Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[The Krle 29 Napisano Januar 8, 2018]

Čitam dugo čekani nastavak u ovo sumorno jutro prvi dan posle novogodišnjeg odmora. 

Mutno i sivo vreme tamo u toj Norveškoj, sivilo i oblaci i kod mene na poslu.

Vas ogreja sunce negde posle Narvika a ja se tolko zadubio da ništa ne vidim oko sebe.

Dignem glavu a i kod mene u kancelariji ogrejalo sunce ko u sred juna meseca.

 

Dal ima veze jedno s drugim, neznam.

Al Panda mi ulepša ovaj prvi dan na poslu.

Hvala brate najrođeniji  

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 8, 2018]

Ulazimo u Ballstad i bez problema nalazimo smeštaj. 

 

 

Stan koji smo iznajmili je u zgradi koja je nekada bila administrativna. Gazdarica mi je sms-om poslala šifru za otvaranje poštanskog sandučeta i u njemu smo našli ključ od stana. 

 

Smeštaj je bio izuzetan: tri dvokrevetne sobe, kuhinja, trpezarija, dnevna soba, velika terasa, kupatilo i wc. Sve je čisto i novo pa su zato i pravila korišćenja bila stroga. Uhhh… i ovde je 50 Evra finalno čišćenje…

 

Posle istovara, došlo je vreme za dopunu zaliha. Iako do supermarketa ima samo par stotina metara vazdušnom linijom, motorima je trebalo voziti četiri kilometra na okolo. Supermarket se nalazi u istom gradiću ali na drugoj strani zaliva.

 

Kada se zumira izgleda još bliže.

 

Posle večere smo izašli da malo razgledamo okolinu. U detaljima se vidi da je ovo najsiromašniji deo Norveške ali opet ima neki šarm.

 

 

 

 

 

 

Da je ovaj deo Ballstada čisto ribarski, prvi nam sugeriše nos. Oštri miris ribe se oseća u vazduhu… U drugim situacijama bismo se zgrozili ali ovde to nikome ne smeta. Naprotiv, doprinosi autentičnom doživljaju atmosfere mesta. 

 

 

 

U ovom delu Norveške, i pre i posle nalaženja nafte, osnovna delatnost lokalnog stanovništva je ulov ribe. Sa ushićenjem smo gledali brodiće koji isplovljavaju ka otvorenom moru. Takve smo često viđali na National Geographic-u. 

 

 

Karakteristične za celu Skandinaviju su fotogenične crvene kuće. 

 

Riblje iznutrice su razlog zašto je većina kuća obojena tako. Od jetre i ribljeg ulja se u prošlosti pravila jeftina boja koja je korišćena za farbanje. Za razliku od crvenih koje su imali siromašniji, kuće obojene u oker i u belo su bile znak višeg imovinskog statusa njenih vlasnika. (Ovo mi je rekla moja Tanja pa sam se napravio pametan pred ostatkom ekipe.)

 

Inspirisani fishy atmosferom, razmišljali smo da sutrašnji dan provedemo u skladu sa tim. Bojan je od početka sanjao da, kada dođemo na Lofoten, brodom izađemo na otvoreno more u ribolov. Ovakve ture se predlažu od lokalnih ribara. Cene tura nisu male ali nisu ni papreno skupe s obzirom na unikalnost takvog doživljaja. Pisao sam gazdarici da nam pomogne u vezi toga i ona nam je poslala poruku kome da se javimo za brod i gde se nalazi riblja pijaca ako želimo da pripremamo ribu za večeru. Na veliku žalost, naročito Bojanovu, ništa od toga nismo uspeli da ostvarimo. Falio nam je još jedan dan. Umesto morem, sledećeg dana ćemo krstariti kopnom… motorima, naravno.

 

Današnji dan i ovo nikad zalazeće sunce nas vraćaju u igru. 

 

Današnji dan: 498 km

 

Krivine:                      *****

Predeli:                      *****

Kvalitet puta:            *****

Zezanje:                    *****

[Bruno 68 2712 Napisano Januar 8, 2018]

Uzivam

[BusMan 2025 Napisano Januar 9, 2018]

Koja je cena vožnje/ribarenja tim brodićem? Pitam čisto ako Bog daa jednog dana, pa da imam u vidu. A stvarno je šteta što niste imali vremena. 

 

Nadam se da ste u nastavku zagazili bar desetak kilometara nekim neasfaltiranim putićem u tako lepoj prirodi?!

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

Pozdrav svima! Pojavilo se oko praznika malo slobodnog vremena pa sam uspeo da pripremim ovaj deo putopisa. Izvinjavam se zbog kašnjenja, subjektivni i objektivni razlozi su u pitanju. 

 

Hvala svima na pohvalam, radujem se ako vam se dopada.

 

Pre 9 sati, BusMan je napisao:

Koja je cena vožnje/ribarenja tim brodićem? Pitam čisto ako Bog daa jednog dana, pa da imam u vidu. A stvarno je šteta što niste imali vremena. 

Kolega dragi... Sve zavisi od vrste ture koja se izabere. Od ubacivanja ribarima na brod pa do iznajmljivanja celog broda cena veoma varira. Zavisi i od broja sati, broja prijavljenih... Sve u svemu, mislim da za 50-tak evra pa na gore može da se doživi ovako nešto. Da, šteta što nismo ovo odradili.

Pre 9 sati, BusMan je napisao:

Nadam se da ste u nastavku zagazili bar desetak kilometara nekim neasfaltiranim putićem u tako lepoj prirodi?!

Nismo. Imali smo u rezervi jedan off-road posle Nordkapp-a ali je vreme bilo loše pa smo (na radost većine) to otpisali. Nismo ti mi neki ofroudaši. Prosti turisti. :-)

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

13. dan / 1. 08. 2017.

Ballstad - Å - Ballstad / 1%

 

Veću radost od te što se nalazimo na ovom unikalnom mestu izaziva fakt da nas je dočekao sunčan dan. Plan je da obiđemo selo sa karakterističnim imenom Å i uz put da kupimo karte za trajekt za sutrašnji povratak na kopno. Sve u svemu, imamo maksimalno 150 kilometara vožnje za danas pa ni ne žurimo.

 

Krećemo i, posle jučerašnjeg dana, ponovo shvatamo zašto svi seku vene za Lofotenom. Priroda je predivna a vožnja motorom je još predivnija. Najlepše od svega je to što ne vučemo tonu prtljaga sa sobom.

 

 

 

 

 

 

 

Vozimo pored zaliva i u jednom trenutku se pojavljuju uvale koje svojom tirkiznom bojom više podsećaju na Karibe nego na severno Norveško more.

 

 

 

Nismo mogli da odolimo i stajemo kod prve veće plaže. 

 

 

 

 

 

 

Danas je 1. avgust, peščana plaža je pred nama, sunce “prži” ali nikome ne pada na pamet da se bućne u vodu. Hladnoća i vlaga su se uvukli u stare nam kosti. Nasuprot nama, Norvežanima je vreme idealno, pravo letnje. Bez problema uživaju u morskim čarolijama.

 

Mile u pokušaju.

 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

Jedino je Laletu tekla voda na usta jer je ronilac pa ga temperatura vode ne dotiče. “Šta je p***е, hladno?”

 

Zamišlja sebe ovako ali prihvata činjenicu da na motoru tako skromnih mogućnosti  nije bilo mesta za ronilačku opremu.

 

Dok se spremamo da krenemo, nešto prolazi pored nas. Eeeee kolega… lako je tebi za smeštaj i prtljag.

 

Da je Lale imao ovako nešto, mogao je sada da razgleda podvodni svet Severnog mora. Eto ideje…

 

Nastavljamo vožnju i uživamo u egzotičnim predelima i mestima kroz koja prolazimo.

 

 

 

 

Kao i obično u Norveškoj, suvo vreme je kratko potrajalo. Oblaci počinju da se gomilaju i da ispuštaju po koju kapljicu.

 

 

Odlazimo do trejektnog pristaništa ali ubrzo shvatamo da ne postoji mesto za prodaju karata. Verovatno se rezervacije prave samo on-line ili se karte kupuju na licu mesta. Nastavljamo i posle par kilometara ulazimo u Å. Grupnjak ispred znaka ćemo napraviti na povratku. 

 

 

Pronalazimo parking iza nekakvog tunela i parkiramo se u redu sa ostalim motorima. Nagradno pitanje: Ko je uljez na ovom parkingu?

 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

Ne nije Mile, mislim na ovog crvenog Italijana parkiranog između motora. E sad, moram teška srca nešto da priznam. Tokom putovanja kroz Norvešku, Dukac je bio glavna faca i totalna atrakcija za razliku od naših prozaičnih motora koje viđaš na svakom koraku. Totalna dominacija. Gde god smo stali bajkeri su se okupljali oko njega i sa poštovanjem ga razgledali. Na kraju nam je jedan kolega otkrio tajnu ovog fenomena. Zbog načina oporezivanja valjda baziranog na konjskim snagama ili nivou CO2, Multistrada je u Norveškoj skupa ko đavo. O ceni varijante Pikes Peak da i ne govorimo. Čak i bogati Norvežani retko se odlučuju da je kupe pa ju je skoro nemoguće videti na putu. OK Lale, smanjuješ razliku. Leži ti norevški teren. :-)

 

Od parkiga dva putića, vode na dve srane… i vesela družina se zaputi pogrešnim. 

 

Stignemo do neke uvale a mislili smo da idemo u Å. Nije ni ovde tako loše. Odavde se vidi kraj Lofotena.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

Malo kasnije smo pogodili pravi put. Selo sa ovim egzotočnim imenom je poslednje na Lofeotenskom arhipelagu, isto kao i slovo Å, koje je poslednje u njihovoj abecedi. Staro ribarsko mesto koje datira još iz XVI veka, danas je selo muzej. Malobrojni stanovnici poslednjih godina više zaradjuju od turizma nego od lova i sušenja bakalara. 

 

Kućice su lepo očuvane i pravo je zadovoljstvo muvati se na okolo.  

 

 

 

 

 

 

 

 

Privukla nas je pekara sa lokalnim slatkišima ali su nas oterale cene istih. Kradom zavirujemo da vidimo kako izgleda u proizvodnom pogonu. 

 

Bez veze… Miriše na cimet i sveže pecivo… Izborimo se sa požudom i popijemo kafu u lokalnoj kafani. Narodski, ispred oglasne table.

 

Osveženi, krećemo nazad prema parkingu. Mile kaže poklopac za WC šolje, ostali kažu crep.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 9, 2018]

Već je kasno popodne i vreme je za pokret. Naravno, nismo propustili priliku da stanemo i da se grupno fotografišemo kod tabele za Å.

 

 

 

 

Počela je ponovo da pada kiša pa rešavamo da vozimo pravo u stan. Pejzaži su i ovako lepi ali je drugo kada sija sunce. 

 

 

Umesto da kisnemo na motorima, ovo popodne smo proveli ležerno. Već smo 13 dana na putu, neprekidno kisnemo, svakog dana menjamo lokaciju, prelazimo stotine kilometara, tovarimo torbe, istovarujemo ih… Iako niko od nas ne pokazuje znake umora i iscrpljenosti, ipak je vreme za mali odmor. Popodne i veče smo proveli cirkajući uz klopu, sređujući prtljag, motore, slušajući muziku… Napolju pljušti pa ništa ne propuštamo. U stanu je toplo i miriše na gulaš iz konzervi koje smo poneli iz domovine. Nije riba ali je OK. Za predjelo domaće kobaje i slanina, naravno.

 

Uveče nismo zaglavili jer sutra ustajemo rano. Treba da sredimo kuću i da stignemo ranije da bismo zauzeli mesta na trajektu. Nastavljamo naš put prema jugu.

 

Današnji dan: 145 km

Krivine:                     *****

Predeli:                     *****

Kvalitet puta:           *****

Zezanje:                    *****

[Frenk 29 Napisano Januar 9, 2018]

Nestalo mi lajkova za danas pa evo

[srrdjan 315 Napisano Januar 10, 2018]

Поново ради биоскоп  

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

14. dan / 2. 08. 2017.

Ballstad - Sandvik / 4%

 

I ovo jutro, kao i mnoga druga, svanulo je muljavo. Sivo nebo, sipi kišica… 

 

Poranili smo, spustili stvari do motora i na gladan stomak počeli da sređujemo stan. 

 

Moram u vezi toga da pohvalim momke. Za bajkere važi stereotip da su prljavi i neuredni ali je naša grupa tipičan dokaz da to nije tačno. Evo, ovako je stan izgledao pre nego što smo predali ključeve. 

 

 

 

Gazdarica u šoku… oduševljena…

 

Oblačimo kišna odela i garimo ka Moskenesu. Odande kreće trajekt koji treba da nas sa vrha Lofotena vrati na kontinentalni deo Norveške.

 

 

Kao što sam već spomenuo, juče nismo uspeli da kupimo karte pa smo krenuli dosta ranije, da ne izvisimo. Do pristaništa imamo 50-tak kilometara. Dok vozimo disciplinovano i u okvirima ograničenja, u jednom trenutku nas, brzinom svetlosti, prepiša bajker na nekom starijem GS-u. Gledamo… norveške tablice. Nije neki naš. 

 

Među prvima stižemo u luku. Vidimo, tu je i kolega od malo pre. 

 

 

Prilazimo mu - Šveđanin koji godinama živi ovde. Naravno, prvo pitanje koje smo mu postavili je kako ga nije strah od policije i kazni kad tako brzo vozi. “Ma ne… Na celom Lofotenu skoro da nema policije, nema ni mobilnih ni fiksiranih kamera. Možete da vozite kako hoćete.” Gledamo u njega otvorenih usta… Dve sekunde pauze… Bogat repertoar srpskih psovki…

 

Prošli smo možda najlepše i najbolje puteve u životu a danima vozimo kao babe. Buljimo u brzinomer i kad, ne daj Bože, strelica pređe dozvoljenu brzinu gazimo po kočnicama. Da se razumemo, nismo mi neki ljubitelji fast and furious stila. Ipak, da smo znali da je situacija takva, prosto bismo vozili bez tolikog grča. Ruku na srce, na nekim mestima bismo i ozbiljnije odvrnuli gas.

 

Pita nas čovek u kom pravcu idemo. Mi mu kažemo a on odgovori: “E, tamo prema jugu je totalno druga priča. Sve je puno kamera i policije.” Gledamo u njega otvorenih usta… Dve sekunde pauze… Bogat repertoar srpskih psovki…

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Rani dolazak na trajekt je u suštini bio nepotreban ali smo to saznali tek kasnije. Niko od onih koji su došli nije ostao za sledeći brod. Čak su neke nazovi “kolege” ladno došle pola sata pred ukrcavanje i stali ispred nas.

 

Mile: “Da im bušim gume?”

 

Dugo čekanje smo iskoristili na najbolji mogući način.

 

 

 

Najzad se pojavljuje trajekt i počinje ukrcavanje.

 

 

 

Na zahtev osoblja, morali smo da vezujemo motore i to duplom trakom. “Mileeee… Pomoć!”

 

 

Napuštamo Lofoten, jedno predivno mesto koje bismo rado ponovo posetili (a i sada znamo da nema speed kamera).

 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Brod putuje 3-4 sata pa smo se brzo orijentisali ka putničkom salonu. Toplo je i idealno za sušenje i malu dremku. 

Kako je prolazilo vreme, nebo se raščistilo i grupno smo izmileli na palubu. Uživancija.

 

 

Poslednjih par kilometara, trajekt plovi veoma sporo jer se provlači između gomile ostrvaca. Na kraju se između svih tih ostrva i hridina pojavljuje Bodo. 

 

 

 

 

U ovom mestu je moja ćerka početkom godine provela 10-tak dana i bio sam znatiželjan da ga vidim ali, na žalost, nemamo vremena za zadržavanje. Iskrcavamo se i brzom brzinom odlazimo do prve pumpe da napojimo ožednele mašine. 

 

 

Već je oko 4 popodne a pred nama je 300 kilometara vožnje do motela u kome smo rezervisali smeštaj. Moram da priznam da nas je razgovor sa lokalnim kolegom malo uzdrmao pa smo promenili pristup. Ostatak ture nismo divljali ali nismo više ni vozili kao penzioneri. Vodili smo se logikom da je ovoliku zemlju nemoguće pokriti adekvatnom količinom radara. Ako nas baš strefi negativna statistika, j**i ga, nismo imali sreće. 

 

Tokom celog puta kroz Norvešku ukupno dva puta smo videli policiju. Prvi put su postavili radar u žbunju na nekoj uzvišici. Srećom, Mile je, vođen neverovatnom intuicijom i okom sokolovim, baš tada usporio pa nas, par stotona metara dalje, nisu zaustavili. Drugi put je bilo interesantnije i tog susreta se svi rado sećamo. Dok smo odmarali po klupama na jednom parkingu, ugledamo dve policajke koje sedaju u kola i negde odlaze. Uh… Plavuše sa vezanim kikicama, uniforme, pištolji na butinama iznad kolena… Ako se sećate Lare Kroft, znate o čemu govorim. Njihova pojava momentalno je probudila skrivene autodestruktivne instinkte. Poskakali smo na noge lagane, počeli da mašemo i u jedan glas da vičemo za njima: “Zaustavite nas… Uhapsite nas… Vozili smo brzo…” Ništa, odoše. Verovatno nas nisu razumele ali su se na pojavu šestorice bajkera koji mlate rukama i urlaju iskreno nasmejale. 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Posle Bodo-a, vožnja je bila izuzetno prijatna. Upravo je bilo onako kako smo zamišljali ovu turu pre polaska: krivudav put pored fjordova, lepa okolina, sunce, omiljene mašine pod nama…

 

 

 

 

 

 

Malo kasnije, ulazimo dublje u kopno. Vegetacija postaje oskudnija i pojavljuju se brda pokrivena snegom. Tamnije je jer je več 19h a i oblaci su se nakupili. 

 

 

 

Ovaj put nećemo promašiti - ispred nas je kompleks posvećen granici polarnog kruga. Parkiramo motore i krećemo u obilazak. 

 

 

 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

U velikoj zgradi se nalazi sve što može zatrebati putniku namerniku: wc, restorani, prodavnice suvenira… Imaju magnete i nalepnice.

 

 

Iznad zgrade je spomenik koja markira granicu polarnog kruga a na obližnjem platou izložba radova prolazećih turista. Ljudi ređaju kamenje i prave male sculpture verovatno želeći da ostave nešto iza sebe. Šta će reći arheolozi za 1000 godina, ne zna se.

 

 

Još jedan grupnjak...

 

… i vreme je za polazak. Imamo još 150 kilometara do smeštaja.

 

Kao za maler, kad smo već svi seli na motore, meni se izvrne postava u rukavici. Guram prste a oni neće da uđu. 

 

 

Neverovatna glupost i super banalna stvar ali je situacija takva da ne mogu da vozim. Kažem ostalima da krenu a ja ću ih stići. Jedino moj drug neće da krene i ostane da me sačeka. 

 

Trebalo mi je neverovatnih 10 minuta da uguram prste tako da mogu nekako da stiskam kvačilo. Izgleda da Held rukavice idu uskoro u đubre, cela postava se odvojila.

 

Uključujemo se sa parkinga na glavni put. Ja, malo nervozan jer sam se zadržao, vidim dolazi auto ali dam gas i vozeći iza Laleta, komotno se uključim ispred njega. 

 

 

Auuuuu… Koje je to bilo ležanje na sirenu, ablendovanje, psovanje, pokazivanje srednjeg prsta… Mnogo sam ga iznervirao ovim “rizičnim” izletanjem. Kod nas niko ne bi ni pomislio da se desilo nešto pogrešno ali je u Norveškoj ponašanje u saobraćaju sasvim drugačije. Tamo niko nigde ne žuri. Dešavalo nam se da u daljini ugledamo tačkicu od automobila koji planira da se uključi na glavni put. Deset… šta deset, dvadeset puta može da prođe i da se vrati nazad ali ne… Čeka da mi prođemo pa tek onda kreće… pod uslovom da se na horizontu ne pojavi neko drugo vozilo. 

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Prodajem Held rukavice Air n Dry u odličnom stanju. Kao nove. Provereno, dobro rade. Samo jednom sam padano u njima. Slomio sam sve živo na sebi ali su mi ruke ostale netaknute.

 

Cijena... Prava sitnica.

 

Ovaj post pišem u nadi da će se otvoriti sledeća stranica jer je ova preteška i jedva se otvaraju fotke. 

 

[djolji 1273 Napisano Januar 11, 2018]

A po pitanju urednosti "ovih " bajkera, rekao bih da je to posledica vaspitanja stečenog u JNA (sećate se nameštanja kreveta na "kocku")

[perlx 531 Napisano Januar 11, 2018]

Da pomognem prelazu na novu stranu

Pando velis rukavice su univerzalne velicine i nisu kisle?

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

pre 44 minuta, perlx je napisao:

Da pomognem prelazu na novu stranu

Pando velis rukavice su univerzalne velicine i nisu kisle?

 Upravo tako. I dišu i mirišu.

 

 

........

 

Ništa... I dalje ista stranica...  

[BusMan 2025 Napisano Januar 11, 2018]

6 hours ago, Furious Panda said:

 

 

Ovaj post pišem u nadi da će se otvoriti sledeća stranica jer je ova preteška i jedva se otvaraju fotke. 

 

 

Evo i ja po principu - baba za dedu, deda za babu...
Mislim da je sada 25 postova po strani.  Znam da je dodatni posao, ali možda da ubacuješ samo 5-6 fotki po postu. Tako će biti manje fotki na jednoj strani i biće lakše za otvaranje.  

A ono da ste samo "prosti turisti", ne verujem. Plašili ste se da vam ne krene pesak iz bubrega, a jedno pivo 15e. 

 

ps. Isterah ga!  

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Hvala Rade na isterivanju stranice 

 

Pošto smo prilično zaostali iza ostalih, jedno vreme smo Lale i ja vozili sami. 

 

 

 

 

Dok smo stigli osnovnu grupu i vreme se popravilo. Već smo prilično umorni jer smo rano ustali ali uživamo u večernjoj vožnji.

 

 

 

 

 

 

Negde iza 21:00 stižemo u motel i nastanjujemo se u tri dvokrevetne sobe. 

 

Smeštaj je skroman ali ima svega. Na kraju hodnika smo pronašli kuhinju sa kompletnom opremom i shvatamo da je vreme za nešto toplo. Dok Lale kuva supu a ja mu pomažem, Bojan traga za mestom gde bismo seli da jedemo. Pronalazi sobu u kojoj se nalazi sve što nam treba. Da ne prljamo unutra pošto je sve jako uredno i čisto, iznesemo sto i stolice na sred hodnika. Ostali gosti i osoblje su nas nešto čudno gledali ali smo mislili da je to zbog buke koju pravimo.

 

Kasnije nam je bilo malo neprijatno kada smo shvatili da je prostorija iz koje smo izneli nameštaj u stvari kapela i da je cela ova zgrada smeštaj za studente bogoslovskog fakulteta. Na vratima piše nešto u stilu “kapellen” a postoji čak i raspored misa na vratima. Pogledamo unutra… jeste, crkveni prostor. Moderan ali crkveni.

 

Ih… gde baš u zemlji poznatoj po najvećem broju ateista u Evropi mi da oskrnavimo molitveni prostor za ono malo vernika. Šta da radimo, završimo mi sa našom večerom i produžimo da ćakulamo o današnjem dugom danu. Pre fajronta stolice i sto vratimo na mesto.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 11, 2018]

Kad smo legli, dugo nisam uspevao da zaspim. Taman počnem da tonem u san kad mi kroz glavu proleti Majina rečenica i počinjem da se smejem ko blesav. Legendarni Majo večeras je izjavio: “Prošli smo POLARNI krug. Uhhh. Šta bih dao da mogu sad da napravim jedan SOLARNI krug… kroz Grčku, na primer… More, plaža, grčka salata, vino…”

 

Nekako se smirim od napada smeha i taman da zaspim kad čujem Laletov promukli glas koji zezatorski peva: “Danas nam je divan dan… Našem Bugarinu (tako me zove grrr) rođendan, rođendan, rođendan…” “Hajde matori ustaj, prošla je ponoć. Danas ti je rođendan.” Gledam iz kreveta a predamnom stoji Lale sa punim rukama poklona. Ne mogu da poverujem… Svo vreme je nosio na motoru, a da to nisam primetio, monografiju crkve sa dva tornja u Panačevu i veliku rolnu sa kolažem fotografija iz mog moto života. Svašta bre može da ponese taj Ducati.

 

Kad smo već kod rodjendana, na ovom putovanju smo ih imali tri. Ja sam otvorio sezonu danas, trećeg avgusta. Laletov rođendan je 5-og a Bojanov 8-og.

 

Izazimo ispred kućice da popušimo po jedan tompus (od onih što smo zaboravili da pušimo na Nordkapp-u). Kliberimo se i tradicionalno, još od klinačkih dana, ponavljamo isti fazon. Naime, ja sam još od svog rođenja, što će reći celog života, stariji od Laleta - cela dva dana. Danas ja punim 54 a on još uvek ima 53. Dete. Ta razlika se oduvek osećala. Znalo se ko je stariji, ozbiljniji, odgovorniji… jel tako Lale?

 

Obojica slabo pijemo alkohol pa nazdravljamo uz bocu soka od narandže koji već nekoliko dana nosimo sa sobom. Posle svakog gutljaja se stresemo kao da pijemo domaću ljutu.

 

Kad sam se vratio sa puta pitao sam moju ćerku koja je, kako sam već spomenuo boravila u Norveškoj, kakav je ovo napitak koji ima tako čudan ukus. Kaže ona - koncentrat narandže, stalno je pravila sok od njega. Bok te mazo. Nas dvojica smo stukli skoro litar koncentrata u čast mog rođendana. Pa, živi bili.

 

P.S. Kolaž fotografija je uspešno stigao sa ovog putovanja i završio uramljen na zidu u mojoj kancelariji. Lale kaže da je fotke skinuo sa Facebook-a ali ja sumnjam da mu je Tanja pomogla oko fajlova. Njih dvoje to kategorično odriču. 

Monografija stoji u biblioteci kod kuće.

 

Današnji dan: 470 km, od kojih oko 100 kilometara brodom

 

Krivine:                      *****

Predeli:                      *****

Kvalitet puta:            *****

Zezanje:                    *****

[Baki Vrsac 240 Napisano Januar 11, 2018]

PANDO hvala puno. Citam uzivam i sad se glasno smejem da se i moji pitaju sta mi je

pre 38 minuta, Furious Panda je napisao:

Bok te mazo. Nas dvojica smo stukli skoro litar koncentrata u čast mog rođendana.

Genijalci ste i oraspolozili ste mi ovaj tmuran dan