"Pofočkanje" 2019 - Slovenija - Grčka _ (Putopis)

[Ćale 3092 Napisano Avgust 4, 2019]

Fin gradić. Turistički pun hotela. Mnogi kažu da je lepši od Vlore. Pa. Tu su negde. Malo manje tog »Miami Vicea« ali ista priča. Ako bi opisao taj deo Albanije to ti je »instant knauf + LED spektakal« uz obalu, dok je iza hotela u prašnjavom drumu istrošeni starac natovario magarca sa kantama za vodu. Sve je to neki novi instant turizam bez tradicije, istorije i dublje priče. Atraktivno na prvi pogled ali biće interesantno kako će to izgledati za nekih 20, 30 godina kad knauf popusti a tradicije još za sada uvek nigde na vidiku. Parkiramo motore uz neki restoran/kafić kraj obale, naručimo hladno piće i hvatamo se bookinga.

 

Opet su nam filteri za smeštaj skroz različiti i tu opet smeh. Opet pravimo prijateljske kompromise i nalazimo neki hotel. Po fotografijama izgleda pristojan. Bukiramo, zajašemo sportake i stižemo tamo za 5 minuta. Likovi nas čekaju pred ulazom, spremamo motore pod krov i otpakujemo torbe. Jedini smo gosti u praktički novom hotelu. Smeštaj jeftin ali nov, sa pogledom na more i naravno, gradilište novog hotela. Pitam za neku preporuku za večeru, smestimo se, osvežimo, skockamo i na lov za večerom. Zna se ko je bio iniciator. Malo prođemo kroz plažu i gradilišta i za nekih 10 minuta pjehe sedamo u fin restoran. Na vidiku novi smeh i nove zajebancije.

 

 

 

 

 

 

 

Recepetion

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 4, 2019]

Dok je meni cilj da pojedem nešto novo, friško i konkretno, Sandiju bi bio dosta slajs pice   Sandi mi predaje čast da odaberem jela iz engleskog menija. Naručim najfiniji deo goveđeg filea uz pratnju nekog (za moje pojme dekorativnog) povrća sa žara. Kada je konobar doneo jelo Sandi uz pogled na veličinu porcije i predivan aranžman puca od smeha i sa nevericom da će to biti nasitno hvata se lepo i mekano pečene govedine. Otvara temu koliko bi nas koštao slajs pice i kako bi se od njega najeli i koliko će koštati ovo »preseravanje«  Komedija opet. Za obojicu. Jelo nije ništa bez slatkog na kraju. Naručim ja i slatko i ni tu nije bilo greške. Stvarno dobro i ukusno.

 

 

 

 

 

 

 

Platimo večeru, doduše konkretno, prošetamo prema hotelu i usput u marketu kupimo trešnje za pred spavanje. Tako lepo šetajući sa kesicom i europski držeći košpice u jednoj ruci šetamo po noćnoj Sarandi daleko od disco klubova i atrakcija u mini haljinicama. Nama je bio dosta drum. I trešnje.

 

 

 

 

 

[e-mayl 1783 Napisano Avgust 4, 2019]

Malo me brine ovo sa Sandijem. Ti si odlučio da ga "ubiješ" sa turama.
Super putopis.

[Ćale 3092 Napisano Avgust 4, 2019]

Ubio sam ga hranom  

Kad je u fazonu zgazi on i tebe na adventurki

 

 

[K_A_W_A 946 Napisano Avgust 4, 2019]

Bravo, druze moj  Pricao si mi tvoje dogodovstine sa puta, ali ovo je puno pogodak  PRATIM!  
AJ, ZIVELI MI NAMA  

[Ćale 3092 Napisano Avgust 5, 2019]

Doručak samo za nas dvoje. Dva klinca i verovatno mater i strina u kuhinji lepo i rano su nam spremili doručak za svo poštovanje. Klinci skaču oko nas kao laste a Sandi s njima po slovenački komentira more, doručak, motorizam i sve ostalo. Ja cepam od smeha, njima ništa jasno. Počastimo i mi momke, lepo nas ispratiše i samo smo na korak od Grčke.

 

 

 

 

 

Jutarnji "Moravac"

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 5, 2019]

Nekoliko minuta posle Sarande stižemo do mini skele preko vodotoka gde nas na našoj strani dočekuju dve bake i jedan deka sa punim tacnama friških jagoda, trešnji i ostalog voća. Odmah posle doručka nije nam to u programu. Dosta su naporni sa siljenjem da kupiš porciju ali Sandi se ne da i lepo po Slovenački odbija bakice, dok je deka odmah shvatio da tu nema vajde. Šta ću, kad je hrana u pitanju, ja uvek popustim pa platim jednu porciju. Brzo se vraća ovaj sa skelom pa natrpam labrte jagodama, stavljam kacigu i penjem se na splav dok Sandi iskorištava momenat za duvan. Platimo neki sitniš, prolazimo za par minuta i nastavljamo nekim jadnim putem uz neke njive, vinograde, Bog zna šta. Daleko od kategorije »ceste« ali to je avantura i tako mora biti. Još poslednje punjenje goriva i evo je.

 

 

 

 

 

 

 

 

[dejdej 6 Napisano Avgust 5, 2019]

Sretno drugari! 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 6, 2019]

GRČKA. Naravno, cariniku ne pada na pamet da bi izlazio iz klimatizovane sobice pa silazimo sa motora, prilazimo šalteru i obavimo protokol ulazka u zemlju. Bez komplikacija i dodatnih pitanja. Srećni kao mala deca, stajemo posle nekoliko metara i pravimo prvi selfie sa grčkom zastavom u pozadini te ga odmah šaljemo u domovinu.

 

 

 

 

Kao da smo dobili inekciju nove energije, vozimo se kroz predele gde se vidi poljoprivredna aktivnost. Mandarine, povrće, grožđe, svašta. Prvi utisak u Grčkoj je bio da je to zemlja pickup-ova. Svaki drugi auto je pickup. Ali nije to stvar mode i frajerisanja nego jednostavno to im je alat za svakodnevni posao. Koliko je u Albaniji mercedesa toliko je tu pickup-ova. U Igumenici stajemo na kafu. Parkiramo motore, pređemo glavnu cestu i sedamo u kafić sa mnogo života. Nedelja je dopodne. Ljudi se baš vratili iz crkve na kaficu uz lep ambient. Srećan sam. Srećni smo oboje. Posmatram okolinu. Odmah uz kafić do plaže nalazi se veliki dud pun plodova. Ustajem do njega, uberem nekoliko plodova, naravno uflekam se i žarim u sebi. To je to. Glavna razlika između iskustva još pred dan i ovim sad je da se tu oseća ta tradicija koja traje stolećima. U ljudima, u zgradama, u tom dudu, … u svemu. Taj bi dud 100 kilometara ranije bio osiromašen, dok je ovde u svom punom žaru i čeka mene da se zasladim njime. Energija u razgovorima između generacija pored naših stolova je skroz nešto drugo. To su starosedioci i to je Grčka kojom sam se iskreno i nadao. Uz sporu poslugu mlade nenasmejane konobarice krenusmo prema konačnoj destinaciji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 6, 2019]

Parga je pa skoro nedaleko. Pargu mi je kao destinaciju preporučio prijatelj iz Ljubljane koji ima svoju turističku agenciju i Grčku pozna do srži. Kao destinacija, koja je blizu granici a na svoj način i spektakularna Parga je bila pravi izbor. Kao po scenariju u filmu, na svojoj destinaciji stajemo do kafića sa najboljim pogledom na more i atraktivnu kamenu skulpturu koja viri iz njega. Oboje naručujemo pivo, smehom nazdravljamo i znamo da smo uspeli. Nije to uspeh 50% jer smo na pola puta nego je to uspeh od 98%. Sve ostalo je samo nadgradnja.

 

 

 

 

 

Ponavljamo protokol oko izbora smeštaja, nalazimo nešto dosta blizu i za pristojne pare te za nekoliko minuta stižemo do tamo. Već smo bukirali ali gospođa u to vreme naravno nije imala ni mogućnosti da vidi rezervaciju na kompjuteru jer je nešto radila oko kuće. Ništa sporno. Lica, tako se zove, nas ugosti, pokaže apartman i sa dosta intenzivnim, skoro italijanskim ritmom objašnjava neke detalje, dok joj Sandi naravno opet odgovara slovenački. Komedija opet. Yes, yes, aha.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[dangubas 1197 Napisano Avgust 6, 2019]

kakva divota predaha.. 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 8, 2019]

Ispred nas je ceo i jedan jedini dan Grčke. Nedelja, 19. maj 2019. Gde nego na plažu. Peščanu. Nemci se naveliko kupaju. Naravno Sandi po vojnički poslaže svoje stvari i hrabro ulazi u Bogami friško more dok se ja nešto nećkam. I u tom trenu pomislim na moju obavezu i obećanje da se »pofočkam«. I kakvo bi to bilo pofočkanje a da ne skočim u lepo, plavo a i friško grčko more. Ništa. Sandi hvata telefon da me uslika dok ja sa pubertetskim stilom uskačem u val i zadržavam se da ne vrištim kao devojčica zbog hladne vode. Ne znaju Nemci šta je toplo more. U tom trenu sa onih 98% skačem na 100% i pobeđujem. Službeno mogu da kažem da sam bio u Grčkoj u (ne na) moru. Pogledam kako je ispala slika i vidim da je Sandi bio raspoložen da u kadar uhvati i još po koji detalj iz lepeze nemačkih gošći. Onih mlađih. Sedeći mokar na peščanoj plaži, sa peskom po i u celom telu kraj sebe iskopam neki ključ. Bez priveska. I odmah sam znao u čemu je fol. To je sigurno ostavila »ona« ruskinja za Pavla, koja treba da mu se potpiše na gurtne. Uzimam ključ. Slično kao u sceni gospodara prstenova znam da tu ima nešto više i šta mi je činiti.

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 8, 2019]

Ah da, pre kupanja bilo je pravo vreme da se nešto pojede. Onako letnje obučeni, što meni na motoru nikako nije u navici, sedamo na vrance i odvezemo se u centar dešavanja. Sandi želi da pojede nešto tipično Grčki a i ja. Sandijev izbor je više na fast food dok je moj onaj malo sporiji. Doduše i moj je fast food ali samo "prepakovan". Uživamo oboje i zadovoljni smo svojim izborom.

 

 

 

Ovaj je bio prebrz i za Sandija:

 

 

Posle ručka šetnja po okolini. Pogledamo ruševine starog grada sa kojeg je predivan pogled na celu Pargu i na plavo Grčko more. Kao pravi predstavnici naše male »dežele« naravno moramo da se popnemo na neko brdašce jer to je ipak naš nacionalni sport. Lepo je, nema šta. Odradimo taj turistički deo, vratimo se do apartmana, usput kupimo neke poklončiće, po koje pićence i ja već smišljam gde ćemo na večeru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odabrali smo restoran u blizini gde sam jeo pravu, tradicionalnu grčku musaku i moram priznati da je bila ekstra. Bez greške. Na kraju se posladimo sa dobrim desertom i polako umorni krenemo na odmor. Na tv programu neke bezvezne reprize umetničkog klizanja, baš taman da zaspimo u trenu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 9, 2019]

Ranim jutrom ustajemo i prošetamo se do marketa po doručak. Popričamo sa gazdom dućana sa kojim u italijanskom pričam o historiji Grka i njegovoj velikoj familiji u diaspori u Trstu. Bilo je rano a ja neprirodno zadržan pa nisam hteo da mu ranim jutrom objašnjavam činjenicu »Trst je naš!«

U vreme doručka do smeštaja sa motorom stiže lik, noseći u futroli na leđima neki instrument koji na prvi pogled liči na gitaru. Licin brat, Nikos. Prijatan čovek, ima svoj orkestar i često nastupaju, tako po Grčkoj kao i po Europi. Skuva nam čovek kafu, predloži kojim putem da vozimo, izmenimo brojeve da se javi kad bude u Ljubljani i krenemo, ovaj put prema kući. Naravno drugim putem  

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 9, 2019]

Vreme nije po našem ukusu. Crni se, kiše nema ali kao da će svaki čas. Srećom bilo je stabilno. Vraćamo se opet preko Igumenice na isti granični prelaz ali ovaj put držat ćemo se više unutrašnjosti Albanije. Verovatno nismo išli pravim, to jest najbržim putem pa smo prolazili kroz neka dosta zapuštena područja. Stotine započetih a nikad završenih kuća. Najverovatnije ljudi krenuli na zapad prema boljem životu i za sobom ostavili ono nešto malo sirotinje pa nek se nađe kad se jednog dana vrate. Ako. Nigde na horizontu nikakvog simbola tradicije. Verujem da je ima pa čak i Albanija ali nažalost ja toga bar u toj avanturi nisam video. Sem jedne stvari ali o tom kasnije. Samo osameli betonski stubovi sa fi 12 železnim žicama koje strše na sve strane.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[dtesic 372 Napisano Avgust 9, 2019]

hvala !

[Savan 8689 Napisano Avgust 9, 2019]

Ko ne čita?


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro

[Ćale 3092 Napisano Avgust 9, 2019]

U jednom momentu iznad nas se skupiše crni oblaci i očito dolazi vreme za prvo navlačenje kišnjaka. Nije strašno ali ne izgleda ni da će biti bolje. Stajemo na nekoj benzinskoj pumpi, pomažemo jedan drugom navući kišnjake i sve zategnuti i nemobilni pičimo dalje. Ja stavio one gumene rukavice preko ovih kožnih pa je osećaj skroz katastrofalan. Po jednoj strani ne osećaš motora a po drugoj steže toliko da ruka trne i moraš non stop da je otresaš. Prošli smo mi kroz neku kišu pa hajde isplatila se muka ali posle nekih 100 kilometara skidamo mi to sa sebe pa šta bude.

 

Jedna interesantna pojava su mi i scene gde u nekim skroz nenaseljenim područjima, daleko od sela ili pašnjaka dosta često sede ili po jedan ili po dva muškarca i kao nešto čekaju. Ili stvarno čekaju neki dogovoreni prevoz ili je to neki tradicionalni sport. Ne znam ali meni je ličilo kao u onim američkim filmovima iz Bliskog istoka gde po krovovima sumljivi likovi glume izvidnicu i onda kad ameri prođu ovi odmah nekome javljaju telefonom. U filmovima režiser odmah prebacuje kadar na likove sa minobacačima dok u ovom primeru pred nas nisu iskakali ni policajci ni prodavci voća ni minobacači. Nemam pojma. Umor čini svoje. Žena po putevima i uz njih pa skoro ni da nema.

 

 

 

 

Napredujemo korektnim ritmom, usput stajemo na burek i kafu. Priznajem da su bila moja očekivanja oko bureka daleko višlja. Poznato je da su Albanci bar u našim područjima oni koji kraljuju buregđinicama ali taj burek je bio daleko od onog što mi zovemo burekom. Cena negde oko 30 centi. Džabarluk. U međuvremenu motore nam je kao čuvao gazda neke trafike. Općenito su svi do nas bili izuzetno gostoljubivi i spemni na pomoć, asistenciju, …. Čak nas je negde u Draču jedan poštar sa svojim 49 ccm skuterčićem odpratio do izlazka na autoput. Nismo imali ni jednog negativnog iskustva i Albanci su se iskazali kao dobri domaćini i uvek spremni pomoći strancu. Takvo iskustvo sam imao i prošle godine što samo potrvrđuje da je tome tako i taj deo tradicije je prepoznat i neka ga gaje i dalje. Mnogi bi mogli oko toga od njih dosta naučiti.

 

 

 

Možda se sada bolje vidi  

 

 

 

 

[DraganNS 8069 Napisano Avgust 9, 2019]

Čitamo, Ćale, nego šta! Samo cepaj.... 

[Bruno 68 2712 Napisano Avgust 9, 2019]

Kojim putem nazad kroz Albaniju ste isli?

[Ćale 3092 Napisano Avgust 11, 2019]

Posle one kišice ožeglo je sunce i temperatura i vlaga baš su dobro pritisle na nas. Posle onog jadnog bureka žedan sam i tačno znam šta mi treba i šta želim. Bostan. Lubenicu. Ali interesantno nigde ne nailazimo na nju. Ima nekih malih kioska sa mešanim voćem ali ne zapažam bostana. Kad pazi ovo. Uz put parkirana kola sa desetinama lubenica. Pa čoveče zvezde su na našoj strani i sve želje naše rodbine i prijatelja da nam put bude sretan ispunjuju se jedna za drugom. Stajemo mi kraj jarana, Sandi mu, naravno po slovenački naručuje jednu slatku. Izvaže on nju, zareže nožem i tako s nogu opalimo po njoj. Nema dalje ljudi moji. Nema dalje. To je to. Zamolimo lika da nam posudi nož, isečemo još po nekoliko porcija, uslikamo se jedno par puta i nastavimo svojim putem.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 11, 2019]

Odlučili smo da ne želimo da spavamo u Albaniji nego da u svakom slučaju stižemo do Crne Gore. Posle celodnevne vožnje i tolikih kilometara na našim vrancima već smo bar malko načeti. Nešto pred granicu sa CG stajemo na kratko, padamo obojica po zemlji i nadamo se da vreme izdrži bar do smeštaja.

 

U to vreme u pozadini prošeta se krmača sa prasencem. Ja kao u onom filmu Lion King vidim njega na ražnju a nju u kobajama i čvarcima. Zadržavam se da ne aportiram. Uspevam nekako. Stvar je ozbiljna. U pozadini u sred brda vidim veliki »PLUS« a to je dobar, pozitivan znak. Do grane nije daleko.

 

 

 

 

 

 

 

[Ćale 3092 Napisano Avgust 11, 2019]

Na granici neki kao gužvanac. Nije nam do čekanja. Kažem Sandiju neka sačeka na repu kolone dok se ja prošetam do carinika. Zamolim ga da li možemo proći da ne čekamo motorima u toj gužvi i sparini. U principu uvek se proguram tamo negde do trećeg, četvrtog auta u redu ali da u tom trenu ne bi naišli na nekog neraspoloženog carinika ili policajca koji voli da vraća na kraj reda ili leči svoje komplekse na raji jer ih kući kod žene ne može, rekoh idem ja proverenim putem diplomatije. Zamolim ga, pita koliko nas ima i brzo rešimo stvar. Prošetam nazad do motora i lepo elegantno i sa stilom prođemo pored kolone do kućice gde brzo uđosmo u CG.

 

Sa ambicijom da ne dolazim u situaciju pregovaranja sa crnogorskim saobraćajcima malko usporim ritam. Ali u tim kilometrima Sandi kao da je preporođen i moja stotka u krivinama mu je prespora te me pređe kao pubertetnik sa ukradenim motorom. Držim ja nekako njegov ritam ali ipak je ovaj put izvan moje zone komfora. Srećom bez komplikacija i epizoda sa plavim anđelima ulazimo u Podgoricu i sedamo u neki fastfood. Obojici je pasalo isto tako da tu nije bilo niti zajebancije niti provokacija nit velikih debata oko kulinaričkog izbora. Posluže nas ćevapima, smažemo ih i usput bukiramo smeštaj.

 

 

 

Po filteru »Cena od niže prema višoj«, naravno  . Izvan centra, nedaleko od ćevapa našli smo neki garni hotelčić sa pristojnom cenom, bazenom, saunom, parkingom, … baš OK za te pare. Šta OK? Odlično. Rastovarimo svak svoga doru, istuširamo se i spustimo dole do bazena. Manji bazen ali OK. Uživancija. Sandiju posle nekoliko minuta dosta, ja još jedno dve tri runde u sauni i gore u sobu. Da … dole u wellness deo sišle su i dve ruskinje ali čim sam video da nigde nemaju okačenih flumastera za Pavlove gurtne, znao sam da je bez veze da i pitam. Nisu prave sto posto. U vreme večere iskreno nemamo ni energije ni neke preterane volje da se vozimo do grada. Slažemo se da Sandi prošeta noge do marketa i uzme nešto lagano a domaće da se podmaže želudac. Njegušku, neko pivce, čips i to je to. Svaka čast, Sandi doda još nešto svežeg voća i zaspasmo kao male bebe.

 

 

 

 

 

 

 

 

[СајберГастарбајтер 2716 Napisano Avgust 11, 2019]

Bre Cale, ti kao Slovenac bolje pises na srpskom nego neki Srbi. Svaka cast.

[Ćale 3092 Napisano Avgust 11, 2019]

Gramatički promašaji (verovatno ih ima gomila) su nenamerni i posledica činjenice da sam rodjen, odrastao i školovan u Sloveniji pa da ne bude neke zamerke .

 

Drago mi je da vam se svidja i stisnite još malo. Samo što nismo kući