UVOD Pre nego što počnem da pišem malo detaljnije o samom putopisu, koji će uporedo biti propraćen slikama, a naposletku i celokupnim snimkom, o ne tako dalekoj Gruziji (barem ne u geografskom smislu), u samom uvodnom delu ću reći par stvari kako sam došao na ideju za ovo putovanje, zašto sam došao na ideju o ovom putovanju, kako je sve proteklo u idejnom razmišljanju pre samog putovanja, periodu pripreme i same realizacije i ostalih stvari koje su se ticale svega. Ukratko zašto baš Gruzija? Iako nisam skoro bio aktivan na forumu (7+ godina, morao sam da resetujem šifru jer sam je zaboravio), a godina i više otkako sam pisao neki putopis, ne zamerite mi ako ću malo uvodni deo odužiti, ne bi li vam predstavio kako je sve ovo krenulo. Već par godina unazad, tokom intezivnog razmišljanja kuda putovati, nekako sam stekao utisak da posle skoro trinaest godina, koliko aktivno vozim motor, prostor i okolina unutar same naše lepe Srbije, a i šire okoline, postao mi je skučen i pomalo, da me pogrešno ne razumete, nedovoljno inspirativan. Pre nekoliko godina, kada je naš dobro poznati Radić prvi put, a nedugo posle i drugi put, bio u Gruziji, kada se vidimo negde, da li kod njega u radionici ili na nekoj planini tokom kampovanja, pričali smo kako mu je bilo na putovanju, za mene tada, u poprilično nepoznatoj Gruziji. Tokom priče i hvalospeva da mu je to tada bilo jedno od najlepših putovanja, trudio sam se da u svojoj glavi projektujem situaciju da i ja, tj. da ću i ja, jednog dana da pokušam da se otisnem u tako neka (u to doba za mene) veoma daleka putovanja. Dosta godina posle, kad god sam pomislio o samoj Gruziji, ako mi se u tom trenutku nađe u blizini neki uređaj na kom mogu da uključim mape, upišem mesto svog stanovanja - glavni grad Gruzije, Tbilisi, i tokom čekanja da se putanja na uređaju generiše, zamišljao sam da sam osedlao svog metalnog konja i uputio se u bespuća istoka. Ali, ubrzo se na tome i završi. Putanja prikazana na uređaju i brojka koja se merila u kilometrima me je odmah odbila. Momenat kratkotrajnog razočaranja. Sa tadašnjim iskustvom verovatno nebih mogao to da izguram do kraja i, sa ove tačke gledišta, ne bi bilo kompletno putovanje. Ovakvi momenti su se s vremena na vreme ponavljali i tištili me, ostavljajući iza sebe neku vrste nelagode. Međutim... Pred kraj 2024. godine sam opet počeo sve intezivnije da razmišljam i da preko interneta istražujem Gruziju. Do tada je moje saznanje o Gruziji je šturo, da ne kažem – nikakvo. Znao sam da izlazi na Crno more, da je glavni grad Tbilisi, sa kojim državama/zemljama se graniči, da su poznati po dobrim vinima, Staljin da je tu rođen i ništa više. Opet, čovek bi rekao zašto bi neko tamo išao (što mi i jeste dosta ljudi postavilo to pitanje tokom i nakon tog perioda), ali sa druge strane, ni informacije sa kojima sam raspolagao u datom trenutku, većini ljudi je to bila nepoznanica. Nakon što je tek došla ova 2025. čvrsto sam rešio i sebi rekao: „Ovo je godina kada ću da idem u Gruziju!“. Na ovo moje lično prihvatanje činjenice da je to to, treba preći na naredni korak, možda i najteži. Kako? Kao prosečni građanin ove zemlje moram se pomiriti sa sudbinom da nemam baš puno dana koje bih mogao da iskoristim od godišnjeg odmora, a i finansije nisu baš jača strana, sve se u tom trenutku zvaničnog samoodobrenja činilo kao nemoguća misija. Kako god, čvrsto sam odlučio, ne želim više da maštam, hoću da san postane stvarnost! Krenuo sam polako u ozbiljnije planiranje putovanja. Prvo sam preneo tu informaciju svojim bližnjima i da je to moja zamisao da tokom leta idem na ovo putovanje. Na prvu ruku, moje lično mišljenje je da me baš i nisu ozbiljno shvatili. Ipak je to dalek put, mislili su da ću možda i odustati do tada. Međutim, nisam se baš dao da to mišljenje i promenim i samo nakon par meseci neprestanog planiranja, sve je počelo da ide svojim tokom. Motocikl koji trenutno vozim je Suzuki V-Strom 650XT iz 2019. godine. Pouzdana raga, koja me nikada nije ostavila nigde sa svojih 50.000+ kilometara na satu, prava putna krstarica. Preudoban, sasvim dovoljno snage, neverovatno mali potrošač. Može da se da se natovari kao teretnjak, ali to je ujedno i mana, jer je i sam po sebi pretežak za iole ozbiljniju vanasfaltnu vožnju, pogotovo ako se putuje na duže, što iziskuje i više stvari da se ponese. Ali, i to prevazilazi, samo je potrebno malo više angažovanja. Imam to što imam za sada, a za ubuduće ćemo videti, kada dođe vreme za to. Tokom prvomajskih praznika i jedne vožnje po jugu Srbije, na kom smo bili Gliga, Radić, Spaja i ja, obavestio sam ih da će moje putovanje u Gruziju biti realizovano ove godine, početkom avgusta, kada mi kreće kolektivni godišnji odmor. Ostaje mi samo kako ću da obezbedim sebi barem tri nedelje (dve nedelje je kolektivni godišnji odmor) za potrebe ovog putovanja. Finansije su u ovom trenutku postale drugi faktor, jer se uštedelo od početka godine, a ima još tri meseca do polaska. Plan je bio da se putuje solo jer, i da sam pitao nekog da ide sa mnom, bilo bi to veoma teško oko same organizacije, pogotovo da neko uzme toliko dana godišnjeg odmora. Nedugo posle, javlja mi se Spaja i tokom priče mi postavi pitanje da li bi bilo u redu da i on krene na putovanje sa mnom. Bilo mi je u početku čudno, ali tokom razgovora mi je postalo jasno da možda i nije pametno da idem sam na tako dalek put, pa smo se na kraju dogovorili da idemo zajedno. Posle par dana me je opet pozvao i pitao da krenemo njegovim kolima i prikolicom na koju ćemo da ćemo da stavimo motore, kako bismo barem uštedeli na energiji koja je potrebna da se stigne tako daleko. I ostalo je na tome do kraja. Delimično. Kada sam tokom nekog druženja spomenuo Gligi za ovu opciju, i njemu se javila ideja da krene za Gruziju, ali da će javiti kada se iskombinuje sa vremenom. I tako je sve, ukratko, krenulo. Bliži se vreme polaska, sva trojica smo uspeli da se izorganizujemo oko slobodnog vremena. Uspeo sam da osiguram sebi celih mesec dana godišnjeg odmora (povezao stari godišnji i masakrirao novi godišnji odmor), sredio na poslu sve što treba da se sredi. Ostaje samo da se iznajmi veća prikolica, jer Spajina prikolica može da ponese samo dva motora, pa smo kod mene u Zrenjaninu iznajmili prikolicu, po koju je Spaja došao. Tad smo natovarili moj motor i pravac Beograd, gde sam prespavao kod Spaje. Sutra, 2. 8. 2025. natovarismo i Gligin i Spajin motor i konačno krenusmo put Gruzije Spaja i ja (Gliga je u tom trenutku u Rumuniji, pa ćemo ga pokupiti za dva dana, kada bude sleteo u Trabzon). Motori i stvari su spakovani, vreme je da se krene. Biće ovo dug put. Veoma dug put... Napomena: Da bi dalja priča imala potpun smisao i ispratila sled događaja, bilo bi poželjno da, ako već niste, nastavak priče propratite prvo na https://forum.bjbikers.com/topic/232876-u-gruziju-ne%C4%87ete-mo%C4%87i-turska-kao-uteha/, gde je Gliga lepo i detaljno objasnio šta se u međuvremenu desilo i zašto nismo uspeli sva trojica da dođemo do Gruzije, a ja ću nastaviti priču od poslednjeg 16. odnosno 17. dana našeg druženja, tj. dana kada su oni krenuli nazad ka kući, a ja dalje putem Gruzije… Da bih vam malo zagolicao maštu šta će vas u narednim delovima mog pisanja očekivati, u nastavku postavljam nekoliko slika iz Gruzije.

Davno, baš davno sam poslednji put pisao neki putopis. Ko je čitao neke od prethodnih otprilike zna šta može očekivati i od ovog. Glavna razlika je što na ovo putovanje nisam išao solo. Ko je tu prvi put, dobrodošao Verovatno će potrajati malo duže dok sve ispišem. Život, obaveze... Ova vožnja je ozbiljno planirana kao dvonedeljno (plus transport tamo i nazad) istraživanje Gruzije. Atraktivna, relativno daleka destinacija o kojoj se dugo maštalo. Međutim realnost nam često menja planove. I tako se planirana gruzijska avantura pretvorila u iznenadnu i apsolutno neplaniranu tursku avanturu. Tri gospodina sa tri motora, dve sedmice pretežno divljeg kampovanja, 4000+km uživanja i nebrojeno mnogo sjajnih utisaka. I dosta Dobrodošlice. Ništa bez Dobrodošlice. Čeda, Spaja i ja. Za početak samo nešto fotki, da vam zagolica maštu. Dan 01, tranzit od Bugarske do njive na početku TET-a posle Istambula. Dan 02. Od njive do jezera. Dan 03, od jezera do kolibe u šumi. Dan 04, od kolibe u šumi do livadice kraj potoka. Dan 05, od livadice do Samsona. Tranzitni dan sa ciljem da se prebacimo dalje na istok, tamo gde su planine atraktivnije. Prva noć u smeštaju koji nije divlji kamp. Dan 06, od Samsona do fudbalskog terena. Pretežno tranzitni dan i povratak na TET trekove. Dan 07, fudbalski teren-vetrovito jezero. Realno nema smisla spominjati da je vetrovito. Skoro na svakom mestu gde smo bili je duvao prilično jak vetar. Ovo je prvi dan da smo se popeli stvarno iznad granice šume. Priroda je lepša i osetno češće stajemo. Ispostaviće se kasnije da je ovo samo uvertira, ili, što bi rekle Švabe "You ain't seen nothing yet". Rekoh već da je bilo mnogo dobrodošlice Dan 08, od vetrovitog jezera do grebena na 2300m. Kako na fotki preneti vetrovito vreme? Da Vidiš vrh u pozadini? E, livadica koja vodi do njega nije baš tako blaga kao što iz daljine deluje. Motori su se umorili od uspona i legli su da odmore. Dan 09, od kampa na 2300 do kampa iznad oblaka na 2350. Dan 10, od kampa iznad oblaka do kampa pored puta. Terminator vibes Dan 11, kamp pored puta do Demirkapi. Ruta D-915, magla i drugi čvrsti smeštaj. Dan 12, od Demirkapi do poslednjeg visokog kampa (2820m visine). Prvi izlazak preko 3000m Dan 13, od poslednjeg visokog kampa do kampa na moru (blizu grada Rize). Treći plaćeni smeštaj, ujedno i najbezveznije potrošene pare. Igranje na preko 3000m. Sredina avgusta, sneg i dalje može da se nađe. I ne, nije senovita severna padina. Dan 14, od kampa na moru do kampa na Shell pumpi. Rastanak od Čede koji ima još slobodnih dana i produžava za Gruziju. Spaji i meni početak povratka kući. Dva dana za 1550km kako bismo stigli do prikolice. Posle oko 3000km smo u prilici da počastimo motore svežim uljem. KTM servis u Trabzonu. Dan 15, kamp na Shell pumpi do NIS pumpe Nais. Mnogo motorima, dosta i kolima Neplasnko svraćanje u Carigrad Dan 16, od Nais pumpe do BG i NS. Nema fotki. Autoput kolima, raspakivanje sa prikolice i kratka vožnja od BG do NS. To je to što se tiče uvodne priče

Sve do ove godine, delio sam sezone. Počinjale su negde u martu-aprilu (ako ne računamo poneki lep dan u januaru koji se desi) i trajale do novembra. Onda su se desili studenti i Deda Mrazevi na kojima sam po prvi put učestvovao i sve se promenilo. Sad mi je teško da povučem granicu gde je prošla sezona stala, a gde je ova počela. Sad, kad čujem da me neko pita koliko sam km prešao ove godine, stvarno ne znam šta da odgovorim, granice su se izmrljale. Zbog toga, rešio sam da ovu sezonu računam od dana kada sam kupio BMW. To je bilo u februaru. Mada sam se navozao ove zime, radovao sam se dolasku lepog vremena, jer lepo vreme znači i lepše vožnje. Praznici oko prvog maja pokazali su se kao fantastičan momenat da se novi motor zaista proba na jednoj višednevnoj turi i da se vidi kako se kotira spram VFR mašine. @kokot je smislio rutu, a mi smo je pratili. Mada ste navikli da moji putopisi imaju jednog jedinog glavnog i odgovornog, to u ovoj priči nije slučaj. Nit sam bio glavni nit sam bio odgovorni, već smo svi tu odgovornost preuzeli na jednake časti, pa da me pitate ko je bio vođa, ne bih mogao da kažem. Sve što ja znam je ko je bio na čelu kolone, a čak ni to nisam bio ja Ekspediciju su činili sledeći momci: Deki Majstor – nije majstor samo zato što vozi majstorski, nego i zato što smo se navadili na njegovu radionicu da čačkamo sve moguće sitnice na motoru, pa tek onda idemo kod naših majstora ako Deki nešto slučajne ne zna. Lako ga je pomešati sa @kokot jer voze Super Teneru u istim bojama. Možeš da pratiti po krivinama samo kad sedne na svoj MT450, u drugim slučajevima ti pobegne, samo ako to poželi. Naslov teme preuzeo sam od Dekija i njegovog prvog klipa iz serijala u kom dokumentuje ovu našu avanturu Deki Panter – navija za Zvezdu, nadimak dobio kad je Panter usrao Zvezdu prošlog oktobra, a mi svi tu utakmicu pratili iz udobnosti smeštaja u Mostaru TRK-om 702 bez problema drži tempo sa nama na ne-Kinezima Vojo – ko o čemu Vojo bruji o (Hondi) Africi i black metalu, a i to onda kad ne priča o seksu ili ne plače što je prodao Transalpa Jaran Mihailo – naš Jaro iz Han Pijeska, mesta sa dva godišnja doba – zima sa snegom i zima bez snega. Ako vas povede na kampovanje, računajte da imate ličnog kuvara. Na njegov Strom 650 nema šta ne može da se napakuje, samo kotlić još nije poneo, kaže možda nekad umesto kacige Lule – Somborac koji je smrtna presuda Japancima. Još se nije navikao na topografiju sa krivinama, pa bi da ih ispravi da bude sve kao putevi u Vojvodini. Posle dva Japanca prešao na KTM-a u nadi da teže padaju. Priključio se sa dva dana zakašnjenja Peđa Kum – Luletov kum na CBR-u po prvi put s nama krenuo na vozanje. Ako je Lule smrt za Japance, onda je ovaj kraj za slobodne devojke. Kad prigusti i krenu crne misli, spasavaj se koja može @kokot – idejni tvorac cele rute i glavni organizator. Napravio plan puta i rezervisao smeštaje, vodiča u Željavi, izračunao tačno u dinar koliko će da nas izađu troškovi, ali na vremenske uslove nije mislio. Kad je video da će kiša, odustao od puta; priključio se kad je krenulo sunce , ako njega pitate, sunce nam je sinulo jer ga nam je on doneo; složili smo se da se ne slažemo Moja malenkost o kojoj sve znamo i moj BMW o kome i ja jedva da išta znam Ruta:

Evo jedne neobradjene, a bitne teme za kampere. Osvrcemo se na satore i vrece, a najcesce zanemarimo podlogu za spavanje. Zapravo, kupimo plavi Intex dusek i pumpu i resimo stvar. Dok se ne smrznemo. Posle toga batalimo kampovanje ili budemo uporni, pa nadjemo alternativu. Ne krivite vrecu sto vuce zemlja. Klasicni duseci na naduvavanje mozda i jesu resenje kad se kampuje u idealnim uslovima. Takvih uslova nema vise ni kod babe. Mozemo da gledamo u oblake, ali na njih ne mozemo da uticemo ko Rusi u Sociju. To svaki iskusniji kamper zna. Kao i za motor, pre ili kasnije kupicemo kisno odelo. Slicna stvar je i sa dusecima. Ucite se na tudjim greskama. Kao klinac, mogao sam na zemlji spavati. A danas svojim bubrezima udovoljavam Prolom vodom i pivom. Spricer ne, samo cisto vino. Bolje kosmare imati, nego na 'ladnoj zemlji spavati. Moje Intexove duseke zamenile su samonaduvavajuce podloge za spavanje koje sam izbegavao kao mamin podvarak nekad. Danas je drugacije. Podvarak i sam pravim. Isto onako, sa rebarcima ili slaninom. Ne zaobilazim biber i papriku, da bude pikantan, jao...resio sam problem sta cemo za rucak. Nego, podloge... Nisu tako strasne kao sto izgledaju. Imam ih nekoliko i sto se debljine tice, cini mi se da je 5cm neki optimum za udobno spavanje. Donji limit je 3,5cm, a kome je najbitnije da se beskompromisno naspava, nek uzima preko 7.5cm. Ono sto je bitno je to sto su ispunjene nekom termoizolacionom penom koju je bez zajebancije izumela NASA, pa je jedan njihov inzenjer resio da od toga napravi upravo podlogu za spavanje i tako stvori odlican proizvod. Samozadovoljavajuce, sta ti citas, SAMONADUVAVAJUCE podloge osim zapremine i mase, karakterise termoizolacioni faktor, takozvani R-faktor (R-value). Sto je R-value veci, izolacija je bolja. Optimalna R vrednost za nas bajkere je R-value 3, sto mu dodje kao trosezonska. Za razliku od klasicnih duseka, ove podloge ne zahtevaju dodatnu pumpu, vec se same naduvaju, pa se sa jos desetak daha doduvaju na optimum. Takodje, otpornije su na busenje, sto mi se dva puta desilo sa Intexom. To je tek uzas. Meni licno su udobnije od duseka, jer su stabilnije. Danas postoje i podloge koje su nadmasile NASA penu, pa umesto nje koriste odredjene termoreflektujuce materijale i time znatno smanjuju litrazu i tezinu duseka, ali su rezervisane za one koji umesto pilava jedu rizoto sa piletinom. Neki od vodecih brendova su Therm-a-rest, Klymit, Nemo, Sea to Summit, Exped...ali tvrdim da se nece pogresiti i sa nekom iz Decathlona ili Intersporta. Ja se nadam da sam neciju nedoumicu resio i pomogao u izboru. Laku noc.

Prodajem šator iz naslova, korišćen par puta na moto turama, praktično nov, kupljen preko i plaćen oko 120e. Vrlo kompaktan i malih dimenzija, namenjen za jednu osobu. Kad se uđe u štos lako se namšta, a još lakše pakuje. McKinley Escape 20.1, ľahký stan | farba: Zelená | v e-shope INTERSPORT WWW.INTERSPORT.SK Outdoor McKinley ► Objednaj cez e-shop alebo rezervuj na predajni | rýchle doručenie | doprava ZDARMA pri nákupe nad 50 € ► Escape 20.1, ľahký stan · farba: Zelená v e-shope... Technical characteristics : Number of people: 1 Number of bedrooms: 1 Dimensions of the unfolded outer tent (length x width x height): 240x125x100 cm Dimensions of the unfolded inner tent (length x width x height): 220 x 125 x 80 cm Dimensions of the folded tent (length x width x height): 34x13x13 cm Weight: 1.60 Kilogra Water column outside: 3,000mm Water column bottom: 5,000mm Sheet material: 68 D polyester, 210 T Inner material: 68 D polyester, 190 T Floor material: 210 D Oxford polyester Number of air vents: 2 Number of entries: 1 Taped seams: Yes Poles: Aluminum poles Pegs: Aluminum pegs Unutra staje i Intex dušek ali je preporuka svakako neki manji treking, ja sam u Jysku uzeo koji radi posao. Cena: 70e Kontakt: 065/915-05-95 ili PM

MK Grofovi Ečka 13.-15. Jul 2018 Pozivaju sve bajkerke i bajkere kao i ljubitelje dobre zabave da nam se pridruže na trećem moto skupu MK "Grofovi" Očekuje vas: Besplatan ulaz, dobra zabava, hrana, piće i dobra muzika uz odlične domačine i sjajan program , šta čovek više da poželi! A zahvaljujući MUP-u i crvenom krstu zrenjanin, očekuje vas i edukativni program o bezbednosti u saobraćaju i sanaciji povreda, sa akcentom na najugroženije učesnike u saobraćaju, odnosno nas bajkere. Dođite i zabavite se, a imamo i obezbeđeni prostor za kampere. detalje i spisak aktivnosti možete pogledati na našoj FB stranici. https://www.facebook.com/events/192110114927856/?active_tab=about VIDIMO SE!!!

Istorijat John.E.Johnson je kompaniju Trangia osnovao 1925-te godine. John je trebao da bude farmer ali je zahvaljujuci svom poznavanju tehnike i smislu za dizajn odlucio da krene drugim putem. Zajedno sa svojim tastom pokrenuli su proizvodnju aluminijumskog posudja za domacinstvo. Tih godina je u Svedskoj pocelo da raste interesovanje za kampovanje, usled nekoliko novih praznika koje je drzava usvojila. Zato su radni ljudi, gradjani i postena inteligencija dobili priliku da vise vremena provode u prirodi. Trangia je tada odlucila da svoj fokus prebaci na opremu za outdoor kuvanje. 1938-me godine, Johnovoa dva sina, Olle i Erik, su se pridruzila ocu u vodjenju kompanije. Kasnih 40-tih godina, gorionici su radili uglavnom na gorive tablete. Gasni i alkoholni gorionici su bili uglavnom veliki i predvidjeni samo za koriscenje u domovima. Tokom posete jednoj prodavnici kamp opreme u mestu Östersund, Johnson dobija ideju o alkoholnom gorioniku koji bi mogao da se koristi na terenu i istorija Trangia kamperskog posudja je tada pocela u vidu Trangia Storm Cooker seta. Trangia Storm Cooker pre 60 godina: Trangia Storm Cooker danas: U sedamdesetim godinama proslog vega, Erikovi sinovi Bengt i Lenard se pridruzuju svom ocu u vodjenju kompanije. Bengt je danas direktor kompanije, a Lenard je zaduzen za tehnicki razvoj. Ceo Storm Cooker set je bio predvidjen za jednu prosecnu osobu. Treba da bude lak za nosenje, lak za koriscenje, ciscenje i odrzavanje. Srce celog sistema, sam alkoholni gorionik, u prvo vreme je izradjivan od aluminijuma, ali su ubrzo shvatili da je mesing daleko bolji materijal za tu namenu. Do danasnjeg dana, gorionik izgleda potpuno isto kao na pocetku, ali je ipak doradjivan i vremenom poboljsavan. Tokom godina koriscenja prihvatane su i sugestije kupaca koji su gorionik koristile u najtezim uslovima planina na severu Svedske. Dugovecnost i pouzdanost Storm Cooker seta je obezbedjena pre svega vrhunskim materijalom, kao i preciznom kontrolom celog postupka izrade. Zahvaljujuci blizini surovih planina, Storm Cooker je mogao odmah biti proveren u praksi, u najtezim uslovima. Osamdsetih godina proslog veka, asortiman proizvoda je obogacen koriscenjem specijalnih celika i teflona. Celik je potom zamenjen Duosal materijalom 1993-ce. Duosal je mesto ustupio tvrdo anodiziranim aluminijumu u 2007-moj. 1998-me je pocela proizvodnja serije izradjene od titanijuma, ali se od toga odustalo sa pocetkom koriscenja ultra lakog anodiziranog aluminijuma 2006-te. Trangia koristi novu leguru nazvanu 5005 H24 koja je 50% snaznija. Samim tim, zidovi posudja su mogli da budu tanji, pa je smanjena tezina za 22%. Vremenom, uspostavljena je saradnja sa drugim sveCkim proizvodjacima slicne opreme, pre svega sa Primusom. Primus je poceo da izradjuje gasne gorionike, kao i multi-fuel gorionike u dimenzijama za korsicenje na Trangia opremi. Zato je 1998-me stitnik vetra izmenjen i dodat je otvor za provlacenje creva za dovod goriva u gasni gorionik. Takodje, pocelo se sa proizvodnjom specijalne boce za prenos i skladistenje goriva za rad alkoholnog gorionika.

Pozdrav svima ! 1.og jula krenuo bih na putovanje po Crnoj Gori biciklom zajedno sa mojim bratom. Potrebni su nam satori. I to lagani. Nesto tipa Ferrino MTB 2. Ko god ima ili zna nekoga da ima neka se javi. Moze polovno, novo, tek otvoreno.... Pozzzz !

Zdravo svima Nisam bajker ali mogu da doprinesem ovoj temi. Od 2011. kotrljam se oko sveta biciklom. Putujem sa vrlo skromnim sredstvima i zbog toga uglavnom kampujem. Tako sam za četiri godine sabrala preko 1000 noći pod otvorenim nebom. Kampovala sam na 'poljima smrti' u Kambodži, u džunglama Burme, u torovima po Gobi pustinji... Preživela sam najrazličitije vremenske nepogode: grad veličine oraha koji mi je polomio konstrukciju šatora, monsunske pljuskove nakon kojih sam plutala na podlozi, pustinjske oluje kada sam bila zatrpana slojem peska, snegove i snežne oluje... A kada sam krenula u svoju avanturu, nisam znala skoro ništa. Moje iskustvo u kampovanju sastojalo se od dve-tri godine vikend-planinarenja, u grupi i uglavnom po lepom vremenu. Srećom, moj prvi saputnik bio je prekaljeni kamper i cikloputnik. Prvo sam učila od njega, a kasnije i od drugih kampera i putnika koje sam sretala, a najviše na sopstvenim greškama. Sada imam veliko iskustvo. I zato sam sela i sve što znam o opremi i kampovanju stavila na papir. Tako je nastao Kamperski priručnik sa mini kuvarom. Knjiga je namenjena svima koji bi da se upuste u avanturu a ne znaju odakle da počnu sa pripremama ili ne znaju dovoljno o svemu što bi trebalo i što ih može zadesiti na kampovanju. U prvom delu priručnika obrađena su sva tehnička pitanja u vezi opreme -- namena, kvalitet, izbor, odnosno, sve što treba znati da biste se što bolje pripremili za kampovanje. U drugom delu su praktični saveti kada se već nađete na kampovanju. Neka od poglavlja su: Kako da izaberete odgovarajući šator Koja podloga vam treba Perjana ili sintetička vreća? Kako se računa temeraturni opseg vreće U čemu se razlikuju pojedini gorionici, kako rade i za koje situacije su najfunkcionalniji Šta obavezno treba da ponesete na svako kampovanje (check-liste) Kako da se zaštite od opasnosti i nepogoda Šta je termoizolaciona vrednost podloge Kako da zakrpite probušenu podlogu ili pocepan šator Saveti za devojke / žene na kampovanju Kako da se okupate kada je hladno ili sa nedovoljno vode Šta da kuvate osim paste i pirinča i još mnogo toga... Da bi knjiga bila što bolja, doprineo je i recezent - Vanja Ćirić, ljubitelj prirode, istrazivač, trener polarnih pasa za vuču, alpinista, speleolog, menadžer u prodavnici outdoor opreme. Knjiga izlazi u prvoj polovini juna. U toku je pretprodaja kako bih obezbedila sredstva za njeno štampanje. Pola novca sam već sakupila za nepuna četiri dana od početka moje kampanje na Indiegogo platformi. Do do 31. maja cena knjige je 4 $ ili 3,5 € ili 420 din plus poštarina.