Vec neko vreme razmisljam da li sebi da nametnem jos jednu obavezu, u vec vrlo gustom rasporedu obaveza, svakodnevno, ali nek' ide zivot - radost je, a i hriscanski, davati i deliti, tako da ce mi biti zadovoljstvo! Siguran sam da je vecini promaklo, kada sam u temi "KRIT 2022. - Lavirint sa dušom" naseg clana i kolege @doktor pomenuo da se selimo na Krit, jer sluzba zahteva tako; a sluzba mora da se slusa, kako mi Balkanci to najbolje znamo, zar ne; odlucih da pokrenem ovu temu i da delim sve informacije, saznanja i iskustva koja smo stekli do sada i koja cemo sticati ubuduce. Cenim da ce nekima od nas znaciti, narocito ukoliko planira da, ili ce uskoro krenuti ka Kritu, bilo turisticki, bilo iz nekih drugih pobuda i u skladu sa naslovom teme, uspeti lakse da se snadje i ukroti Minotaura. Ujedno, ne zelim da zaboravim detalje i price koje smo do sada doziveli i koje cemo, siguran sam, doziveti jos, tako da ovo moze biti i neka vrsta dnevnika za mene. Temu bih koncipirao po ugledu na @yogibear "Kojekuda po Srbiji - sabrana dela", samo sam siguran da pisanje, fotografije i konciznost nece biti kao kod naseg cenjenog kolege, jer Yogi je postavio previsoke standarde. Unapred se izvinjavam ukoliko ce biti pauza u pisanju - ne zaboravite da ovde zivimo, privremeno, nismo turisti. Sami smo supruga i ja sa dvoje male dece - 2 sina, 2 i po godine i 8 meseci u ovom trenutku, plus ja radim ponedeljak - petak dobar deo dana. Pitanja, predlozi, komentari i sugestije su dobrodosli. Molim admine, ukoliko misle da ova tema ne treba da bude u ovoj sekciji foruma, neka prebace temu u odgovarajuci podforum. Hvala! Da krenemo...

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Kaciga je neizostavan deo opreme svakog motocikliste a izbor konkretnog modela zavisi od više faktora. Među najvažnije spadaju kvalitet, dizajn, cena pa čak i trenutno aktuelni trendovi, a ja sam se trudio da svoju kacigu uskladim sa konkretnim potrebama i tipom motora koji sam u tom trenutku vozio. Na početku karijere mi je uz MZ ETZ 250 savršeno odgovarala UVEX Daytona, da bi nakon prelaska na skuter Kymco Grand Dink, njeno mesto zauzela pre svega praktična GIVI HPS 10. Želja za dužim putovanjima me je naterala da vrlo brzo pređem na još veći skuter - Kymco Exciting, a uz njega je stigla i prava „putna“ kaciga – AGV GT Open. Na žalost, ona se nije baš najbolje slagala sa sportskim detaljima na mom Kawasaki-ju, pa sam odlučio da je zamenim modelom AGV Compact koji se pokazao kao vrlo dobro rešenje za sve moje potrebe. A onda je došao septembar 2022. god i prvi put se desilo da kupovina nove kacige nije imala nikakve veze sa promenom motora ili drugačijim potrebama. Jednostavno nisam mogao da odolim kvalitetu materijala i klasičnom dizajnu a moram da priznam da je i cena bila izuzetno povoljna. Jedini problem je što u tom trenutku nisu imali odgovarajuću veličinu, ali se nadam da će se vremenom „razgaziti“. Nadam se da nisam pogrešio… Verujem da vam nije baš najjasnije šta se u stvari dogodilo, pa je najbolje da krenem od početka…

Od izvora tri putica, vode na tri strane Glavni akteri ovogaaa skupaaaa su.... pu @PaPaja s'Caponordce, @Bojanko s'NC, @GAGI74 s'MT07, Milos s'Burger650 i moja malenkos takodjer s'NC-etom. Ekipa mladih muzicara koja ne pravi mnogo pitanja, dogovara se u 4 reci.... hocemo da idemo tam - hocemo...... kad - tad, moze...... ende. Nema priprema, nema izvoljevanja, nema a sta ti nosis a sta ja da ponesem.... ponesi dokumenta, kes mani i rezervni kljucenzi i prokleto kisno odelo. Zasto bas "Od Izvora Tri Putica", zato sto je Milosu i meni putovanje pocelo u nedelju (16.06), otisli smo do CG, Papaja i ostatak ekipe krece u ponedeljak. S'tim da Papaja odlazi za Cerovac odakle ce krenuti, Boki i Gagi krecu iz Bg-a..... 5 ljudi, 3 tacke ce se spojiti u Albaniji tacnije Skadru..... pa da pocnemo. 1. Dan, ceka nas sledece Nismo nesto poranili, krenuli smo oko 08:30' standardnom rutom, avalski do Mladenovca - Topola - Rudnik gde bese prva pauza. Ne zadrzavamo se mnogo, popili po kafu i izeli palacinci s'dzem u Koti 555, kacige na glavu i vozi misko. Na putu se nista ne desava, nema guzve, ima sitnih radova tako da brzo stizemo do Zlatibora. Zlatibor ki Zlatibor, nema se sta pametno videti, cirkus napravise i da ne duzim dalje, sve vec znate. nismo svratili, picimo dalje do restorana "Borova Glava" pauza, gasi makine pakleno vruce, Milos kao da jos uvek spava ljubi ga Majka posto smo se dobro nakrkali kod kuce, ne zadrzavamo se mnogo na pauzi pali makine, pravac gran. prelaz Jabuka.... tam mala guzva, nista bit'cemo kurturni u redu kako smo usli u CG, tako se navukli neki sivi oblaci, mislim se u sebi pa neces valjda da tuces gde je najlepse tako i bi nanicu joj njenu, 2-3km pred Durdjevica Tarom poce kisa, zamakli dok ne stane, mali skljoc na Mos tukla je nekih 15-20min, ne vise od po sata, dovoljno da ti sjebe najlepsi deo za voznju temperatura za 10C ode dole, par slicica Dj. Tare - Zabljak - Savnik stigli u Niksic, tankaj gorivo te produzi do Bogetica, pao plovak u zeludcu...odosmo na krku restoran "Na Kamenu Podostroskom" i da znate, klopa nije bas jeftina podize se plovak, spusta se lagano mrak, ustaj Losmi Ostrog nas ceka Parkirali se, poskidali sta smo imali, usli unutra, prizor neverovatan. Za divno cudo nema guzve, vrlo malo ljudi. Darovali te gledamo hocemo li nociti napolju il untra. Milos kaze da su najavili moguce pljuskove u toku noci, sto me je odmah navelo na misli od pre dve godine.... uzas! Poceo je duvati jaci vetar, unutra se oseca na ustajalo, ma nikako... tako da grabimo cebad, ambolije, jastuke i idemo vani. taman kad smo sve namestili, vetar prestaje da duva.... ima neceg, kazem ja sam sebi Laka noc, vidmo se sutra.....

Vec sam tu, pa rekoh da napisem koji redak Dakle, slike kacim kad se vratim pocetkom avgusta. Ovde sam na letovanju, pa sam bio prinudjen da iznajmim motor - izbor je pao na bicikl sa motorom - XT :wink: Ide OK, ali je odrzavan do ku.ca, lanac nije podmazan NIKAD :shock: Anyway, ovde ima milion motora, pa cu pokusati da iznajmim jos koji dok sam ovde, mozda da napravim koji uporedni test za bracu forumase.. Takodje, postoji mogucnost iznajmljivanja i Buggyja kao i Trikeova, pa cu mozda i to da uzmem i da probam kako ferceraju.. Sto se tice cena: Skuter 50ccm dnevno 12-15 evra Motor 250ccm chopper 25-35 evra Motor enduro 500-600ccm 25-35 evra Auto ma koji dnevno 30-50 evra sve je full osigurano - sednes, vozis i boli te k. Toliko za sada, pozdrav svima Andrej-on-the-vacation :wink:

Stegla zima, PMS ( Parkiranog Motora Sindrom) drma uveliko, kolege se slabo raspisale a Bato ADV utanjio sa Afrikom tj daje na kašičicu pa kad sam već svako malo na forumu da virnem piše li se šta, red je da i ja dam skromni doprinos. Ovaj putopis je logičan nastavak pisanija pod imenom , Zamalo Sicilija samo što za razliku od predhodnog u ovom ima Sicilije a pored Sicilije će se naći još po nešto.

Pred početak ovog putopisa još jednom objašnjenje iz paralelne teme šta to uopšte znači "pofočkati se". E pa počnimo … Ideja je bila da na put krenemo u trojki. Sandi, njegov kolega s posla (nismo upoznati) i ja. Naravno, kao i prošle godine bio sam odlučan da 16. maja krećem, pa šta bilo. Iskreno, u nijednom momentu nisam posumnjao u Sandija, da bi mogao da stisne rep međ' noge. Sandi je lik, u kojeg sam siguran kao u pištolj. Čovek od reči. Putem putopisa upoznaćete nas bolje. Nekoliko dana pred polazak Sandi stiže sa vešću da se kolega s posla predomislio jer je mislio da je skok do Grčke ono tipa dva tri dana. Aha. Ništa. Idemo nas dvojica sami. Šta smo rekli, rekli smo. Kao što pomenuh jednom pre, ne vozimo motore sa foteljicama i setom kofera pa su tu potrebne malo drugačije pripreme. Napunio sam torbe nekim dekama i glupostima da bi na dvorištu testirao kako će stvar izgledati na motoru, kad se napakujem za put. Ništa pozitivno na prvi pogled. Moje pauk mreže i elastike nisu ni blizu sigurne za takav poduhvat pa sad ti traži backup. Koga prvo zvati nego iskusnog »starog lava« @nemo pitanjem da li slučajno u svom magazinu ima neke gurtne, vezice, … Drug Pavle nije bio kući (gde će biti nego na moru) pa mi je organizovao preturavanje po njegovoj garaži uz pomoć poštovane gospođe. Našao prave gurtne, kablove, điđemiđe i trk kući na ponovno testiranje. Zatežem torbu na motor kao neprijatelja. Nema mrdanja. Jeste da je u njoj ćebe ali to je to. Stvar pretestirana. Veče pred put uzimam torbu, izbacim ćebe i ubacujem »minimalno« potrebno za put. Pomažem si sa listom od lani. Nešto još dodatno eliminišem, nešto dodajem. Iskustvo je pripomoglo pametnijem pakovanju iako za sledeću avanturu imam još fore za napredak. Drugi deo oko priprema bile su gume. Sandi je sve to lepo rešio u pravo vreme a ja se nešto nećkao u principu imaju one još fore ali ko zna šta će biti posle »jadranke« i tamo usred Albanije. Ništa. Odlučim ja da preobujem Dukca ali me sada kao i uvek steže vreme. Na poslu i kući da rešim otvorene stvari zahteva svoje vreme, kojeg nemam za menjanje guma. Zamolim Sandijevog sina da sa Dukcem skoči do servisa, ja dogovorim cenu i tako je i bilo. Dukac na novo obuven a ja sada u glavi miran. Neprocenjivo. Deo priprema bilo je naravno i planiranje rute. Uz pomoć vas kolega ovde sa foruma i uz pomoć čitanja putopisa i nekih drugih kanala. Plan je bio do Grčke kompletno uz more dok smo si dozvolili opcije, da se deo puta vraćamo po unutrašnjosti. Jer je Sandi posle povratka planirao na svadbu u Bosnu, trebao mu je bar jedan free day posle puta, zato smo rutu zastavili kao dosta dinamičnu. Šta je bilo interesantno, da smo rutu samo jednom zajedno uz kafu pregledali i posle toga praktički nikakvih komplikovanih sastanka, detalja, …. Jedini dogovor je bio »četvrtak, 16.5. pred 8 kod mene na kafi«. I tako je i bilo.

UVOD Moj prvi susret sa Kritom dogodio se davne 1973. godine, dok sam još bio u osnovnoj školi. Razgledajući ilustrovanu istoriju sveta, posebno me je zainteresovala Minojska civilizacija koja je svoj procvat doživela na tom ostrvu, dve hiljade godina pre nove ere. Da se ne lažemo, interesntni su bili i minotauri i lavirint i igre s bikovima... ali najveću pažnju mi je tada privuklo (oči su mi ispale) kada sam video kako su se žene oblačile u to vreme. Osim ovog modnog detalja ima i drugih stvari o Minojcima koje je lepo znati ali nema potrebe ovde pisati o njima. Google, Wikipedija, Ilustrovana istorija sveta... pa koga zanima. Posle tog upečatljivog otkrića, Krit i Minojska civilizacija su zauvek ostali prisutni u mom srcu i mojim mislima.

Santorini ( i ostala Grčka ostrva uopšte) motorom - za i protiv Odmah na početku da se izjasnim, ima mnogo lepših, jeftinijih, jednostavnijih i na kraju bezbednijih načina da se obidju grčka ostrva. Najkomfornije je do većine ostrva stići avionom, ili gliserom/trajektom iz Atine ili Soluna. Leti je vrućina, a putevi su uglavnom loši, turisti i lokalci voze kao nenormalni ili često pijani, daleko od toga da su idelani uslovi za vožnju... Otkud mi onda ideja da odem motorom na Santorini? Ove godine supruga je imala poslovne obaveze u Atini, pa smo se dogovorili da uskoristimo par slobodnih dana u pauzi izmedju i pobegnemo na Santorine (kako kaže moja bolja polovina). Zbog rasporeda dana i odmora, otvorila mi se opcija da posle Santorinija, iskoristim još par dana i provozam se još malo. Nisam imao isplanirano ništa, ali rekoh smisliću se usput... FastForward >> autoput kroz Srbiju i Makedoniju, dosadan, ne zaslužuje opisivanje. Predveče prvog dana stigao u Platamon, moj prijatelj Petar sa porodicom tradicionalno letuje u kampu kod Pantelejmona, pa sam mu se uvalio na večeru [emoji4] Od Soluna do Atine je sada inače sve autoput, otvorili su valjda ove godine sve tunele oko Platamona i klanca Tempi. Meni je to omiljeni deo za vožnju pa sam sišao sa autoputa i vratio se starim putem da izvozim krivine oko Platamona. Sam autoput do Atine je lep, čim se prodje Larissa je zadovoljstvo da se vozi. Ko ima priliku nek obavezno skrene na Lamiu, Delfe ili Amfisu, neće pogrešiti. Ja sam žurio da stignem u Atinu, pa sam isforsirao opet autoput. Na dole me je pratilo lepo vreme, 28-33 C, idealno za mesh jaknu. Inače, na putu ima dovoljno benzinskih pumpi i odmarališta, i super je označeno npr. koliko ima do sledeće benzinske pumpe km, itd. Stigao sam u Atinu oko 5 popodne, i odmah shvatio da sam se opasno zaje*ao, vreme špica u 6 milionskom gradu gde svi voze motore ili skutere... I k'o za baksuz, hotel u kome je trebalo da se nadjem sa ženom u samom centru Atine. Sat ipo mi je trebalo da se promuvam, i hvala bogu bezbedno stignem. Dva padanja sam video usput, odnosno jedno oduzimanje prednosti i jedno proletanje kroz crveno. Atina je ogromna, i svi negde žure, a saobraćajne zakone ni policajci ne poštuju. Što kaže moj drugar Grk, kad bi krenuli da naplaćuju kazne za kacige i pojas u Atini samo, otplatili bi pola duga Nemačkoj. Kad sam stigao u hotel, ispizdeo sam kad sam shvatio da je njihova garaža zapravo podrum, ali makar su imali čuvara pa nisam morao da strepim tu noć. Hotel je inače prevara u tri čina, Divani Karavel, 5* na tabli a daj bože 3, pri tome papreno naplaćuju posebno nemačkim firmama [emoji3] Jedva sam dočekao jutro da se spustim do Pireja i sednem na trajekt. Pošto je polazak bio u 7 ujutro, ženu sam spakovao u taxi, a ja se natenane provozao kroz još uspavanu Atinu, i ukrcao na Hellenic Highspeed za Santorini, preko Sifnosa i Iosa. Karta za mene i motor je oko 65€, ima i dosta jeftinije ako se kupi unapred. Dosta grka inače putuje skuterima ili motorima, pa posada iskusno zna šta treba da se radi. Sedišta na samom trajektu su udobnija nego u avionu, ima TV ispred svakog sedišta, i (dosta loš) free wifi, wc-i su ok. Cene u restoranu za kafe, sokove i sendviče su dranje, ali je put 5 sati samo pa ne mora neophodno ni da se tamo troše pare. Sad manje više na početku sezone nije bila gužva, pa sam se raširio u šaragama [emoji4]

Veliki pozdrav postovane kolege Zelim sa vama da podelim svoje iskustvo, koje sam imao pre mesec dana Zapravo dobio sam 9 dana odmora, smestaj u Grckoj i Crnoj Gori, pa sam sebi organizaovao jedan lep odmor i voznju od 9 dana Prosao sam 2000km, potrosio oko 100l goriva i prove se ludo i nezaboravno... ja bas i nisam neko ko voli da kucka, ljubitelj sam VIDEO zatisa (pokretnih slika) zato zelim sa vama da podelim svih 9 dana u 9 kratkih video snimaka koje cu objavljivati svake nedelje... za sada postavljam uvodni snimak moje avanture... pa ako vam se svidi zapratite me na YouTube kanalu i uzivajte u ostalim klipovima... naravno ja cu i na forumu postavljati svaki dan tjs. klim koji izbacim Uzivajte i nemojte da zaboravite da kliknete na dugme SUBSCRIBE http://www.youtube.com/c/JovanDasic http://www.youtube.com/c/JovanDasic

pozdrav zanima me vasa iskustva da li je neko iso celom grckom?

Moto®cikl. Za pojedine, prevozno sredstvo. Za većinu nas, izduvni ventil i/ili katalizator za lučenje endorfina i serotonina, pa i adrenalina. Za mene...? Objekat obožavanja, ravnopravni 6. član porodice, ukućanin koji provodi zimu u svojoj prostoriji u kući, jednim delom posao, strastven hobi. Jednom rečenicom: životno opredeljenje. I ravnopravan konkurent lepšoj i boljoj polovini kada je posvećivanje pažnje u pitanju. Upravo tako i počinje ovaj putopis. Od kada posedujem motor, moja putovanja (van poslovnih) i godišnji odmori podrazumevaju u većini slučajeva, korišćenje 2 točka. Ove godine je situacija identična. Pošto sam prethodne 2 godine u svoje slobodno vreme upoznao Srbiju i Crnu Goru skoro u detalj, mogu da krenem dalje. Vetar u leđa mi je to da sam Viraga 535 prodao i kupio TDM 850, motor koji je sposoban za tako nešto. Ove godine sam planirao da idem u Grčku na more sa devojkom... i motorom. Pošto devojka voli 2 točka, ali bi radije da idemo autom jer se plaši da neće moći da izdrži put, izvojevao sam "Pirovu pobedu" i na odmor idem sam. Radim reviziju plana, i proširujem ga na Ohridsko jezero u odlasku, i jer mi već godinama svi pravite zazubice - DN 7C i DN 67C u povratku. Plan je bio da krenem u subotu 18.07.2015. ka Vranju gde bih prespavao pa nastavio dalje sutradan. Međutim, s obzirom da nisam 2 godine bio na moru, a da mi se godišnji odmor godinama unazad svodi na 7 dana, zloupotrebljavam položaj i u petak 17.07.2015. izlazim u 10h sa posla i krećem ka Čačku da se nađem sa prijateljem da se ispričamo. Od Šapca idem ka Valjevu, dalje Lajkovcu pa Ibarskom ka Čačku. Na već dosadnom i ustaljenom putu, komentarišem sam sa sobom zašto su naši meteorolozi baš taj dan morali da pogode da će to biti najtopliji dani. U jednom momentu, na Ibarskoj magistrali, u retrovizoru vidim već meni dobro poznate "oči". Stiže me crni TDM 850, BG tabla. Stajemo na isključenje, pričamo par minuta o motorima i dogovaramo se da do Čačka idemo zajedno. Čovek je unapred dobio upozorenje, da ja ne prelazim 90 km/h i složio se da je OK. 5 minuta kasnije, očigledno nije bilo OK, smorio se, svirnuo i dao po gasu. Ne krivim ga. Posle par pića i partije razgovora sa prijateljem, krećem od Čačka ka Kruševcu, pa dalje ka Aleksincu gde ću se uključiti na dosadni autoput ka Vranju. U Vranje stižem oko 20h posle pređenih 500km, odlazim do prenoćišta "TRIOOO" koje sam imao u vidu još pre polaska, ali nisam rezervisao. Smeštaj je jako dobar, higijena na visokom nivou, kao i ljubaznost. Cena 1400 RSD. Preporučujem ih. Pošto ja nisam neka spavalica, ujutru ustajem oko 6h, pakujem se i krećem ka Ohridu. Na granici je naravno užasna gužva ali prolazim između kolona i stajem pravo na rampu i prelazim granice. Autoput do Skopja je dobar, putkozi su na sve strane, tako da nema šanse da se omaši isključenje bilo koje mesto. Naplatne rampe su vrlo česte i putarina košta od 0,8e-1,5e. Posle Gostivara, autoput postaje put za motorna vozila, sa mnogo rupa i neravnina. U Ohrid stižem oko 13h, i nalazim smeštaj kod naših Srba, apartmani "DIMIĆ". Noćenje košta 20e, 50m je od jezera, higijena vrhunska, ljubaznost osrednja. Posle raspakivanja prtljaga, sledi ručak, vozikanje čamcem, kupanje u jezeru i obilazak Ohrida. image sharing

Za sve zainteresovane, ovo je mali opis moje trke ka cilju - gradu Atini udaljenom 1200 km... Nikakve slike, nikakvi knjizevnicki pejzazi Plan je bio da se proslog Ponedeljka zaputim nazad u Atinu posto sam narednog dana imao obavezu da se pojavim u kancelariji. Inace, ko je dosao na BJB skup u Nedelju mogao me je primetiti na crvenom BMW R1100GS kojeg sam dobio na privremeno koriscenje od Pabla (falaaaa! Odmah da kazem da mi je bas drago sto se moj (ne)planirani dolazak u BG poklopio sa datumom skupa, pa sam na jednom mestu imao priliku videti skoro celo drustvo, upoznati se sa buducim planovima kluba i pojesti malo dobre srpske klope Veliko hvala za BJB majicu! Inace, u svom kratkom vremenu na motorima najvece kilometraze koje sam imao pod dupetom bile su do sesto kilometara u danu. Vise od toga nije moglo da se izvede na R motorima. Zato je put preda mnom predstavljao veliki izazov za mene. Bolji motor nisam mogao da izaberem za put - BMW R1100GS. Long distance touring motor u svakom pogledu. Kako je osvanulo jutro polaska, moja prva ocekivanja da cu napustiti Beograd do 11h odmah su se izjalovila, posto sam ja preoptimisticki procenio vreme salterisanja i shoppinga. U Guevari sam pazario Xenu, ali nisu imali kisna odela. Jbg, napolju je bilo lepo vreme, a za Grcku nisam ni sumnjao da nece videti kisu jos mnogo dana. Do podneva je sve bilo zavrseno pa sam (psujuci Marfija) mogao konacno krenuti. 300 km od Beograda, a ja ne skidam smeh sa lica. Motor je pravo otkrovenje, ide odlicno i ono najbitnije ekstra komforan. Posle ovoliko kilometara ranije bih morao da stanem par sati da se odmorim za sledecu rundu, ali sad sam konacno mogao da teram dalje bez ikakvih fizickih teskoba. Kao da sam krenuo pre deset minuta umesto pre vise sati! Na 600 km od Beograda, priblizavam se granici sa Makedonijom. Interesantno koliko je prazan ovaj deo puta, nigde zive duse na cesti... Prolazim jednu od poslednjih naplatnih rampi, ciji mi je sluzbenik zazelio srecan put u vidu uzvika "STANI BRE!". Granicu prolazim maltene bez stajanja, nikakva pitanja ili sumnjicavi pogledi. Udaljavajuci se od granice, rekapitulirao sam u sebi dosadasnju voznju. Niti jedan radar nije vidjen celi put kroz Srbiju, kako cudno. Sto se mene tice, pun snage za dalje putovanje. Put kroz Makedoniju nastavljam bez stajanja, prvo Skoplje, pa onda dalje ka Grckoj granici. Predivne pejzaze oko sebe mogu samo da u brzini pogledam, sunce je vec na izmaku a ja sam jos daleko od Soluna. Na ulazu u Grcku odmah se vidi da je to Evropa gde se ulazi... Nisu to barakice, kabinice i mrzovoljan pandur koji jedva ceka da izmisli nesto da ti naplati. Velika rampa, ljubazni sluzbenik, pogled na pasos, motor i za pet minuta prolazim dalje. Divota Autoputem sam brzo stigao do Soluna gde su nastali mali problemi. Solun je veliki grad, a ja nigde da nadjem tablu za pravac ka Atini. Pa dobro, i tako moram da nalijem goriva, stajem na jednu od mnogobrojnih pumpi koje su strukturni deo stambenih zgrada (jako cudno). Posto sam vec bio odustao od engleskog u Grckoj, rekoh radniku: "Pros Athina?". Iz navale grckih reci i mahanja rukom mogao sam da razlucim kuda treba da se ide, i za divno cudo izvukoh se iz te dzungle. Posle Soluna razmisljao sam gde bih mogao da stanem za odmor i eventualno nocenje. Sunce je vec davno bilo zaslo i nije vise tako zanimljiva bila voznja. Zato sam stao u mestu Eginio da se raspitam za smestaj, prvi kafic na koji sam naleteo. Iznenadjenje dana bio je konobar koji je ispostavice se Grk koji je osamdesetih godina studirao u Beogradu i koji trenutno osim sto radi u svom kaficu, s vremena na vreme prevodi u fabrici ugovore sa srpskim kompanijama Narednih sat vremena smo uz pivo pricali o nekom drugom vremenu, on se prisecao dana provedenih na Banovom brdu i utakmica Barselone i Zvezde. Posto sam se oprostio od grckog delije uz informaciju da mogu naci dobar smestaj u Larisi nastavio sam put. Sada vec skoro dvanaest sati na putu osecao sam kako me sustize umor. No racunao sam, stati negde i potrositi vreme na nalazenje sobe ili ustedeti i vreme i kintu i nastaviti jos 300 km do Atine? Nekako mi se nije zaustavljalo Poslednjih par sati pred dolazak u Atinu motor je pokazivao probleme sa snagom (inace primecene jos ranije u Beogradu) te sam morao da laganije vozim. Konacno u cetiri sata ujutro dolazim u predgradje Atine, autoput se siri u pet traka u jednom smeru. No uzalud sam se nadao da cu za koji minut biti u stanu. Nakon promasaja izlaza za moju ulicu (jer je tabla bila na samom odvajanju, idiotizam ) morao sam produziti dalje i pokusati stici u centar i tako se snaci. Elem narednih SAT vremena sam lutao po Atini, nimalo psihicki spreman za takvu zajeb...u. To sto je u pet sati ujutro saobracaj u gradu bio identicnog intenziteta kao i u pet popodne takodje nije pomoglo. Ovaj grad zaista nikad ne spava! 5:30 jutro utorka, otkljucavam vrata svog stana... Auh, raspremanje, sredjivanje, zakljucavanje motora i gle... vreme da se ide na posao. Pa dobro, nisam se naspavao, ali postigao sam ono sto sam zeleo - za jedan dan stigoh iz Beograda u Atinu. Da, dobar znak i najava buducih putovanja po Evropi. Ali ubuduce, noc cu iskoristavati samo za odmor i nista drugo

Narode, za 15 minuta krecem za Solun, vracam se u ponedeljak vece. Idem poslovno / privatno sa nekim kolegama, nazalost ne motorom, ali mozete sledece nedelje ocekivati izvestaj o stanju moto trzista u Grckoj

Pozdrav ekipi sa foruma. Evo mojeg iskustvo sa putovanja kroz Grcku, Albaniju i Makedoniju... 30.09.2005. Krenuli smo iz Bara oko 8.30h. Posto je cijelu noc padala kisa, znali smo sto nas ocekuje. Ali, dogovor je vec ranije postignut, tako da se i nismo mnogo dvoumili. Do granice sa Albanijom kisa je samo lagano padala, a onda kao da nas je neko iz kofe polivao. Stali smo na par mjesta da promijenimo nesto od odjece koja je bila mokra, i nastavljali dalje. Najgore nam je bilo sto su sve kacige bile mokre iznutra, naime, voda se toliko slivala po rubovima da su svi sundjeri po ivicama samo kupili vodu unutra. Imali smo i potkape koje su vodootporne u donjem dijelu, ali ni to nije pomagalo, jer je voda ulazila i izmedju vizira i kacige... Benzinska u Albaniji... Samo da se najezite... Konacno bez kise na ulasku u Makedoniju... Po takvom vremenu smo stigli do Makedonije, gdje je kisa skoro prestala. Zaustavili smo se u Ohrid gdje smo i rucali u nekom italijanskom restoranu. Za nas sedmoro, hrana i pice su bili 102 eura. Nije bilo stednje, vec smo svi narucivali koliko smo htjeli. Bilo je i vina i piva. Za to vrijeme kisa je potpuno prestala. Nadali smo se da konacno mozemo malo po suvome da vozimo, ali, koliko smo sjeli na motore, kisa je ponovo pocela da lije. Ovog puta smo isli preko prevoja Bukovo koji je na 1200 metara nadmorske visine i temperatura se spustila na svega 10 stepeni uz jaku kisu. Kisa nas je pratila sve do pred sami Solun, gdje smo stigli oko 23.30h. Ukupno od Bara do Soluna smo presli 600 kilometara. Put kroz Albaniju je odlican, osim prilazi gradovima. Policija uopste ne zaustavlja strance i u vecini slucajeva pokusava da im pomogne. Sreli smo par motorista u povratku kroz Albaniju i uglavnom su vozili R motore i u punoj opremi. Put od Grcke granice do Soluna je nesto losiji i uglavnom se prolazi kroz nezanimljive predjele. Jedino sto se moze napomenuti je grad Edesa koji ima neke vodopade i iskopine grada Pela koji je rodno mjesto Aleksandra Makedonskog. Sa druge strane, Solun je fascinantan. Veliki grad koji ima milion i po stanovnika, mnostvo lokala i butika i naravno veliki broj hotela. Mi smo se smjestili u jedan lijepi hotel koji je bio blizu centra i mora. Dvokrevetna soba je kostala 50 eura, i to je jako jeftino za taj dio grada. Poslije smo saznali da u tom hotelu dolaze nocne dame visocije kategorije koje tu dovode svoje musterije... :mrgreen: Solun... Lokali uz obalu... Butici, butici... Nevera sa mora... Nas domacin Nikita... 01.10.2005. 02.10.2005. Oba dana smo proveli ne paleci motore, setajuci ulicama Soluna. Obilazili smo butike i kafice, a najvise smo se zadrzavali po slasticarnama gdje smo jeli najbolje kolace koje sam ikad probao, a vjerujte da sam ih probao dosta... :mrgreen: U vecini lokala je kafa od 2 do 3.50 eura, pivo je od 4 do 6 eura. Najskuplji su lokali pored mora, koji poslije 21 sat ne sluze vise ni kafu ni sokove, samo alkohol. Bili smo u restoranu Pedje Stojakovica, proslavljenog NBA igraca. Tu smo pili 4 koktela i 4 piva i to je kostalo 90 eura. Srecom nismo placali te racune, inace bi se vratili kuci pravo iz Soluna. Isli smo na rucak u jedan nacionalni restoran, u kojem su nam iznijeli oko 20 tanjira raznih specijaliteta. Sve je to bilo u malim kolicinama, ali smo se nakraju svi prenajeli. Neznam koliko je sve to kostalo, jer je i to bilo na racun kuce... :wink: Vecernji izlazak je posebna prica. Na periferiji grada su lokali za razne vidove zabave. Mi smo te veceri posjetili jedan lokal sa Buzukijem i jednu diskotecu. Ludilo... Cini ti se da je cijeli Solun tu. Buzuki je Grcki oblik cajki, ali na nekako vecem nivou. U sali koja prima oko 3 do 4 hiljade ljudi, i koje su naravno prepune, nalazi se velika bina sa svim mogucim osvjetljenjima, laserima, pokretnim paravanima, na kojima se redom mijenjaju razni pjevaci, plesacice, muzicari, da bi na kraju izasao neko od poznatih zvijezda Grcke muzike i podigao sve na stolove i na binu. Igra se do kasno, ili do rano, jer smo odatle izasli oko 5 ujutro dok su jos svi bili po stolovima. Na Buzukiju se prodaju karanfili kojima se gadjaju svi prisutni, cime izrazavaju postovanje jedni prema drugima. Na kraju na bini ima karanfila skoro do koljena. Ovo je spektakal koji se mora vidjeti. Iako ne volim tu vrstu muzike, bio sam odusevljen. Posto tu nismo poznavali nikoga, morali smo platiti to zadovoljstvo. Za nas devetoro, ceh je bio 620 eura. Pice se sluzi u bocama. Ako zelis viski, dobijas bocu koja kosta 150 eura, i tako redom. Karanfili kostaju 15 eura i dobijes nekoliko tacni sa samim vrhovima cvjetova koje poslije prolivas po ljudima oko sebe... :mrgreen: Karanfili po stolovima... Dame po stolovima... Pevaljka... Jos karanfila... Malo Brazila nije na odmet... Dok ja pratim da Brazilka ne padne... Domace snage potiskuju neiskusne Brazilke... 03.10.2005. Posto smo se odmorili od Buzukija, trebalo je krenuti na put. Vrijeme fenomenalno, raspolozenje na nivou... Nasa sljedeca tacka obilaska su bili Meteori, gigantske stijene visine od 100 do 150 metara na cijim su vrhovima izgradjeni Manastiri. Nevjerovatan prizor koji izaziva strahopostovanje. Nekada je ovdje bilo 24 manastira, a danas ih ima samo 5 aktivnih, ali su toliko sve komercijalizovali tako da se sve moze obici uz nezaobilaznu ulaznicu koja je po 2 eura za svaki koji zelite obici. Ovo mjesto se ne smije zaobici. Do njega smo dosli djelimicmo autoputem od Soluna preko Kozanija do Grevene, odakle pocinje normalni put. Kada smo zavrsili obilazak otisli smo na rucak u obliznje selo prepuno restorana. Nas sedmoro smo jeli razne specijalitete, popili par piva i litar vina uz cijenu od oko 240 eura. Nastavili smo prema Joanini gdje smo zeljeli da prespavamo. Krenuli smo u kasno popodne, i prema karti nas nije ocekivao dugacak put, ali... Dolazak u oblast Meteora... Meteori... Meteori... Meteori... Meteori... Ubrzo poslije polaska put je poceo da gubi obrise normalnog puta koji smo do tada sretali. Pocele su nenormalne krivine, velike uzbrdice, a posto je to jedini put koji spaja ove gradove, pojavio se i veliki broj kamiona. Penjali smo se do vrha neke planine na kojoj postoje i skijaske uspinjace i temperatura je naglo pala pa smo se morali i dodatno oblaciti. Ali tek kada je poceo spust, pocela je i muka, jer tada put vise nema ni linija, javlja se mnogo rupa, i svakako bih taj put preporucio za zaobilazenje, jer smo se bas namucili. Vidjeli smo da se pored gradi autoput, ali ce on biti gotov tek za par godina. Ipak na kraju prijatno iznenadjenje, jer smo usli u prelijep grad Joaninu koji se nalazi na obalama jezera. Tu smo vecerali i prespavali u simpaticnom hotelu po cijeni od 50 eura za double room. 04.10.2005. Krenuli smo oko 8 sati, i tog dana smo planirali da se spustimo na Peloponez, predjemo preko mosta u Patri i spustimo se do Pirgosa, kako bi sjutradan obisli Olimpiju. Vrijeme je bilo suncano ali malo hladnjikavo u predjelima pored jezera, no ubrzo posto smo osjetili morski vazduh, temperatura je skocila na 24 stepena. Na more smo sisli kod mjesta Preveza gdje smo prosli kroz tunel koji ide ispod mora i spaja nas sa drugom obalom. Prosli smo pored dva jezera, ali samo okruzenje nije ostavilo neki lijep dojam na nas. Lijepo je jedino bilo voziti obalom zaliva do mjesta Amfilohija. Onda ponovo idemo nesto dalje od mora, ponovo prolazimo pored par jezera, srecuci svuda guzvu od kamiona i napokon dolazim do mosta kojim prelazimo u Patru i na Peloponez. Most je fantastican, ali nas je cudilo sto ispod njega ide par trajekata svakih deset minuta u oba smjera, no kad smo dosli do naplatne rampe, bilo nam je jasno. Cijena za auto je 10 eura, a za motor 1.50 eura. Tako smo mostom isli kodovo sami uz jos poneki motor... :mrgreen: Most prema Peloponezu... 10 eura za auto... U Patru smo rucali i nastavili za Pirgos. Na tom putu imamo laksi kvar na jednom motoru i morali smo intervenisati u Pirgosu. Brzo smo nasli majstora i sve je bilo gotovo za otprilike sat i po. Za to vrijeme smo obisli grad i konstatovali da je ruzan i da moramo ici dalje prema Olimpiji, gdje je i izbor hotela bio nesto veci. To je bio, kako se kasnije ispostavilo, pravi potez. Usli smo u mali gradic koji je citav zivio od nevjerovatnih arheoloskih iskopina koje se nalaze na njegovom rubu. Sve je podredjeno tome. Sve prodavnice restorani i butici su lijepo osvijetljeni i postavljeni uz glavnu ulicu na kojoj nema nijednog papirica ili opuska, a u cijem su okruzenju smjesteni hoteli, koji se pune do kasnih vecernjih sati. Tu smo nasli sobu za 45 eura i gazda nam je otvorio svoju ljetnju bastu da parkiramo motore. Grad mi je najvise licio na Saint Tropez ali je bio manji. 05.10.2005. Rano smo ustali da bi obisli drevnu Olimpiju, mjesto na kome su se odrzavale Olimpijske igre u cast Zeusa, svake cetvrte godine jos od praistorijskih vremena. Cak se i danas svake cetvrte godine, u starom svetilistu, pali Olimpijska vatra, koja se zatim prenosi do stadiona gdje se te godine odrzavaju igre. Postoje dva muzeja. jedan je olimpijski i njega nismo obisli jer nismo imali vremena. Ovdje treba ostati par dana da bi se sve obislo. Zato smo bili u arheoloskom muzeju koji je na nas ostavio snazan utisak, a tek kasnije kada smo sve obisli i u Atini i na drugim mjestima, i najjaci. Olimpija... Olimpija... Muzej u Olimpiji... Oko 12 smo morali izaci iz soba i tako smo poslije 15-tak minuta bili spremni za pokret. Odlucili smo da toga dana probamo da stignemo do Atine i obidjemo usput i Mikenu. Krenuli smo putem preko Peloponeza, koji je bio nesto losijeg kvaliteta, i opet nas je vodio preko nekog planinskog predjela, pa smo se i tu dosta namucili. Osvjezenje smo imali u jednom gradicu koji se nalazio na gotovo samom vrhu tog prevoja. Mjestasce je imalo nekoliko restorana i prodavnica raznih cilibara i slicnih antikviteta, pa smo zakljucili da tu dolaze turisti kada obilaze ovaj kraj. Kuriozitet je bio da je covjek koji nam je prodao ove antikvitete, kasnije dosao i da nas posluzi u restoranu... :mrgreen: Spust sa planine je bio po dobrom putu i kroz prelijepe predjele koji su bili ispunjeni maslinama. Pratili su nas oblaci svo vrijeme, i tek kada smo se spustili blizu mora vidjeli smo da nece biti kise, jer je poceo da duva neki jaki vjetar. Obisli smo Mikenu, ali nam je sve bilo smijesno poslije Olimpije. Mikena... Nastavili smo dalje, rijeseni da te veceri stignemo do Atine. Pred samu vecer, smo prosli preko Korinta. Posto smo isli autoputem, na blic smo vidjeli Korintski kanal i nastavili dalje. Ulazak u Atinu je bio traumatican. Cetiri reda puna automobila, motora i autobusa su se slivala u grad, vozeci preko sto na sat, na samoj granici incidenta. Nevjerovatna guzva u samom centru ovog 5-o milionskog grada nas je prinudila da stanemo na prvo slobodno prosirenje i tu potrazimo hotel. Cijena soba (duplih) je od 100 eura pa navise. Bili smo planirali da tu ostanemo dva dana, ali smo se poslije ovoga predomislili. Uzeli smo sobe u prvi hotel i izasli u obilazak. Sve je skupo, kao i u Solunu. 06.10.2005. Rano smo izasli u obilazak Akropolja, koji je fascinantan kao i muzej koji se nalazi u podnozju. Obisli smo sve sto se treba vidjeti, uz cijenu karte od 12 eura... Atina... Pogled sa Akropolja... Akropolj... Karakteristicni sokaci u podnozju... Hram boginje Nike... Muzej na Akropolju... Atina, setaliste... Ponovo smo izasli iz hotela oko 12 sati i nastavili prema jugu. Planirali smo da idemo na ostrvo Evia, pa da se preko Halkide ponovo prebacimo na kontinent, ali su nas losi putevi i kasni polazak omeli u tome. Put do krajnjeg juga je dobar. Svratili smo u mjesto Vougliameni koje ima jednu od najpoznatijih plaza i tu popili pice, ponovo veoma skupo. Sam ulazak na plazu kosta 4 eura, a voda je bila topla. Mora da bude za tu cijenu... :mrgreen: Vougliameni... Ekipa.. Nastavili smo dobrim putevima, ali uz jak vjetar do Maratonskog polja i grada Maratona, kada smo odlucili da ne idemo na ostrvo, vec nastavimo kontinentom prema Solunu. Vec je bila noc, a mi izmoreni putem i vjetrom. Preko ostrva smo morali napraviti 60-tak kilometara, a nije imalo smisla voziti nocu. Zato smo nastavili i do 23 sata stigli u mjesto Lamia koje se nalazi na par kilometar od mora i koji je centar i glavni grad te oblasti. Mjesto je jako lijepo i nalazi se na jednom strmom brdascu na cijem vrhu je neki stari dvorac. Sve ulice su vrlo strme i mislim da je najosnovniji dio svakog auta ovdje rucna kocnica. Posto smo stigli oko 23 sata, u grad smo izasli skoro u ponoc. Sve je bilo mrtvo, iako nas je recepcionar uvjeravao da restorani rade do kasno. Otisli smo u obilazak, i posto smo se popeli stotinjak metara i obisli dva-tri trga, naisli smo na masu ljudi koji su se ludo zabavljali u ukupno desetak lokalu koji su se nalazili na jednom skveru. Tu smo ostali do 3 ujutro, a guzva je i dalje bila nevjerovatna, narocito s obzirom da je to bio radni dan. Lamia by night... 07.10.2005. Nastavljamo put rijeseni da stignemo do Soluna, sto nam i nije bilo tesko, jer vecinu puta idemo autoputem, koji se naplacuje tako sto na svakih 70-80 kilometara imate naplatne rampe. Znaci ne kao u Italiji kada placate na kraju puta onoliko koliko ste presli. Cijena za motore je 1.50 eura, a za auta 2 eura. Svracamo u Volos da rucamo u jedan mali porodicni restoran koji se nalazi na samoj obali na kojoj su privezane zivopisne barke i koce. Tu smo jeli mozda i najlepse u cijelo Grckoj. Donijeli su nam desetak specijaliteta u malim tanjirima, a svi su bili vezani za morske plodove, sto je nama jako odgovaralo. Naravno, prvo smo pogledali cijene, pa tek onda sjeli. Nije bilo skupo, pa je zadovoljstvo bilo potpuno. Nastavili smo polako za Solun, gdje smo stigle oko 21 sat uz par stajanja po benziskim pumpama. Stari hotel nas je cekao. Izasli smo i pokupovali par krpica, otisli na giros i souvlaki. Hotel u Solunu... 08.10.2005. Ujutro smo takodje napravili djir po Solunu i krenuli za Ohrid oko 12 sati. Put je bio nezanimljiv, a bilo je i nesto prijetecih oblaka. Osim malo hladnijeg vremena, nismo imali drugih meteo problema. U Ohrid smo stigli predvece i nasli neki bezvezni privatni apartman za 10 eura po osobi. Imao je TV, kupatilo i cistu posteljinu. Ostalo nam nije bilo vazno. Izasli smo u grad, koji je jako lijep, i sjeli u riblji restoran koji je na centralnom gradskom trgu. To je bio promasaj, jer je restoran bio drzavni, tako da smo jeli dosta losu hranu, naravno jeftino. Kasnije smo tek vidjeli par restorana u sporednim ulicama, ali je bilo kasno. Ostali smo po kaficima do 1 sat i onda se vratili u hladne sobe. Ohrid... Ohrid... Ohrid... 09.10.2005. Odlazak kuci je eliminisao umor koji smo dosta osjecali prethodna dva dana. krenuli smo u 11 iz Ohrida i poslije punjenja goriva, zadrzavanja na granici, kroz Albaniju smo krenuli oko podne. Do tada hladno vrijeme zbog visine prevoja, polako zamjenjuje toplo, narocito kada smo se priblizili Durresu (Dracu), gdje smo vidjeli i kupace. Tada smo morali i da stanemo i skinemo visak odjece sa nas. Na par mjesta smo pili kafu i piva, uz pristupacne cijene. Putevi su im odlicni, a od Draca do Tirane ima i autoput. Zaobisli smo Tiranu, jer je nevjerovatna guzva kroz ovaj grad, koji je cijeli u izgradnji. Poslije autoputa, presli smo par kilometara jako loseg asfalta ispunjenog rupama, ali se tuda jednostavno mora proci. Kada smo se uhvatili dobre magistrale, bilo nam je jasno da smo skoro kuci. Na granici je zadrzavanje bilo minimalno, tako da smo oko 18 sati bili pod tusem... Kako sam naglasio, ukupno 3155 kilometara za osam dana voznje. Ukupno smo proveli 10 dana na odmoru, uz jedan mali incident i nenormalnu kisu prvog dana puta. Ostatak odmora je vrijeme bilo odlicno bez kapi kise, ali uz veoma visoke cijene, za nas standard. Ko ima neko pitanje vezano uz sve ovo, stojim mu na raspolaganju... :mrgreen: Evo i mape za kraj sa gotovo svim mjestima koje sam pomenuo u tekstu: