daleko siromašnije nego kada jhe Broz bio živ. Neke životinje su uginule, Zakon o držanju životinja u Hrvatskoj se promenio pa su mnoge preseljene u ZOO u Osjek ili Zagreb gde je, da se trag ne bi izgubio, napravljen muzej o onim životinjama koje su tu živele.

[Vuja 36 Napisano Septembar 1, 2010]

.

[Vuja 36 Napisano Septembar 1, 2010]

.

[Vuja 36 Napisano Septembar 1, 2010]

Drugi muzej na Brionima posvećen je Brozu u duhu njegovog boravka i rada na ostrvu. Diplomatske aktivnosti i poznate ličnosti koje su ovde boravile ostavljaju bez daha svakoga ko je makar i malo upućen u međunarodne odnose. Ko nije pronaći će svoje afinitete u Brozovom načinu života i načinu kako je provodio slobodno vreme.

 

Žao mi je što je materijal oskudan mada drugačije i nije moglo, pun je muzej ovakvih fotografija a sve je nemoguće slikati.