Hamburg - Sardinija - Hamburg 2024 Tour

icecool · Nedelja u 12:06

Kao i svaki gastarbajter motoraš, od doseljenja u Nemačku osetio sam strahovitu prazninu u duši, jer druženja sa motorašima ovde svode se na vožnju u koloni sa pratnjom policije i zajedničkim ručkom za stolom posle čega svako gleda u nebo i polako ide kući.

Posle izvesnog vremena, našao sam par momaka preko zajedničkog poznanika, koji su vozili zajedno ture već pet godina zajedno svake godine.Pozvan sam na prvu zajednicku vožnju pored Elbe preko vikenda u Martu 2023, i tako je sve počelo.

U to vreme sam se vozao sa mojom ZX9R Ninjom i posle par probi na Honda Varadero rešio sam da kupim isti model.Uspeo sam naći jedan predivno očuvan i oko 1.Juna 2023 kupujem moj motor za ture.Izvezli smo ostatak godine (sad vec sa istim motorima) zajedno družeći se preko vikenda.Na zatvaranju sezone, seli smo i dogovorili plan za 2024 godinu.Odlučili smo se za 20 Septembar kao datum, kada krećemo na put iz Hamburga za Sardiniju preko Alpa, sve na motoru bez obzira na vreme.Meni će ovo putovanje biti prva vožnja preko planina.Rođen sam i odrastao u Vojvodini tako das sam bio prezadovoljan planom jer usput ćemo malo i morem ploviti.Dan sam dočekao, kao nevina devojka prvo dete.

I onda smo se postrojili posle jutarnje kafe.Nas trojica na Varadero XL 1000 prema putu za Sardiniju, raj motoraša.

Prva deonica puta je bila planirana preko autoputa, da što pre stignemo do granice i planina, sa namerom da uštedimo vreme za vožnju koja donosi malo više uživanja.Tu i nema ništa interesantno, osim zaustavjanja radi dopune gorivom.Posle svih odlaganja, uspeli smo stati na najskupjoj bezinskoj stanici u Nemačkoj.

Cij nam je bio Passau i dremka u Austriji.Tako Je i bilo.Ujutro smo krenuli prema mom prvom iskušenju, kako su mi drugari opisivali "zagrevanju" na planinskim putevima.

Stali smo kod ovog jezera na kafu.Kad su mi pokazali planinčuge na koje se penjemo, mislio sam da ću odmah da svisnem ali lepota ovih predela i sunce koje je grejalo po licu, dali su mi snagu da uopšte nemislim na probleme nego da uživam u svakoj sekundi provedenih ovde.Nakon obavjenog razgovora sa nadležnim organima (supruge) krenuli smo prema belilu.

Otprilike u tom momentu sam shvatio da sam bez obzira na predhodno iskustvo na motorima još uvek mali mrav.Biće ovo malo žešće nego što su mi nagovestili.

Mojoj sreći nije bilo kraja kad smo se popeli na vrh.Ego mi narasto kao vekna hleba pred pečenje.Nisam praktično ni razmišljati stigao, jer krivine i usponi su se ređali brzo i svaka je bila drugačija i izazovna na svoj način.Pratio sam moje iskusne prijatelje u stopu i trudio se da držim tempo.Ovo je bio momenat kad sam prvi put u životu stvarno bio van vremena.Kao da sam sanjao san.Moja vizija o planini je bila malo je reći minimalna.Ovi predeli sa potocima, kamenom i snegom su divni.Predstoji nam put na dole.Moje prvo ozbijno spuštanje.

Stali smo odmoriti malo i nastaviti posle prema Italiji.Moj dan je prošao predivno, i drugari mi čestitaju na položenom ispitu koji su mi zacrtali.Nagovestavaju mi nezaboravan provod i dogovaraju se o promeni rute i biraju put za Stelvio.Meni to ništa neznači jer nemam pojma, valjda je sve to isto.

U Sondalo stižemo dosta kasno, ali možemo još i večerati je imaju restoran.Moju utisci su veoma pozitivni, ali umoran sam kao nikad i jedva čekam da legnem.Posle tuširanja rekoh da napunim telefon, kad ono utičnica neka neindetifikovana...Dobro došli u Italiju.

Novo jutro, doručak fenomenalan, uz kafu dogovor, idemo preko Passo dello Stelvio za Genovu.Odatle imamo trajekt u 17.00 za Sardiniju rezervisan.Moji utisci sa puta koji smo dosad prešli su bili fenomenalni.Adrenalin me nosio i jedva sam čekao da krenemo.Jutro je bilo malo hladno, pa sam sećam se promenio rukavice za zimske koje sam imao u koferu.

Predeo koji smo prelazili, polako je poceo da se menja sa visinom, kako smo napredovali.U jednom momentu zastoj.Pravimo pauzu jer je neko ispred nas propao u provaliju sa autom.Na sreću nema ozbijno povređenih, zadržalo ih drveće.Drugari mi otisli pogledati operaciju sa kranom.Vraćaju se i kažu sad se dobro koncentriši, jer odavde počinje zabava.Nema nazad.

Otprilike ovde sam imao borbu sa sobom.Pogledao sam gore na serpetine i bilo mi jasno sve.Ovo ako pređem, mogu i na Mesec.Drugari mi nestali sa vidika.Dubok uzdah.Gas.

I evo i mene gore.Stigao sam, kad su mi drugari krenuli parkirati motore.Prilaze mi i grle.Mora slika pasti.Položio sam, kažu.Proslavićemo na brodu.

Ja sam ovaj bledi, krajnje desno.Hvala mojim drugarima na savetima i proceni mogućnosti.Da me nisu lagali da mogu, nikad se nebih popeo na ovo čuku.A sad pravac more, pa da uživamo u talasima.

Nastavak sledi...

icecool · pre 9 sati

Brod.Prvi put na moru.Dosta je prostrano, vreme je super a talasa skoro i da nema.Istuširali smo se, presvukli u civilku i pravac večera.Pre večere aperitiva tri da se lepše spava.Nakon večere seli u bar, polako dogurali do osmog pivaNaivno smo krenuli u obilazak, i nabasali na muziku na koju mladež uporno đuska po kišici koja je u međuvremenu počela.Da nebismo izostavili događaj, pridružili smo se i tu gadno zeznuli.Ture su dolazile jedna za drugom i naravno na kraju Džej.Ulešili smo se domaćinski.Nije bilo u planu ali desilo se.Tako je to kad naivni bezalkosi krenu čačkati mečku.Jutro je svanulo brzo, ali niko od nas se nije brijao.

Iskrcali smo se na Sardiniji pomalo pospani, i prva ideja nam je bila da vozimo do benzinske pumpe na duplu kafu, i da svi napunimo rezervoare jer do salaša koji smo zakupili nema stajanja.Mogu reći da sam se prijatno iznenadio putevima na ovom ostrvu.Asfalt je dobrog kvaliteta, rupa i fleka jako malo, na regionalnim putevima je grub kao šmirgla.Grip je maksimala.Autoputeve smo izbegavali ali do salaša i posle u povratku smo se malo vozali i po njima.Ograničenje je 110 km/h i svi se drže brzine.Verovatno ima i karabinjera po okolnom zelenišu ali mi ih srećom nismo trebali pozdravjati.

Negde na pola puta, naleteli smo na gradilište i sklonili u stranu da propustimo kola hitne pomoći, i resetujemo bešike.

Do salaša koji je u samoj sredini ostrva smo stigli bez većih problema koristeći Tom Tom koji je jako dobro služio.Skoro svaka kozja staza koju smo koristili je bila u karti.Salaš je bio ekstra.Domaćini su fenomenalni.Bili smo tu pet noći jer smo se danju non-stop vozali, ali moram da kažem da su nam svaki dan spremali doručak i večeru fenomenalnu.Ovde se jede samo domaće, ono što sami proizvedu na svojoj mini farmi i malim baštama otetih od kamena.

Preporučujem svakom ovu složnu porodicu kao domaćine.Firma im se zove Agriturismo S'Armidda i nalaze se na oko 4km od sela Seulo.Vole motoraše i spremni su da pomognu u svačem šta zafali.Meni su dopremili ručnu bušilicu i burgiju šesticu samo da mi ne propadne dan zbog gazišta koje se odlomilo.Nemam reči kojim bih opisao koliko sam im zahvalan na svemu pruženom.

Veliko hvala za Lucianu i Marca.

I naravno slede slike sa ostrva...

Kola · pre 5 sati

Kao i svaki gastarbajter motoraš, od doseljenja u Nemačku osetio sam strahovitu prazninu u duši, jer druženja sa motorašima ovde svode se na vožnju u koloni sa pratnjom policije i zajedničkim ručkom za stolom posle čega svako gleda u nebo i polako ide kući.
Posle izvesnog vremena, našao sam par momaka preko zajedničkog poznanika, koji su vozili zajedno ture već pet godina zajedno svake godine.Pozvan sam na prvu zajednicku vožnju pored Elbe preko vikenda u Martu 2023, i tako je sve počelo.
U to vreme sam se vozao sa mojom ZX9R Ninjom i posle par probi na Honda Varadero rešio sam da kupim isti model.Uspeo sam naći jedan predivno očuvan i oko 1.Juna 2023 kupujem moj motor za ture.Izvezli smo ostatak godine (sad vec sa istim motorima) zajedno družeći se preko vikenda.Na zatvaranju sezone, seli smo i dogovorili plan za 2024 godinu.Odlučili smo se za 20 Septembar kao datum, kada krećemo na put iz Hamburga za Sardiniju preko Alpa, sve na motoru bez obzira na vreme.Meni će ovo putovanje biti prva vožnja preko planina.Rođen sam i odrastao u Vojvodini tako das sam bio prezadovoljan planom jer usput ćemo malo i morem ploviti.Dan sam dočekao, kao nevina devojka prvo dete.
I onda smo se postrojili posle jutarnje kafe.Nas trojica na Varadero XL 1000 prema putu za Sardiniju, raj motoraša.

Prva deonica puta je bila planirana preko autoputa, da što pre stignemo do granice i planina, sa namerom da uštedimo vreme za vožnju koja donosi malo više uživanja.Tu i nema ništa interesantno, osim zaustavjanja radi dopune gorivom.Posle svih odlaganja, uspeli smo stati na najskupjoj bezinskoj stanici u Nemačkoj.

Cij nam je bio Passau i dremka u Austriji.Tako Je i bilo.Ujutro smo krenuli prema mom prvom iskušenju, kako su mi drugari opisivali "zagrevanju" na planinskim putevima.

Stali smo kod ovog jezera na kafu.Kad su mi pokazali planinčuge na koje se penjemo, mislio sam da ću odmah da svisnem ali lepota ovih predela i sunce koje je grejalo po licu, dali su mi snagu da uopšte nemislim na probleme nego da uživam u svakoj sekundi provedenih ovde.Nakon obavjenog razgovora sa nadležnim organima (supruge) krenuli smo prema belilu.
Otprilike u tom momentu sam shvatio da sam bez obzira na predhodno iskustvo na motorima još uvek mali mrav.Biće ovo malo žešće nego što su mi nagovestili.

Mojoj sreći nije bilo kraja kad smo se popeli na vrh.Ego mi narasto kao vekna hleba pred pečenje.Nisam praktično ni razmišljati stigao, jer krivine i usponi su se ređali brzo i svaka je bila drugačija i izazovna na svoj način.Pratio sam moje iskusne prijatelje u stopu i trudio se da držim tempo.Ovo je bio momenat kad sam prvi put u životu stvarno bio van vremena.Kao da sam sanjao san.Moja vizija o planini je bila malo je reći minimalna.Ovi predeli sa potocima, kamenom i snegom su divni.Predstoji nam put na dole.Moje prvo ozbijno spuštanje.

Stali smo odmoriti malo i nastaviti posle prema Italiji.Moj dan je prošao predivno, i drugari mi čestitaju na položenom ispitu koji su mi zacrtali.Nagovestavaju mi nezaboravan provod i dogovaraju se o promeni rute i biraju put za Stelvio.Meni to ništa neznači jer nemam pojma, valjda je sve to isto.

U Sondalo stižemo dosta kasno, ali možemo još i večerati je imaju restoran.Moju utisci su veoma pozitivni, ali umoran sam kao nikad i jedva čekam da legnem.Posle tuširanja rekoh da napunim telefon, kad ono utičnica neka neindetifikovana...Dobro došli u Italiju.

Novo jutro, doručak fenomenalan, uz kafu dogovor, idemo preko Passo dello Stelvio za Genovu.Odatle imamo trajekt u 17.00 za Sardiniju rezervisan.Moji utisci sa puta koji smo dosad prešli su bili fenomenalni.Adrenalin me nosio i jedva sam čekao da krenemo.Jutro je bilo malo hladno, pa sam sećam se promenio rukavice za zimske koje sam imao u koferu.

Predeo koji smo prelazili, polako je poceo da se menja sa visinom, kako smo napredovali.U jednom momentu zastoj.Pravimo pauzu jer je neko ispred nas propao u provaliju sa autom.Na sreću nema ozbijno povređenih, zadržalo ih drveće.Drugari mi otisli pogledati operaciju sa kranom.Vraćaju se i kažu sad se dobro koncentriši, jer odavde počinje zabava.Nema nazad.

Otprilike ovde sam imao borbu sa sobom.Pogledao sam gore na serpetine i bilo mi jasno sve.Ovo ako pređem, mogu i na Mesec.Drugari mi nestali sa vidika.Dubok uzdah.Gas.

I evo i mene gore.Stigao sam, kad su mi drugari krenuli parkirati motore.Prilaze mi i grle.Mora slika pasti.Položio sam, kažu.Proslavićemo na brodu.

Ja sam ovaj bledi, krajnje desno.Hvala mojim drugarima na savetima i proceni mogućnosti.Da me nisu lagali da mogu, nikad se nebih popeo na ovo čuku.A sad pravac more, pa da uživamo u talasima.

Nastavak sledi...