Zdravo svima! Pre nekoliko dana vratio sam se sa jedne nezaboravne solo avanture kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, pa nazad za Beograd. Putovao sam svojim Qj SRT 550x, kupljenog novog na sajmu ove godine. Moram da priznam, nisam profesionalni fotograf, ali svaki deo mog putovanja bio je čista magija. Vozeći kroz Austriju i Nemačku, imao sam priliku da doživim one idilične seoske puteve – sve je bilo tako uredno i čisto. Kada sam stigao do šuma oko Štutgarta, nisam mogao da odolim – vozio sam čak i biciklu! Kolmar je pravo otkrovenje – prelep grad s toplim, nasmejanim ljudima. (Slika: 50tak km od Linca, posle izlaska s autoputa) A onda, Švajcarska i njeni Alpi. Vozio sam 104 km, ali mi je trebalo četiri sata! Zaustavljao sam se svakih 15 minuta da upijem prizore, gledam u tu netaknutu prirodu i jednostavno uživam u svakom trenutku. Putovao sam sam, jer moji prijatelji nisu mogli da se pridruže zbog vremena i troškova, ali da nisam krenuo, sigurno bih se pokajao. Ova avantura je bila vredna svake sekunde. (Slika: St Moritz) Što se tiče tehničkih detalja: vozio sam SRT od 550 kubika sa 48 konjskih snaga. Preferiram zadnji kofer i bočne torbe umesto bočnih kofera – tako mi više odgovara. Na autoputu sam držao prosečnih 115 km/h, a na ostalim putevima sam vozio onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, ili ako je ambijent bio lep, što sporije da bih mogao duže da uživam. Potrošnja goriva je bila 4.6 L/100 km, a svaki put kada bih sipao gorivo, pažljivo sam beležio kilometražu. Pravljenje pauza na svakih 200 km bilo je pravilo, osim na relaciji Ljubljana-Beograd, gde sam bio toliko smoren da sam vozio dok mi rezervoar nije počeo da signalizira kraj. Ispod možete videti kratku agendu putovanja i nekoliko fotografija koje sam zabeležio. Moja avantura od 3800 km počela je rano ujutru u Beogradu, a prvi deo puta do Linca sam prešao vozeći autoputem. (Slika: Polazak iz Beograda) U Lincu sam prenoćio, a zatim krenuo ka Štutgartu. Međutim, do Minhena sam se držao dalje od autoputa i umesto toga vozio kroz prelepa austrijska i nemačka sela. (Slika: Stari put od Linca ka Minhenu, konkretno slikano 20tak km od Nemacke granice) U Štutgartu sam prenoćio i iskoristio priliku da obiđem familiju u Štutgartu i Manhajmu. Vreme me je odlično služilo – bilo je toplo, ali bez ikakvih nepogoda. Usput, snimao sam deo vožnje kroz Austriju Nakon toga, put me je vodio kroz Francusku, gde sam posetio Strazbur i Kolmar, a za ručak stigao u Cirih. Ovde počinje najlepši deo avanture. Sledeća dva dana proveo sam vozeći se po predivnim švajcarskim Alpima. Iz Ciriha sam krenuo ka Lihtenštajnu, zatim prošao kroz Davos, a noć proveo u St. Moritzu. (Slika 1 i 2 su iz St. Moritza, Slika 3 sam na 2500m nadmorske visine, vrh pre spusta ka St. Moritzu) Uspeo sam da se popnem na 2500 metara nadmorske visine! Iz St. Moritza sam nastavio vožnju, ponovo prelazeći Alpe, i stigao do Lugana. (Slika 1 i 2: Marmorera, stari put od St Moritza ka San Bernarndino) Na kraju, iz Lugana sam se uputio ka Ljubljani, gde sam prenoćio, a zatim autoputem nastavio put nazad kući. Usput sam pronašao i saputnika za vožnju! Vidimo se na sledecem putovanje, uz jos mnogo zastavica! (Slika: Hrvatska pumpa kod Slavonskog Broda) (Slika: Davos) (Slika: Fluela)

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Pozdrav svim kolegama Otvaram temu radi vaših preporuka i saveta što se tiče rute Isto tako se nadam lepoj temi u vidu putopisa kada se vratim... Dodatak: ruta je ogromna, dovoljni su samo vaši saveti u vidu malih delova za koje znate da su dobri, pa ću da sklapam mozaik... Jer isplanirati celu rutu odjednom je dosta zahtevno. 10. Juna krećem, cilj je Cabo da Roca, najzapadnija tačka kontinenta. Imam 2 i po meseca. V Strom 650 2008., šator, i ja... Okvirni plan: Bg - Boka Kotorska. Jadranskom Magistralom do Istre. Ljubljana pa Zagreb (usputne obaveze) E ovde kreće... Idem za Ortisei (Dolomiti, blizu Bolzana, što je ujedno i najdalja tačka gde sam već bio) To mogu gore uz Dravu preko Klagenfurta, tu imam CHECK-IN u vidu free smeštaja, ili preko Slovenije sve, Kranjska-Triglav? Nije frka za taj CHECK-IN ako propuštam neke vrh puteve, krivine, znate već sve Svakako sam na šatoru. Iz Ortisei bih vozio Alpe-Stelvio, još neke pasove...? Spuštao bih se u nekom trenutku, jer sledeći CHECK IN mi je Andora. Da li da se spuštam na Liguriju, San Remo-Nica-Marsej-Monpelje-Andora? Ili da vozim skroz Alpe pa da ulazim odozgo iznad Torina, preko Avinjona u Andoru možda? Ovo mi je za sada najveća dilema. Sada do cilja: Andora-Lisabon Vozio bih Pirineje, ne znam da li da ulazim u koninentalnu Španiju, ili kao što sam mislio da idem severom uz okean Bilbao-Hihon-La Korunja-Vigo-Porto-Lisabon-Cabo da Roca dace Bog Sada polako u drugom pravcu: Lisabon-Francuska Sledeći CHECK-IN je selo St Robert, 1,5h južno od Limoža, Nova Akvitanija. Neka centralno-jugozapadna Francuska, kukala mi majka dan kad sam seo na motor Dotle možda kroz tu "kontinentalnu" što rekoh Španiju, tu nemam ideju, Madrid usput, mada bih pre da ne ulazim u gradove, po španskim selima iskreno...? Ono sa Andorom ispade šala, Francuska mi je najveći problem. Ogromna, i ravna. Sve pravci, autoputevi... Za samoubistvo. Dakle: St Robert, tj. ta nazovi centralno-jugozapadna Francuska - BRETANJA, NANT. Poslednji CHECK-IN. Da li da izbijam na Bordo, pa uz okean, kolko tolko, kolko mogu, evo sad gledam i tu sve sami pravci majko mila, ili da se probijam kroz kontinent? Za povratak... Nemam živaca, na avion Šalim se, ali verovatno će biti dosta autobahn-a, sa prekidima da ne prsnem, verovatno, ili neke trajekte da gledam? Sad mi pada na pamet... Hvala svima koji su radi da priskoče sa putevima koje su prešli, za koje su čuli, ili za koje misle da vredi (pr)overiti... Srdačno vaš, Džonika

Sezona 2022 u punom jeku, Avgust mesec @lestra i ja na voznji kroz Albaniju, Crnu Goru i BiH... Uvece nakon celodnevnog putovanja razgovaramo o voznji, motorima i td. Pricamo i o nekoj voznji za narednu sezonu gde bi mogli voziti u nekoliko dana i vec tada se dogovaramo da odemo do Slovenije i odatle pravimo dalje voznje... Do duse, prica o Sloveniji je pre mene bila planirana sa druga dva druga, ali nista nije bilo definisano. Slede odmori, poslovi, kraj sezone, dolazi zima... Sa sto jacom zimom i snegom jos vise maste o motoru i voznji. Predlazem neke rute, pricamo, ali nista konkretno i tako vreme prolazi.... Dolazi April-Maj i shvatamo svi da plan i dogovor bilo kakav moraju da se naprave ako smo reseni i voljni da idemo negde. Nas cetvoro je u prici. @lestra, Cika Iva, Spale i ja. Pravimo viber grupu u kojoj se nista ne dogovaramo. Planiramo vidjanje, danas - sutra, svi u poslovima, guzva, haos. Nalazimo se jedan dan, pijemo kafu i definisemo gde cemo i kako cemo. Imamo na raspolaganju 5 dana. Do Slovenije imamo 600-650km od Arandjelovca i to skoro sve auto put. Nikome se ne vozi 1300km auto puta i dogovor je da motore stavimo na auto prikolicu i da se tako prevezemo do Slovenije i odatle motorima vozimo sve ostale rute. Jedan od predloga je da se pronadje smestaj u Ljubljani jer je sve u radijusu od 200-250km (Austrija, Italija, Hrvatska). Plan je da po danu vozimo 300-400-500km i uvece se vratimo u bazu. Kroz dalju pricu shvatamo da je jos bolje pronaci smestaj u Kranju zbog same pozicije, svi glasaju za Kranj i na kraju nalazimo smestaj na Bledu, kaparisemo i tu se prica oko smestaja i baze zavrsava. Nakon samog planiranja puta Ivanov auto sa kojim smo planirali da prevezemo motore pretrpljuje havariju i nastaje pometnja... U istom trenutku moj auto koji koristim za vucu je na velikom servisu i vec planiramo da vozimo motore na tockovima preko Crne gore i uz Jadransku magistralu, ali nam u tom slucaju ne treba 5 nego 7-8 dana. Posto Ivan drzi auto servis, po hitnom postupku se napada njegov auto i radi popravka. Imamo na raspolaganju dve prikolice. Jednu veliku slep auto prikolicu i jednu manju koja je idealna za vucu. Na dva dana pred polazad Deki (Spale) javlja kako odustaje od puta jer se razboleo, ima temperaturu i ne oseca se zdravim da vozi. Krecemo probu da spakujemo motore na manju prokolicu zbog lakseg transporta, ali ne uspevamo da spakujemo lepo ni dva motora, a ne tri... Jedina opcija je velika prikolica. Pakujemo dva motora, a treci ne moze da stane zbog praznine na sredini prikolice.... Trci, juri, pravi metalnu plocu koja poklapa sredinu da bi motor mogao lepo da se naveze i veze. Uvece pred sam polazak Deki se javlja i saopstava da ipak ide. Ivan zove da se odmah dovezu motori i da ih lepo vezemo da bi sutradan lepo i normalno krenuli. Lestra komplikuje stvari nece uvece da natovari motor, vec hoce ujutru i tako nastaje svadja i carolije putovanja... A realno kakvo je to putovanje ako nema "varnica" pre puta? Motori i motoristi su: - Ivan (Yamaha tracer 900) - Dejan (Honda NC 750) - Strahinja (Honda Africa 1000 Adv) - Bojan (BMW R1200GS Adv) Uka, buka, jurnjava, motori su spakovani, mi spakovani i spremni za putovanje. Dogovor je da krenemo sutra 31.05. u 15h ali ja sa posla ne uspevam da izadjem pre 16:30. Od ujutru cim sam se probudio drzi me euforija samo da krenemo, a na kraju ja kasnim. Krecemo od Ivanove kuce i na 20km od polaska shvatam da sam zaboravio cizme. Pravimo prvu pauzu posle 15min voznje, zovem zenu da krene i da mi donese cizme. Stize komad opreme, smejemo se i idemo dalje. Nista ne ide kako je planirano i svi imamo osecaj da ce samo voznja biti vrhunska sto se kasnije i obistinilo. Zbog mog kasnjenja stizemo na Bled u dva - pola tri ujutu. Bled mesto kao iz bajke... Mir, tisina, cisto, lepota neopisiva. Stovaramo motore, pazimo da ne pravimo buku, jer na Bledu posle 22-23h se vise nista ne cuje... Ulazimo u smestaj, sredjivanje i spavanje.

Pozdrav ljudi! Evo odlučih se da podelim sa vama jednu od mojih vožnji od prošle godine. Pa dok je još uvek ovo loše vreme, barem za nas na zapadnom delu severne Evrope , da napisem koju rečenicu. Nadam se da će vam se dopasti a nekom možda bude i od koristi.. nikad se ne zna.. Pa da počnem.. Početna tačka ovih mojih putešestvija je Bergen. Zapadni deo Norveške, najkišniji grad u Evropi. Čovek da se zapita kako to da ovde ima toliko motora. Mnogi od njih voze tokom cele godine. Cilj je negde mnogo južnije i sunčanije. Prokuplje, Srbija. Znam da imam par varijanti koje mogu da planiram, čitao sam dosta putopisa ovde na Forumu i odlgedao mnoštvo videa na YT kako domaćih tako i stranih motordžija, a i već sam vozio 2021 god. do Srbije. Ipak i dalje nemam jasan plan gde ću da vozim nego samo kupujem kartu za trajekt Bergen-Hirtshals na severu Danske čim sam dobio godišnji odmor. Odradjujem pripreme koje su neophodne pred svaki duži put. Servis motora, oprema koju ću koristiti usput i navikavanje tela na velike kilometraže. Pred svaki duži put vozim rute izmedju 100 i 200 km u okolini i tako tempiram formu za sedenje na motoru. Izbacujem i kafu iz upotrebe pred putovanje..mada povecam unos piva zacaran krug sta ces... nista lepse nego dobra vecera i pivo na kraju dugog dana na motoru. Kako se blizi putovanje zapisujem sve sto treba da spakujem od stvari,alata,lekova itd.. Motor koji vozim je V Strom 650 2016. Verni drug na ovim putovanjima i odlican motor za pocetnika kao sto sam ja. I dalje nemam jasnih planova gde cu da vozim i koliko ce da traje... Ne moze da traje duze od 4 nedelje zbog posla. Nedelju dana pred sam polazak pada odluka da vozim kroz Dansku,Nemačku,Švajcarsku,Lihtenštajn,Italiju,Sloveniju,Hrvatsku,BiH i Srbija kao konačno odredište. Putovanje od ispostaviće se 4500km i 14 dana. Sad treba samo još raditi tu jednu nedelju i onda krenuti na dugo očekivani put i odmor. Dan 1. Bergen-Hirtshals Izlazim iz noćne smene i žurim kući da se spakujem i natovarim motor. Kao i uvek mislio sam imaću dovoljno vremena da sve to uradim. Ipak je trajekt oko 13 h. Naravno vremena uvek malo i u žurbi se pakujem. Kačim bočne kofere,obezbedjujem torbu na sedištu i krećem. Gužva na čekiranju. Puno je bajkera iz Nemačke i Holandije. Svi su nestrpljivi ali neverovatno lep junski dan je svima popravio raspoloženje i uz razgovor čekamo na ukrcavanje.(pre toga je padala kiša danima ) Inače je bilo samo dva Suzukija. Ostalo su bili samo GS-ovi..:) Napuštamo grad sedam planina i krećemo ka Stavangeru i kasnije ka Danskoj! Put trajektom traje 18 sati. Od ove godine ce produžiti putovanje na 20 sati iz kako kažu ekoloških razloga. Na trajektu se može izabrati kabina koja je skuplja varijanta ili sedište. Svakako preporučujem kabinu jer ipak je san bitniji. Pogotovu nama na dva točka. Nastavak sledi...

Tamo gdje sam stao u 2018. godini nastavio sam u narednoj godini druženja sa V Stromom. Početak sezone bio je praćen lošim vremenskim prilikama ali to me nije spriječilo da se vozim drumovima Srbije, Republike Srpske (Bosne i Hercegovine) i Hrvatske. Ređala su se kraća putovanja, ali za ono glavno godišnje putovanje još uvek nisam bio spreman. Do poslednjeg momenta nisam znao kada ću dobiti godišnji odmor te nisam bio u situaciji bilo šta da planiram. Petnaestak dana prije godišnjeg dobio sam zeleno svijetlo za dodatnih 10 dana te sam odmah krenuo da pravim plan kuda bih se vozio. Bila mi je želja da obiđem nekoliko moto događaja na kojima do sada nisam bio, ali isto tako sam htio da se „spustim“ do Crne Gore da provedem dva tri dana sa roditeljima koji su u tom periodu planirali da budu u Tivtu. Prikaz maršrute vožnje "Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019" Za razliku od prošlogodišnjeg putovanja ovog puta sam detaljno provjerio motor pred polazak, uradio mali servis i spakovao samo neophodne stvari. U petak, 5. jula u poslepodnevnim časovima, sa benzinske pumpe „Eko“ započeo sam vožnju pod nazivom „Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019“. Polazak na putovanje, jul 2019. Tokom prvog dana vožnje bilo je planirano da dođem u Apatin na moto susret kod MK „Panter“. Autoputem do Vrbasa, pa onda vojvođanskom ravnicom do Sombora i moto kampa u Apatinu. Na ulazu u kamp dočekali su me članovi sa širokim osmijehom i domaćom rakijom. Prijateljstvo sa ovim klubom traje još od 2013. godine te se kod njih stvarno osjećam jako prijatno i koristim svaku priliku da ih posjetim. Mladen, moj zemljak i član kluba, mi je ustupio svoju radnu sobu da prenoćim, a ja sam se odužio tako što sam radio za šankom. Nisam htio da konzumiram alkohol u većim količinama jer me je ujutro čekao put dug 320 kilometara. Autor sa Mladenom iz MK "Panter" Apatin, jul 2019. Detalj sa moto susreta u Apatinu, jul 2019.

Pred početak ovog putopisa još jednom objašnjenje iz paralelne teme šta to uopšte znači "pofočkati se". E pa počnimo … Ideja je bila da na put krenemo u trojki. Sandi, njegov kolega s posla (nismo upoznati) i ja. Naravno, kao i prošle godine bio sam odlučan da 16. maja krećem, pa šta bilo. Iskreno, u nijednom momentu nisam posumnjao u Sandija, da bi mogao da stisne rep međ' noge. Sandi je lik, u kojeg sam siguran kao u pištolj. Čovek od reči. Putem putopisa upoznaćete nas bolje. Nekoliko dana pred polazak Sandi stiže sa vešću da se kolega s posla predomislio jer je mislio da je skok do Grčke ono tipa dva tri dana. Aha. Ništa. Idemo nas dvojica sami. Šta smo rekli, rekli smo. Kao što pomenuh jednom pre, ne vozimo motore sa foteljicama i setom kofera pa su tu potrebne malo drugačije pripreme. Napunio sam torbe nekim dekama i glupostima da bi na dvorištu testirao kako će stvar izgledati na motoru, kad se napakujem za put. Ništa pozitivno na prvi pogled. Moje pauk mreže i elastike nisu ni blizu sigurne za takav poduhvat pa sad ti traži backup. Koga prvo zvati nego iskusnog »starog lava« @nemo pitanjem da li slučajno u svom magazinu ima neke gurtne, vezice, … Drug Pavle nije bio kući (gde će biti nego na moru) pa mi je organizovao preturavanje po njegovoj garaži uz pomoć poštovane gospođe. Našao prave gurtne, kablove, điđemiđe i trk kući na ponovno testiranje. Zatežem torbu na motor kao neprijatelja. Nema mrdanja. Jeste da je u njoj ćebe ali to je to. Stvar pretestirana. Veče pred put uzimam torbu, izbacim ćebe i ubacujem »minimalno« potrebno za put. Pomažem si sa listom od lani. Nešto još dodatno eliminišem, nešto dodajem. Iskustvo je pripomoglo pametnijem pakovanju iako za sledeću avanturu imam još fore za napredak. Drugi deo oko priprema bile su gume. Sandi je sve to lepo rešio u pravo vreme a ja se nešto nećkao u principu imaju one još fore ali ko zna šta će biti posle »jadranke« i tamo usred Albanije. Ništa. Odlučim ja da preobujem Dukca ali me sada kao i uvek steže vreme. Na poslu i kući da rešim otvorene stvari zahteva svoje vreme, kojeg nemam za menjanje guma. Zamolim Sandijevog sina da sa Dukcem skoči do servisa, ja dogovorim cenu i tako je i bilo. Dukac na novo obuven a ja sada u glavi miran. Neprocenjivo. Deo priprema bilo je naravno i planiranje rute. Uz pomoć vas kolega ovde sa foruma i uz pomoć čitanja putopisa i nekih drugih kanala. Plan je bio do Grčke kompletno uz more dok smo si dozvolili opcije, da se deo puta vraćamo po unutrašnjosti. Jer je Sandi posle povratka planirao na svadbu u Bosnu, trebao mu je bar jedan free day posle puta, zato smo rutu zastavili kao dosta dinamičnu. Šta je bilo interesantno, da smo rutu samo jednom zajedno uz kafu pregledali i posle toga praktički nikakvih komplikovanih sastanka, detalja, …. Jedini dogovor je bio »četvrtak, 16.5. pred 8 kod mene na kafi«. I tako je i bilo.

Volim da vozim u društvu naročito u dobrom društvu i takva vožnja ima zaista puno prednosti. Ali posto sam ja malo čudan tip, meni je samostalna vožnja isto toliko dobra kao ona u dobrom društvu. Tako da se na ovu vožnju od skoro 7000km odlučujem da krenem sam. Nije mi prvi put pa i nemam neku tremu. Uvek mi je najveći strah kod ovih mojih samostalnih vožnji, da se negde ne polomim u nekoj nedođiji pa da nema nikoga da pozove pomoć. Elem, plan ovog putovanja je sledeći: Vožnja iz Belgije do Srbije, kratak odmor kod roditelja, onda dalje ka Rumuniji i obilazak mnogo hvaljenih Transalpine i Transfargastana i povratan nazad u Belgiju. Posto ne volim auto put i vožnja po njemu sa motorom mi nema nikakvog smisla osim prekracivanja ravnih i dosadnih deonica, u okviru ove kilometraže je bilo +- 400km auto puta. Da bih izabrao najbolje i najlepše puteve za vožnju motora, trebalo je se posvetiti planiranju ruta. Ja to radim preko www.roteyou.com zaista dobar i lak sajt za planiranje ruta koji radi na google mapama. Hajde da polako krenemo. Motor kawa z1000sx iz 2017 godine napakovan i spreman za put. Stavljene nove gume pireli diablo rosso 3. Krenuo sam po kiši tako da sam odmah obukao kisno odelo. Danasnji plan je da vozim 200km auto put a ostatak preko Švarcvalda do Austrije i prvog prenoćišta u mestu Pfunds u Austriji. Ali posto kiša nikako da prestane, Švarcvald i lokalne planinske puteve menjam sa mrskim mi auto putem. Tek na ulazu u Austriju prestaje kiša. U hotel stižem oko 20h i bacam se na večeru koja je ukljucena u cenu sobe . Punog stomaka i umoran, odlazima na zzzzzz. Današnjih 880 km je sasvim dovoljno za prvi dan..

Uvod Kažu da je najbolje vreme za pisanje i čitanje putopisa tokom zime i hladnih zimskih dana kada su nam motori parkirani i kada se ne vozimo onoliko koliko bi želeli. Kada gledamo u vremensku prognozu i samo čekamo da vidimo neki dan kada neće padati kiša ili sneg i kada će temperatura biti iole iznad nule, kako bi smo samo na kratko, samo na sat vremena izašli iz kuće i isterali motore iz garaža na kratku vožnju do omiljenog mesta za kafu i za druženje sa dragim prijateljima. Upravo je to i razlog zašto tek sada krećem sa pisanjem ovog putopisa za putovanje koje se dogodilo u Julu 2017. godine. Blaga zima i konstantno traženje prilika za vožnju. Pa ko će jos da razmišlja o putopisima, kad sezona još nije gotova. Naravno sve su ovo izgovori, koje ja koristim u svoju odbranu kada me prijatelji pitaju kada će više da procitaju nesto o mom putu u Alpe i kada će videti neke slike. Istina je da sam ja u stvari jako lenj, što opet prijatelji znaju pa mi verovatno i ne zameraju. Kažu:"Napisaće on to kad tad..." Čitajući odlične putopise koje su drugi ljudi pisali, došao sam do zaključka da je dobro napraviti neki uvod u putopis. Objasniti malo situaciju pre samog puta i pokazati kako je uopšte i došlo do celog putovanja. Sve to na kraju da širu sliku celom putovanju i na neki način celu priču uobliči i zaokruži. Putovanja motorom meni nisu strana, duga, kratka, jednodnevna, višednevna, višenedeljna... Na prva ozbiljna putovanja u Italiju sam išao davno još Burgmanom 650, pre toga pravio lokalne ture na GSX650F-u, nakon Burgmana, opet lokalne ture na GSXR 750. Tek po prelasku na Fz1s Fazer 1000 sam nastavio i počeo da planiram daleko ozbiljnije rute po južnoj i severnoj Italiji, Jadranu, Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj. Srbiju sam prošao i uzduž i popreko na kratkim vikend vožnjama. U februaru 2015. sam presao na BMW sa kojim sam i najviše proputovao uključujući i Italiju od juga do severa, ali to ću opisivati u nekom drugom putopisu (uskoro nadam se), a koji je i ujedno glavna sporedna uloga u ovom putopisu pored mene u glavnoj ulozi. Ideja da obiđem Alpe i alpske prelaze postoji od kako sam položio za motor i u vozačku upisao A kategoriju. Čuveni Stelvio prelaz, Grosglockner, Furka... Ima ih toliko mnogo. To su neka putovanja o kojima čitaš u putopisima drugih ljudi koji su bili i nadaš se da ćeš ti nekada isto otići i doživeti sve to. Prilika se ukazala 2017. godine još na početku kada sam upisivao odmor za tu godinu. Tražio sam udarne termine u sred leta kako bi bilo toplo i sunčano. Ispostaviće se da je bilo hladno i kišovito, ali ko bi rekao da se tako nešto može dogoditi u Julu mescu. Planine su prevrtljive. S obzirom da sam se te 2017. godine u septembu i ženio, buduća gospođa je odlučila da svoje dane godisnjeg odmora ne koristi tokom leta već da prebaci za posle svadbe da bi otišli negde na medeni mesec. Sada s obzirom da ja imam mnogo više dana godišnjeg odmora od nje, meni nije padalo na pamet da se odričem letnjeg godisnjeg odmora u sred sezone kada mi je pakao na poslu i jedva čekam da pobegnem negde da se vozim i odmaram. Doduše obećao sam joj i kasnije u Junu i ispunio obećanje da ću da je vodim u Barselonu, gde se neverovatnom slučajnošću taj vikend vozio MotoGP, pa je to bila prilika da i ona prvi put gleda trke uživo (meni peti put) i da shvati zašto ja toliko vičem i sto se nerviram kada gledam trke. Malo sunca, mora, MotoGP-ja, sangrije, i piva da se pripremimo za letnju sezonu na poslu. Ostatke dana ću iskoristiti u Maju mesecu za vožnju po Jadranskoj magistrali i Hrvatskim ostrvima (putopis uskoro) i u septembru za taj medeni mesec. Bilo kako bilo, odmor u Julu prijavljen, od buduće supruge imam odobrenje (ona ionako mora da radi), motor spreman pa spreman, to je BMW nema tu mnogo šta da se radi i priprema za velike ture. Sedi i vozi. Do tada ću promeniti gume, servis u Sloveniji će biti urađen u Maju nakon ture po Hvaru i Istri, pločice će biti zamenjene. Kao što rekoh nema tu šta mnogo da spremaš BMW. Ostaje još da se sačeka tih par meseci do Jula pa da krenem kako sam ja to sebi pričao, na poslednji HURA pre nego što se oženim, prodam motor, kupim mini van i dobijem decu. Dosta me ljudi i poznaje što sa druženja što sa nekih akcija, ali dosta i nema pojma ko sam ja, pa je red i da predstavim sebe (u glavnoj ulozi) i motor sa kojim sam putovao (u sporednoj ulozi). Tako da bez daljih odugovlačenja, moje ime je Marko, nadimak Jefta, a motor sa putovanja je BMW R1200GSA. Na ovo putovanje sam krenuo sam. Kada sam prvi put spominjao rutu i kako bi to odprilike izgledalo bilo je interesovanja, ali odmori upisani u drugačijem periodu, nedostatak novca ili jednostavno strah od tako dugačke rute je dovela do toga da na kraju ostanemo moj motor i ja. Nije ni to loše kada se malo bolje razmisli. Dosta smo tajni on i ja podelili za ovaj period koliko je kod mene. Kada se malo povede priča oko toga ima i za i protiv stavova za putovanje u društvu ili putovanje u jednini. Meni odgovara da sam sam. To mi omogućuje da nametnem sebi svoj tempo, da jedem kada sam gladan, da prelazim dnevno kilometara koliko mi dupe dozvoli. Da vidim i iskusim ono što želim i da ne moram da pravim kompromise. Nus pojava toga je da čim negde stanem, pored kafe i menija za klopu tražim i šifru za wi-fi kako bih se nakačio na internet i kako bih stupio u kontakt sa porodicom, prijateljima, kako bih podelio neku sliku i neki trenutak u kojem trenutno uživam. Jer opet šta to sve sto vidiš znači u životu ako nemaš to sa kim da podeliš. Da je moja buduća supruga krenula sa mnom na ovo putovanje ne bih se onda bunio ni za šta. Imao bih najbolje moguće društvo na svetu. Kada smo kod putovanja sa prijateljima koji su na svojim motorima, i to ima velike prednosti i mane. Neka prijateljstva se i završe nakon završetka ture, ili ostanu na povremenoj kafi jednom u mesec dana. Ogromne prednosti su da kada negde staneš ili kada odvozaš neku deonicu nisi bio sam i neko je bio tu da posvedoči da to što ste upravo prošli se u stvari i dogodilo i nije plod mašte. Možeš sa nekim odmah da popričaš, kažeš svoje utiske ili odmah da prepričate neke situacije na koje ste naleteli. Bilo šta da se dogodi imaš tu nekog ko može da ti pomogne. Po mom iskustvu kada putujete sa nekim u grupi, ta osoba ili ti ljudi moraju potpuno da vam odgovaraju kako na putu i po stilu vožnje, tako i van puta u pauzama, u večerama nakon dugog dana, u kafani. Jer ako se sve to ne poklopi, svaka sitnica koja vam se čini beznačajna na kratkim jednodnevnim ili dvodnevnim turama sa tim istim osobama se višestruko uvećava i pojačava na nekom dužem putovanju. Zato meni i nije problem da idem negde sam, ali ako se pridruži dobro društvo rado ću ga prihvatiti. Drugari su me zezali da kada ja pišem putopis, samo izbacim 400 slika i eto na putopis. Zato ću se sada potruditi da malo više rečima, a i slikama ispričam ovo moje putovanje. Ako su tekstovi predugi ja ću ih skratiti. Dosta sam snimao i GoPro-om pa će biti i nekih videa ako se ikada nakanim da ih editujem i postavim na Youtube. Te snimke ću naknadno kačiti u ovoj temi. Pa da krenem u stvari sa delom koji ljude najvise zanima a to je putovanje. Nastavak sledi...

Poštovani prijatelji i kolege, ovom prilikom želim da vas obavestim o mom velikom putu oko Evrope (40-50 dana, 10 000km) na motoru (Honda VF750 CafeRacer), koji sam sam napravio. U prilogu se nalazi PDF document sa detaljima ovog puta... svaka pomoc mi je dobrodošla (u vidu saveta, nekih vaših iskustva) PONUDA-ZA-SARADNJU.pdf

Ćao drugovi, kolege motoristi i drugi dobri ljudi! Nije oglas nego ako/kad budete putovali kroz Sloveniju i ako/kad kome zatreba povoljan, a dobar smeštaj u prirodi, uz lepe puteve te predivan pejsaž, možete mi poslati privatnu poruku i naćemo se . Lokacija u okolini Ljubljane. Dobro nam došli u deželu Ćale

Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.

evo malo da napisem o ovom putovanju. 3 dana puta,ukuno 1650km,Bg,Zg,Slovenija,Austrija dakle istice mi viza pa reko da odem da je iskoristim a posto je lepo vreme kako nego motorom.Bezim sa posla u petak i oko 10h krecem put Ljubljane..Gume za motor sam narucio i cekaju me kod Furlana u Sloveniji..moja guma katastrofa,nema ni malo sare a kada sam kretao na jednom mestu se pojavile i zice :lol: krece najdosadniji deo puta,BG-ZG..j ane znam kako ostali mogu da putuju autoputem ali ja hocu da se zapalim svaki put kada krenem njime..narocito je dosadan ovaj deo do Zagreba jer i da vozis 400 ima da se naviknes i da se smoris...usput ne prelazim 130 jer ce guma da se razleti i vozim slalom u svojoj traci da bi sto manje bio na njenoj sredini...usput srecem Slovenca na GS koji me obilazi i zove na pice jer je vidieo da mi je guma u raspadu i ne mogu brze..covek je sjajan,pozdrav :kul: put nastavljam i nalazim se sa genijem koji se zove DR.CHALA :prayer: :prayer: :prayer: sedim sa doktorom uz pice i menjam plan ..ja sa mislio da idem do Graza na dan i da se vratim ali me iskusno savetuje da idem u Vilah...hvala na savetu ..odlazim put granice ali onda nastaje agonija :lol: dakle hoce Srbin da predje granicu i udje u EU a fali mu samo par stvari : 1. ISTEKLA MI JE VOZACKA DOZVOLA PROSLE GODINE,mrzi me da odem da produzim a to sam se setio kada mi je zatrazio policajac na granici,srecom bio Hrvat pa me pustio 2.NEMAM MIGAVCE,planiram da ih uzmem u Luisu ali do tamo idem bez 3.ZADNJA GUMA SE RASPALA I VIRE SVUDA ZICE kaze mi Slovenac pa decko gde si bre ti posao,gde ces sa tim gumama...poce da mi prica o dubini sare,ma reko sine daj da predjem granicu imam jos 10km do Furlana gde me cekaju gume...naravno nece da cuje mladi kreten i vrati me sa granice,kaze ostavite motor i predjite bez njega...naravno da sam popizdeo najstrasnije ali idemo dalje...Zovem Chalu koji mi je logisticka podrska i kaze mi da probam na prelazu pored ,ja tamo a ovaj kaze decko ajde lepo na glavni prelaz,ovo je samo za Slovence i Hrvate...ja se opet kao napravim lud i opet sa Chalom pravim plan da probam na treci a ako ne uspemo nista onda spavanje kod Doktora srdacnog domacina ,pa da se kupe neke gume u HR pa za Austriju ...na trecem prelazu ista stvar ,ne moze da se predje na njemu ..ali taj prelaz je udaljen od vulkanizera da su mi stigle gume samo 2 km... onda novi plan,nece Srbin da popusti ..Zovem Furlana i objasnim da ako hoce da uzmem gume da mora da dodje da uzme tocak preko granice,da ga odnese,namontira gumu,da ga vrati nazad a onda ja preko glavnog prelaza da dodjem da namontiram prednju gumu...sve je tako i bilo jer je Furlan PROFESIONALAC!!!! skidam tocak na granici pun gas okolo na glavni prelaz,momci me cekaju sat prek oradnog vremena i sredjuju i prednju pun gas sa novim gumama a Ljubljanu .. subota lep dan,rano krecem ka Austriji,putevi u Sloveniji su bolesni za motore,kultura u saobracaju se ne moze opisati,sto se tice tih stvari sve najbolje.. svracam na sokic i sendvic na Bled i pravac Karavanke tunel,pa u Vilah u Luis.. Tu sam se smorio kao zmaj od guzve i vrucine i resio sam nista da ne kupujem nego pare da sprcam na benzin i obidjem jos jedanput Sloveniju..idem preko Alpskog prevoja ka Kranjskoj Gori onda Vrsic onda silazak na Socu ,to je najlepsi deo koji sam vozio do sada,250km krivina do Ljubljane,sve puno motora,lepo vreme,ranije sam prosao tu Dominatorom sa devojkom ali sa Stromom je totalno drugaciji osecaj ...nisam stajao da slikam jer sam samo sipao benzin i cepao koliko sam mogao... dakle sve vreme su ovakve krivine Spavanje u Ljubljani i onda za Beograd...krece opet najdosadniji deo puta...do granice sa HR i ok,jer ima malo krivina tako da 190 postaje zanimljivo ali zato kroz HR i Srbiju strasn koliko je dosadno..u jednom trenutku sam skrenuo na magisralni put koji je bio oznacen kao glavni put a evo sta sam nasao,15km sam isao u jednom pravcu u nadi da ce krenuti asfalt ali sam se onda vratio nazad jer sam video da necu nikada stici do BG ali nije bio los off road trening..vracam se na autoput i pun gas za BG.. eto to je to ..moja preporuka je da se nabace motori na prikolicu do slovenije pa onda pun gas jer ja barem odlepim na autoputu...U SLO treba ici dolinom Soce,pa na Logatec,pa Ljubljana,strasan put i uzivanje neopisivo.. Hvala Chalo na pomoci